Божићни конкурс Епархије врањске (1)

Јануар 2022. Литерарни
радови

Нижи разреди 1.место

Бадње вече у мом дому



У кућици старој живео је дечак мали,
али за Бадње вече ништа није смело да фали!

Бадњак се бере и ватра се пали.
Тада нам Бог даје оно што смо њему дали!

Његова мајка неуморно спрема.
Тада се створи и оно што се нема!
Цела кућица тада лепо мирише.
Тај осећај се тек тако не брише!

Спрема се пита и меси погача.
У мени моја мајка види великог помагача!

Ја јој доносим дрва и ватру ложим
и гледам све на своје место да сложим.
На Бадње вече су обавезни хлеб и вино.
Тада смо сви на окупу и свима нам је фино.

Те чаробне вечери пара се тражи,
на телефон нам се јављају наши најдражи.

Честитке стижу са свих страна -
Нестрпљиво чекам да до тог дође дана.

Божја воља врло је јака,
Нека се свима испуни жеља свака!
Породични дом нек, сија и блиста,
Уђимо сви у Новој години образа чиста!

Младен Цветков
Четврти разред
ОШ „Георги Димитров“, Босилеград – истурено одељење у селу Гложје

2. место

Божић

Бадње вече сваке године прослављамо на исти начин. Чланови моје породице
сматрају да треба поштовати традицију и преносити је на млађе чланове.

Бака ме учи како да поставим сто и украсим питу, исто као што је њу учила
њена бака. Волим да помажем мами и баки, осећам се поносно и корисно када
им нешто олакшам. Сестра и ја се радујемо када дека унесе бадњак, а ми
пијучемо као пилићи. Најрадоснији тренутак је када у чесници тражимо
новчић. Поскочила сам са столице од среће када сам је угледала у свом
комадићу погаче. Захвалила сам Богу на овој радости! Обећала сам му у себи да
ћу бити вредна и одговорна, доказаћу да заслужујем добијени новчић.

Пре него да заспим, размишљала сам о сутрашњем дану и свему лепом што
ће ми он донети. Из размишљања о поклонима које ћу добити од рођака,
пресекла ме је мисао о деци којој је у кући хладно, њихов сто није пун хране, а
ко зна да ли ће добити неки поклон пакетић. Сетила сам се једне емисије коју
смо недавно гледали на телевизији о породици из околине Врања која живи у
тешким условима. Узнемирило ме је како та деца изгледају, скромно су
обучена, а осим ормара и кухињског посуђа ништа немају. Погледала сам
играчке по мојој соби. Родитељи нас често опомињу да их средимо, а оне су
свуда по кући. Већина њих нам је и досадила...не радујемо им се онако како би
им се обрадовала деца која немају играчке. Донела сам одлуку! Обрадоваћу
некога! Божић није само време када добијамо поклоне, већ и када их дајемо.

Своју одлуку сам саопштила својим укућанима на Божићно јутро и њима се
допала та идеја. Узела сам велике кесе и напунила их играчкама и школским
прибором. Верујем да се деци највише допао сет за прављење честитки који сам
им дала, пун разнобојног материјала, стикера и тракица. Мама је испеглала све
ствари које су ми омалеле и спаковала их у једну торбу. Отишла сам до баке и
деке и саопштила им своју идеју, а они су ми дали два дебела прекривача.
Сигурно ће малишани лакше заспати када се утопле. Једва чекам да им све ово
однесемо. Нисам могла да сакријем срећу док смо све то убацивали у ауто. Када
су нас виделе комшије, допала им се идеја и пожелели су да и они учествују.
Сакупила сам доста новца од комшија и купили смо две кутије пуне разних
намирница. Док смо паковали, причала сам продавачици за кога је то, а она је
додала шампоне и прашак и рекла да то не морам да платим. У ауто више
ништа није могло да стане, пртљажник је био пун када смо кренули ка селу у
којем живи угрожена породица.

Када се са главног пута пређе на део који није
асфалтиран, може се видети њихова кућа. Отворили смо
дрвену капију и утерали ауто, а деца и њихов отац су изашли
из куће. Представили смо се и рекли им да имамо нешто за
њих. Они су нас погледали зачуђено, али су се разведрили
када смо почели да износимо ствари из аута. Најмлађа
девојчица је пљескала рукама и скакутала, покушавала је да
завири у кесе, а отац је опомињао. Мислим да се никада
нисам тако лепо осећала. Старија деца су питала како да нам
се одуже, а ми смо рекли да нема потребе. Док смо износили
последње две кесе, до нас су дотрчала три мала пса. Били су
прелепи и моја сестра и ја смо почеле да их мазимо. Питали
су нас да ли желимо да узмемо једну куцу, јер је њихова куца
окуцила петоро малих и не могу све да их задрже. Нисам
могла да верујем својим ушима када су моји родитељи
пристали. Колико смо им пута моја сестра и ја тражиле пса!
Изабрале смо малог браон слаткиша са белим тачкицама.
Узела сам га у руке и, пошто је Божић, назвала сам га Божо.
Замахивао је репом као да даје знак да му се име допало.
Пошто се већ ближило време за ручак, поздравили смо се са
члановима породице коју смо упознали и кренули ка својој
кући.

Мазећи свог новог љубимца, замишљала сам како се
деца радују играчкама, а родитељи храни и покривачима.
Замишљање тог призора испуњавало ме радошћу. Родитељи
су били веома поносни на мене, што ми је, морам да
признам, веома пријало. Мислим да нисам могла да добијем
лепши поклон од признања да сам сада велика девојчица која
је урадила дивну ствар. А тек пас! Оваквом поклону се
заиста нисам надала! Божић је заиста чаробан празник.

Даница Декић 3/2

ОШ ,, Јован Јовановић Змај ”, Врање

3. место

ПОМОЗИ БОЖЕ

Кад нешто не иде
Кад нешто не може
Прекрсти се уз ,,Помози, Боже!“

Кад се браћа свађају
Кад се гложе

Помоли се уз ,,Спаси, Боже!“

Да је деце више
Ко печурке да се множе
Пожели уз ,,Дај нам, Боже!“

Кад те плаше ђаволи
Крст нека је стожер
Уз молитву ,,Брани, Боже!“

Кад желиш снагу народу
Да се Срби сложе

Нека буде уз ,,Правде, Боже!“

Стефан Радуловић 2.разред
ОШ ,,Бранислав Нушић“ Ратаје

3. место

БОЖИЋНО ЈУТРО



Кад Божићно јутро сване
Снег забели на дрвећу гране.
Из даљине неки звук се чује

то црква звоном објављује:
“Стигао је Божић благдан

нашем Исусу рођендан!”
У свакој кући песма се ори
Мир Божији Христос се роди.
На сваком лицу осмех блиста
jер славимо рођење Исуса Христа.
Док мама Божићну погачу пече
Браћа и ја поклоне вадимо из вреће.
Највише волим Божићни дан

Јер сам тада радостан.

Никола Костадиновић IV/2

ОШ ‘’Доситеј Обрадовић’’ -Врање

Виши разреди 1. место

Божићне успомене

Седим крај прозора, ватра пуцкета у камину док мој поглед путује све даље и

даље у снежној децембарској ноћи. Гледам како пахуље изводе свој свечани

плес, а својом белином месеца доносе нам празнични дух и све ми изгледа као да

се утркују која ће пре радосне вести да нам јави. Моје мисли путују даље, у мом

срцу разбуктава се пламен Божића. Осећам носталгију и срећу, недостаје ми

моја бака. Нажалост, она је болесна и овог Божића нећемо бити заједно.

Сећање ме води до ње, осећам њен загрљај и како ме милује по глави а онда и

њен уздах пре него што би почела причу. А њена свака прича звучала је као

бајка. Док је бака причала тихо и гледала некуд у даљину изгледало је као да

чита причу из неке старе књиге, сестра и ја би се смешили и помно слушали. "

Некада јако давно један Анђео по имену Гаврило долетео је до девојке Марије

која је имала срце и душу сјајну и чисту као сунце. Анђео јој је пренео

најрадоснију вест за све људе овога света. Рекао јој је да ће у граду Витлајему на

зиму родити Сина Божијег по имену Исус. И који ће на свој живот преузети

грехе свих људи да би нама људима поново пружио шансу да постанемо добри

људи да се волимо, преображимо и обожимо.". У мом срцу се још јаче

разбуктава Божићни пламен јер ова ме прича сећа на радост и весеље које

доноси овај празник. Осећам да је баш она звезда са неба која је обасјавала

пећину унела топлоту у моје срце. Јер Божић јесте један од најрадоснијих

празника. Божић је много више од празничне трпезе и разнобојних колача, све

је то само делић атмосфере, која доприноси томе да што достојније дочекамо

Спаситеља. Рођење Христово ми славимо као дан када је наш хришћански

живот добиј пуноћу, назначење и духовно окрепљење. То је празник који

дотиче срца свих људи, учи нас да волимо да праштамо и чинимо добра дела.

Сећа нас на значај породице, на поштовање предака. Силазак Богомладенца на

земљу треба да окупи све нас, да се сви држимо заједно јер ћемо једино тако

савладати све невоље и проблеме које нас у животу буду задесили. Волео бих да

за Божић нико не буде сам, него са својом породицом, да болесни имају негу а

слаби утеху. У животу није све лако, наилазимо на разне пепреке,

недостајања...губитке. Али то не умањује љубав коју имају Исус и Мајка

Божија за нас људе, децу. Њихова љубав и заштита је неизмерна и превазилази

човекова схватања. Та љубав се осећа свуда око нас и у нама. А моја бака би

рекла "Најважнија је слога и љубав у свакој породици, а где је слоге и љубави

ту је смеха и радости и свакок добра и напредка. Нека свим људима сваки

Божић буде спомен на љубав слогу и прашгтање.". Одлазим у топлу постељу са

мелодијом на уснама:

" О Божићу, Божићу ти небески звончићу"

Нека Христов долазак буде свима на радост и спасење.

Мир Божији, Христос се роди! Огњен Миленковић 7/1

ОШ ''Радоје Домановић'' Врање

2. место

Божићна породична молитва

Божић је нарадоснији и најлепши хришћански празник.
Породична свечана атмосфера је у погледима и осмесима
свих мојих укућана.

Срећна сам. У моме дому осећа се мирис тек испеченог
хлеба и упаљеног тамјана пред иконом нашег заштитника
Св. Ђорђа.
Захвална сам за све што ми је Божић донео, за сваки
загрљај, за моје другове и другарице, за лепо и безбрижно
детињство које имам.
Молим ти се Господе за благослов, за свог брата, маму, тату
и баку и за све оне које волим. Молим се за њихово здравље.
Подари нам љубав, веру и наду да истрајемо, да победимо,
да се радујемо. Молим се за хлеб који једемо, за земљу којом
ходамо, за ваздух који дишемо.
Осветли нам Господе путеве којима идемо. Нека се у
домовима чују граја деце и божићна песма. Нека не буде
болесних, заборављених, усамљених и одбачених.
Научи нас Господе да праштамо, да разумемо и саосећамо.

Сваки човек на овој земљи има право да свој живот
проживи окружен љубављу и топлином.
Искрена и чиста срца на највећи хришћански празник
приносим ову молитву теби, Свети.



Маша Митић 5/5
Основна школа „Вук Караџић“,

3.место

Стигао нам је Божић



Божић наш, Богом дан,
дошао је тихо као сан.

Божић, драги бата,
закуцао је и на моја врата.



Љубав, мир, спокојство и слогу

донео је нашем роду.
Бескрајно љубави и среће,
Бог нам шаље на Бадње вече.



Вечера лепа се спрема,
мачак на слами дрема.
Породица тада на окупу је,
Божићна вечера се поштује.



Кад Божић покуца на врата,

споје се казаљке сата,
тад замисли најлепшу жељу,
да живиш у благостању и весељу.



Сваку жељу и сваки сан,
оствариће нам Бадњи дан.
Тај дан опрости дужнима,

и помогни гладнима.



Погледај високо горе,
видећеш звезду што небом ходи,

Помисли на своју жељу
и реци: “Христос се роди!”

Ивона Ристић 8/2
ОШ „1. мај“, Вртогош

3.место Стигао нам је Божић




Радујемо се Божићу,

радујемо се свему што доноси,

сваки хришћанин се њиме поноси.




С колена на колено генерације празнују

овај благи дан,

обележавамо Христов рођендан.




Славимо његово име,човека од дара

рођеног за Спаситеља и владара.




Кућом одише празнична атмосфера

поштује се православна вера.




Лепо расположење и разна јела,

за столом се окупила породица цела.

Прекидамо пост

добродошао је сваки гост.




Мушко дете,

положајник је,

наш најмилији гост,

први нам у кућу улази

преко прага десном ногом гази.




Црквена звона трепере

позивају све људе наше вере,

помолимо се за здравље и срећу,

упалимо по једну свећу.

Прихватимо разлике међу нама,

нек нестане нетрпељивост и тама.




Божић је празник мира

Свако свој пут бира.

Дан је пун благостања и великих праштања.

Нека нас кроз живот срећа прати,

а љубав,здравље и вера води

Мир Божји Христос се роди!

Дуња Николић 5/4
ОШ ''Доситеј Обрадовић'' Врање

Средње школе 1.место

Витлејемска ноћ





Као да вечито Сунце засја
и утопли душу зрацима моћи,
Дете васељену светлошћу обасја,
прекривено сламом у Витлејемској ноћи.



Небеским сводом звезда сину,

као кочије снова светли ат.
Поклони смртницима веру и топлину,

Рођено је дете, а бог дат.



Витлејемском ноћи одјекну трепет,
Срца миран ко божанствена бдења.

Анђеоских крила нежни лепет,
Донесе у детету семе спасења.



Из камена извор вере протече,
Окупан лучом чистоте и моћи.
Молитве Христу васељеном јече,
уз успомену на сјај Витлејемске ноћи.

Tеодора Илић, 2.година
Гимназија „Бора Станковић“

2.место

Витлејемска ноћ

Похитајмо и с љубављу дочекајмо и прославимо Божић: да
достојни славе небеске и светлости коју нам доликује молити од Господа
будемо! Не оне светлости што чини неправду тиме што на Истоку исходи, а
на Западу заходи, коју заједно са животињама видимо и што се с временом
окончава те наиласком ноћи утихне; него молимо за светлост коју видети
можемо с анђелима – у којој има нечега што није за очи да се гледа, него
само за вид духовни, душу и срце. Kоја је иста за све крајеве света и којој
почетак не ишчезава ни крај не почиње, већ сјаји дух вечности. Од које се
све зло истопи, а племенито сазда. Рођење путовође, звезде водиље, који
залутале изводи и на прави пут упућује, а кандилом милости истовремено
све учи љубави и праштању – препознавању у том светлуцавом Једном
лицу по коме смо саздани, занавек сија бескрајним небом и
величанственим Наднебесјем која нас закриљују. Ни скупина свих звезда
васионе није јој равна: она је тиме потврда хришћанског учења да је човек
виши од звезда. У њеној близини, спасавамо се прилике када мршава рука
душе држи свећу слабашног пламена наде, ускоро угашеног сузама страха
и очаја. Звезда витлејемске ноћи и нашег потпуног сазнања јесте симбол
величине чуда доласка Спаситеља. Она је слика те светлуцаве капи са
извора живе воде која је напоила уједначено и свуда сушну земљу, жедну
живе истине. Она нам указује на ону неизрециву моћ светлости у коју се
уздамо, којој тама није препрека и више од Сунца може да је победи и
надмаши, да би у тихој ноћи објавила громогласно и блиставо испуњавање
Божијег обећања датог нама. Кроз божанску перспективу, тиме
витлејемска ноћ и даље траје...
У земљи јудејској, у Витлејему, граду Давидовом, после пророчанства и
благих вести арханђела Гаврила, након многих Својих весника,
изасланика, преобраза, наговештења, пророка, праведника, мудраца и
царева, најзад се појавио Он, испунивши највећу милост која нам је дата.
Прво Му се поклонила Пресвета Дјева, Она чије име значи Узвишена и
која је Својим животом – благошћу и побожношћу надвисила налог Свог
имена. Поклонима Му се као Богу, а њено наручје постало је Његов
престо. Затим се Богомладенцу поклонио праведни Јосиф. А онда дођоше
пастири из поља витлејемских, пратећи песму мноштва анђела: ,, Слава
на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља! “ (Лк.2).

Поклонили су Му се као Спаситељу, певајући хвале Богу. Стигла су и три
мудраца са Истока, вођени чудесном звездом над пећином испред бедема града
Витлејема и њеном јарком, неземаљском светлошћу која је представљала сјај и
радост читаве васионе. Они су се поклонили Богодетету као Цару над царевима
доносећи злато, тамјан и смирну.

Преображај света долази већ од самог идиличног призора пећине у којој
питоме животиње под светлошћу свећа прате догађај рођења чудесног
детета у породици предобрих људи. Архетипска слика света су они,
недалеко од пећине, прости пастири оплемењени сазнањем о неописивом
догађају које им преносе анђеоске силе, и мудраци које је високо знање
покренуло да пронађу нови почетак човечанства, под надзором сјајне
звезде у ведрој ноћи. Сиромашни духом – они који немају сувишна знања
да би им заклањала животне радости и они, којима духа није никад
довољно, први долазе у додир са невероватним. Те ноћи у Витлејему, пре
више од две хиљаде година, догодило се нешто што ће људе колико су
више људи а мање просте функције механизованог света до краја
историје испуњавати захвалношћу и надом.

Постаје ми јасно да смо данас сви ми на неки начин ти мудраци са
Истока. Наиме, Запад никако да нас прихвати, а мало је међу нама оних
простих пастира који ће први дочекати новорођеног Христа. Знамо, ми
мудраци, више него што нам је потребно, а гладни смо онога што можемо
да сазнамо само у сусрету. И путујемо ка Витлејему. Надамо се сусрету.
Ако Бог да. Ако нам се открије. Ако прођемо препреке ,,здраворазумске"
простоте и лукавости. Јер нема те лукавости која ће нам помоћи да се
сретнемо са новорођеним Богочовеком и морамо се потрудити да макар
за тренутак заборавимо све наше знање. А оно је немерљиво али
привидно веће од знања које су имали људи у време Христовог рођења
пре више од две хиљаде година. Не урадимо то зато да бисмо постали
ограничени у погледу на свет, него да бисмо постали заиста мудри. Јер
знамо много, много тога што нам не треба, а тако мало тога што нам
заиста треба. Зато смо у потрази за смислом... Сјајна звезда нас води.
Онај светли, пламеном звезде оплемењен део ноћи, пружа нам утеху и
осећај да пливамо у светлости која нас носи; сведочи да је Бог дозволио да
учествујемо у његовој лепоти. Да се кроз њу уздижемо. Преображавамо.
Да њом сијамо. Близу смо Витлејема. Потребан нам је мир, потребно нам
је поверење, потребна нам је храброст. А онда ће бити и сусрета...

А какве дарове носимо новорођеном Христу? Оно што је за нас драгоцено и
чега ћемо се због Њега одрећи. У времену када новац непрекидно све више
постаје док неоспорно јесте апсолутно мерило свега, треба увидети да дарове не
можемо да меримо по уложеном новцу, и упитамо имамо ли чега да се Христа
ради одрекнемо осим новца? Имамо, и те како имамо. Ако се одричемо из
љубави, због љубави - обрадоваћемо Новорођеног. А он је већ у свима нама, као
што је топлина Божића у сваком бићу, уз свест да је то празник којим
прослављамо и особине које радују Бога – смерност, скромност, доследност,
милосрдност, племенитост и праштање. По доласку Христа, позвани смо да се
променимо. Савршеним постојањем и складом речи и дела Његових, позвани
смо да се утврдимо на путу спасења, будемо доследни верници, достојни
преносиоци Јеванђељског учења и предања. Позвани смо да се успињемо
лествицом која представља узрастање човека до духовног савршенства. Зато:
будимо свесни наше ништавности, пролазности свега материјалног и сетимо се
да се Бог, Логос, Спаситељ и Цар над царевима родио у сувој пећини. Више не
постоји ни кућа у Назарету ни она у Капернауму, где је живео. Не постоји ни
Иродов двор, Пилатов конак ни Храм у Јерусалиму – ништа што је људска рука
сазидала. Али пећина, од Бога створена, стоји и сада као главно сведочанство
рођења Христа Спаса.

Човечанство је добило прилику да се поклони и доживи Целовитог Човека,
Богочовека, речима Светог Јустина Ћелијског и Врањског – најбољег Човека и
најбољег Бога. Све је било као у Светим књигама, баш онако како су говорили
пророци и јављали анђели – сјајније од сјаја чудесне звезде, нежније од ведре
ноћи и лепше од игре анђела. Сва је земља трептала од неизмерне радости. Од
витлејемске ноћи, непрестано се дешава једно чудо – Закон је замењен
Благодаћу, освета праштањем, скаредне песме Литургијом и химнама. Тако се
променила слика Старог света, испунило се исконско надање човечанства и
мноштво људи упознало се са осећањем радости, нашло је сву своју припадност,
дух постојања у миру и себе у њему, на путу истинског живота.

Прошло је од тада две хиљаде година, а ми и данас са радошћу
дочекујемо и прослављамо Божић и доживљавамо тајну благе и чудесне
витлејемске ноћи, када научисмо да се радујемо, када су блиставе звезде над
Светом Земљом потамнеле пред светлошћу која је осветлила векове и настанак
Новог Завета и новог света. Она нам шаље знак и зрак који пробада груди и
зарива се у срце. Из њега ничу неопипљива крила која најдаље лете, а ја,
привидно закована за земљу, насељавам белину папира на који полажем речи
дате нам поруке оне најсјајније звезде: „Мир Божији, Христос се роди!“.

Ведрана Гачић 4/5
Гимназија ''Бора Станковић'' Врање

2.место

Даривање је израз љубави

Седим у соби, а у ушима ми одзвањају речи Св.апостола Павла ,,Ако језике
човјечије и анђеоске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно које јечи, или
кимвал који звечи”. И не само овај стих, цела Химна љубави Св.апостола је
испуњена обележијем љубави:мудрољубљем, трудољубљем и човекољубљем.
Апостол наглашава постојаност вере наде и љубави, али даје примат љубави, јер ће
се она продужити у Будућем веку.

Најбољи пример даривања је сам Исус Христос који је живећи овоземаљским
начином живота показао многе дарове. Он је исцељивао болесне, лечио хроме,
враћао вид слепима, васкрсавао мртве. И то је све чинио љубављу, јер је волео
свако биће које му је прилазило са искреном вером, надом и љубављу. Господ је из
љубави унизио себе, и постао мало новорођенче, хлеб живота нашега. У убогој
пећини је и Он био дариван љубављу тројице мудрака са истока. Мудраци су дошли
из Халдеје, јашући на камилама, морали су да пређу Тигар и Еуфрат, да пређу
велику Номадску пустињу до Јудеја и Витлејема. Дошли су да се поклоне Цару и да
дарују Дечачића. Даривали су га златом, тамјаном, и смирном као будућег Цара,
Свештеника и Пророка. Поклонили су се пред новом вером у једног истинитог
Бога. И стара наука се подчинила новој науци о љубави. Нада у снагу злата и
богатства пала је на колена пред снагом доброте, невиности и сиромаштва.
Свако од нас треба да буде благодаран за све дарове које добија од Господа.
Спознајући Његову љубав и снисхођење према роду људскоме, запажам да нас нико
не воли као што нас воли Господ Исус Христос, да све што се дешава у нашим
животима, дешава се по Његовом благослову и допуштењу и све што нам даје чини
ради окретања ка Њему. Такође требамо бити одговорни према дару живота који
нам је дао Господ Исус Христос. И заиста никад не требамо да изгубимо поверење у
љубав Његову. Колики је он дародавац схватила сам када је подигао и избавио из
најтежег облика короне моје најдраже биће, моју мајку. Милошћу Његовом крепио
је и снажио, а љубављу подигао и довео у стање да опет загрли нас, своју децу, и да
у време најлепших породичних празника будемо сви заједно.
Ми смо-деца Божја и треба да благодаримо нашем Небеском Оцу на свим
даровима. Тропар који нас припрема за Рождество Христово казује о томе да се
налазимо у духовној тами али нас је обасјала Светлост, стога треба још више да
благодаримо Господу.

Потребно је дозволити Богу да делује у нама и да упознамо тајну даривања као
израз љубави, да достојно и праведно благодаримо Христу. Треба наше срце и ум да
мисле најпре о небеском а не о земаљском. Богу треба да благодаримо на
земаљским добрима. Тада ће благодарност преобразити наш карактер, а даривање
као израз љубави имаће пуноћу у нашим животима.

Анастасија Станимировић I/4
Економско-трговинско школа, Врање

3.место Даривање је израз љубави


Дарујем ти, Господе
све ове речи саткане у стихове
сву љубав коју не умем изразити
ни на који други начин
дуго сам се питала
како исправно волети
Створитеља, ближњега свога
и себе саму
на који начин изразити љубав
и схватила сам
ја волим речима
стога Ти и пишем, Господе
јер све речи које букте у мени
буктале су пре свега на твом изворишту
ја сам само посредница
којој си подарио нешто талента
за баратање најоштријим и најмекшим оружјем
управо језиком
стога
нека све моје песме буду Теби у част
у име захвалности
но поставља се питање
јесу ли оне
уопште вредне
у поређењу са даровима које си Ти дао човечанству
почевши од
рецимо, живота
преко слободе
љубави
и Сина својега,
којег смо неправедно блатили
и који је
због те исте наше неправедности
пострадао на Голготи
ниси ни у једном часу
посумњао у исправност одлуке
да нам Га подариш
Господе
Твоји су дарови нама немерљиви
сада увек и у векове векова
схватих
даривање је израз љубави
- а твоја је љубав безгранична.

Теодора Стајић IV3
Гимназија „Бора Станковић“ Врање

3.место

Даривање је израз љубави

Често се питам како је настао свет, како су настали људи, ко и како је учинио да
живот на земљи изгледа овако. Увек у сусрет највећим празницима Васкрсењу и
рођењу Христовом обузима ме нека необична сета и мисли које се роје док чекам
ове најлепше празничне дане. Осећања су интензивнија, па се мешају радост и
туга, али ипак, на крају видим само светлост која ме обасјава са неба и осетим
топлину коју ми дарује најсјајнија звезда оличена у Божјем Сину Христу.
Овај свет је Божја творевина, овај живот је Божји дар. Даривање је одраз љубави,
милосрђа и поштовања према ономе коме је дар намењен. Посматрајући природу
видим да свако годишње доба носи своју лепоту и чари, као да Бог путује светом и
својом четкицом боји сваки кутак планете. Бог нам дарује све те промене као
мађионичар, па се пред нашим очима смењују расцветале трешње, са плодовима,
па опалим лишћем и голим гранама. И сваке године исто се понавља, а никада тај
дар природе није исти и увек се изнова обнавља и мења на само њој својствен
начин. А када свој свет омеђим драгим блиским људима, породици и пријатељима,
увиђам Божју руку и дело сваки нови дан, јер ме свако од њих дарује према својим
могућностима. Па се питам, ко је издашнији у даривању – природа или људи? Не
могу да одлучим, јер је најиздашнији Онај који је створио и природу и људе, а то је
Бог, а својим Сином Христом. Даровао нам је опроштај свих грехова, искупивши
читаво човечанство својом жртвом на крсту. Тај дар да сваки човек може да осети
рај већ на овом свету кроз љубав за све што постоји, добили смо од нашег Творца. А
ко може волети више дете од мајке која га је родила? Ко може чистије од ње да му
дарује све оно најлепше из душе и срца? А колико је пута већи Бог оличен у Светом
Тројству са Сином и Светим Духом? Колико је моћнији да учини оно што се
људима, његовој деци, чини као немогуће? Божји Син је највећчи дар овом
човечанству, огрезлом у прародитељски грех. Добили смо га од нашег Оца Бога који
нам и све друго шаље на овај свет само из своје неописиве љубави према нама.
Једног дана, изненада, у витлејемској пећини човечанство је добило највећи дар. Са
богочовеком Христом који је на крсту због нас распет, Бог је утврдио своје место у
нашим срцима и води нас кроз живот пун љубави и даривања. Јер љубав је Бог и
Бог је љубав, сила која је човеку даривала душу. А та божја искра која у нама
пламти тежи ка ономе што је неухватљиво, недодирљиво, а ипак свеприсутно, а то
је љубав. Љубав нас тера да чинимо добра дела као дар, јер смо и сами живот
добили као дар, као и све у животу. У Јеванђељу по Матеју пише:,,Болесне
исцељујте, губаве чистите, мртве дижите. На дар сте добили, на дар и дајте.“ То је
Божја реч коју сви морамо да знамо, да све што дарујемо, тако је по Божјој
благодати и да треба да радимо то несебично и са радошћу. Као да ми примамо
највећи дар, јер јесте тако.

Данас је Божић, један од два најрадоснија хришћанска празника.
Пре Божића славили смо Светог Николу коме смо се молили да
нам отвори духовни вид и води путевима живота. Истог дана
прославили смо Детињце, па Материце и Оце, најлепши низ
хришћанских празника који се завршава доласком највећег дара
који је Бог могао да дарује, а то је Син Пречисте Деве. Наш
Божић донео је највише радости у наш дом, јер тог дана увек нам
дарује најтоплију породичну идилу, рај на земљи и цркву у малом.
На Божић наш дом постаје мало светилиште, са мирисом тамјана
који милује наше душе. Било је много даривања свих ових
празника на различите начине, а то је одраз љубави која постоји и
која је наш главни покретач и наша снага. Хвала и слава Богу за
све!

Елена Стојковић
Медицинска школа, Врање