„Ми пишемо” 8.3.2021.

ОШ „Херој Иван Мукер”, Смедеревска Паланка
Трећи електронски часопис, 8. март 2021. године

Страна 2 Ми пишемо

Рекли су о жени

„Жена је млада док је вољена.” Густав Флобер
„Не можете веровати жени која не крије своје
године. Таква жена се не либи да ишта каже.”
Оскар Вајлд
„Лепота жене се повећава са годинама.” Одри
Хепберн
„Старост је оно што постоји у нашем уму. Ако не
мислите на њу, она није тамо. ” Марк Твен
„Жена стоји, попут капије, на излазу, као и на улазу
у овај свет.” Иво Андрић
„Живот мушкарца је слава, живот жене је љубав.”
Оноре де Балзак
„Да није било жена, дијамант би био обичан
камен.” Виктор Иго
„Жена је једина ствар које се бојим и за коју знам
да ми неће наудити.” Абрахам Линколн
„Најбољи међу вама су они који су најбољи према
својим женама.” Мухамед
„Лепа жена прија очима, добра жена срцу; једно је
драгуљ, друго је благо.” Наполеон Бонапарта

Ми пишемо Страна 3

Све је почело од Кларе Цеткин

Међународни дан жена, 8. март Клара Цеткин и Роза Луксембург,
обележава се у читавом свету.
Настао је као дан борбе за славни борци за женска права
економску, политичку и
социјалну равноправност жена и Следеће 1911. године је
мушкараца. То је дан када су жене Међународни дан жена
обележен у Аустрији,
устале и супротставиле се систему, Немачкој, Данаској и
почеле да се боре како би генерације
жена боље живеле. Швајцарској, а у Србији се обележава

Почетак обележавања повезан је са од 1914. године. Уједињене нације су
протестима и акцијама које су
организовале раднице текстилних и 1975. године, званично почеле да
других индустрија, борећи се за
побољшање услова за рад, далеке 1857. обележавају Међународни дан жена.
године у Њујорку. Жене запослене у
Две године касније Генерална
текстилној индустрији изашле су на
улице и јавно демонстрирале због лоших скупштина УН је резолуцијом
услова рада и ниских плата. Полиција је
брзо угушила протесте, али само прогласила 8. март Даном женских
тренутно, јер два месеца касније, жене
оснивају синдикат са истим циљем. права. Швајцарска је била последња

Протести су се догађали и следећих земља у Европи која је увела право
година, од којих је најпознатији био
1908. године када је 15000 жена гласа женама (1972).

марширало кроз Њујорк тражећи краће Данас многе организације у свету
радно време, боље плате и демократско
право гласа и за жене. Њихов слоган је обележавају Међународни дан жена
био „хлеб и руже”, где је хлеб био
симбол економске сигурности, а руже демонстрацијама, предавањима и
квалитетнијег живота.
акцијама са циљем промовисања
Године 1910, организована је прва
Међународна конференција жена, која је равноправности и даљег унапређења
била одржана у Копенхагену.
женских и људских права. А неке се
Инспирисана америчком акцијом
поводом овог питања, немачка настоје изборити да постане државни
левичарка, Луиз Циц, предложила је
организовање Међународног дана жена. празник у земљама у којима то још

Иницијативу спровођења идеје није.
празника у дело преузела је славна
немачка феминисткиња и левичарка, Приредила:
Клара Цеткин, те је предлог прихваћен и
Бисерка Митић, наставник историје
установљен је Међународни дан жена, са
стратегијом промовисања једнаких
права, укључујући и демократско право
гласа за жене.

Страна 4 Ми пишемо

Рођење Пресвете Богородице јесте почетак рођења једине истинске и бесмртне
Радости у овоме свету, како и појемо у празничном тропару: Рођење Твоје,
Богородице Дјево, радост најави свој васељени, јер из Тебе засија Сунце Правде
(Истине), Христос Бог наш Који, разрушивши проклетсшво, даде нам благослов и,

уништивши смрт, дарова нам живот вечни.

ПРЕСВЕТА БОГОРОДИЦА – МАЈКА БОЖИЈА

Пресвета Дјева Марија родила се од старих
и бездетних родитеља, Јоакима и Ане.
Отац Јоаким беше из племена Давидова, а
мајка Ана из племена Аронова. И тако
Марија беше по оцу из царског рода, а по мајци из

рода свештеничког. Св. праведни Јоаким и Ана,

због бездетности, у скрушености својој мољаху се

Богу с плачем да обрадује старост њихову

даровањем једнога чеда, као што је некад

обрадовао старца Авраама и старицу Сару

даровавши им сина Исака. И човекољубиви Господ

обрадова их радошћу која је превазилазила далеко

сва њихова очекивања и све најлепше снове, јер

им дарова не само ћерку, но и Богомајку –

родитељка Живота. Благодатна Марија,

благословена међу женама, храм Духа Светога,

олтар Бога живога, трапеза Хлеба небеснога,

кивот Светиње Божје, дрво најслађега Плода,

слава рода људског, похвала рода женског, источник девства и чистоте – то беше

Богом дарована ћерка Јоакима и Ане. Рођена у Назарету, а после три године

одведена у храм jерусалимски, одакле се вратила опет у Назарет да чује и смирено

прими благовест светог Архангела Гаврила о рођењу Сина Божјег, Спаситеља света,

из Њенога пречистога и девичанскога тела. По речима преподобног Јустина

Ћелијског: „Вели се у дивном данашњем тропару Пресвете Богомајке: да је Господ

Христос, уништивши проклетство, у исто време уништио смрт и даровао нам Живот

вечни. Ето вечне радости, ето радости коју је донела Пресвета Богомајка овоме

свету. Родила нам је Бога - Победитеља смрти, Победитеља пакла, мучитеља рода

људског страшног и ужасног ђавола. И родивши нам Њега, Она је заиста родила

Бога, који је изнад смрти, који је однео победу над свима смртима, победу над

ђаволима и свима ђаволима. Да, тако је Она постала уистину, заједно са својим

УБожанским Сином, Победитељка смрти и Даватељка Вечнога Живота.”
личности Пресвете Богородице Црква препознаје оно створење које је – само

оно у целокупној творевини Божијој, и материјалној и духовној – стигло до
испуњења циља због којега твар постоји: до најпотпунијег могућег сједињења
са Богом, до најпотпунијег остварења могућности живота. Њен пристанак на
ваплоћење Сина није само неко усаглашавање човечанске воље са Божијом вољом

него јединствена егзистенцијална чињеница узајамног прожимања живота творевине

и живота онога што је нестворено: Богородица се удостојила да, по својој природној

енергији (енергији воље, али и материнства), учествује у заједничкој енергији

Ми пишемо Страна 5

Божанства, односно у самом животу Бога. Њен
физички живот, њена крв и биолошке функције
њеног тела поистовећене су са животом који је у
служби оваплоћене ипостаси Бога Логоса. Бог
Логос је живео као део њеног тела, са њеним
телом и њеном крвљу, у њеној материци; њена
природна створена енергија поистоветила се са
енергијом живота Нестворенога. Није Богородица
само „позајмила” своје биолошке функције Богу
Логосу. Јер, мајка не „позајмљује” своје тело
своме детету него својим телом и својом крвљу
изграђује његово биће, као што дојењем, речју,
миловањем и љубављу саздава и „душу” свога
детета. Црква је упорна у свом тврђењу да Син и
Логос Божији није Својим очовечењем просто
примио тело него је примио „тело одушевљено и
логичком и умном душом” (Свети Јован Дамаскин „О православној вери”), као што
је тело сваког човечанског ембриона. Христос је примио човечанску природу са
целокупношћу телесних и духовних енергија које њу сачињавају и изражавају. А
учешће Богородице не престаје са саздањем Христовог тела него се продужава на
оно што бисмо могли назвати изградњом Његове душе; Његове човечанске
психе, пошто је мајка извор и полазиште за артикулацију првих психичких
доживљаја, првих сазнања, првих муцања, прогресивног уласка детета у свет имена
и символа, у свет људи. Мајка Божија, односно Дјева Марија, у своме бићу је
поистоветила живот тварног са животом нетварног и у своме животу сјединила твар
са њеним Творцем. Тако свако створење, целокупна творевина Божја, налази у
њеној личности двери „истинског живота”, улаз у пуноћу егзистенцијалних
могућности. Њој се „радује сва творевина, анђела сабор и човечији род”. Свака
слика која је сажимање природе, језиком црквене поезије, додељује се Богородици
да би се изразила управо васељенска обнова твари која се одиграла у њеној
личности. Она је „небо”, и „земља добра”, и „гора неодсечна”, и „камен који
напаја жедне живота”, и „материца која препорађа”, и „врт који рађа
умилостивљења”. А ненадмашна „семантика” православног живописа преноси
ликовни нацрт тих слика некад на цртеж, а некад на боју, и приказује Богородицу
било као престо Божанства док држи одојче, било у молитви, било као
Гликофилусу, или пак „погнуту” при Рођењу Христовом или у свом Успењу. Она је
нова Ева, која рекапитулира природу, али не у „противприродну” аутономију и смрт
него у „натприродно” учествовање у Божанству и у остваривање вечног живота. Јер,
њена воља васпоставља егзистенцијални „крај” или циљ свеколике творевине, даје
смисао и наду у „жарко ишчекивање творевине”. Када верници ишту заузимање
Богородице за њихово спасење, не траже неку врсту правног посредовања него
траже да и њихова неиспуњена жеља буде обухваћена њеном животворном вољом,
која потврђује спасоносну љубав ваплоћеног Бога.

Приредио: Срећко Милошевић, вероучитељ

Страна 6 Ми пишемо

„Нема више ни мушког ни женског, јер сте сви један човек

у Христу Исусу”

Величина човека се мери по томе шта он даје другима, а не шта је добио од
других. Ако се сложимо са овом реченицом онда сu жене најузвишенија
бића на планети. Захваљујући њима постоји живот.

Данас када се многи труде да се покажу као борци за разна људска права,
па и равноправност жена, заборављамо да смо били равноправни од настанка
живота на земљи, од стварања света, од Адама и Еве. Касније због греха, због
гордости, славољубља, долази до раслојавања и разних подела међу људима,
између осталог на мушкарца и жену, које трају и до дан данас.

Кaда су људи и људски закони заборавили величину женског бића Бог шаље
свога Сина Исуса Христа да поврати достојанство жене. Противно обичајима и
законима тадашљег времена, Христос као Јеврејин разговара са женом
Самарјанком; спасава жену коју су по тадашњим законима хтели да каменују
говорећи „Ко је без греха, нека баци камен на њу!” Хвали и показује жене као
пример вере, љубави, пожтвованости, мудрости, храбрости у хришћанству.
Приликом Распећа Христовог, апостол Петар га се одриче, остали апостоли су се
разбежали, сем Јована, а Пресвета Богородица и жене које су га пратиле остају са
њим под Крстом без страха за своје животе. Поучен Христовом науком апостол
Павле у Посланици Галатима каже да пред Богом „...нема више ни мушког ни
женског, јер сте сви један човек у Христу Исусу.” У зачетку хришћанства жене су
биле подједнако ревносне и неустрашиве сведочећи Веру Христову, тако да Марија
Магдалина излази и пред самог римског цара, доноси му црвено јаје и проповеда
забрањену веру,ризикујући тако свој живот. Поучен примерима из Светог Писма и
биографијама хришћанки првих векова, Свети Јован Златоусти каже: „Жене су
способне за велике подвиге, чак и веће него и сами мушкарци.” „Жене су у
хришћанству и његовој цркви нешто што увек миомирише” каже Свети Владика
Николај. Прелепе звезде на хришћанском небу које нам свима светле : Света
Петка, равноапостолна Марија Магдалина, Света Анастасија, Јефимија… и
најсветлија звезда, најузвишеније људско биће у хришћанству и најпознатије у
свету је сигурно жена Дјева Марија Пресвета Богородица. Све оне су нам
показале да жене могу бити узвишеније од свих бића на земљи. Оне иду корак
даље од равноправности, оне нам показују савршенство у љубави. А то
савршенство љубави превазилази сентиментану наклоност према неком,
занемарује сопствену корист ради других; то је делатна љубав која мора
обухватити и наше ближње, нашу околину, наш свет. Бог је љубав, свавршенство у
љубави је оно чему хришћанин стреми, а савршенство у љубави укида сваку
себичност, завист, гордост, неправду, различитост.

Само ако наш однос према женама буде као однос према Божанском бићу, у
сваком тренутку и сегменту живота, видећемо лепоту Бога у својим животима и
тиме учинити лепшим и радоснијим живот на овој планети.

Приредио: Милан Кеџић, вероучитељ

Ми пишемо Страна 7

Милева Марић непризнати геније

Данас, иако нам се чини, да живимо у друштву које се бори за родну
равноправност, а у неким земљама као да је то оставрење и већ постигнуто, још
увек је јако тешко наћи примере и податке везане за науку, који то и потврђују.
Учешће жена у науци је очигледно било прилично проблематично питање кроз
историју.

У Европи и САД жене су оствариле право на институционално образовање тек у
другој половини 19. века, а прве универзитетске дипломе на Оксфорду су
додељене тек крајем двадесетих година двадесетог века што је потпуно у
супротности са податком да су и у то време по „радозналости” и „истраживачком
духу” предњачиле жене. Разлози за одсуство жена у науци кроз историју, налазе се
пре свега у ставовима друштва о улози жене, па је бављење науком, барем јавно,
некако било резервисано углавном за мушкарце. Срећом, углавном!

Милева Марић

Једна од ретких жена која је дала
значајан допринос науци и успела да се
издигне у времену у којем је живела је
Милева Марић. Чак и данас када се помене
обавезно имате додатно појашњење, супруга
Алберта Ајнштајна, што је ваљда више
одређује.

Милева Марић је рођена 1875. у
војвођанском градићу Тителу. Уписала је
Гимназију у Сремској Митровици и била једна од најталентованијих ученица када су
у питању физика и математика. Њен пожртвован рад и висока интелигенција
допринели су да касније упише Студије математике и физике на Универзитету у
Цириху. У групи од шест студената била је наравно једина жена. Током студирања
проучавала је фотоелектрични ефекат и математичку теорију релативитета за које
је касније и сам Ајнштајн добио Нобелову награду. Да ли је Милева имала значајног
удела у свим тим невероватним достигнућима не зна се поуздано, али је свакако
вредна помена као жена која се у том периоду изборила за помак у научним
круговима.

У Србији данас, чини ми се, највише је успешних жена које се баве
медицинским, нуклеарним и биотехничким наукама. Многе су своје место нашле и у
чувеним светским болницама, експертским тимовима и научно истраживачким
институцијама. Оно што је дефинитивно да имају другачији и креативнији поглед на
свет од супротног пола, а да је одлучност и урођена пожртвованост нешто што их
води ка сигурном успеху.

Приредила: Елизабета Милошевић, професор биологије

Страна 8 Ми пишемо

Двострука добитница Нобелове награде

Марија Саломеа Склодовска МДетињство и младост у Пољској
Кири је рођена 7. новембра арија се родила као пето дете
1867. у Варшави. Била је у учитељској породици. Њен
француска физичарка и отац, Владислав Склодовски,
хемичарка пољског порекла. Већи део био је наставник математике и
живота је провела у Француској, одакле физике, као и директор две варшавске
је и започела своју научну каријеру. гимназије. Мајка јој је била педагог и
Жена је Пјера Кирија, а мајка Еве Кири и директор школе, оболела је од
Ирене Жолио Кири. туберкулозе и преминула, када је
Марија имала 12 година.
У њена већа достигнућа спадају: рад
на теорији радиоактивности, техникама Завршила је гимназију 12. јуна 1883.
раздвајања радиоактивних изотопа као и године. Након завршетка гимназије,
откриће два нова хемијска елемента годину дана је провела на селу у
(радијум и полонијум). властеоској породици, а потом у
Варшави код оца где је понекад држала
Двострука је добитница Нобелове приватне часове. У то време жене нису
награде, 1903. из физике, заједно са могле ићи на универзитет, па је Марија
својим мужем и Анријем Бекерелом за са старијом сестром Браниславом
научна достигнућа из радиоактивности. склопила договор да ће је финансијски
Други пут, 1911. из хемије, за издвајање помагати током њеног студирања
елементарног радона. До данас је остала медицине у Паризу, у замену за то да
једина жена која је добила Нобелову сестра њу почне финансијски да
награду два пута. помаже, за две године.

Марија је 1891. године у Паризу, на
Сорбони уписала студије на одсеку
физике и хемије. 1893. године положила
је прва у генерацији и запослила се као
лаборант у индустрисјкој лабораторији.
1895. године Марија се удала за Пјера.

Научни рад

Пјер је препоручио Марију Бекерелу,
који јој је потом предложио докторске
студије под његовим надзором.
Предложио јој је да врши испитивање
зашто је реактивност неких руда
уранијума знатно већа него чиста руда
уранијума. Касније се раду прикључује
Пјер. Поделили су посао, тако да је он
посматрао са физичке стране, а она
више са хемијске.

Ми пишемо Страна 9

После четири године рада, догодило се откриће полонијума, а потом и
радиоактивног радијума. Ова испитивања су за резултат имала и објашњење појаве
радиоактивности, као ефекта распада атомског језгра.

Марија је после смрти Пјера преузела његову катерду и на тај начин постала прва
жена професор на Сорбони.

Пјер и Марија Кири

Киријум
По њој је назван елемент Киријум. Киријум је елемент из групе актиноида.

Веома је реактиван, разлаже воду и његова активност је слична мангану. Јавља се
са оксидационим бројем +IV. Соли киријума су растворљиве у води. Гради
растворљиве нитриде, нитрите, сулфиде, сулфите, хлориде, бромиде,
нерастворљива једињења са угљеником, силицијумом и фосфором.

Марија Кири је умрла близу Саланша 1934. од апластичне анемије, која је
вероватно последица излагања радијацији, пошто штетни ефекти јонизујућег
зрачења још нису били познати, а она је велики део свог посла радила у шупи без
заштитне опреме. Посмртни остаци Марије и Пјера пренети су 1995. године у
Пантеон у Париз.

Приредила: Душица Дубоњац, професор хемије

Страна 10 Ми пишемо

Мајка модерног клавирског репертоара

Клара Шуман је рођена 13. септембра 1819. као Клара
Вик. Њен отац Фридрих Вик, познати учитељ клавира,
развео се од Кларине мајке. Он је Клару од њене пете
године подучавао клавиру. Била је то посебна метода:
часови клавира, часови композиције, учење страних језика и
физичко. Већ са девет година је први пут наступила у родном
Лајпцигу. Недуго затим, Фридрих Вик објавио је четири Кларине
композиције. Отац и ћерка крећу потом на турнеју по Немачкој и
иностранству.

Клару Викс неки савременици су описивали као веома
темпераментну, окретну и брзу. „Девојчица има више снаге од
шесторице дечака”, написао је Јохан Волфганг фон Гете након
концерта у Вајмару. Након боравка у Бечу, тада деветнаестогодишњу Клару цар
Фердинанд II назвао је „чудом од девојке”. Она је већ тада на концертима изводила и
сопствена дела. Лист, Менделсон, Гете, али и Паганини и Шопен, сви они су познавали
младу пијанисткињу. Запела је за око и Роберту Шуману који ју је први пут видео када
јој је било девет и по година. Он је тада имао 19, студирао је права и ишао на часове
клавира код Клариног оца. Пријатељство двоје младих претворило се у љубав када је
Клари било 16 година. Када је њен отац то сазнао, забранио им је сваки контакт. И на
турнејама је ћерку контролисао дан и ноћ.

Након што су се у августу 1837. тајно верили, Шуман је поднео тужбу против очеве
забране брака. Суд је у јулу 1839. одобрио склапање брака. Венчали су се 12. септембра
1840. године. Клара је у то време била међународно призната пијанисткиња, а Роберт
готово непознат композитор. Па ипак су се супружници сложили да његово
компоновање ставе испред њених наступа. Роберту је била потребна тишина и Клара је
морала да смањи своје вежбање на минимум. Желела је „да се Роберт потпуно преда
музици и да ниједна брига не ремети његово уметничко стваралаштво.” Али, ускоро је
брак почео да се клима због финансијских проблема. Био је то разлог за повратак Кларе
Шуман у концерне сале. Упркос десет трудноћа током 14 година брака, наступила је
најмање 139 пута, како по Немачкој, тако и у Русији, Холандији и наравно у Бечу.
Брачни пар је често путовао заједно, иако Роберт није подносио то што је у сенци своје
жене. Али, она је зато на концертима изводила и његова дела, и на тај начин од њега
створила у светски познатог композитора. Након година проведених у Баден-Бадену и
Берлину, Клара Шуман постаје прва професорка клавира на Конзерваторијуму у
Франкфурту. Њени ученици су јој због строгости дали надимак „Алеја суза”. Била је
позната по својим разорним критикама.

Као најзначајнија пијанисткиња 19. века, Клара Шуман дала је велики допринос
стварању модерног клавирског репертоара.

Приредила: Милена Петровић, наставник музичке културе

Ми пишемо Страна 11

Краљица упамћена по надимку

Марија I, позната као МаријаТјудор,(рођена18.

фебруара 1516, Гринич,

близу Лондона у Енглеској -

умрла 17. новембра 1558, Лондон),

била је прва краљица која је

самостално владала Енглеском (1553–

58). Била је позната као Крвава Мери

(Bloody Mary) по прогону протестаната

у узалудном покушају обнављања

римокатоличанства у Енглеској.

Рани живот

Ћерка краља Хенрија VIII и шпанске принцезе Катарине од Арагона, Марија је као
дете била пион у љутом ривалству Енглеске са моћнијим народима, која је безуспешно
нуђена за ступање у брак са разним потенцијалним савезницима. Била је студиозна и
бистра девојчица коју је образовала мајка и гувернанта војводског ранга.

Напокон се успело у намери да буде заручена за светог римског цара, њеног
рођака Карла V (Карла V Шпанског). Марији је заповеђено да дође у Шпанију са
огромним новчаним миразом. Пошто овај његов захтев није испуњен, он је одмах
раскинуо заруке и нашао себи повољнију прилику. 1525. године отац ју је именовао
принцезом од Велса, иако недостатак званичних докумената сугерише да она никада
није формално добила ту титулу. Боравила је у то време у замку Ладлоу док су се
правили нови планови за веридбу. Маријин живот је, међутим, радикално пореметио
нови брак њеног оца са Аном Болен.

Још 1520-их Хенри је планирао да се разведе од Катарине како би се оженио Аном,
тврдећи да је, будући да је Катарина била супруга његовог преминулог брата, њено
заједништво са њим било инцестно. Папа је, међутим, одбио да призна Хенријево право
на развод од Кетрин, чак и након што је развод легализован у Енглеској. 1534. Хенри
раскида везе са Римом и оснива Енглеску цркву. Наводи о инцесту су у ствари учинили
Марију нелегитимним наследником. Ана, нова краљица, родила је краљу ћерку
Елизабету (будућу краљицу), забранила је Марији приступ њеним родитељима, одузела
јој титулу принцезе и присилила је да се понаша као слушкиња при дочеку
новорођенчета Елизабете. Марија никада више није видела мајку, иако су се, упркос
великој опасности, тајно дописивале. Анина мржња прогонила је Марију тако
неумољиво да се она плашила погубљења, али имајући мајчину храброст и сву очеву
тврдоглавост, никада није хтела да призна нелегитимност свог порекла. Нити је икад
хтела да иде у самостан, кад би јој то наредили.

Након што је Ана изгубила Хенријеву наклоност, понудио је помиловање Марији ако
би га она признала за поглавара Енглеске цркве и признала „инцестуалну
незаконитост” његовог брака са њеном мајком.

Страна 12 Ми пишемо

Одбијала је то да учини све док је рођак, цар Чарлс, није наговорио да попусти,
због чега је касније дубоко зажалила. Хенри се тада помирио са њом, дао јој је
домаћинство које одговара њеном положају и поново је правио планове за њену удају.
Постала је кума принцу Едварду, Хенријевом сину из брака са Џејн Сејмур, трећом
краљицом.

Марија је постала најважнија европска принцеза. Иако једноставна, била је веома
популарна, са финим даром за певање и сјајним језичким способностима. Међутим,
није могла да се ослободи епитета копилета и деловање јој је било озбиљно
ограничено. Међутим, када се Хенри оженио са Кетрин Хауард, Марија је добила
дозволу да се врати на двор, а 1544. године, иако се и даље сматрала нелегитимном,
постала је први наследник престола након Едварда и испред било које друге легитимне
деце коју би Хенри добио.

Марија као краљица

Након Едвардове смрти 1553. године, Марија је побегла у Норфолк, пошто је Лејди
Џејн Греј заузела трон и неколико дана је била призната као краљица. Земља је,
међутим, сматрала Марију законитом владарком и за неколико дана је тријумфално
ушла у Лондон. Жена од 37 година, била је директна, искрена и срчана попут свог оца,
али за разлику од њега, није заступала окрутне казне и потписивање смртних налога.

Не схвативши сву озбиљност и потребу за опрезом коју је имала као нова краљица,
неспособна да се прилагоди новим околностима, Марија је чезнула да врати свој народ
у римску цркву. Да би постигла тај циљ, била је одлучна да се уда за Филипа II
Шпанског, сина цара Карла V и 11 година млађег од ње, мада је већина њених
саветника заговарала удају за њеног рођака Куртенија, грофа од Девона, човека
краљевске крви.

Они енглески племићи који су стекли богатство и власништво над земљом када је
Хенри VIII запленио католичке самостане имали су велики интерес да их задрже, а
Маријина жеља да обнови римокатолицизам као државну религију учинила их је њеним
непријатељима. Парламент се, такође у сукобу с њом, увредио због њене
непристојности према њиховим делегатима који су се изјашњавали против шпанског
брака: „Мој брак је моја ствар”, узвратила је.

Када је 1554. године постало јасно да ће се удати за Филипа, избила је
протестантска побуна под вођством сер Томаса Вајата. Узнемирена Вајатовим брзим
напредовањем ка Лондону, Марија је одржала величанствен говор који је хиљаде
грађана подстакао да се боре за њу. Вајат је поражен и погубљен, а Марија се удала за
Филипа, обновила католичку веру и поново оживела законе пpoтив јереси. Три године
су тела побуњеника висила са вешала, док су јеретици бивали немилосрдно
погубљени, а око 300 их је спаљено на ломачи. Од тог тренутка је краљица, која је
данас позната као Крвава Мери, била омражена, њеном шпанском супругу се није
веровало и био је клеветан, а она сама окривљена за злобно клање. У непопуларном,
неуспешном рату са Француском, у којем је Шпанија била савезник Енглеске, изгубљен
је Кале, последње упориште Енглеске у Европи. Без деце, болесна и снуждена, била је
додатно депресивна због низа лажних трудноћа. Након једне је и преминула 1558.
Наследила ју је њена полусестра, краљица Елизабета I.

Приредила: Маријана Никодијевић, професор енглеског језика и књижевности

Ми пишемо Страна 13

Краљица која се никада није удала

Владала је Eнглеском пуних 45
година и својом мудром

политиком донела овом

краљевству невиђен процват и

славу.

Краљица девица, Глоријана, Бес,

како су многи називали Елизабету,

обожавала је да даје необичне надимке

својим миљеницима, а интересантно је

да никада није требало да наследи

престо иако је доба њене владавине

названо „златном Елизабетином ером”.

Њена мајка, Ана Болен, била је

друга жена енглеског краља Хенрија VIII.

Када се Елизабета родила, њен отац је

био разочаран, јер је добио ћерку, а

очекивао је сина који ће га наследити на

трону. Из претходног брака имао је већ

једну ћерку. Елизабета је имала само три

године када је њен отац наредио да се Настојала је да сачува енглеску
самосталност и успела је да
њеној мајци одруби глава због издаје. обрани земљу од освајачких
намера два највећа
Елизабета је била веома непријатеља: Француске и Шпаније.
образована, говорила је неколико Француска је подржавала шкотску
краљицу Мери Стјуарт у намери да се
језика, волела је књижевност и домогне Елизабетиног престола.
уметност. Била веома паметна, Елизабета је двадесет година
лукава и веома способна жена. Окружила толерисала нападе и завере од стране
се способним саветницима који су је своје рођаке Мери, и најзад је пристала
поштовали и слушали. Многи су желели да потпише њену смртну пресуду, а то
да је искористе за своје политичке је учинила тек на захтев парламента
планове, али она је успевала да избегне 1587. У 16. веку шпански краљ Филип II
све замке које су јој подметане. био је најмоћнији владар у Европи.
Одликовала се мушком одлучношћу. Елизабета му се храбро супротставила у
чувеној поморској битки 1588. године.
Имала је велико самопоуздање и Филип је тада послао своје бродове да
веровала је у своју срећну звезду. нападну Енглеску. Својој флоти дао је
Разумела се у економију, војску, цркву, назив Непобедива армада.
унутрашњу и спољну политику.
Једина је краљица Енглеске која се
никада није удавала иако је имала много
просаца. Вешто је избегавала брак и
говорила да је удата за свој енглески
народ.

Страна 14 Ми пишемо

Елизабета се сама спремала и преузела је команду над одбраном Енглеске.
Неочекивано, Енглеска је победила моћну шпанску морнарицу и од тог тренутка
почиње енглеска надмоћ на мору. Елизабета је водила и борбе на копну. Помагала је
војском шпанске непријатеље, борила се са унутрашњим непријатељима и више пута
живот јој је био у великој опасности.

Елизабета је била омиљена краљица, наочита и лепа. Вешто је прикривала своје
недостатке. Верује се да јој је коса била проређена, а лице оштећено од богиња и тај
недостатак је прикривала белом шминком и перикама.

Занимљивости:

1. Носила је скупу одећу 2. Веровала је у астрологију
и претпоставља се да је и имала је саветника коме се
имала око 2000 пари обраћала пре неких важних

рукавица. одлука.

3. Иако се није удавала, 4. Пре него што је постала
имала је много краљица била је политички
љубавника. затвореник у време владавине
своје старије сестре по оцу

Мери I, познатије као Крвава
Мери.

5. Била је последњи 6. Умрла је у 69. години
владар из династије живота, и у наредних 150
Тјудор. година била је најстарији

владар у историји
Енглеске.

7. Волела је да псује, а 8. Америчка држава
ту особину наследила је Вирџинија добила је име по
од свога оца, краља Елизабети I, која је позната и

Хенрија VIII. као Краљица Девица
(Virgin Queen).

Приредила: Рената Крстић, професор енглеског језика и књижевности

Ми пишемо Страна 15

Она слави два рођендана, она добија егзотичне животиње на поклон и поседује
све делфине и лабудове из вода Уједињеног Краљевства

Краљица Елизабета II је монах који је најдуже владао у целом свету и једна
од најпознатијих краљица. Рођена је 1926. године, одрасла је у Лондону са
својом сестром, принцезом Маргарет. Од тог времена до 1952, када је дошла
на трон и постала мајка, бака, прабака, краљица је већи део свог живота
живела под лупом јавности, ипак ово сигурно нисте знали о њој.

Надимак „Лилибет”

Њен надимак је „Лилибет”. Када је
била дете, Елизабета није могла да
тачно изговори своје име, па је
остало само Лилибет. Краљ Џорџ VI
имао је обичај да каже: „Лилибет је
мој понос, Маргарет је моја срећа.”

Служење у
Другом светском рату

Оно што многи не знају, то је да је
краљица служила у Другом
светском рату. Придружила се
женској британској војсци 1945.
године, где је била обучена за
механичара. Била је прва жена из
краљевске породице, која се
придружила оружаној служби са
пуним радним временом.

Страна 16 Ми пишемо

Принца Филипа упознала је
са 8 година

Иако су присуствовали истим
догађајима, када су били деца,
краљица Елизабета II и принц
Филип званично су се упознали
1934. године на венчању
принцезе Марине и принца
Џорџа, војводе од Кента.

Прими око 7000 писама годишње

Краљица дневно прими између 200 и
300 писама. Она бира неколико које ће
прочитати, а онда њено особље на њих
одговори. На званичном сајту
краљевске породице чак пише да
краљица преузима сву одговорност и
чита писма која добије.

Принц Филип је њен рођак

Краљица и њен супруг, принц
Филип, званично су рођаци. У
питању је треће колено.
Елизабета и Филип повезани су
преко краљице Викторије, јер је
она обома чукунбака. Принц
Филип је краљици Викторији род
по мајчиној страни, а краљица
Елизабета по очевој.

Kраљица има тридесеторо унучади

Краљица Елизабета II бака је тридесеторо деце! Њена
дуга листа унучади укључује и Гаја Невила, принцезу
Теодору и Џејмса Огилвија.

Ми пишемо Страна 17

Пије једну чашу шампањца сваке вечери

Краљичина рођака Маргарет Родс открила је Елизабетин навике
испијања пића. Она, наиме, попије чашу џина пре ручка, са
кришком лимуна и доста леда. У току ручка попије чашу вина и
суви мартини, а чаша шампањца резервисана је за вече.

Појавила се на филму о Џејмсу Бонду

О, да! Краљица и њени пси појавили су се у наставку
саге о Џејмсу Бонду. Она се придружила Данијелу
Крејгу у хеликоптеру у невероватној шестоминутној
сцени.

Буди се уз звук гајди
сваког јутра

Наравно да краљица не користи
аларм за буђење. Она се сваког дана
буди уз звук гајди, које музичар
свира испред њеног прозора тачно 15
минута у 9 ујутру. Зову га „Гајдаш
владара”.

Приредила: Лидија Пешић, Има своју приватну песникињу

професор енглеског језика Краљица има званичну песникињу
и књижевности лауреаткињу, која има почасно место
које јој је доделио монах Уједињеног
Краљевства. Керол Ен Дафи је била
прва жена песникиња 2009. године.
Она је писала поеме и песме за
посебне догађаје, као што је било
венчање принца Вилијама и Кејт
Мидлтон или годишњица краљичиног
крунисања.

Страна18 Ми пишемо

Прва жена члан САНУ

Исидора Секулић спада у ред Упорним радом и дисциплином

најистакнутијих жена-писаца изградила је своју духовну културу, а

српске књижевности. књижевну реч изграђивала је, под

Животни пут Исидоре Секулић утицајем богатог националнаг

био је особен, као и њено целокупно књижевног наслеђа, али и француске,

књижевно дело. Рођена је у Бачкој, у енглеске, немачке и руске литературе,

Мошорину, 1877. године. Врло рано културе и књижевности

остаје без мајке и то у великој мери северноевропских народа. Поштовала је

има утицаја на њен живот и касније народне обичаје и традицију, а имала је

стваралаштво, јер често о тим изузетно строг, готово аскетски однос

тренуцима говори кроз своја дела. према животу.

Школовала се у Новом Саду, Сомбору, За живота је Исидора стекла
репутацију најобразованије и најумније
Мађарској и Немачкој, где је положила Српкиње свог времена. Била је чланица
разних женских организација и њихова
и докторат наука. представница на многим скуповима, а на
конгресу Међународног савета жена у
Кристијанији (1920) изабрана је за
секретарку главног одбора. Била је
једна од оснивача Удружења наставница
средњих стручних школа.

Дипломирала је на Групи за математику После Другог светског рата била је
и природне науке и цео свој радни век чланица главног одбора АФЖ-а. Била је
провела као учитељица и наставница потпредседница Удружења књижевника
математике у Панчеву, Шапцу, Скопљу, Југославије, председница Удружења
Београду. Доста је путовала. Обишла је књижевника Србије. Пратила је стране
Норвешку (о чему пишу и њена Писма књижевне и друге часописе, дружила се
из Норвешке), Шведску, Немачку, са највиђенијим интелектуалцима свога
Велику Британију, Француску, Италију, доба: Миланом Кашанином, Младеном
Мароко… Говорила је и преводила са Лесковцем, Миланом Ракићем, Дисом, а
немачког, енглеског, француског, пред смрт је спалила готово сву
руског, али и са норвешког и шведског. преписку и рукописе.

Исидора Секулић остаје упамћена и
као прва жена која је постала члан
Српске академије наука и уметности,
прво као дописни члан 1939. године, а
затим и као редовни 1950. године.
Андрић ју је сматрао једном од првих
писаца светског формата, који је
потекао са Балкана.

Ми пишемо Страна 19

И сама се бавила писањем и у Сваке године одржава се научни скуп

својим делима пише о свом и издаје се зборник радова

унутрашњем свету, слика личне Исидоријана, а установљена је и

доживљаје и импресије и кад говори о књижевна награда „Исидора

животу и људима око себе. Секулић”.

У књижевности се јавља 1913. Ево како је Исидора писала о

године збирком исповедних, свом детињству: „Штрчала сам у

приповедака Сапутници. Већ та прва својој средини. У школској торбици,

књига била је сигуран знак да је долазећи кући, налазила сам

српска књижевност у Исидори Секулић подсмешљиве поруке, своје

добила новог и особеног писца, и то карикатуре, и све се сводило на то

писца-жену, што је у дотадашњој да забијам нос у књигу и да се правим

нашој литератури био веома редак важна. Ја нисам забијала нос у књигу,

случај. Кроника паланачког Гробља, али су ми они око мене придавали

објављена 1940. године, дописана важност коју сама себи нисам

1958. године, књига је прозе о давала. Напротив, увлачила сам се у

свеопштој пролазности. Код Исидоре себе и бежала у последње редове, у

је често родољубиво осећање, о најтамније углове. Осећала сам да

родној земљи и људима је говорила с сметам, да изазивам својом жељом

великом љубављу у причама својих за знањем.”

збирки: Из прошлости, Хроника

паланачког гробља и Записи о моме

народу.

Одлазила је на многа и честа Увек скромна и повучена, овако
путовања по свету, али у Србији је је говорила у једном интервјуу:
остала до краја свог усамљеничког и „Волим тишину, зато ме је та бука
затвореног живота. Умрла је 5. априла око мене много потресла. Ако нешто
1958. године. Сахрањена без говора, вредим, нека кажу после моје смрти,
венца и помпе, јер је тако желела. а ни два дана пред смрт не желим да
ме хвале.”

Приредила: Александра Петковић,
професор српског језика и
књижевности

Страна 20 Ми пишемо

Шта мислите о родној Какви су ваши успеси?
равноправности?
Подржавам родну равноправност, Један од мојих највећих успеха,
сматрам да је потребно да жене
буду заступљене у свим који памтим је, када сам
активностима друштва.
Да ли Ви сматрате да жене 8. дипломирала, понуда мог
марта не треба да раде?
Хммм... Да. Клара Цеткин је тога професора Александра Јеркова да
дана изборила равноправност за
жене. Сматрам да, можда, тог дана, будем његов сарадник у листу
као и сваког државног празника,
жене не би требало да раде. Политика, где је он био главни и

Какав је данас положај жена у одговорни уредник. Није ми жао
друштву?
Данас, жене су све више заступљене што тада нисам прихватила и
у државним институцијама. Жене би
требало да буду поштоване сваког вратила се у Смедеревску Паланку.
дана, а не само 8. марта. Да је то
тако не би постојале сигурне куће. За собом сам оставила много
Жене треба да науче да поштују
себе, буду образоване и изборе се успешних ученика, васпитавала и
за своја права и не буду
понижаване. Мужеви треба да их образовала и данас су они успешни
поштују и уважавају сваког дана, без
обзира на датум. и остварени људи. Не бих хтела

никог издвојити, да не бих неког

заборавила, али знам да сам

поносна на њихове успехе. Многи

од њих су успешни и остварени у

свом послу. Поносна сам и на

учеснике Републичких такмичења,

Филипа Ристића, Ђорђа Петровића,

Иван Милкова, Александру Хаџић,

Тамару Милојевић и Софију Пантић.

А ако је неко изостављен, нека ми

опрости.

Задовољна сам што су многи
моји ученици уписали Филолошки
факултет и наставили да негују дух
нашег језика и дух наше културе.
Не сматрам да ми је посебан успех
само постигнуће са талентованим
ученицима, јер и пре него што је
уведен ИОП, имала сам ученике са
којима сам радила по ИОП-у и
данас су они образовани и
остварени људи.

Ми пишемо Страна 21

Повод овог интервјуа су и Ваше објављене књиге. Шта о томе можете
рећи?

Књиге... Граматике за 6, 7. и 8. разред и Радне свеске прозвод су
дугогодишњег рада. Не сматрам да су оне само мој успех. Оне су производ
мог дугогодишњег рада и искуства са многим генерацијама. Ученици уче од
мене, ја учим од њих. Трудила сам се да оно што њима није јасно разјасним и
приближим им на најбољи начин и зато ове уџбенике, које сам објавила,
сматрам заједничким пројектом, користећи и њихове идеје и искуство.

Шта можете поручити нама и будућим генерацијама?

Могу вам поручити да ви, драга децо, морате веровати у себе и у идеје које
треба да реализујете. Није лако остварити оно што човек жели, али ако сте
истрајни, упорни и знате шта желите, успећете.

„Иза шума, иза гора,

иза река, иза мора,

жбуња, трава,

опет ноћас тебе чека

чудна нека звезда плава.” (Мика Антић)

И потражите своју звезду водиљу.

Хвала наставници Светлани Стевановић на издвојеном времену.
Новинари: Емилија Радисављевић, Вук Стојановић и Марко Савановић
Одељење: 8-2

Страна 22 Ми пишемо

Тешка судбина Софке и Коштане

Један од најзначајнијих српских човек, а то је најтеже бити. А
писаца, Борисав Станковић, Станковић тврди да је човек створен
писао је о животу у Врању за патњу и бол, за тугу и жал. А ту
између турског и модерног жал је он најбоље описао у нашој
доба. Главни ликови његових дела књижевности, као да вас боли док
управо су биле жене, мајке и удовице, читате шта Коштану и Софку мучи.
сестре своје браће. Увек су биле под
будним оком старога Врања, а
загледане у ново Врање, везане за
традицију, а далеко испред свог
времена.

Патријархално друштво у

Станковићевом делу спутава

Рођен је у Врању, рано оставши човека, гуши љубав и претвара је у
без родитеља, детињство проводи уз
баба Злату, која највише утиче на бол. У таквом свету као да нема
његов књижевни рад. Први који је у
савремену књижевност увео локалне места за хероине. Оне се потпуно
елементе, провоцирао различите
ставове и критике својом представом разликују и у сузама и са великом
Коштана, а поред тога, овај надарени
творац упамћен је по посебној жртвом уклапају у њега.
карактеризацији женских ликова у
својим делима.

Коштанa кад запева, цела варош
полуди. И синови највећих газди, и
боеми осванули у кафани, и старо и
младо, и паметно и мудро. Стојана је
потпуно очарала, спреман је да је
води, да је ожени. Смерна и пркосна
га одбија. Њено није да буде у
хаџијској кући господарица. Она је

Ми пишемо Страна 23

Kоштана, млада и лепа Ромкиња анђеоског гласа, представља срж
живота, све његове лепоте. Као таква, она је у том патријархалном
свету сувишна. Кад стави на себе црну мараму, престане да пева и оде
у Бању да буде само обична жена, постаће део тог друштва које је тада
неће осуђивати. Ипак, има нечег и позитивног у тој слици. Она ће остати
слободна! Моћи ће, кад год зажели, да скине мараму и да поново запева. А то

Сне би могла да ради у хаџијској кући.
офка је била изузетно свесна своје лепоте. Она је одгајана као
лепотица, очева мезимица. Људи су отварали прозоре када би
пролазила, и кришом је посматрали дивећи јој се. Имала је увек
најскупље хаљине, мајка се бринула о томе да Софка не примети да је
породица осиромашила. Отац је продао, прво се бунила, показала пркос, али, и
она се брзо предала. Првих година брака са дечаком Томчом њена лепота није
нестајала. Кад је ефенди Мита затражио остатак новца, као да се и овај привид
среће срушио. Томча је више није поштовао, она више није имала снаге да се
бори. Почела је да вене, да се предаје својој нечистој крви, да продужава
болесну лозу. У последњој сцени је затичемо поред ватре. Није то више
лепотица Софка, пуна живота и ужарених погледа, то је старица без воље за

Бживотом.
ора Станковић врло дубоко улази у психу жена које своју несрећну
судбину подносе свесно и сасвим доследно. Све оне указују на
величину жене и њену снагу, без обзира на околину и тешку судбину.
Пркосно и поносно стоје, упркос огромним зидинама око њих.

Приредила: Марија Ристивојевић, професор српског језика и књижевности

Страна 24 Ми пишемо

Надежда Петровић
Надежда Петровић била је
најзначнија српска сликарка с У Првом балканском рату учествује
краја 19. и почетка 20. века. је као добровољна болничарка на
Рођена је 12. октобра 1873. у фронту, а потом је и у Првом светском
Чачку, где су њени родитељи Милева и рату поново са српском војском. Током
Димитрије радили као учитељи. рата сликала је пределе кроз које је
била пролазила. Овековачила је
Вишу женску школу завршила је у Грачаницу на својој слици Косовски
Београду 1891. године. Полаже испит за божури. Последња њена слика је
наставницу цртања у средњим школама представа ефемерне болнице у
и постаје ученица у атељеу Ђорђа Ваљеву, управо оне којој је и умрла од
Крстића 1882. gодине. Похађа школу код тифуса 1915. године.
Цирила Кутљика 1986/97. године. Од
1898. године почиње школовање у Иако је тематски остала верна
Минхену у атељеу Словенца Антона националном, стилски се потпуно
Ажбеа. окренула савременим токовима
европске уметности. У односу на
По повратку из Минхена, од 1904, остале наше уметнике ишла је знатно
ангажује се у домовини око Прве испред свог времена – сигурно да је и
југословенске уметничке изложбе, то један од разлога што од својих
оснивања Друштва српских уметника савременика није била добро схваћена,
Лада и Прве југословенске уметничке а у једној традиционално
колоније у Сићеву. Ради као наставница патријархалној српској средини.
цртања, излаже на многобројним Надежда Петровић, родоначелник
изложбама и истовремено се ангажује српске модерне, најзначајнији је
на друштвеном пољу – један је од српски уметник на почетку 20. века.
оснивача организација Коло српских Авангардним визуелним изразом и
сестара и Народна одбрана, помаже тематски ангажованим приступом,
становништву у окупираним областима позиција сликарства Надежде Петровић
Старе Србије и Македоније. На студијски потврђена је као гранична између
боравак у Париз одлази 1910. године. У старих и нових схватања уз потпуну
Београду 1912. године отвара сликарску стилску окренутост савременим
школу. токовима европске уметности и
тематску верност националном.
ЗАНИМЉИВОСТИ
У Чачку се од 1960. одржава сликарско

бијенале под називом Меморијал

Надежде Петровић.

Роман Један могући живот Иване

Косанић је њена романсирана

биографија.

Од 2005. године, њен лик налази се на

новчаници од 200 динара.

По њој су назване школе ОШ „Надежда

Петровић” на Новом Београду и ОШ

„Надежда Петровић” у Великој Плани.

Приредила: Лазарела Јевђенијевић 7-5

Ми пишемо Страна 25

Милена Павловић – Барили

Милена Павловић - Барили школе. Други разред похађа на
била је српска сликарка и Италијанско-енглеском институту у
Риму, а затим са мајком одлази у
једна од Ницу, где учи и француски језик.
Прве песме, зачуђујуће зреле за свој
најинтересантнијих узраст, Милена је посла још као
сасвим мала девојчица.
личности уметничке
У тексту под насловом „Миленин
Европе између два рата. нерви”, објављено 1943. године у
Њузвуку помиње се да је уметница,
Од 1932. године живи и ради у после 11 година непрекидног
Паризу, а од 1939. у САД, где и сликања, почела да пати од акутне
умире, прерано, у 36. години живота. естетске презасићености, због чега
Рођена је 1909. године у Пожаревцу, две године није сликала већ је
у родној кући своје мајке, Данице писала поезију, као и да је патила
Павловић – Барили. Даница је (по од „ужасне” носталгије праћене
женској линији) била праунука Саве честом променом расположења.
Карађорђевића, удате Ристић, Године 1934. објављује своју поезију
најстарије Карађорђеве ћерке. у италијанском часопису Квадривио.
Миленин отац је био Бруно Барилија,
а бака Босиљка годинама је била У песништву као и у сликарству,
председница Кола српских сестара у остала доследна себи, па се и кроз
Пожаревцу. поезију прожимају бајковитост,
усамљеност и сета .
Већ у најраније детињству, чим је Приредила: Анастасија
проговорила, мајка Милену учи Новаковић 7-5
упоредо српском и италијанском
језику. У том најранијем периоду
показује и велики интерес за цртање.
Године 1916. Милена у Бергаму
завршава први разред основне

Страна 26 Ми пишемо

Царица Милица

Царица Милица или Милица Хребељановић била је супруга српског
кнеза Лазара. Милица је рођена 1335. године. Југ Богдан, односно
кнез Вратко, био јој је отац, и такође је припадао лози Немањића.

Читала је и писала на двору својих родитеља. Од родитеља
је добила основне хришћанске лекције које ће испуњавати до краја свог
живота. Пошто је била рођака цара Душана, често је волела да борави на
његовом двору, где је упознала кнеза Лазара. Удала се за њега 1353.
године и имали су осморо деце. У Косовској бици 1389. године кнез
Лазар је погинуо, а затим је Милица преузела државне послове, јер су
њени синови у то време били деца.

Поред управљања државом, бавила се и књижевношћу. Када је
Стефан одрастао, постао је владар. Милица је напустила државне
послове и са рођаком Јефимијом, која је била удовица деспота Угљеше,
отишла у Љубостињу, манастир који је сама основала. У том манастиру
се замонашила и добила име Евгенија, и тамо остала до краја живота.

Умрла је 1405. У „Житију кнеза Лазара” из 1392. године о кнегињи
Милици се каже: „била је породица светлости и славе и, посебно, неких
краљевских корена, племе Светог Симеона Немање, првог српског
господина Србима.” Како истиче њен биограф, „украшена је сваком
врлином, милосрдна, великодушна, тиха и испуњена сваком добром
природом.”

Приредила: Анастасија Спасојевић 6-5

Ми пишемо Страна 27

Српска Јованка Орлеанка

Милунка Савић—Глигоревић неколико месеци опоравка вратила се
рођена је 1890. или 28. јуна на Солунски фронт, где је учествовала
1892. године, како пише у у биткама, на лето и јесен 1916.
њеној чланској карти удружења године. Ту се истакла у бици на
резервних војних старешина, у селу Кајмакчалану, у окуци Црне реке, када
Копривница код Јошаничке Бање у Старој је „гвоздени пук” био прикључен 122.
Рашкој, од мајке Данице и оца Раденка, француско колонијалној дивизији. Тада
као најстарије дете. Имала је две млађе је заробила 23 бугарска војника.
сестре Миону и Славку и брата Милана.
Удала се 1922. године за осам
година млађег Вељка Глигоровића из
Мостара, где су се упознали, а 1924.
добили су ћерку Милену. Усвојили су
још три ћерке Милку, Вишњу и Зорку.
Вељко је имао посао у пошти. Касније
је премештен у Бањалуку. Убрзо је
запоставио породицу, а брак је био
угашен. Преминула је 5. октобра 1973.
године у Београду. Сахрањена је на
Новом гробљу, у Београду. Њени
посмртни остаци пренети су из
породичне гробнице у Алеју великана,
40 година након смрти, 2013. године .

Када је по објављењу Указа о Милунка Савић је најодликованија жена
мобилизацији 30. септембра/3. октобра Првог светског рата, рањавана је у
1912. године, Милунка је одлучила да се борбама девет пута. Због неизмерне
пријави на једном од мобилизационих храбрости Французи су је прозвали
зборишта у Београду. Регистровала се „српска Јованка Орлеанка”.
под именом Милун Савић. У Балканским
ратовима 1912. и 1913. године борила се Приредила: Милена Марковић 7-5
преобучена у мушкарца. Њен анатомски
пол открило је болничко особље, после
рањавања у Брегалничкој бици, скоро
годину дана после приступања српској
војсци. Милунка се истакла као бомбаш у
Колубарској бици. Ту је за вишеструко
херојство, добила Карађорђеву звезду са
мачевима.

У јесен 1915. године у Македонији је
тешко рањена у главу и тако повређена
се повлачила преко Албаније. После

Страна 28 Ми пишемо

Мама Дан љубави
Стално она нешто брине
Да л` си гладан, жедан, сине? Не знам ти адресу,
Стално њу понешто мучи, па ти песму пишем,
Хоће свему да ме научи.
Нежан поглед она има, али без тебе
Најдража је она свима. не могу да дишем.
Кад се смеши, проблем реши,
Као маслачак,
Она воли, она теши. што ветар га носи,
Чик погоди, нек` се зна, волео бих да сам
у твојој плавој коси.
Ко је жена та? Волео бих да сам,
Решити је лако, једна мала коцка чоколаде,
То зна дете свако!
Матеја Петровић 5-4 па да је твоја
ручица украде.
Осми март Док свирам Етиду
у музичкој школи,
Дошао је жена дан свака ме нота
И свако је радостан. на свој начин боли.
Поклони су у рукама, Мислим на тебе,
А осмеси на дамама. и ноћу те сањам
молим те, не љути се
Баки, мами, тетки поклоне ћу дати, што ти се не јављам.
А осмех ћу поклонити и тати и бати. Небитно је што те
нико не зна и што си
Милица Миолски 4-2 моја велика тајна,
битно је да ти знаш
да си моја звезда сјајна.

Марко Стојковић 5-4

Ми пишемо Страна 29

Осми март Мали знак пажње
свака жена воли,
Осмех ми мами бар један леп осмех
мартовско сунце, може да се поклони.

на грани птица А тог дана жена
весело цвркуће. све весело буде,
сва дечица мила
Све су даме веселе своје мајке љубе.
јер се празник приближио,
Радујте се сви,
са једном ружом бар бар тог лепог дана,
да им се одужимо. и љубав поклоните

Мајчице драга, својим мамама.
буди и ти срећна
јер ће ти у кући То су заслужиле
бити пуно цвећа. наше лепе даме,
било да су учитељице,
И природа цела наставнице или само маме.
вама се захваљује,
Марко Стојковић 5/4
у ваздуху весело
пролеће најављује.

Ми пишемо Страна 30

Жене први пут на
Олимпијским играма 1900. године

Летње Олимпијске игре 1900. године су међународно
мулти-спортско такмичење које је одржано 1900. у
Паризу, Француска. Игре су одржане без церемонија
отварања и затварања. Такмичења су почела 14. маја, а
завршиле на 28. октобра, на Венсенском велодрому.
Учествовало је преко 975 такмичара у 19 различитих спортова.
Жене су први пут учествовале на играма, а Шарлота Купер из
Француске постала је прва олимпијски победница у историји
Олимпијских игара.

Најмлађи учесник била је француска тенисерка Катрин Жилу са 13. година и
137 дана, а настарији такође француски једричар са 71. годином и 212 дана.

Најуспешнији тачмичари били су амерички атлетичари Ирвинг Бакстер и Џон
Туксбери са по 5 освојених медаља.

Приредио: Ђорђе Стојановић, професор физичког и здравственог васпитања

Трећи електронски часопис „Ми пишемо”
За наш часопис пишу и наставници и ученици:

Редакција часописа:
Главни и одговорни уредници:

Марија Ристивојевић и Светлана Стевановић
Директор школе: Драгана Ристић

Уредници:
Новинарска секција ОШ „Херој Иван Мукер”, Смедеревска Паланка

Новинарска секција ОШ „Херој Иван Мукер”, Баничина
Сарадници: Бисерка Митић, Срећко Милошевић, Милан Кеџић,
Елизабета Милошевић, Душица Дубоњац, Милена Петровић,
Маријана Никодијевић, Рената Крстић, Лидија Пешић, Алексндра
Петковић и Ђорђе Стојановић.
Датум издавања: 8. март 2021. године