Sk.list 25

Broj 25, novembar 2021.Zlatna obalaZlatnaobala1

25

List u~enika
Osnovne {kole „Anto \edovi}” Bar

Broj 25,
Bar, novembar 2021.godine

2 Broj 25, novembar 2021. Zlatna obala

Riječ redakcije sadržaj

Poštovana djeco, REDAKCIJA, SADRŽAJ ................... strana 2
Veliki i mali čitaoci, dvadeset peti broj
„Zlatne obale“ ponovo je pred vama. Naši uspjesi ..................................... strana 3
Iako su uslovi za rad bili specifični zbog
epidemiološke situacije u zemlji, nijesu Školski dnevnik ............................ strana 4,5
nas spriječili da budemo vrijedni, maštoviti
i kreativni. Školski dnevnik u slikama strana 6,7
Najupečatljiviji trenuci u školskoj 2020/ ............ strana 8
2021.godini su pred vama. strana 9
Svečanost povodom donacije strana 10
Redakcija „Zlatne obale“ računara.........................................

List „Zlatna obala“ „Kako da zaštitimo gnijezda
ptica“..................................................
br.25, novembar 2021.
Izdaje: JU OŠ „Anto Đedović“ Bar Polumatura....................................
Direktorica: Stanka Vukčević, prof.
Urednica: Danijela Boljević, prof. Ekskurzija – naš neostvareni strana 11
Učenička redakcija: Andrea Vuković, san......................................................
VII-2, Teodora Bubanja, VII-2, Hana Pera-
zić, VII-2, Nevena Vlahović, VII-2, Anđelija Vršnjačko nasilje.......................... strana 12
Đurković, VIII-1, Maida Bahović, IX-1, Kse-
nija Savić, IX-1 Živjeti zdravo ................................ strana 13
Computer design: Zvonko Mijatović
Elektronski časopis Dječija nedjelja ............................. strana 14

Dječija nedjelja u slikama ........ strana 15

Naši mali robotičari.................... strana 16
Naših pet godina .......................... strana 17

Evropska nedjelja sporta .... strana 18

Skituljak Marije Makarove ..... strana 19

STVARALAŠTVO .............................. strana 20

STVARALAŠTVO .............................. strana 21

STVARALAŠTVO .............................. strana 22

NAUČI NEŠTO NOVO .................... strana 23

Zašto čitati knjige? ...................... strana 24

uČENICI NAŠE ŠKOLE NA sAJ- strana 25
MU KNJIGA ......................................

Naša škola u TV serijalu o strana 26
ključnim kompetencijama ........

oBILJEŽEN dAN KNJIGE ............... strana 27

Naučiti živjeti zajedno ............. strana 28

Likovni radovi .............................. strana 29

Čas odjeljenske zajednice........... strana 30

RAZBIBRIGA ..................................... strana 31

SLIKE SA POLUMATURE ................ strana 32

Prvi broj „Zlatne obale“ izašao je
02.06.1998.godine, zahvaljujući entuzijaz-
mu profesora istorije Žarka Tomanovića i
njegovih saradnika

Zlatna obala Broj 25, novembar 2021. 3

NAŠI USPJESI

Dobitnici diplome “Luča”

Đak generacije

Liteterarni konkursi Priča Andree Vuković, VI-2 našla se u zbirci priča
„Bio jednom jedan virus” u okviru regionalnog fes-
Matea Šćekić, VII-1 – 2. mjesto u okviru projekta tivala fantastične književnosti Refesticon 21 (Men-
„Naučiti živjeti zajedno” u organizaciji NVU „Djeca tor Danijela Boljević, prof.)
Crne Gore”. (Mentor Svetlana Knežević, prof.)
Likovni konkursi
MateaŠćekić,VII-1–2.mjestonameđunarodnom
konkursu „Male ludosti velike mudrosti” Šejla Musić, VI-1 – 1. mjesto u okviru projekta
„Naučiti živjeti zajedno” u organizaciji NVU „Dje-
Vinka Zec, VII-1 – 1. mjesto, a Anđelija Đurković, ca Crne Gore”. (Mentor Danijela Boljević, prof.)
VII-1 - 2. mjesto, na međunarodnom konkursu u or-
ganizaciji Internet časopisa „Tabla” na temu „Dan Među najboljim likovnim radovima su radovi
pokraj bolesnika” (Mentor Svetlana Knežević, Marije Makarove i Elene Bulatović (III-1) (Mentor
prof.). Na istom takmičenju Pohvale su dobile Te- Vesna Čabarkapa, prof.) i Sergeja Kraljnikova
odora Bubanja, VI-2, Andrea Vuković, VI-2 i Hana (III-2) (Mentor Arnela Alković, prof.) na likovnom
Perazić, VI-2. (Mentor Danijela Boljević, prof.) konkursu „Drug iz snova, a bez krova”

Matea Šćekić, VII-1 – 3. mjesto na VI literar- Robotika
nom konkursu Dečjeg kulturnog centra Beograd,
posvećenom Desanki Maksimović na temu „Priro- Ekipa malih robotičara „OPTIMUS” Aleksand-
da je moj svet” (Mentor Svetlana Knežević, prof.) er Okulov, Sara Bubanja i Lev Šatohin osvojili su
2. mjesto u regularnoj WeDo kategoriji na final-
Teodora Bubanja, VI-2 – 2. mjesto u oblasti proze nom nacionalnom takmičenju Svjetska robotska
na V literarnom konkursu pod nazivom „Moj lju- olimpijada WRO 2021 u Crnoj Gori (Mentor Vesna
bimac” Dečjeg kulturnog centra Beograd. Na is- Čabarkapa, prof.)
tom takmičenju poezije Janja Uskoković, VI-2 os-
vojila je 2. mjesto u oblasti plemenito nadahnuće Pobjeda u kvizu
za poeziju (Mentor Danijela Boljević, prof.) Na is-
tom takmičenju Matea Šćekić, VII-1 – osvojila je 3. Strahinja Striković, IX-1 osvojiio je 1. mjesto,
mjesto u oblasti plemenito nadahnuće za poeziju Anastasija Savić, VIII-3 - 3. mjesto, a Ksenija Savić,
(Mentor Svetlana Knežević, prof.) IX-1 - 4. mjesto na gradskom takmičenju osnovnih
škola „Koliko poznajem svoj grad” (Mentor Dijana
Andrea Vuković, VI-2 – 1. mjesto na Božović, prof.)
međunarodnom literarnom konkursu u orga-
nizaciji Udruženja „Bašta stihom obojena” u „Druže moj evropski”
oblasti proze (Mentor Danijela Boljević, prof.).
Na istom takmičenju Matea Šćekić, VIII-1osvojila Anđelija Đurković, VII-1 je među šest najboljih
je 2. mjesto u oblasti poezije (Mentor Svetlana za video zapis kojim je poslala poruku svojim
Knežević, prof.) vršnjacima u EU na konkursu „Druže moj evrop-
ski”

Italijanski jezik

Helena Krgović osvojila je nagradu žirija na
Međunarodnom konkursu MAILING LIST HISTRIA iz
italijanskog jezika (Mentor Ivana Mrvaljević, prof.)

4 Broj 25, novembar 2021. Zlatna obala

Š KOLS K I DN EV N IK

Dan osnovne škole „Anto Đedović“
Zbog trenutne epidemioloske situacije u zemlji prouzrokovane virusom Covid-19, ove godine nijesmo bili u

mogućnosti da proslavimo Dan škole onako kako smo ga obilježavali prethodnih godina. Urađen je i na školskom
sajtu promovisan 24.broj školskog časopisa „Zlatna obala“, u kojem su na sažet način opisani svi važniji događaji u
prethodnoj školskoj godini i koji, sem toga obiluje i nizom zanimljivih rubrika i tekstova.

Priznanje školi
Na Dan Bara, 24.novembra, naša škola dobila je priznanje „Stara maslina“ od Info sporta CG-Bar i Društva

maslinara – Bar.
Učenica i nastavnici OŠ „Anto Đedović“ dobitnici nagrade iz Fonda za kvalitet i talente

Nagradu za učenike dobila je Matea Šćekić iz odjeljenja VII-1, a za nastavnike nagrade su dobili: Milica
Joksimović, prof. informatike sa tehnikom, Dragana Vukčević, prof. biologije i Nikola Dukić, prof. matematike.
Obilježen Dan sigurnog interneta

Aleksandar Džolić, učenik VII razreda, predstavljao je našu školu u radionici održanoj 09. februara 2021.godine
koja je okupila učenike osnovnih škola iz Crne Gore i pružila im priliku da razmijene mišljenja i diskutuju o značaju
sigurnog i odgovornog korišćenja interneta.

Dan sigurnog interneta obilježen je i na časovima informatike sa tehnikom na kojima su učenici kroz debatu –
„Uticaj pandemije na korišćenje interneta i društvenih mreža”, riješavanje kvizova i dijeljenje iskustava iz „virtuel-
nog svijeta” sticala potrebna znanja o bezbjednosti na internetu.
Anabela i Đorđe nagrađeni od NVU „Sportski talenat“

24. februra 2021.godine, učenici naše škole, uspješni sportisti Anabela Mujovi i Đorđe Stojanović, nagrađeni su
novčanom nagradom od po 60 eura.

Aktivnost je realizovana u sklopu projekata “Društvena briga, angažovanje i osnaživanje djece i mladih u
Mrkojevićima”, koju realizuje NVU “Sportski talenat”, uz podršku Opštine Bar.
U našoj školi obilježen 14.mart Dan rijeka

Povodom 14.marta „Dana rijeka“ učenici IX razreda, članovi Ekološke sekcije uradili su prezentaciju, a projekat
je u sklopu seminara „Razvoj ključnih kompetencija“.
Upis prvaka

Upis učenika u I razred osnovne škole počeo je 1. aprila 2021. godine i vršio se elektronskim putem preko web
adrese: www.upisi.edu.me, ili u školi od 12.04.2021.godine.
Obavještenja o načinu rada

U specifičnoj epidemiološkoj situaciji, u skladu sa preporukama Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta,
učenici i njihovi roditelji su preko školskog sajta i online komunikacije dobijali blagovremeno obavještenja o načinu
organizovanja nastave u određenom vremenskom periodu.
Obilježen Dan planete Zemlje

Učenici II-1 sa učiteljicom Vesnom Čabarkapa u cilju očuvanja prirode i sprečavanja negativnih posljedica po
životnu sredinu održali su kreativnu radionicu. Slali su svoje poruke kroz crteže, kroz recitacije, kratke edukativne
priče i razgovarali o promjeni ekološke svijesti.

Najljepši poklon planeti je više vrsta ukrasnog cvijeća koje su posijali vrijedni učenici.
Naša škola u akciji „Matirajmo otpad”

Naša škola u akciji “Matirajmo otpad” nastavila je saradnju sa Ministarstvom ekologije i uređenja prostora. U
proljećnoj akciji za bolji i čistiji izgled našeg grada dali smo doprinos organizacijom školskog šahovskog turnira. Na
turniru su učestvovali učenici naše škole od trećeg do devetog razreda, polaznici školske šahovske sekcije. Ova
sekcija radi od početka drugog polugodišta u dva termina, utorkom za starije i petkom za mlađu grupu po 60min.
Sekciju vodi prof. Rodoljub Pikula.
Obilježen Dan knjige

Članovi Aktiva društveno – jezičke grupe predmeta su u periodu od 19.4. do 23.4.2021. god. nizom prigodnih
aktivnosti obilježili Dan knjige.
Emitovanje TV časova u okviru projekta „Škole za 21.vijek“

14. maja 2021. godine emitovan je na kanalu „MNE SPORT TV“ čas u kojem su učestvovali predstavnici naše
škole – talentovani učenici IX razreda: Matija Fatić, Maida Bahović, Ksenija Savić, Emir Alković, Katarina Milišić i
Strahinja Striković, a realizatorka je Ljiljana Milović, prof.

TEMA: Razvoj kritičkog mišljenja, rješavanja problema i kodiranja – Mali princ, analiza (IX razred).

Zlatna obala Broj 25, novembar 2021. 5

Š KOLSK I DN EV N IK

Učešće u projektu Uči doma
Predstavnici naše škole dali su svoj doprinos u realizaciji projekta Uči doma koji je pokrenulo Ministarstvo

prosvjete, nauke, kulture i sporta.
Profesorica Dragana Vukčević je snimila serijal časova iz nastave biologije. Snimila je časove za VII razred za I,

II i III klasifikacioni period.

Svečana dodjela diplome „Luča“ i izbor đaka generacije
Na svečanosti koja je 03.juna uz poštovanje epidemioloških mjera, upriličena u školi izvršena je dodjela diplome

„Luča” i proglašenje đaka generacije. Dragim učenicima poželjeli smo mnogo sreće u daljem školovanju i izboru
budućeg zanimanja. „Vjerujem da će nastaviti stazom uspjeha jer je ovo generacija koja obećava i skoro svi su
pored odličnog uspjeha i uspješni sportisti.” - istakla je tom prilikom direktorica škole Stanka Vukčević.

PIRLS 2021
U OŠ „Anto Đedović“ PIRLS (Progress in International Reading Literacy Study) međunarodno istraživanje raz-

voja čitalačke pismenosti, procjena razumijevanja čitanja učenika četvrtog razreda održano je 21.04.2021. godine
sa početkom u 8 h, a učestvovala su sva tri odjeljenja četvrtog razreda naše škole (IV-1, IV-2 i IV-3). Realizatori
testiranja bili su: Savina Perković, defektolog, Sandra Žižić, specijalista predškolskog vaspitanja i Nikola Dukić, prof.
matematike, dok je školski koordinator ovog projekta bila Vlatka Gažević-Marković, pedagoškinja.

Naša škola u dokumentarnom filmu „Pali za slobodu“
Premijera dokumentarnog filma „Pali za slobodu“ održana je 14. jula u Baru na Ljetnjoj pozornici u Starom

gradu. Realizacija ovog medijskog proizvoda je dio projekta „Promovisanje spomen obilježja posvećenih NOB-u i
učesnicima NOB-a na teritoriji opštine Bar“, kroz dokumentarni film i 3D modele. Autor filma je Goran Pajović, a
projekciju organizuje JP Kulturni centar Bar.

U filmu je prikazano i spomen obilježje borca Anta Đedovića po kome je naša škola dobila ime. Snimanje
spomen obilježja OŠ „Anto Đedović“ realizovano je u školskom dvorištu 7.maja u organizaciji NVO Manoveki.

Koktel za talentovane učenike
Koktelom za nagrađene učenike uspješno je završena nastavna godina u OŠ „Anto Đedović“. Direktorica Stanka

Vukčević organizovala je prijem za najuspješnije učenike i mentore koji su osvojenim nagradama proslavili ime
škole širom Crne Gore, regiona, ali i na međunarodnom nivou.

Naučiti živjeti zajedno
U oviru projekta ,,Naučiti živjeti zajedno“ NVU Djeca Crne Gore je raspisala likovni i literarni konkurs na teme:

„Različitosti su naše bogatstvo“, „Lakše je razbiti atome nego predrasude“, „Nikad nije kasno napustiti predra-
sude“. Ovaj projekat ima za cilj jačanje svijesti djece i mladih o vrijednostima i njegovanju kulturnog i nacionalnog
identiteta koji doprinosi promovisanju interkulturalnih vrijednosti u društvu, a podržan je od strane Ministarstva
za ljudska i manjinska prava. Učenici naše škole ostvarili su zapažen uspjeh.

Članovi komisija za izbor nagrađenih radova su bile Svetlana Knežević i Danijela Boljević i to Svetlana Knežević
kao član komisije za izbor literarnih radova na nivou srednjih škola, a Danijela Boljević kao član komisije za izbor
likovnih radova na nivou osnovnih škola.

Obilježen dan jezika
Evropski dan jezika koji se 26. septembra obilježava svuda u svijetu, proslavljen je i u OŠ „Anto Đedović“. Reali-

zovano je niz kreativnih aktivnosti. Učenici su:
-učestvovali u anketi o učenju stranih jezika
-kroz asocijacije, panoe i prezentacije promovisali strane jezike koje izučavaju u školi-engleski, italijanski i

njemački.

Evropska nedjelja sporta
Povodom obilježavanja „Evropske nedjelje sporta“ od 23.9-29.9. u našoj školi održane su brojne sportske i re-

kreativne aktivnosti. Prvog dana ove manifestacije održan je kros učenika četvrtog i petog razreda na pogodnom
prostoru kojim škola raspolaže za realizaciju trke. Takmičilo se u četiri kvalitetne grupe, po dvije za dječake i dvije
za djevojčice. Za organizaciju trke bio je zadužen učitelj Rodoljub Pikula. U srijedu 29. 9. 2021. odigrana je fudbal-
ska utakmica između reprezentacija četvrtog i petog razreda. Utakmicu je sudio prof. Miloš Pantović.

Napomena: Sve informacije prikazane na ovim stranicama objavljene su ažurno na školskom sajtu https://juo-
santodjedovic.wordpress.com/, sa detaljnijim i sadržajnijim tekstom i uz galeriju lijepih slika.

6 Broj 25, novembar 2021. Zlatna obala

Š KOLSK I DN E V N IK U SLIK AMA

Nagrada žirija na međunarodnom konkursu iz Podrška talentovanim učenicima
italijanskog jezika

Sjajan uspjeh naših
robotičara na svjetskoj
robotskoj olimpijadi 2021

Učešće u projektu Uči doma

Anđelija Đurković među najboljima na takmičenju
DRUŽE MOJ EVROPSKI

Pobjeda naše škole na
opštinskom kvizu Koliko

poznajem svoj grad

Naša škola u akciji „Matirajmo otpad“

Kreativne radionice „Pinokio“ povodom Dana knjige

Zlatna obala Broj 25, novembar 2021. 7

Š KOLS K I DN EV N IK U SLIK AMA

Obilježen Dan planete Zemlje Časovi fizičkog vaspitanja u doba pandemije

Anabela i Đorđe nagrađeni od NVU „Sportski talenat“ Dan škole

Naša škola u dokumentarnom filmu „Pali za slobodu“

Aleksandar Džolić VII/1 predstavljao našu Učešće prof. Željke Đukić video linkom iz Vanku-
školu na Danu sigurnog interneta vera na oglednom času iz matematike

Susreti pod Starom maslinom

8 Broj 25, novembar 2021. Zlatna obala

Svečanost povodom donacije računara

12. oktobra 2021 godine u našoj školi organizovana je svečanost povodom donacije našoj
školi 20 računara sa plafonskim projektorima i platnom od strane turske razvojne agencije
TIKA. Svečanosti su, prisustvovali ambasadorka Turske u Crnoj Gori Songul Ozan, koordina-
tor TIKA kancelarije za programske projekte Podgorica Abdurrahman S. Toprak, predstavnica
Ministarstva prosvjete, kulture, nauke i sporta Neda Ojdanić i predsjednik Opštine Bar Dušan
Raičević, a domaćin je bila direktorica naše škole Stanka Vukčević.

Na početku svečanosti prisutne je na CSBH i turskom jeziku pozdravila Sude Ucuncu, učenica
IX razreda porijeklom iz Turske. Nakon toga je direktorica istakla veliki značaj ovog projekta za
našu školu. „Zahvaljujem se donatorima i svima koji sa nama dijele sreću i zadovoljstvo zbog
digitalnog opremanja škole”, istakla je direktorica.

„Ne možemo riječima izraziti koliko nam znači ova donacija, koja je omogućila da se nas-
tava odvija na najvišem nivou, u skladu sa najsavremenijim trendovima XXI vijeka. Učenici su
to osjetili i pozitivno reagovali, jer su znatno motivisaniji za rad, posebno u Covid pandemiji i
vanrednim uslovima”, iznio je svoje utiske profesor Pikula Rodoljub.

Ambasadorka Ozan istakla je da je „uticaj tehnologija u obrazovanju veoma bitan, jer mladi
mogu brzo da dođu do informacija i edukuju se. ‘TIKA’ je u saradnji sa Opštinom realizovala
mnogo projekata u Baru” - istakla je ona.

G-đa Ojdanić je primijetila da nam je „pandemija ukazala na značaj informatičkog opismenjavanja, a posebnu
zahvalnost dugujemo ‘TIKI’ koja je to prepoznala.”

G-din Raičević je podsjetio na dugogodišnju uspješnu saradnju između Opštine Bar i Turske razvojne agencije.

Direktorica Stanka Vukčević, uručila je zahvalnice turskoj ambasadorki, koordinatoru „TIKE“, predstavnici Mini-
starstva prosvjete, nauke, kulture i sporta i predsjedniku Opštine. Istakla je da je ovom donacijom naša škola među
najopremljenijima i najuspješnijima u Crnoj Gori. „Sve to ne bi bilo moguće, naravno, i bez vrijednog i predanog
rada učenika, nastavnika i kompletnog kolektiva, koji funkcioniše kao jedna velika i harmonična porodica”, zaključila
je naša direktorica.

(Djelovi teksta preuzeti su sa našeg i sajta Barinfa) Pripremio: Zvonko Mijatović, prof.

Zlatna obala Broj 25, novembar 2021. 9

„Kako da zaštitimo gnijezda ptica“

Na školsku adresu 21. aprila stigao je meil sa pozivom učenika sa radom CZIP-a (Centar za zaštitu i izučavanje
za učešće nastavnika na međunarodnom takmičenju, a ptica), kao i da uručimo poziv da se učlane u organizaciju.
tema je bila „Kako da zaštitimo gnijezda ptica“. Tema me U sljedećem dijelu časa učenici Martinović Katarina, Kojić
zainteresovala i porazgovarala sam sa svojim koleginica- Adil, Đurković Anđelija, Knežević Lazar, Đoković Željana,
ma iz Aktiva biologa Bara. Bez obzira na specifične uslove Savić Luka, Šćekić Matea i Rajšić Laura su predstavili ptice
za rad zbog epidemije Covid virusa prokomentarisale tako što su sastavili pjesme, zagonetke, pitalice, rebuse i
smo da je nebičan poziv i da bi ipak trebalo da uzmemo skečeve i sve to uz slike i zanimljivosti o njima. Uslijedio
učešće. U meilu su poslali instrukcije o načinu održavanja je kviz, a onda su učenici pričali o značaju ptica (regu-
časa. Opis časa treba dostaviti u elektronskoj formi ili vi- latori brojnosti, oprašivanje, rasijavanje plodova, hrane
deu i objasniti tok aktivnosti. Treba dostaviti fotografije, se leševima, za ishranu, kao kućni ljubimci...). I na kraju
dječije radove, plan časa i drugi materijal i naravno sve to učenicu su djelili flajere o zaštiti gnijezda ptica i pokazali
na engleskom jeziku. Pošto je rok bio 21. jun polako sam su svoje modele gnijezda i hranilica koje bi trebalo da
počela da pišem scenario. Zatim sam okupila fantastičnu pravimo da bi sačuvali ptičiji fond u našem okruženju jer
ekipu učenika iz 7. razreda i zamolila ih da odaberu po Crna Gora je prepoznata po svojim oazama za ptice kao
jednu pticu koja je dio naše orintofaune i da je predstave što su Ulcinjska solana, Skadarsko jezero, Durmitor, Ti-
kroz pjesmu, skeč, rebus, zagonetku i da naprave hrani- vatska solila, Ada Bojana...
lice i gnijezda za ptice. Dva dana pred završetak školske
godine realizovali smo čas sa učenicima 7. razreda. Rezultate takmičenja smo dobili 17. avgusta. Do-
bila sam poziv od Marije Stanišić iz CZIP-a i ona me je
U uvodnom dijelu smo učenike uopznali sa vezom obavijestila da je naš čas osvojio prvo mjesto, da su na
između ljudi i ptica. Pricali smo o Horusu, o Dedalu i Ikaru, takmičenje pozvane 58 zemalja Evrope, Centralne Azije
o simbolu goluba sa grančicom masline u kljunu, o modeli- i Afrike. Odluku je donio međunarodni žiri koji su činili
ma aviona koji su dizajnirani po ugledu na aerodinamično predstavnici BirdLife Internationala, svjetskog autoriteta
tijelo ptica. Druga aktivnost na času je bila da upoznamo u oblasti zaštite ptica i kompanije HeidelbergCement
koja je finansijski podržala projekat. Prva nagrada je mik-
roskop, a organizacija CZIP će nagrađene učenike povesti
na izlet da posmatraju ptice.

Iskoristiću i ovu priliku da se zahvalim mojim dragim
učenicima koje sa pravom zovem i saradnicima na ova-
ko lijepom času, što smo zajedničkim snagama osvojili
ovu nagradu i naravno Upravi i kolegama iz škole na
nesebičnoj podršci.

Pripremila: Dragana Vukčević, profesor biologije

10 Broj 25, novembar 2021. Zlatna obala

Polumatura

Utisci sa polumaturske večeri Kada su pripreme završene, prvo smo se ok-
upili kod Dvorca Kralja Nikole gdje smo se fo-
Polumatura je bitan dio osnovnog školovanja. tografisali međusobno i sa svojim parovima. Na-
Poslije napornog učenja, odlazaka u istu školu, sa kon toga, otišli smo u školsko dvorište gdje su bili
potpuno istim ljudima, došlo je vrijeme da se naši nastavnici i Uprava škole. Napravili smo grupnu
putevi raziđu. Ima li boljeg načina za to od polu- fotografiju i prošetali sa svojim parom. Zatim smo
maturske večeri. otišli u Gradski restoran i tamo proveli nevjero-
vatno veče. Uživali smo u lijepoj hrani, muzici i
Našu generaciju zadesila je korona, pa smo je- atmosferi. Bili smo na terasi restorana, tako da
dan dio osmog i devetog razreda učili online, a smo imali dosta prostora. Voditelj i DJ su pravili
zatim do kraja išli smo u školu podijeljeni u dvije atmosferu za nas. Nakon završne pjesme, svi smo
grupe. Zbog toga nam je ova noć bila važna, da se pozdravili i autobusom se vratili do škole.
se posljednji put svi sastanemo zajedno.
Bila je to noć koju čemo svi dugo pamtiti. Probu-
Imali smo malo vremena da se spremimo, ali dila je u nama sjećanja na sve lijepo što smo za-
bilo je veoma uzbudljivo tražiti haljinu, cipele i jedno proživjeli. Znam da ću uvijek pamtiti svoje
torbicu u mom slučaju. Nakon toga uslijedile su drugove i drugarice, kao i nastavnike i Upravu.
frizura i šminka. Za svaku djevojčicu je to nešto
posebno. Vjerujem da je i dječacima, barem malo Pripremila: Maida Bahović, IX-1
bilo interesantno tražiti odijelo.

Zlatna obala Broj 25, novembar 2021. 11

Ekskurzija – naš neostvareni san

Ekskurzija – san, želja i mašta svih polumaturanata ostala je upravo to –
neispunjeni san, neostvarena želja i uzaludna maštanja.

Virus Corona je izmijenio naše živote, unio nemir, strah, nesigurnost, brigu, bol...
Jako je uticao na naš školski život, stalno smo u nekom grču šta se može desiti,
koliko je novozaražanih, da li će nastava u školi biti moguća, kako naučiti nešto,
poboljšati uspjeh, družiti se, sresti sa nekim, nama posebnim, na hodniku škole...

Ipak, vjerovali smo da će proći opasnost, ili se bar malo ublažiti, maštali smo,
nadali se, priželjkivali... da ćemo otići na ekskurziju.

Kada je ipak bilo izvjesno da od naše ekskurzije neće biti ništa, nijesmo mogli a
da se ne zapitamo šta smo dobili, a šta izgubili?

Sačuvali smo zdravlje, zaštitili roditelje od dodatne brige, nastavnike od ogromne
odgovornosti. A izgubili smo druženje, smijeh, šalu, zajedničke trenutke, koji su
mnogim generacijama prije nas u najljepšem sjećanju ostali.

Pripremila: Ksenija Savić, IX-1

12 Broj 25, novembar 2021. Zlatna obala

Vršnjačko nasilje

Vršnjačko nasilje je štreberima. Mogu imati smiješno prezime ili su nespret-
tema o kojoj se posljed- na, slabija u sportu. Posmatrači su oni koji posmatraju
njih godina sve više i više nasilje. Ponekad posmatrači reaguju i prijavljuju nasilje,
govori. U odjeljenju se uvi- ali iskustvo pokazuje da, nažalost, samo posmatraju ili i
jek pronađe barem jedan sami postanu učesnici.
dječak ili djevojčica koji trpe
nasilje, a nekoliko nasilnika. Mnogi reaguju površno na vršnjačko nasilje. Česti
Ostatak grupe uglavnom su komentari: „Pusti ih, to su samo djeca. To je samo
ćuti jer je preplašen, ne zna faza. I mi smo se tukli, pa šta nam fali?“ Ponekad je
kome da se obrati ili smatra to zaista samo faza, ali ponekad može imati veoma
da to i nije toliko strašno. teške posljedice po osobu koja trpi nasilje. Osobe koje
Nastavnici su ogorčeni jer dugo trpe nasilje mogu postati depresivne, usamljene,
ne postoji adekvatan sistem povučene, zabrinute, opada im uspjeh u školi… Kao
kažnjavanja za ovu djecu. I u većini situacija ostane na odrasle osobe imaju veoma malo ili nimalo samopouz-
tome, dok onaj koji trpi nasilje snosi teške psihološke danja. Boje se i ne žele nikom da kažu ono što im se
posledice. dešava, jer smatraju da su oni krivi za to, da su nečim
O vršnjačkom nasilju govorimo kada jedno ili više izazvali nasilnika da se tako ponaša. Istina je da to nema
djece namjerno psihički uznemirava ili fizički napada veze sa njima.
drugo dijete. Po školi, školskim hodnicima, zabačenim
školskim prostorima, na putu od škole do kuće često Šta je ono što žrtva nasilja može da učini? Ako je
se dešava vršnjačko nasilje. Djeca se gurkaju, tuku, u pitanju fizičko nasilje, dijete treba da pobjegne od
vrijeđaju, šire izmišljotine o osobi koju maltretiraju. nasilnika i obavezno da prijavi ono što se dogodilo
Česte su pojave uzimanja novca za užinu, uništavanje svojim roditeljima i nastavniku. Nasilje se neće riješiti
knjiga i torbi. Dijete koje trpi nasilje se boji da prijavi samo od sebe. Ako je u pitanju psihičko nasilje, dijete
ovaj problem, jer ga je nasilnik zastrašio. treba da pokaže nasilniku da ga se ne boji, jer nasilnik
Postoji nekoliko vrsta vršnjačkog nasilja. Verbalno voli da ga se drugi plaše. Žrtva nasilja i posmatrač treba
nasilje obuhvata prijetnje, vrijeđanje, omalovažavanje da ispričaju tačno šta se dogodilo, gdje se dogodilo, ko
druge djece. Socijalno je češće kod djevojčica i obuhvata je sve bio prisutan, da li se to događalo i ranije…
izbjegavanje, ignorisanje, isključivanje djeteta iz društva,
širenje ružnih tračeva i slično. Fizičko je češće kod Nasilje neće prestati ako o njemu ćutimo. To što o
dječaka i obuhvata tuču, guranje, rušenje, šamaranje… nečemu ne govorimo naglas, ne znači da problem ne
Često je i psihološko nasilje kao što su prijeteći pogledi, postoji. Vršnjačkim nasiljem treba da se pozabavi i čitav
praćenje, zastrašivanje… sistem, a ne samo roditelji ili škola. Većina nasilnika nas-
Kod vršnjačkog nasilja, kao i kod mnogih drugih, tavlja sa zlostavljanjem zato što ih niko nije spriječio u
imamo nekoliko učesnika. Nasilnik je osoba koja se tome.
nasilno ponaša i koja izaziva nasilje. To su agresivna
djeca koja imaju probleme sa roditeljima i nastavnici- Zato, nemojmo ćutati o problemu nasilja. Prije nego
ma, uglavnom imaju loše ocjene u školi, žele da priv- što zaključimo da je u pitanju samo dječija faza, ispita-
uku pažnju na sebe, mogu da budu krupniji, ali to nije jmo malo dublje taj problem i reagujmo. Nastavnici, psi-
pravilo. Uživaju u tome kada ih se drugi plaše. Žrtvu holozi škole, pa i sama djeca raznim radionicama mogu
predstavlja osoba koja trpi nasilje. To su tiha i povučena preventivno djelovati i spriječiti pojavu vršnjačkog nasil-
djeca, sitnije građe i uglavnom su po nečemu drugačija ja.
od svojih vršnjaka. Mogu biti pametnija, pa ih nazivaju
Tekst pisala psihološkinja Olivera Bukinac
(Tekst preuzet sa sajita https://starli.rs/vrsnjacko-
nasilje/)
Pripremile: Hana Perazić i Nevena Vuković, VII-2

Zašto sam meta đačkog puberteta sjutra imam ružnu frizuru. I tako prolaze dani, a ja samo
želim da sa radošću krenem u školu.
Oped taj surovi ponedjeljak! Opet ta učionica i opet
ta djeca. Od kuće do škole kažem sebi neće danas tebe, Ovako razmišljaju sva djeca koja su bila ili su meta
neće te vidjeti neće te se sjetiti. Ali kao i svakog drugog vršnjačkog nasilja. Zato prekinimo biti sebični i pogleda-
dana, vidjeli su me, sjetili me se. Gledaću ispred sebe, jmo oko sebe. Ako neko spušta pogled kada prolazi pored
možda me danas niko neće napasti, jer sam ga krivo nas, nemojmo ostati nijemi, već pomozimo svoj djeci da
pogledao. Čak i ako ne pričaju sa mnom dovoljni su mi im dani u školi budi lijepi, kakvi i treba da budu.
njihovi pogledi da znam šta pričaju i misle o meni. Sva-
kog dana imaju novi razlog, danas nisam dobro obučen, Pripremile: Hana Perazić i Nevena Vuković, VII-2

Zlatna obala Broj 25, novembar 2021. 13

Živjeti zdravo

Voditi računa o higijeni, zdravo se hraniti, baviti se sportom, šetati, izlagati se suncu radi
vitamina D... Sve ovo su komponente zdravog života, zdravlja. Higijena je jedna od najvažnijih
komponenti zdravlja (higijena ruku, higijena zuba, higijena prostora u kojem živimo). Osim navdenih
stvari koje spadaju u higijenu, u higijenu svrstavamo i higijenu voća. Voće je najzdravija hrana. Voće

Jje hrana sa puno vitamina. U nastavku ćete saznati koje to vitamine ima pojedino voće!
ABUKA
Svjetski stručnjaci poručuju da se bolesti srca i krvnih sudova
mogu spriječiti ako svakoga dana pojedete po jednu jabuku. Ukoliko to
učinite svakoga dana, po riječima naučnika, poboljšaće vam se san i bićete
manje umorni. Plod jabuke sadrži vodu, šećer, vitamine A, B i C. Kako se
jabuke lako čuvaju možete ih kupiti tokom cijele godine.

POMORANDŽA
Pomorandža ne samo da osvježava, već štiti naš organizam i
poboljšava imuni sistem. Jedan je od najboljih prirodnih antioksidanta, jer
sadrži visok procenat vitamina C. Osim toga sadrži i značajan procenat vi-
tamina A i vitamina B. Pomorandža, osim što je puna vitamina, jača imuni
sistem, pomaže koži da blista, prventiva je gripu i prehladi, korisna je u
ishrani.
BANANA
Banana je jedna od najpopularnijih vrsta voća u svijetu. Ba-
nana je bogata vitaminom C i vitaminom B6. Banana ima važnu ulogu u

zaštiti srca, daje nam energiju, jača imunitet i podiže raspoloženje. Svježe

banane su na raspolaganju u toku cijele godine.

MANDARINA
Tokom hladnih dana u organizam je potrebno unositi što je
moguće više vitamina C, kojeg najviše možemo naći u citrusnim voćkama,
kao što su mandarine. Mandarine su bogate i vitaminom A. Jedna manda-
rina sadrži 16 odsto dnevne doze vitamina A.

Postoji još mno-
go vrsta voća, a i
povrća, sa puno vita-
mina, ali gore navedeni
su ,,predstavnici“ voća,
oni su nešto što mi je-
demo svakog dana.

Pripremila: Anđelija Đurković, VIII-1

14 Broj 25, novembar 2021. Zlatna obala

Dječija nedjelja

I-2 IV-3

Zlatna obala Broj 25, novembar 2021. 15

DDjaenč i jsaignuerdnjiejlejga iun tselri knaemtaa

Šahovski turnir Učenički parlament

Kritičko mišljenje u nastavi matematike Kritičko mišljenje u nastavi matematike

Na časovima istorije obilježen Dan učitelja Svjetski Dan učitelja

16 Broj 25, novembar 2021. Zlatna obala

Naši mali robotičari

SJAJAN USPJEH NAŠIH ROBOTIČARA NA SVJETSKOJ ROBOTSKOJ OLIMPIJADI 2021

Dva tima osmogodišnjaka, učenici II/1: Alexander Okulov, Sara Bubanja i Lev Šatohin; Vujo

Ivanišević, Đorđe Živković i Marija Makarova postigli su zapaženi uspjeh na nacionalnom

takmičenju u robotici, koje je dio Svjetske robotske olimpijade u organizaciji Mašinskog fakulte-

ta UCG.

Niš tim OPTIMUS zauzeo je 2.mjesto (150 poena, 78sec), a drugi naš tim AXSL je na 5. mjestu.

Rezultati su objavljeni na sajtu Mašinskog fakulteta UCG. U WEDO kategoriji, uzrast od 8 do

10 godina takmičilo se 14 timova. Za ovu starosnu grupu takmičenje se na nacionalnom nivou

organizuje po prvi put.

Tema ovogodišnjeg takmičenja bila je BORBA SA ŠUMSKIM POŽARIMA. Misija robota bila je

spašavanje ljudi, gašenje požara i sadnja novih stabala. Takmičenje je bilo uzbudljivo, uprkos

tome što je organizovano online.

Djeca su kroz igru i zabavu učila da sklapaju robote, da programiraju. Za dizajniranje robota

koristili su set LEGO education WEDO 2.0. Sa oduševljenjem i uživanjem pripremali smo se tri

mjeseca, poslije časova redovne nastave. Radovali ličnom uspjehu.

Škola im je postala mjesto na kome su najviše željeli da budu! Sa ovim odličnim rezultatom

odlaze na raspust, ujedno i sa žalom što se prekida najljepša zabava, tj.robotika.

Ljubav prema ovoj oblasti uspjela je da im razvije njihova mentorka na ovom takmičenju prof.

Vesna Čabarkapa.

(Članak je pruzet sa školskog sajta) Pripremila: Vesna Čabarkapa, prof.

Zlatna obala Broj 25, novembar 2021. 17

Naših pet godina

V-1

Brzo prolazi, evo već peta godina od kada smo zajedno. Bilo je suza i smi-
jeha, napornog rada i opuštenih razgovora, izleta, ispitivanja, nastupa... Svako
od vas, oni strpljivi, mirni i povučeni, oni pomalo brbljivi i dobrodušni, a i onih
par nestašnih dječaka s ogromnom energijom je ostavio veliki trag u meni i time
obogatio moj život.

Trudila sam se da od vas stvorim učenike koji će biti vrijedni i koji će imati ra-
zumijevanja za druge, ali i takve koji će prihvatiti sebe onakvima kakvi jesu, biti
svoji i posebni.

Nijeste više mali, a nijeste ni odrasli. I ne žurite da odrastete! Važno je da
uživate u trenutku i da budete srećni. Budite vrijedni i željni znanja, jer samo
tako ćete rasti i biti zadovoljni sobom. Čuvajte svoju zajednicu.

Ja ću vas sa strane veselo posmatrati kako rastete i radovaću se svakom vašem
uspjehu.

Želim vam na kraju samo poručiti da se ne bojite novih izazova i ne odustajte
od svojih snova.

Samo hrabro naprijed!
Voli vas vaša učiteljica Svetlana

V-2

Otkako ste zakoračili u učionicu sa natpisom I2, pa do danas, kad se već
približilo vrijeme našeg rastanka, osjećao sam da ste po mnogo čemu posebno
odjeljenje. U svakoj novoj generaciji učitelj osjeti nove talase, novi životni trend.
Jer, u skladu s tim se i djeca mijenjaju. Uz to smo se našli i u Korona okruženju
i u otežanim uslovima rada. Veoma mi je drago što smo kroz sve to zajedno
prošli i što ste pokazali da ste generacija koja je i pored toga zadržala onu lijepu
crtu neiskavarenosti i iskrenog saosjećanja prema drugima, koju samo djeca
posjeduju. Ta crta se ogleda u vašem drugarstvu i spremnosti da pomognete
jedni drugima.

Nadam se da ćete se sjećati našeg lijepog druženja i da ćete u životu znati da
cijenite prave ljudske vrijednosti. Sve vas voli vaš učitelj Rodoljub

V-3

Predivne, radoznale glavice željne znanja, činile su da svaki dan u našoj učionici
bude poseban i lijep. Moje V-3. Učili smo jedni od drugih: ja njih da budu vrijed-
ni i pošteni ljudi, a oni mene tome kako život može jednostavan da bude. Mnogo
možemo naučiti od djece! Uživala sam gledajući kako rastu i napreduju iz dana u
dan, u svakom smislu, i stalno ih motivisala da budu još bolji.

Mi smo mala složna porodica. Drugarstvo, ljubav i empatija su ono što krasi
V-3. Tu su uvijek jedni za druge, spremni da pomognu i posavjetuju. Posmatram
kako se izgrađuju divna prijateljstva, koja će, nadam se, trajati zauvijek.

Moji leptirići, zapamtite! Znanje je moć! Letite još sigurnije, još dalje! Cijeli
svijet je vaš i čeka na vas!

Voli vas učiteljica Biljana

18 Broj 25, novembar 2021. Zlatna obala

Evropska nedjelja sporta

Zlatna obala Broj 25, novembar 2021. 19

Skituljak Marije Makarove

Marijin, Elenin i Sergejev likovni rad među najboljim su na likovnom konkursu „Drug iz snova a bez krova“

održan školske 2020/’21. godine.

Spoj talenta i iskrene ljubavi prema ljubimcima donijeli su Mariji, Eleni i Sergeju, učenicima trećeg razreda,

veliku radost, njihovi likovni radovi su među najboljim na onlajn izložbi.

Naime, Društvo za zaštitu životinja-Podgorica pod pokroviteljstvom Uprave za bezbjednost hrane, veterinu i

fitosanitarne poslove Crne Gore je u početnoj fazi izrade projekta „Odrastimo sigurno sa drugom bez krova“ or-

ganizovalo u školskoj 2020/’21.godini likovni konkurs pod nazivom „Drug iz snova a bez krova”. I na ovaj način se

od predškolskih i osnovnoškolskih ustanova zatražilo da djeca učestvuju sa svojim radovima u kreiranju nekih od

likova kojima će biti ilustrovan edukativni materijal – softver, radne sveske i pomoćni priručnik. Najbolji radovi i

likovi ili scene odabrani su od strane projektnog tima i dizajnera, i to nakon dostavljanja radova iz svih ustanova.

Lik Skituljka, u slučaju ovog projekta, nacrtan je po ugledu na rad Marije Makarove, učenice III-1 (mentor

Vesna Čabarkapa, prof.).Među najboljim radovima je i rad Elene Bulatović III-1 (mentor Vesna Čabarkapa, prof.)

i Sergeja Krasiljnikova III-2 (mentor Arnela Alković, prof.).

Učenici kao i njihovi mentori izražavaju zadovoljstvo jer su dio projekta koji na interaktivni i moderan način u

digitalnom prostoru predstavlja kvalitet života.

(Članak je pruzet sa školskog sajta) Pripremila: Vesna Čabarkapa, prof.

20 Broj 25, novembar 2021. Zlatna obala

STVARALA[TVO

Свитац на дрвету шаптао ми је ддаа рнаодвиинмексовлиицкиомдааниадпеосшвтео јлеоршоиђјеен, –алиимоторанмипјеринзиншаттиа
нерешиво, поправиће се они. Сви почетници у почетку
Чудни су ти инскети звани свици. Ретко ко икада обрати углавном направе Стравошмар – најстрашнију ноћну мору.
спзааапжниањтмауаи.н.м.аајтуелсивоетнлиенћееклуоппртиичцуек, оајутбеик жсеелнеелкиодлаикпоодњелиех Волео бих једног дана да постанем искусан као мој деда
пи–окоашндтозснасањедајоаак.ноРааптјесршкаивкиосаРпнарјјасевкиниаисјваеснаћ,меноавјрлсетердпуншчоињстасиацнии кккоавјоаилшјиеттеоиткјаое,
Све се догодило ту, једне свеже летње вечери. Изашла мој деда знају да га направе тако добро.
сам напоље и наслонила се на наше велико маслиново моАљлциа тдеак укђаеквуањјеу. фПарбвроиукђа!ешТауфпарбердивкоарјпер–ивтуакмлоа пбиишие
дсвревтои.љСкае.уИжзинвеакњоег мразслаомгапјоесомваотрвеалчеа бтирлеопеброажваенсутлвиечнное. великим златним словима „Кућа Снова“ – тако се зове
Тишину је нарушавало само понеко ауто које би пројурило наша фабрика. Кад уђеш у фабрику, дочека те блештање
цестом. дивне сребрне и златне светлости – ми умемо да ухватимо
дблоиПжзоиугвлнљеадашјме–иг дкоавдоојерддинашотгмал.епБдриаишлваучжсеаимгвреоупчзиаврцеаазндсаев.иБктаиакцооајенсаетолиипгвррааадвјуии, ижсвниесвттолртоу,смнте!инкСтаведазакаинпасрвмаивтнљаецедњиоемсаасднсиоввојаеје.рИмуавекесоктотиаиммоасмврооајдениаамлуоамтцкуеелдииа
окупане нежном, сјајном месечином. ћемо учинити добро дело.

Одједном ме је нешто заголицало по увету. Брзо сам се Мермерни зидови фабрике украшени су предивним
оспадоммдарскевлекатауод.да сдармвеутгаледдааблиахјевдиндоеглма ашлтоаг јсевитоц.аИкзанкеонгамдиижлеа сликама и мозаицима.“

Наслонила сам се на другу страну дрвета, а свитац ме је Обоје смо били много узбуђени – он зато што је имао
опет заголицао. Поново сам се одмакла од дрвета и узела тајну са мном, а ја зато што сам имала тајну са њим.
усввиетцаа. уТардуакеса. мПоглаасктоавсиелпаеноаудзрмвоо,јузнраујкуућии ддаошхоаћоедноешмтоог Замислила сам да сам у сну – тада би овај догађај био
да ми каже. Ни сама нисам знала зашто, али имала сам савим могућ.
осећај да ће ми стварно нешто рећи. Наслонила сам се
на дрво а он је опет дошао до мог увета и почео да ми „Само ми молим те обећај да никоме нећеш рећи све
вшеалпиукћует:а„јнЗудроанваом! аВесвоимцаибмиах!“ж. елео да ти испричам једну ово!“, молећиво ме замоли свитац. Завртех главом и
набацих задовољан осмех.
Запрепастила сам се овим вестима, без чињенице да и о„дХлвеаплраштиа днаознаедбдао! Псвроајвеигрсиуппирциеј.атељ!“, рече ми свитац
сам сазнала да свици причају. Хтела сам да пукнем од
радозналости! Прибрала сам се и наставила да слушам Наставила сам да их посматрам још мало, све док
његов танки, танани гласић: издалека нисам чула веома необичан звук будилника. Звук
ми се приближавао све више и више, све док се одједном
„Ми, свици, иначе не смемо да причамо ово људима, кОнаиносдадамаспавмерросубхјуевдмаитдилалаауједсованојаемгткрорубепивиеоцтасуа.смОвиосвтсарацннау.лјАоалшсиаутмваедскеатпмуоинсесогибдниеу,.
али ја веома волим да имам тајну са неким људским мисао – ово је био најлепши сан који сам икада сањала –
бићем, зато што се осећам посебно. Рајски сан.
фаСбвраиккаугрсунпоавасви–тамциа нпараоввиомј полалнеептеи идмечаисјвеојсунсоовпес.твИемнау
ту снова разних величина, облика и квалитета. Само Можда цела ова прича није била само сан?
најискуснији свици знају како да направе тако добре
снове. Андреа Вуковић, VII-2
ор1га.мнијезсатцоијинаУдмруежђуенњаар„оБданшомта слтиитхеормаронбоомјенак“онкурсу у
Сви свици учествују у прављењу снова. Свитац почиње
двориште, помиловала сам Виза, а он је панично отрчао
Мој љубимац у један мрачан део дворишта и извадио тениску лоптицу.
Мени је лоптица случајно испала из руку, а он ју је узео у
Готово сви знају да су ротвајлери опасна и крволочна уста и вратио ми је. Тако је и наше дружење започело. После
раса паса. Ротвајлери имају мишићаво тело, застрашујућ пар дана проведених заједно, постали смо нераздвојни.
став и угриз складан том изгледу. Тако сам и ја мислила
док нисам срела Виза. Док бих радила домаћи, чекао ме је испод прозора.
То је сваки домаћи чинило забавнијим. Често смо се на
Виз ми је у потуности променио мишљење о тим меканој трави одмарали заједно. Чак је и стао у одбрану
опасним псима. Виз је ротвајлер средњег раста са када је један пас напао сестру и мене. И тим данима је
блиставом црном длаком. Очи су му крупне и црне, а дошао крај, Виз је морао да иде у другу државу. Када сам
обрве, врхови шапа,њушка и стомак су му браон боје. Има чула то, сузе су почеле да лију низ моје образе попут реке.
застрашујућ став од којег би се сваки странац најежио. Ни њему није било свеједно. Црне крупне очи су тада биле
Поред тог става ја сам се осећала сигурно. најтужније. Комби за селидбу је дошао, а ја нисам могла
да сакријем сузе па сам брзо отрчала у кућу.
Познајем Виза од када је био штене. Мада , како је
растао у другој држави почела сам да га заборављам. Након Иако је Виз километрима далеко бескрајно и
пет година поново је дошао. Нисам могла да се сетим ко несебично га волим. Често добијам његове фотографије.
је он. Срела сам Виза на улици. Ишао је ка мени. Нисам Бројим дане када ћемо се поново срести и никад га у мом
имала избора, па сам кренула несигурним корацима. срцу неће заменити ниједан пас.
Када ми је пришао ближе од метра, зауставила сам се и
укипила. Виз ми је нежно њушкао руку, а затим је полизао. Теодора Бубања, VII-2
Власник ми је рекао да не морам да се плашим и да би ме 2.мјесто на међународном литерарном конкурсу
уверио позвао ме је у своје двориште, не би ли се Виз и ја „БМеоогјраљдубимац“ у организацији Дечјег културног центра
присетили једно другог.

Био је у праву! Када сам дошла у његово велико

Zlatna obala Broj 25, novembar 2021. 21

Stvaralaštvo

RAZLIČITOSTI SU NAŠE BOGATSTVO „MAJKA“ Moj mačak Gibo
Prve te njene zagrle ruke.
Meni su draga sva djeca Poljubac prvi bude od nje. Jedne kišne noći,
i svi ljudi, Prva ti ona kaže: „dušo“, ispred moje kuće,
Prva ti ona pokloni sve!
iako ih ima različitih ćudi. čulo se mače,
Nema ovdje šta I prva riječ kada se čuje. koje tužno i uplašeno mjauče.
ikoga da čudi! Ta prva riječ se zove „mama“. Sjećam se, kao da je juče bilo,
I nema veze
Ona je prva koja to čuje mama ga je čula,
što Marko voli crvenu boju! Čak i kada spava i kada je tama. i u kuću donijela,
- Može da voli bilo koju! te me jako obradovala.
I nema veze I kada dođe vrijeme za školu, Našla ga je pokislog,
i pored puno posla u kući, prljavog i gladnog.
što Staša kratku kosu nosi! ona je opet za tebe tu, Nahranismo ga i utoplismo
- Ona se svojom frizurom ponosi! i kada se prvo slovo uči. i nazvasmo ga Gibo.
Učenik: Agović Alsen, V/3
I nema veze Moj mačak,
što Maja ne voli mlijeko piti! Plasirao se u finalno takmičenje na jedini je i pravi
- Može se i s čajem zasladiti! 15.međunarodnom festivalu poezije pjesme ove junak.
„Dječije carstvo 2021.godine” Bijele je boje,
I nema veze sa šarama žutim,
što Zoran umjesto auta bicikl vozi! DIJETE JE ČOVJEK VAŽAN
Ja imam stav vrti repom
- On na zdravlje i prirodu pazi! ako se na njega ljutim!
I nema veze i moj osmijeh nije lažan, Svakog dana sa njim sam se igrala,
jer ja sam dijete – čovjek važan! svaki dan ga hranila,
što moja mama razvlačiti kore ne zna! sve više se s njim zbližavala.
- Ali da je majstor za torte, ne želi da prizna! Djetetu je duša čista
i bez sunca ona blista. A jedne noći
I nema veze I tajne razne djeca kriju, dok sam spavala,
što svi petice nemaju! ali ih roditelji brzo razotkriju. nešto me je po obrazu zagolicalo
- Možda samo na časovima dremaju!
Ja imam stav otvorih oči-
I nema veze i moj glas se mora čuti, bješe to moje malo mjaukalo.
što smo različiti mi!
- Zbog toga smo još više bogati! jer dijete je čovjek Nažalost,
i ne smije da ćuti! jednog dana Gibo je nestao,
Učenica: Matea Šćekić, VIII-1 Zato, kao čovjek važan, nije se danima pojavljivao.
3.mjesto na literarnom konkursu u okviru projekta ja svoj glas za mir dajem,
„Naučiti živjeti zajedno“ za ljepšu budujećtnao, st cijelog svi- Prošli su tako i mjeseci,
za uspjeh svakog djeteta. za mene je to bila vječnost!
Moj ljubimac Znaj odrasli svijete,
nije lako biti dijete! Bez Giba je tužno bilo,
Zovem ga Don i sve me sluša on. Zato vas molim, ali pojavio na moju radost!
Mali, bijeli, kovrdžavi bišon. u ime djece sve - To se baš danas dogodilo,
To je moj ljubimac, moj pas, čuvajte naše osmijehe, moj Gibo se meni vratio!
i sve on voli nas. čuvajte naše domove!
Dođi, sjedi, hop i ajde, Mi jesmo djeca, Matea Šćekić, VIII-1
3.mjesto na međunarodnom literar-
baš je pametan i od njega ima vajde. ali ljudi važni, nom konkursu „Moj ljubimac“ u orga-
Voli da šetamo a za lopticom je lud, i naši su zagrljaji iskreni i snažni! nizaciji Dečjeg kulturnog centra Beograd
pa kada krenemo mi stižemo svud.
To je moj Don, moj kućni ljubimac, Matea Šćekić, VIII-1
a zašto ga volim toliko on je za to krivac.
Zahvalnica za učešće na konkursu
Janja Uskoković, VI-2 Dani Dragana Radulovića
2. mjesto na međunarodnom literarnom konkursu
„Moj ljubimac“ u organizaciji Dečjeg kulturnog centra
Beograd

22 Broj 25, novembar 2021. Zlatna obala

STVARALA[TVO

Дани покрај болесника Дан покрај болесника бих пала и повриједила се. Читав дан
Пред очима ми једна слика, сам провела уз њу. Донијела бих јој
Био је то септембар 2013. године, све што би пожељела, отпјевала бих
једног јако драгог лика, зналасамда седесилонештострашно, јој неку пјесму коју ме је она учила,
док измиче из тијела душа, јер су сви били у паници, плакали су. и одиграла бих јој неко коло. Она би
Касније сам сазнала да ми је бака се смијешила и као да је жељела да
откуцај се срца слуша. завршила у болници. Сви смо чекали заигра и запјева са мном. Била сам
Узимамо животу жеље, сатима, и на крају установљено је да сломљена што ми је бака у таквом
шаљемо их небу горе, је бака имала мождани удар. Није стању, али држала сам се чврсто
са звјездама се оне среле, могла да хода, није могла да прича. на ногама, као што ми је она учила
да заједно проговоре. Ја, тада шестогодишња дјевочица . Миловала сам је својим малим
Пружам руку, примам додир, била сам у чуду, помало тужна, јер рукама, исто онако како је миловала
малаксао умор вапи, можда никада више нећу чути бакин она мене, а њена велика љубав према
обузе ме неки немир, глас. Кроз главу одједном почеше мени учинила је чудо- бака је у жељи
знам да на том неће стати. да навиру сјећања о безбрижним да ме помилује помјерила руку.
Јер вјерујем у побједу, данима у бакином крилу, када ми
живот је јачи од болести клете, се свијет чинио бајковитим мјестом Схватила сам да је безгранична
смрт не видим у погледу, све док баку држим за руку. Почела љубав коју сам ја добијала од баке
већ јаркост једне дивне сјете. сам да плачем. Касније, ушла сам у сада лијек за њену болест. Свакога
собу, гдје је лежала моја бака. Чула дана пружам јој своју љубав у нади
је моје кораке и пробудила се. Чим да ће се бака потпуно опоравити.
ме је угледала, почела је да плаче, а
и ја заједно са њом. Загрлила сам је и Анђелија Ђурковић, VII/1
рекла јој да ће све проћи, да сам ја уз 3.мјесто на међународном литерарном
њу као што је она мени говорила кад конкурсу у орпганизацији интернет
часописа Табла
Дијете је човјек важан
Дворац у мојој башти

И сјети ме на филм стари Ја о свему желим да напишем пјесму , Дворац из моје баште
“птице које не полете” па и да опјевам комшије јер критикују моју плод је мојих снова и маште.

кад лијепе ружне ствари, другарицу Весну. Биће он саткан
побиједе па узлете! И хоћу пјесмом да изнесем податак важан, од меденог крова,
Одрасли свијете упамти - дијете је човјек важан. а главни чувар биће му сова.
Живио живот, живјела љубав, Станара безброј ту ће живјети
нек облаци туге небо напусте, Па шта ако је Весна добила тројку, свако ће гостољубив бити.
то није разлог за толику буку. Храну ће међусобно дијелити,
не дам да те живахне усне, заједно ће успјехе славити,
последњи уздах нијемо изусте! А нијесте буку правили од милине несебично се помагати!
Када је Весна нахранила на улици све мале
Пред очима ми једна слика, Не желим да
нема предаје до последњег животиње. дворац из моје баште
Нијесте видјели ни кад је Никола преко улице
трена, буде само дио
и за сваког болесника превео баку, мојих снова и маште!
бићу једна подршке сјена... али га критикујете јер је добио јединицу на Желим да са пријатељима мојим
његове чари дијелим!
писменом задатку.
Винка Зец, VII-1 И стално дижете галаму велику, Матеа Шћекић, VIII-1
сједи, учи , иди послушај тетку.
1. мјесто на међународном А заборављате податак важан - 2.мјесто у области поезије на
литерарном конкурсу у међународном литерарном
организацији часописа Табла Запамтите, једном заувијек, к„Боаншкутрассутуиохрогманоибзоајцеинјаи“Удружења
дијете је човјек важан.

И можда неће у дневнику бити све петице...
Али свако дијете ће вас научити да волите

ријеку, лептира и птице.
Анђелија Ђурковић, VIII-1

Захвалница за учешће на конкурсу Дани
Драгана Радуловића

Zlatna obala Broj 25, novembar 2021. 23

N AUČ I NEŠTO NOVO

Riba koja hoda? Pingvini u prašumi?
Mislimo da znamo sve o nekim životinjama, a one nas ipak iznenade.

Pingvini u prašumi

Čim pomenemo pingvine pomislimo na daleke predjele prekrivene snijegom i crno-bijele „gegavce“ koji se
zbijaju jedni uz druge kako bi lakše podnijeli nalete ledenog vjetra. E pa, nisu svi pingvini takvi. Neki vole
topla mora, osunčane plaže i hladovinu olistale šume. Na jugozapadnim obalma novozelandskog Južnog
ostrva trenutno živi oko 3 000 parova tawaki, ili fiordlandskih pingvina. Ne love često ribu, a najviše vole da
se počaste ribama i rakovima.

Riba koja hoda

“Blatoskakači“ ribe žive na obali Atlanskog i Tihog okeana. Prednja peraja su joj toliko razvijena i snažna
da podsjećaju na nožice, pomoću kojih se vuku po blatnjavom dnu tokom osjeke. Nerijetko i poskoče kada
spaze i ukusan plijen koji može biti i kopneni. Na tlu preživljavaju tako što upijaju kiseonik kroz kožu. Mogu
da izdrže van vode i do 6 dana.

Žirafa

Ona je najviša životinja na svijetu, vrat joj je dugačak skoro 2m i veći dio života provede na nogama. Nije
lako biti žirafa. Većinu neophodne tečnosti dobijaju iz hrane pa piju samo jednom u tri dana. Najčešće
spavaju stojeći, čak i rađaju mladunce na nogama. Jedna odrasla žirafa pojede 30kg hrane dnevno. Njihova
krda imaju i po 60 članova. Šare su im poput otiska prsta, ne postoje dvije žirafe sa potpuno istim ruhom.

Sve mi boje dobro stoje Sve, baš sve je crno kao
ugalj
Ružičasti skakavci su veoma rijetki, ređi nego
1 u 1 000 000. Nesvakidašnja boja javlja se I perje, i kljun, i oči, i nožice,
zbog eritrizma, poremećaj zbog kojeg se luči ali i meso i unutrašnji organi.
više crvenog pigmenta. Životni vijek mu je Ova sasvim neobična vrsta
veoma kratak, jer bez zelenog ruha postaje pileta naziva se ajam čamani
lak plijen grabljivcima. i potiče iz Indonezije.

Mačka nad mačkama

Snažan, spretan, brz i neprikosnoven lovac, voli da pliva. Može da trči brzinom od 103 km/h. Odlično vidi i po
danu i po noći. Ima najjači ujed od svih mačaka, toliko jak da je u stanju da pregrize i kornjačin oklop. Nažalost,
jaguari su veoma ugrožena vrsta. Na cijelom području Argentine ima ih svega 200. Posljednje utočište im je
Amazon, jedino mjesto na svijetu gdje još živi 1000 jaguara, dok su u nekim drugim zemljama izumrli. Glavni
krivac za to je čovjek, koji krči prirodno stanište jaguara kako bi podigao još betonskih građevina.

24 Broj 25, novembar 2021. Zlatna obala

Zašto čitati knjige?

Da li ti se nekada desilo da pišeš školski sastav, ali ti ne ide. Bijela ili roditelja. Dakle, što više stvari znaš, lakše ti je da se usredsrediš čak
hartija stoji ispred tebe, gledate se i nikako da nađete zajednički jezik. i na domaći, a da to bude napisano kako valja. I ne, knjige nisu samo
Svi u društvu pominju neke komodske zmajeve, a ti se osjećaš pomalo za pisce i studente jezika. Neki od najvećih naučnika obožavali su da
zapostavljeno jer nemaš pojma šta je to komodski zmaj. Ili ti jednostavno čitaju. Na primjer, Nikola Tesla je kao student htio da pročita sve knjige iz
nije jasno kako to tvoja sestra samo otvori udžbenik i samo dvadeset univerzitetske biblioteke! To je dokaz da čitanje čak i ti možeš vrlo lako
minuta kasnije sve je već naučila. Možda su ti poznati neki od ovih prob- zavoljeti ako hoćeš. Ali tebi je to neviđeno gubljenje vremena. Dooo –
lema? A znaš li da svi oni imaju jedan lijek pod nazivom čitanje? saaad – nooo. Imaš osjećaj kao da je Fortnite ili Minecraft mnogo bolji
izbor neko tamo neka dosadna knjižurina. Ali šta ako samo probaš da
Vjerovatno ti je jasno da knjige imaju mnoge prednosti, inače tvoji počneš da čitaš neku zanimljivu knjigu, na primjer onu koju ti je druga-
roditelji ne bi toliko navaljivali na tebe da uzmeš tu knjigu u ruke. Prva rica savjetovala još prije godinu dana? Možda se iznenadiš kada otkriješ
i najvažnija stvar je da se od čitanja postaje pametniji. Svi pedagozi, čari čitanja. Znaš li da je u istoriji čovječanstva napisano oko 130 miliona
naučnici, nastavnici i drugi stručnjaci slažu se po tom pitanju, Jer u kn- različitih knjiga? Da li je moguće da te baš nijedna ne zanima? Sigurno
jigama ima mnogo stvari koje možeš da „pokupiš“ iz nje, bile to riječi, postoji i knjiga za tebe, samo treba da je pronađeš, a ovaj spisak najboljih
rečenice ili možda stvari iz svakodnevnog života. Pa čak i ako ti neka kn- knjiga koje sam ja ikada pročitala je tu da ti pomogne u tome.
jiga nije baš razumljiva, nema veze. Možeš potražiti pomoć nastavnika

Spisak knjiga koje morate pročitati

1. Hari Poter, svih sedam dijelova – Dž. K. Rouling

Ako ne volite Harija, vjerovatno nećete ni pomišljati da ga pročitate. Ako ste gledali samo filmove, ne možete imati
ni polovinu cijelokupnog znanja o njemu. Dakle, u ovom serijalu se ne radi samo o nekim tamo mađijama, već i o
pravim životnim vrijednostima, prijateljstvu, odrastanju, sukobu dobra i zla i ima mnogo poruka i poučnih stvari. Na
primjer, zanimljivost je da je Hari na kraju serijala bio spreman da žrtvuje svoj život da bi spasio svijet od najgoreg
čarobnjaka ikad. Dakle, nema više razloga za mržnju prema Hariju, zar ne?

2. Beskrajna priča – Mihael Ende

Priče o prijateljstvu, avanturama, željama prisutno je u ovoj knjizi u samo jednoj priči koja je neverovatno uzbudljiva i ostavlja bez
daha sve avanturiste koji vole ovakve knjige. Ovo je priča o jednom dječaku koji nije zadovoljan sobom – ne sviđa mu se njegov
fizički izgled, niti ocjene u školi, kao ni drugari koji ga svakodnevno ismijavaju. Tada će naići na knjigu koju će zavoljeti iz dna srca,
s kojom će doživjeti nešto nevjerovatno...

3. VDDž (veliki dobroćudni džin) – Roald Dal 4. Dnevnik jednog šonjavka (svih 13 dijelova) –
Džef Kini
Ovo je prije svega knjiga o jednom neobičnom pri- Do sada ste vjerovatno čuli ili čitali „Dnevnik jednog
jateljstvu između jednog velikog dobroćudnog džina i šonjavka“. To je jedna veoma duhovita knjiga o svim
djevojčice Sofi. Džin otkriva Sofi njegove najveće tajne nezgodama dječaka Grega. Ovo je savršen izbor za
koje će Sofi zauvijek pamtiti i čuvati u srcu. U ovoj kn- razbijanje straha od mnogo slova, a usput je mnogo
jizi postoji nešto tajanstveno, što vam drži pažnju cijelo lijepo dočarana.
vrijeme, knjiga uz koju vam neće biti dosadno.

5. Peta djevojčica, Marja – Gradimir Stojković 6. Crni Lepotan – Ana Sjuel

Ovo je jedan klasičan roman o odrastanju, školi, druga- Za Crnog Lepotana ste sigurno nekada čuli – to
rima i ljubavi. Iako je potpuno obična knjiga, ima puno je konj koji je ušao u istoriju zbog svoje dobrote i
sličnosti sa svakodnevnim dešavanjima oko nas, a tu oholosti ljudi koji su se veoma grubo i bezosjećajno
je, naravno, jedna posebna priča o običnom dečaku i ponašali prema konjima. Crni Lepotan bio je prelijep
djevojčici između kojih se stvara jedinstven odnos. konj sa dobrodušnom naravi koji nikad neće biti zab-
oravljen. U knjizi je opisan čitav njegov život i ovu
knjigu vam definitivno preporučujem da pročitate.

7. Stvar Srca – Tara Marković

Ovo je knjiga o životu djevojčice Marije, o njenim drugarima i njenoj mami. Ima puno neočekivanih događaja koji se dešavaju u
njenom životu i kako se ona u njima snalazi. Ova knjiga je posebno zanimljiva jer ju je napisala djevojčica koja je imala samo 10
godina kada je objavila svoju prvu knjigu, odnosno Stvar Srca. Takođe je primjer onoga što naši vršnjaci misle i osjećaju, jer to
možemo vidjeti na osnovu onoga što je Tara napisala.

Zlatna obala Broj 25, novembar 2021. 25

Ученици наше школе на Сајму књига

Чланови литерарне и рецитаторске секције,
добитници награда и похвала на бројним
такмичењима у рецитовању као и литерарним
конкурсима у недјељу 3.10.2021. године
организовано су посјетили Сајам књига у
Подгорици, у пратњи Светлане Кнежевић,
професорице језика и књижевности. Овај
значајни културни догађај одржан је под
слоганом ,,Окренимо нову страну“. Овогодишњи
15. сајам књига окупио је бројне домаће и
иностране излагаче. Земља гост сајма ове године
била је Босна и Херцеговина. Циљ посјете овој
манифестацији је био да се ученици упознају
са издаваштвом код нас и у свијету, као и да
развију љубав према писаној ријечи. Ученици су
са посебним одушевљењем обилазили штандове
издавачких кућа, листали књиге и разговарали
са излагачима. Поред књига, овогодишњи посебан сегмент сајма посвећен је
промоцији основних и средњих школа и њихових активности. Посјетили смо
штандове ОШ ,,Сутјеска“ и ,,Максим Горки“, гледали експерименте и огледе
које су изводили ученици и наставници, а у некима смо учествовали и ми – они
најхрабрији. Такође смо се упознали и са пројектом ,,Алиса у гимназији чуда“
на коме су радили ученици Гимназије ,,Слободан Шкеровић“.

Наши млади љубитељи књиге су купили своје омиљене наслове и ауторе и на

тај начин обогатили своје кућне библиотеке. Уживали смо у посјети и заиста се

радујемо поновном сусрету са нашим најбољим пријатељем – књигом!

(Чланак је преузет са школског сајта) Приредила: Светлана Кнежевић, проф.

26 Broj 25, novembar 2021. Zlatna obala

Naša škola u TV serijalu o ključnim kompetencijama

„Neka vam knjiga ne bude briga već još jedna
lepa igra!“

Ljubivoje Ršumović

Organizatori projekta „Integracija ključnih kom-
petencija u obrazovni sistem Crne Gore“ planirali
su promociju ovog programa. Predviđeno je da se
snimi pet časova u pet škola u Crnoj Gori na kojima
će biti demonstrirana nastava koja uvodi ključne
kompetencije, kao i intervjui sa nastavnicima ili
djecom.

Među izabranim školama u Crnoj Gori koje
su, zahvaljujući angažmanu, radu i rezultatima
dosadašnjih aktivnosti na projektu, odabrane za sn-
imanje obrazovnog serijala je i OŠ „Anto Đedović“ u
Baru. Povodom toga je tim koji je radio na promo-
ciji ovog projekta posjetio školu 14.oktobra 2021.
i snimio čas „Učimo da učimo“ na kome je demonstrirana nastava zasnovana na
ključnim kompetencijama.

Autorka i realizatorka scenarija čiji je čas selektovan za snimanje - Ljilja Milović,
prof. C-SBH jezika i književnosti, bila je gošća Radio Bara/Barinfa i portala Prosv-
jetni rad.

Intervju možete pročitati na:

https://barinfo.me/os-anto-dedovic-predstavnik-bara-u-obrazovnom-tv-serijalu/

(Članak je pruzet sa školskog sajta) Prirеdila: Ljiljana Milović, prof.

Priredila: Ksenija Savić, IX-1

Zlatna obala Broj 25, novembar 2021. 27

Обиљежен Дан књиге

Чланови Актива друштвено – језичке групе предмета су у
сарадњи са директорицом Станком Вукчевић у периоду од 19.4.
до 23.4.2021. год. низом пригодних активности обиљежили Дан
књиге.

Професорице ЦСБХ језика и књижевности Светлана Кнежевић и
Данијела Бољевић су, у сарадњи са ученицима, спровеле анкету
о најомиљенијим лектирама.

Ученици су путем презентација упознати са значајем
обиљежавања овог датума. Организована је дебата на тему „Могу
ли књиге промијенити свијет“, као и радионице на теме: „Буди
главни лик“ (VI разред) и „Дођи у моју причу“ (VIII разред).

Професорице енглеског језика Марија Ђуричић, Лидија
Иванковић и Данијела Ђурановић су путем презентација упознале
ученике са значајем читања као једном од основних вјештина у
учењу страних језика. Организовале су дебату на тему „Омиљена

књига“.

Преко инсерта из филма „Пиноццхио“, који је снимљен по истоименом дјелу,
професорица италијанског језика Сања Шарац упознала је ученике са том бајком. На
основу одгледаног инсерта из филма ученици су цртали стрипове. Припремили су и
презентације о биографијама познатих италијанских писаца и о њиховим најважнијим
дјелима.

Ученици ИX разреда, уз подршку професорице историје Дијане Божовић, одабрали
су по један умјетнички текст са темом која се обрађује из историје и представили га
на креативан начин.

Изложба ученичких радова је постављена у холу школе и изазвала велико
интересовање како ученика, тако и наставника.

(Чланак је преузет са школског сајта)Приредила: Друштвено језичка група предмета

28 Broj 25, novembar 2021. Zlatna obala

N AUČ IT I Ž IV JETI ZAJEDNO

Šejla Musić, VI-1 erarnih radova na nivou srednjih škola, a Danijela
U oviru projekta ,,Naučiti živjeti zajedno“ NVU Boljević kao član komisije za izbor likovnih radova
Djeca Crne Gore je raspisala likovni i literarni na nivou osnovnih škola.
konkurs na teme: „Različitosti su naše bogatst-
vo“, „Lakše je razbiti atome nego predrasude“, Predsjednica NVU Djeca Crne Gore Sabra
„Nikad nije kasno napustiti predrasude“. Đečević posjetila je školu 25.12.2020. kako
bi uručila nagrade i zahvalnice nagrađenim
Pravo učešća na konkursu imali su učenici od učenicama i njihovim mentorkama. Učenice su
šestog do devetog razreda osnovnih škola koje nagrađene – za prvo mjesto tabletom, a za treće
učestvuju u projektu: OŠ ,,Maršal Tito’’ iz Ulcinja, bežičnim slušalicama i rancem. Tom prilikom kao
OŠ ,,Mahmut Lekić’’ iz Tuzi i naša škola. zahvalnost školi za učešće u navedenom projektu
uručena je sporska oprema (lopte i vijače).
Konkurs je sproveden u našoj školi od strane
nastavnica- učesnica projekta – Svetlane Kao završna aktivnost projekta ,,Naučiti živjeti
Knežević, Nataše Biberdžić i Danijele Boljević. zajedno“ 29.12.2020. održana je online konfer-
Učenicima su se dopale ponuđene teme, pa je encija ,,Škola kao resurs u prevenciji i borbi pro-
poslat veliki broj kako likovnih, tako i literarnih tiv predrasuda“. Na konferenciji su učestvovale,
radova. u ime naše škole Svetlana Knežević, Nataša
Biberdžić i Danijela Boljević, kao i nagrađene
Učenice naše škole su ostvarile zapažen us- učenice Šejla Musić i Matea Šćekić.
pjeh, pa je u kategoriji likovnih radova na nivou
osnovnih škola Šejla Musić, VI-1, osvojila prvo Predstavnica naše škole Danijela Boljević govo-
mjesto (mentor: Danijela Boljević), a u kategoriji rila je o iskustvima u realizaciji radionica. Takođe
literarnih radova Matea Šćekić, VII-1 treće mjesto se u svom obraćanju osvrnula i na seminar koji je
(mentor: Svetlana Knežević). realizovan 13. i 14.03.2020. u Petrovcu, kao i na
realizaciju likovnog i literarnog konkursa koji je
Članovi komisija za izbor nagrađenih radova održan u sklopu projekta. Ovom prilikom je zah-
su bile Svetlana Knežević i Danijela Boljević i to valila trenericama na sjajno realizovanom semi-
Svetlana Knežević kao član komisije za izbor lit- naru, kao i na saradnji nakon završenog istog i
predsjednici NVU Djeca Crne Gore Sabri Đečević
na osmišljenom projektu.

Učenice Matea Šćekić i Šejla Musić su govorile
o svojim radovima (šta ih je motivisalo da napišu/
naslikaju rad i šta su htjele da poruče, kao i šta za
njih predstavlja učešće u ovom projektu).

Ovaj projekat ima za cilj jačanje svijesti djece
i mladih o vrijednostima i njegovanju kulturnog
i nacionalnog identiteta koji doprinosi promo-
visanju interkulturalnih vrijednosti u društvu, a
podržan je od strane Ministarstva za ljudska i
manjinska prava.

(Članak je pruzet sa školskog sajta)

Prirеdile: Svetlana Knežević, prof. i Danijela Boljević, prof.

RAZLIČITOSTI SU NAŠE BOGATSTVO - Može se i s čajem zasladiti!
I nema veze
Meni su draga sva djeca što Zoran umjesto auta bicikl vozi!
i svi ljudi, - On na zdravlje i prirodu pazi!
iako ih ima različitih ćudi. I nema veze
Nema ovdje šta što moja mama razvlačiti kore ne zna!
ikoga da čudi! - Ali da je majstor za torte, ne želi da prizna!
I nema veze
I nema veze što svi petice nemaju!
što Marko voli crvenu boju! - Možda samo na časovima dremaju!
- Može da voli bilo koju! I nema veze
I nema veze što smo različiti mi!
što Staša kratku kosu nosi! - Zbog toga smo još više bogati!
- Ona se svojom frizurom ponosi!
I nema veze Matea Šćekić, VII-1
što Maja ne voli mlijeko piti!

Zlatna obala Broj 25, novembar 2021. 29

Likovni radovi

Filip NikočevićVII-2 Danilo Marunović VII-1

Elma Šabović VII-3 Agata Beljakova lV-3

Agata Beljakova lV-3 Vera Monahova Vll-1

Denis Illarionov lV-3 Karina Trubina IX-3 Denis Illarionov lV-3

30 Broj 25, novembar 2021. Zlatna obala

Čas odjeljenske zajednice

Čas odjeljenske zajednice, održan je onlajn 30.03.2021.godine u odjeljenju VIII-2.
Anketa je sprovedena od strane odjeljenskog starješine Dijane Božović.
Dragi učenici, odgovorite na 4 pitanja koja vam šaljem. Pokušala sam da uvidim koje su to otežavajuće okolnosti koje vam
smetaju u radu. Ujedno, vidjećemo kakvu klimu pri radu sami svojim postupcima stvarate.
1.U proteklih petnaest dana niste imali direktnu saradnju sa nastavnicima u učionici. Da li vam je i koliko bilo teže ostvariti ocjenu
kakvu ste željeli? Na koje poteškoće ste nailazili?
2.Kako se najbolje može ostvariti dobra saradnja učenik-nastavnik onlajn putem?
3.Kako se najbolje može ostvariti dobra saradnja učenik-nastavnik na školskim časovima?
4.Opišite svoje odjeljenje kao zajednicu. Dajte predloge na čemu bi i kako trebalo najviše raditi da bi svima bilo bolje.

Odgovori učenika mkaUikbvivdriojoee.jmkDsoi4srtamu.zMgaaoocjoeijmjtdieu.niČoojjeaeddkdšjaentioliškjeeaszntedaajemsndveroijuem.pgoaejašštkukuoojebldemilo,oo- .

1.Ostvarila sam sve ocjene kako 1.Po meni onlajn nastava otežava
sam i mislila da će biti. Nije bilo mnogo moje učenje. Jako je teško neke
poteškoća. predmete držati tim putem. Većina
učenika se žali ali zato smo tu mi
2.Komunikacijom preko Teams-a. i često pomognemo jedni drugima
3.Potrebno je da poštujemo i slušamo da sve to lakše prođe i da sve lijepo
nastavnike. naučimo. Onlajn nastava se dosta
4.Odnosi u odjeljenju su odlični. razlikuje od uobičajene nastave
jer tokom obične nastavnici nam
sve lijepo objasne. U školi se lakše
koncentrišem i fokusiran. Smatram
da bi moj uspjeh bio bolji iz nekih
predmeta da smo stalno u školi.
ptoajtevpeiuzmnnfotikoeejadkžekduerit1huase.igourPžpasaeartščnevkidajdaoieasrmklkiinsatroeeieoedtgbnsašgokoo.toooklNvjnausoaacdarnseoamts-nmacetljvuareuonijnšžn.šieciukMviomp,onnluij,v.eoatseirmgdtmaoimmlsnjevjiooeetjuemeplžiošjiejekesompdtilolažiae.uknnoPšaipbreeuojakčrsoiumnkoeeonaillaelnijknisjceain-matos-
1.Veoma mi je teško ostvariti
ocjenu koju sam želela jer imam previše
materijala za učenje, ali se trudim da
dobijem što bolje ocjene.

2.Putem onlajn nastave najbolje se
može ostvariti dobra saradnja tako što
ćemo biti vrijedni, redovni na nastavi i
da šaljemo domaće radove. 1.U skori- jem peri-
odu sam ostvarila dobre ocjene, ali
3.Saradnja učenik-nastavnik u školi znam da bih u normalnim okolnostima,
se takođe najbolje ostvaruje kada smo kada idemo redovno u školu, ostvarila još bolje. Žao
redovni na časovima, slušamo, lijepo se mi je što nisam mogla da pokažem svoje znanje koliko sam
ponašamo, radimo domaće. htjela, ali zbog sadašnje situacije u vezi sa Covid-19 pandemi-

jom, ja i svi moji vršnjaci smo spriječeni. Nemam nikakvog
motiva za rad pa s tim i ne brinem toliko za školu
kao što sam prije. Sve radim samo da bih završila to,
uopšte se ne trudim i svjesna sam toga, ali već sam
2.Nastavnici bi trebali da se foku- navikla da ne radim puno i ne znam kako ću učiti
siraju na svakoga pojedinačno, ili da to kad krenemo u školu.
barem pokušaju. Više ne osjećam bilo 4.Svi u našem odjeljenju su
kakvu slobodu prema nastavnicima. Sma- u odličnim odnosima, nema svađa, tuča
tram da to može biti mnogo bolje. Tokom itd. jer mislimo da smo to odavno prerasli. Lijepo razgo-
onlajn časova zadaju nam veliki stres varamo i svako može da pita šta mu nije jasno
zbog budućih testova a to nam uopšte ne ili šta je za domaći. Svi poštujemo naše razlike i Priredila: Dijana Božović, prof.
pomaže.
slažemo se.

Zlatna obala Broj 25, novembar 2021. 31

RAZBIBRIG A

-kptr-oraKsevMlasiljjakieelo?kšzmseeeljimjkzel.jokovo-e – Jesi li znao da -ku-ršMoiZmzijaaeššnutdjmooaukz?betrcrzčiminea.še –Je li, mali, gdje ti
Deda Mraz zna ka- živiš? – pita polica-
rate? jac Jovicu koji je
- Nijesam! Otkud ti loptom razbio pro-
znaš? zor.
- Pa ima crni pojas! - Nigdje – kaže on
pokušavajući da se
Pkeu-incsrča–reiiScttlPtuaelaaae?.ljjtbrikji–clciaua!eub.–i,puliikrtnueaač-e -Doktore, sve me –ru-e-Rčrč-ideeGteAacčeZnuielliminjscnmiaetuaicciom.aar–j,an.ePzizadejavelrnituiurcčmaie.ož.ži e izvuče.
nešto boli! – žali - A ti? – pita
se Perica. Pericu koji se igrao
- A gdje te s njim.
najviše boli? - Pored njega!
- U školi!
Pozove lav sve životinje na
v–eMlikaemrai,bejejelidiustminaaled?a satanak, a samo stonoge
- Jeste, sine. nema. Kad se konačno po-
- A da li jedu i sardine? javila, lav je ljutito upita:
- Jedu. - Gdje si ti do sad? Zašto
kasniš?
- A kako otvore konzervu? - Pa na vratima je pisalo „
Obriši noge“!

- Popeo se Perica – U koju – Padaju li ljudi često
na drvo i jede školu idu sa ove stijene?- pita
banane. Priđu mu žirafe? planinar vodiča.
drugari i kažu: - Samo u - Ma ne, samo jednom!
visoku!
- Perice, majmuni
su odavno sišli sa
drveta!

- Vidim!

– Perice, kaži mi jednu – Sine, zašto Viče majka sinu na plaži:
riječ na slovo „ n“- kaže nijesi u školi? - Sine, ne plivaj tako daleko,
učiteljica. - Ne mogu da uhvatiće te grč!
nađem daljinski.
- Juče – odgovori Perica. Druga majka to čuje, pa
kaže:
- Ali to nije riječ na „ n“! - Sine, ne idi tamo, čuješ da
ima grčeva!
- Kako nije? Pa juče je bila
nedjelja! Priredila: Andrea Vuković, VII-2

32 Broj 25, novembar 2021. Zlatna obala

Polumaturanti, odjeljenje IX-1 šk.godine 2020/2021.

Polumaturanti, odjeljenje IX-2 šk.godine 2020/2021.

JU OSNOVNA ŠKOLA "ANTO ĐEDOVIĆ" BAR Adresa: Jovana Jovanovića Zmaja 4;
tel/fax: 030/350-188, 350-024,

E-mail: [email protected]
Sajt škole: https://juosantodjedovic.wordpress.com/,