BULEVAR Magazin

Broj 11, Mart 2015

Online magazin za kulturu i umetnost

Željko Pola veka
Đurović istraživanja kulture

slikar, crtač i grafičar Zaprokul

Dušan Fantastika u skulpturi:

Stojančević Vuk

fotografski zapisi lepog Ljubisavljević

Ivana Taurunum
Kamerni ansambl
Petruševski
Nabisti
Nova generacija arhitekata
avangardni proroci u obnovi
bulevarumetnosti.rs slikarstva

1

6 27
Skica grada

Street art

Andrijana Danilović

28

Radost koja pokreće Umetnost posmatranja
Željko Đurović 22
fotograf Dušan Stojančević
Andrijana Danilović
Aleksandra Filipović
4
Kultura pre svega 34
Zavod za proučavanje kulturnog Istorija umetnosti

razvitka Nabisti

Aleksandra Filipović Bogdan Obradović

10 38
Umetnost kao alhemija
Arhitekta iz budućnosti
Keramika za početnike
arhitekta Ivana Petruševski
Saša Matić
Aleksandra Filipović
14
Zemunski majstori 42
svirači Pomoć na putu

Kamerni ansambl „Taurunum” Galerija moderne umetnosti u
Smederevskoj Palanci
Jelena Kuzmanovič
Jelena Stevanović
20 Priče iz barke jednog
Kolumna Vuka 44
Bioskop
Degenerisani Vuk Ljubisavljević

Nemanja D. Milinović Jelena Stevanović

Sadržaj 26
Strip

Aleksandar Petrikanović

2 | bulevarumetnosti.rs

Uvodna reč

Večno Redakcija

gradilište Glavni urednik:
Saša Matić
Misao se materijalizuje onog
momenta kada zaprljamo ruke i Direktor PR tima:
krenemo sa njenom realizacijom. Iva Bubanja
Možda ne baš iz prvog pokušaja, ali
na greškama se uči. Trud traži Urednik novnarskog tima:
motivaciju, a motivaciju crpimo iz Jelena Stevanović
ljubavi; to je materijal za gradnju
kojeg poprilično manjka u poslednje Urednik lektorskog i
vreme. Uslovi su loši, temelji nesta- prevodilačkog tima:
bilni, a nepogode koje nosi vreme u Milica Škorić
kojem živimo – turbulentne. Oslonac je na ljudima i u istrajnosti i kao takav
često nas iznenadi podjednako u pozitivnom i negativnom smislu. Improviza- Urednik grafičkog tima:
cija je postala stvar svakodnevnice, a takav pristup u radu crpi dodatnu Nikola Đukanov
energiju. Zato je bilo vreme da se napune baterije i malo promisli o svemu.
Mnogo toga je urađeno, ali nijanse u celokupnom sklopu dovešće do daleko Novinarski tim:
značajnijeg rezultata od očekivanog. Čvrst stav po pitanju standarda, Aleksandra Filipović, Bogdan
strpljenje i kontinuirani rad pokazuju se kao savršen postulat u materijaliza- Obradović, Jana Danilović, Jelena
ciji jedne misli. A šta je bolje od svedočenja jednom takvom događaju, Kuzmanović, Nemanja D. Mili-
pogotovo kada istu misao nosi nekoliko, po mom mišljenju, brilijantnih nović
umova.
Lektorski tim:
Dva sveta koja se dodiruju u jednoj tački spojena klimavim mostom. Tako Jelena Vojnović, Mina Delić,
često zamišljam svet kulture i umetnosti u Srbiji u odnosu na sve ostalo što Jovana Zrnić, Nina Rakić
nas okružuje. Tu i tamo neko zaluta i uspe da pređe most i istraži jedan po Zorana Čović, Ana Savić, Jovana
mnogima manje bitan svet. Retko se zadržavaju duže i najčešće se vrate istim Radić
putem odvučeni udicom okrutne realnosti koja ih bez problema poput malih
ribica izvlači iz vode. Možda bi i ostali malo duže ako bi smo ga malo sredili, Prevodilački tim:
popravili most i možda čak napravili koju reklamu pa da umesto zalutalih Saška Stojakov, Mirela Orabović,
imamo putnike namernike koji možda neće ostati dugo ali će se u nekom Vuk Predić, Ivona Radić, Nina
trenutku vođeni željom za nečim drugačijim svakako vratiti. Ali veliki je ovo Rajić, Tijana Zahirović, Nina
svet, suviše dugo zanemarivan most, a nas i premalo motivisanih da nešto Kunić, Nemanja Jovančić, Jovana
uradimo po tom pitanju. Jović, Jana Živanović

„Bulevar” je jedan od onih koji su odlučili da tu ostanu. Nastanili smo se u Grafički tim:
domu koji smo sami stvorili. Imali smo misao i dali smo joj oblik. Ono što je Vojislav Nikčević, Helena
karakteristično za ovaj svet je da taj oblik nikad nije finalan i da uvek ima Musinov, Nikola Radivojev, Danilo
prostora za nadogradnju, neke nove misli, neke nove stanare. Tu možemo da Mošurović, Stefan Mrkić
budemo ono što smo oduvek želeli. Svakako da naše prisustvo i delovanje
nije rešenje u približavanju ta dva sveta, ali ono što imamo su dobra volja, PR tim:
želja za učenjem, šaka eksera i nešto dasaka i dovoljno ljubavi da, ako ništa Iva Bašović, Jovana Stanisavljević,
drugo, barem malo poradimo na mostu. Anja Koprivica, Marija Gavrilović

Saša Matić Strip:
Aleksandar Petrikanović

Dizajn naslovne stranice:
Nikola Radivojev

3

Kultura pre svega

U Rigi od Fere, između teorije i prakse

Kulturna javnost jednoglasno grmi da je ovakva institucija apsolutno neophodna.
Ona je jedina ustanova na teritoriji Srbije koja se organizovano bavi proučavanjem
kulturnih potreba i navika građana. Nastala je u vreme kada je Evropa brojala
svega nekoliko sličnih institucija, a njen časopis „Kultura”, pokrenut sledeće godine,
smatra se prvim u svetu koji se bavio kulturnom politikom.

Zavod za proučavanje Od 1978. Zavod „živi” u Ulici Rige od Istraživanja pozorišne i
kulturnog razvitka Fere 4, gde se odvija umetnička, muzejske publike, kulturnog
(Zaprokul) počiva na naučna i obrazovna delatnost: života seoske omladine,
premisi da je kultura promocije knjiga, konferencije,
samostalna oblast debate, okrugli stolovi, tribine o materijalnih osnova
društvene stvarnosti koja savremenim trendovima finansi- kulturnog života sela –
se razvija sebi svoj- ranja, održivosti, kao i o domaćim posebno su značila umet-
stvenom dinamikom. Ova temama – umetničkim manifestaci- ničkim udruženjima, ali i
institucija gotovo pola veka jama, ćirilici kao standardnom finansijerima i kreatorima
proučava život kulture u pismu i zaštiti kulturne baštine. kulturnih politika, koji su bili i
Srbiji. najčešći naručioci istraživanja.

Zapitate se onda zašto su svi o njoj Na prvom spratu zgrade Zavoda
pisali tek 2012, kada se govorilo o nalazi se galerija u kojoj se školske
mogućem zatvaranju? godine mogu pogledati izložbe
studentskih radova, a u letnjim
Stevan Majstorović, novinar, osnivač i mesecima i tradicionalna izložba
urednik listova „Nin” i „Danas”, radova polaznika Likovne radionice za
okupio je aprila 1967. godine tim decu, kao i radovi priznatih domaćih
sociologa sa namerom istraživanja umetnika.
kulture u društvenom kontekstu.
Tako je nastala ustanova koja taj Časopis „Kultura”
poduhvat i posle 47 godina nastavlja.
Iako osnovana u vremenu shvatanja Nerazdvojni pratilac delatnosti Zavoda
kulture kao ideološkog instrumenta, je časopis „Kultura”, samo godinu dana
ona oduvek ima antidogmatski stav i mlađi od ustanove. To je akreditovani
ispituje objektivne činjenice kulturnih časopis za teoriju i sociologiju kulture i
potreba i kvaliteta kulturnih politika. kulturnu politiku. Osnovan je kako bi
teme koje nisu mogle biti pokrivene

4 | bulevarumetnosti.rs

radom Zavoda našle svoje mesto i
izraz. Radovi su pisani po strogim
naučnim kriterijumima. To ne znači da
su suvoparni.

U časopisu se mogu pročitati tekstovi projektima: „Kultura radnog života”, jala, jačanju identiteta regiona u
na veoma atraktivne teme: PR-u u „Kulturni razvoj u zemljama sa više Srbiji, brendiranju regiona u cilju
kulturi i medijima, uticaju blogova i nacija i/ili etničkih grupa” i drugi. razvoja turizma, te kreiraju predloge
socijalnih mreža, holivudskim blokba- Značajan je „Program obuke kadrova iz kulturno-turističkih proizvoda i
sterima, grafitima, multikulturalnosti, zemalja u razvoju pomoću kog su kulturnih ruta, podstičući umreža-
modi, obrazovanju u kulturi. Svi državljani Ugande, Alžira, Angole, vanje kulturnih aktera. Sva istraži-
tekstovi mogu se preuzeti na sajtu Egipta, Sirije, Kube, Tajlanda i Sejšela vanja pretvaraju se u publikacije koje
Zavoda u pdf formatu. prolazili tromesečne kurseve u srpskim možete naći na sajtu Zavoda
ustanovama kulture. Srbija je 2009. www.zaprokul.org.rs
Osnovna delatnost Zavoda je istraži- ratifikovala Uneskovu „Konvenciju o
vačka. Intelektualni krugovi su zaštiti i unapređenju raznolikosti Poluvekovna tradicija ustanove govori
prepoznavali značaj društvenih kulturnog izraza”. da je preživela promene društvenih,
potreba u kulturi, pa je postalo političkih, etičkih i kulturnih vred-
neophodno ispitati koliko ih kulturne Zavod razvija „Geokulturnu kartu nosti, smene deset rukovodilaca i
politike i umetničke produkcije Srbije – elektronsku bazu podataka o odlazak kompletnog naučnog kadra
ispunjavaju. Istraživačko-razvojni institucijama kulture nastala ukršta- devedesetih, da bi danas bila razvoj-
centar čine sociolozi, politikolozi, njem podataka iz štampanih i no-istraživački, informacioni,
teoretičari umetnosti i medija, elektronskih adresarai podataka dokumentacioni i komunikacioni
etnolozi, psiholozi i drugi profili. prikupljenih na terenu. U kartu je centar, uz nepromenjen pravac i
uvršteno više od 4000 institucija: misiju delovanja. Povezivanje svih
U Zavodu ističu da je časopis bio i udruženja, biblioteke, manifestacije, aktera u kulturi (pojedinaca-umet-
ostao otvoren prema svim stvaralačkim časopisi, amaterska društva, orkestri, nika, amaterskih društava, domaćih i
idejama prisutnim kod nas i u svetu. NVO, izdavačke kuće… Još jedna stranih institucija) je i danas cilj.
Stoga u njemu nalazimo prologe autora elektronska baza koju je Zavod razvio
iz svih kulturnih centara nekadašnje jeste „Agenda kulturno-umetničkih U širokoj oblasti kulturne politike,
Jugoslavije, ali i ostalih delova sveta. manifestacija u Srbiji”. Mnoge od njih osluškivanju potreba građana i borbi
„Kultura” izlazi tromesečno i do sada su poznate samo u kraju u kom se za očuvanje kulturne baštine, sa
su u njoj radove objavljivali istaknuti održavaju, pa je ceo projekat važan za dvadesetak zaposlenih, Zaprokul je i
filozofi, kulturolozi, sociolozi, književ- promociju kulturnih događaja. dalje spona između teorije i prakse.
nici, filolozi i istoričari. Stalna redakcija Činjenica da možda nisu široko
je sačinjena od jedanaest članova, poznate ne sme umanjiti njihov Piše: Aleksandra Filipović
profesora i saradnika univerziteta u kulturni značaj i dugu tradiciju. Dizajn: Danilo Mošurović
zemlji, pod vođstvom dr Milanke Pretraga „Agende” po parametrima je
Todić, kao glavnog urednika. otvorena za sve posetioce sajta
Zavoda.
Saradnja sa Uneskom
U Zavodu rade na promociji materi-
Krajem sedamdesetih godina, počinje jalne i nematerijalne baštine, mapi-
intenzivna i plodna saradnja Zavoda sa ranju nepokretnih kulturnih dobara
Uneskom na brojnim međunarodnim velikog kulturno-turističkog potenci-

5

Radost

„Neki radni dani

Željko Đurović, slikar, crtač i
grafičar, jedan je od najpozna-

tijih predstavnika slikarstva
fantastike kod nas i jedan od

retkih čija su dela dobro
poznata publici i kolekciona-
rima širom sveta. Rođen je 12.

decembra 1952. godine u
Danilovgradu, a studije slikar-

stva i postdiplomske studije
završio je na Fakultetu prime-
njenih umetnosti u Beogradu.

6 | bulevarumetnosti.rs

O rajskim baštama, pticama i psima, ulje na platnu, 150x160 cm

su igra, drugi su naporni, ali su svi radni“

Još od studentskih Crtež kao polazište
dana, njegov zemunski
atelje je kultno mesto, što naprotiv. Talenat nije presudan, a bez Prepoznatljivost rukopisa,
kao okupljalište raznih rada, gubi značaj. Atelje je radno bilo da je reč o slikama
zanimljivih figura umetničke mesto, slikanje je posao. Neki radni monumentalnih formata,
scene, što kao mesto na kome, sada dani su igra, drugi su naporni, ali su crtežima tušem i perom ili ex-libri-
već decenijama, nastaju prepoznat- svi dani radni. Nema ni prostora ni sima izvedenih tehnikom mecotinte,
ljiva dela specifične, prefinjene vremena za čekanje inspiracije. Do nje zasnovana je koliko na upečatljivim
poetike. Kao vanredni profesor se dolazi kroz rad. Ona je posledica, a motivima, toliko i na insistiranju na
zaposlen je na Filološko-umetničkom ne uzrok. liniji i crtežu kao temelju na kome
fakultetu u Kragujevcu, gde predaje autor, nezavisno od tehnike gradi
crtanje, slikanje i akt. Njegovu Prvu klasu studenata zidnog slikarstva delo, parče po parče nekog drugog i
umetničku biografiju čine na desetine koju je preuzeo odmah po upisu i drugačijeg sveta.
samostalnih i stotine kolektivnih vodio sve do kraja Akademije, činile
izložbi širom sveta. su samo devojke. Isprva skeptičan Ono što Đurovića kao stvaraoca čini
prema sposobnostima naizgled krhkih doslednim, a njegov rad prepoznat-
Šta to znači „biti umetnik“? devojčica da se nose sa izazovima ljivim je upravo detaljna studija
fizički zahtevnog posla, vremenom je propuštena kroz filter umetnikove
Bilo da je u pitanju stav koji prenosi ipak promenio mišljenje. Volja, imaginacije i raskošnog kolorita.
studentima, bilo da govori o rešenost i posvećenost poslu su se još
sopstvenom slikarstvu, Đurović kao jednom pokazali kao ključni. Suprotno očekivanju da će pomenuti
najznačajnije za bavljenje umetnošću nekog od slikara sa kojim bi mogao
navodi isto – rad, posvećenost i imati, na prvi pogled sličniji senzibi-
doslednost. Zanimljivo je da ovaj litet, kada govori o uzorima, ipak
umetnik nije ni najmanje sklon najčešće pominje slikare severnjačke
mistifikaciji, ni ličnosti slikara ni renesanse. Snažan i ubedljiv crtež,
samog stvaralačkog procesa - izduženi ženski aktovi, majstorstvo

7

Među njegovim studentima jedna Oda drvetu, ulje na platnu, 195x290 cm
rečenica koja se tiče odnosa prema
slikarstvu kao zanimanju je tokom komponovanja, su vrednosti na Konstantnim radom, unapređuje se
godina stekla istinski kultni status: kojima su insistirali Brojgel i Luka tehnika, a konstantnim bavljenjem
„Radi, ne traći talenat!“ Kranah, a Đurović ih na autentičan sopstvenom ličnošću i sopstvenim
način čuva i ističe kao ključne. obrazovanjem, stvara se osnov za
Adamove prijateljice, grafika (mecotinta) 40x30 cm izgradnju lične poetike.
Istinski neobičan i prepoznatljiv
8 | bulevarumetnosti.rs kolorit, kroz smeh objašnjava Izložbe
suncem i zivopisnošću podneblja u
kome je odrastao. Predstavljanje u Veneciji 1994.
godine, na najvećoj ikada održanoj
Tehnika i poetika izložbi slikarstva fantastike Du
Fantastique au Visionnaire, jedan je
U prostoriji koja prethodi ulasku u od momenata koji ističe kao ključni
Đurovićev atelje, nalazi se fasci- u svojoj izlagačkoj karijeri.
nantna kolekcija knjiga; monografija
umetnika, knjiga iz oblasti teorije i Drugi je svakako uvrštenost u stalnu
istorije umetnosti i kataloga sa postavku u dvorcu – muzeju
izložbi (od tek otvorenih, pa do nekih „Gruyeres“ u Švajcarskoj koji se
koje su se dogodile pre više dece- smatra svetskim centrom slikarstva
nija). Stalno učenje, pažljivo fantastike.
praćenje likovne scene i rad „na sebi“
ovaj umetnik smatra podjednako Kao član međunarodne umetničke
značajnim kao i doslednost u grupe „Libelulle“, čiji je centar
slikarstvu. delovanja smešten u Pariz, Željko

Toplina u plavom beskraju, 1995, 130 x 200, ulje na platnu

Đurović često izlaže van granica Onaj čarobni osećaj koji smo svi kao
Srbije. Neke slike se šalju iz ateljea deca imali igrajući se bojama, Željko
na izložbu u Manili, a neke putuju u je održao netaknutim. Onaj osećaj
Pariz gde se tradicionalno uz radove koji njegov rad čini tako svežim i
ostalih članova grupe „Libelulle“ punim života, a njega nesvakidašnje
predstavljaju u čuvenom Grand istrajnim i doslednim. Osećaj koji
Pallaisu. Kada iz štampe izađe sveža zovemo radost.
monografija posvećena slikarskom
delu njegovog opusa, atelje doslovno
biva zatrpan.

Malo je otvaranja izložbi u Beogradu Piše: Jana Danilović
koja propušta. Ako ih posećujete, Dizajn: Nikola radivojev
gotovo je sigurno da ste ga sreli,
sasvim verovatno i proćaskali sa Prepreke u stvaralačkom procesu
njim, jer je Željko otvoren i duhovit savlađuju se vraćanjem prirodi i
čovek. Ako ste pak unapred bili analitičkom crtežu.
upoznati sa njegovim radom,
zasigurno ste bili iznenađeni Ex Libris Pescara – EGO SUM LUX MUNDI
izostankom pretencioznosti koja
često prati uspešne umetnike. 9
Ispunjenost onim čime se bavi i svest
da to čini iz osećaja potrebe, vero-
vatno su razlozi tome.

Umetnost kao alhemijaHow-to: Keramika za početnike

Keramika je, kažu, savršen spoj četiri prirodna elementa:
vatre, vode, zemlje i vazduha. Kontrola nad njima, kreativne
mogućnosti i implementacija drugih umetničkih disciplina,
poput vajarstva i slikarstva, ovu oblast čine dodatno prima-
mljivom. Istinsko bavljenje keramikom zahteva detaljnu
pripremu, kvalitetan materijal, alat i uslove za rad.

Sećate li se pita od blata Ne postoje dve iste gline na svetu ili alni karakter, jedinstven čak i među
koje ste pravili kao dete? uopšte dve iste sirovine koje koriste desetinama keramičara na malom
Da li su vas scene strasti u keramičari. U zavisnosti od nalazišta, prostoru. Mogućnosti za kombino-
filmu „Duh” između Demi rudnika i fabrike u kojoj se obrađuje, vanje i eksperimentisanje su
Mur i Patrika Svejzija inspiri- svaki materijal dobija specifičan ogromne, a rezultati originalni, jer
sale za rad na grnčarskom hemijski sastav. Rad sa materijalima zavise od velikog broja faktora.
točku? Ako se uz to ponekad koji su nam na raspolaganju pred-
i zapitate kako je nastala vaša stavlja inicijalno istraživanje i https://www.youtube.com/
omiljena šolja za čaj, jasno je dozvoljava da različitim kombinaci- watch?v=CXfxUVjHFl0
da ste zainteresovani za jama dođemo do jedinstvenih
čudesnu oblast keramike. rešenja. Poput alhemičara tragamo
za najboljom glinom ili najlepšom
U mnoštvu tehnika izrade keramičkih glazurom. Tako od početka gradimo
predmeta ovde pominjemo najpozna- sasvim specifičan pristup i individu-
tije: rad na grnčarskom točku, livenje
u gipsanim kalupima i ručnu izradu
tehnikom ploča i kobasica. Svaka od
njih podrazumeva posebne uslove za
rad, specifičan materijal i alat. Počnite
sa onom koja najviše odgovara vašim,
već postojećim uslovima. Ako ste
apsolutni početnik nemojte kretati u
istraživanje više tehnika odjednom.
Internet i youtube tutorijali pružaju
veliki izbor edukativnog materijala,
ali znajte da bar deo demonstracija
nećete moći da izvedete sami,
najčešće jer materijali koji se koriste i
u njima pominju nisu dostupni kod
nas. Stoga, osim samostalnog
istraživanja i edukacije, preporuču-
jemo da pronađete nekoga ko se već
bavi keramikom ili pohađate jedan od
početnih kurseva u nekom od ateljea.

10 | bulevarumetnosti.rs

Grnčarski točak

Jedna od najpopularnijih tehnika nički izraz i nije namenjeno samo kalup se u potpunosti ispunjava
izrade predmeta u keramici je rad na upotrebnoj kreamici. Za razliku od livaćom masom i ostavlja da odstoji.
grnčarskom točku ili kolu (stariji ostalih tehnika koje ovde pomi- Gips upija vodu i na mestu gde je
naziv). Možete ga kupiti ili koristiti u njemo, kao materijal se koristi glina glina u dodiru sa zidom kalupa kreće
nekom od ateljea za keramiku, a cene u tečnom obliku. Takozvana „livaća da se formira zid. Kada je zid
novih su 600–1200€ i zavise od masa” je posebno pripremljena glina dovoljno debeo, višak mase izlivamo
proizvođača. Strpljenje i trud su sa dosta vode i dodatim elektrolitom iz kalupa, a u njemu ostaje formirana
neophodni da biste savladali ovu koji ne dozvoljava da taloženje šuplja figura koju smo kreirali. Po
tehniku. Poput vožnje bicikla – u glinene supstance na dnu. Priprema vađenju iz kalupa predmet retuši-
početku učite na svojim greškama, gipsanih kalupa za livenje kreramike ramo i ostavljamo da se suši ili po
ali istovremeno stičete potrebni je zanat za sebe – mnogi keramičari potrebi i ručno dorađuje i oblikuje.
osećaj u rukama. Potom se čini da se se obučavaju za samostalnu izradu
sve razvija samo od sebe. Ukoliko to kalupa. U početku je najlakše https://www.youtube.com/
nije slučaj, nemojte odustajati. pronaći modelara koji se profesio- watch?v=DGtoPAAFcyQ
Budite uporni i samouvereni. Postoje nalno bavi ovim poslom i željeni
i dodatne alatkice kakve su bočilo, kalup naručiti.Kada obezbedimo 11
žica za sečenje, sunđer itd. koje su kalup i pripremimo livaću masu
vam potrebne i jeftine, a mogu se procedura je jednostavna. Gipsani
naći u bolje opremljenim kineskim
radnjama za 200–300 dinara po
kompletu. Za učenje rada na točku
preporučljivo je imati edukatora, jer
ćete vreme učenja znatno skratiti uz
mogućnost da naučite trikove zanata
koje retko možete naći u knjigama ili
tutorijalima. Bitan faktor je priprema
materijala (gline) koja u ovoj tehnici
zahteva nešto više truda. Potrebno je
umesiti kuglu gline tako da u njoj
nema vazduha koji u radu može da
vam smeta ili pak, ako ga ne prime-
tite, dovede do pucanja predmeta
kasnije. Po pripremi gline, ona se
baca na točak što bliže centru – da bi
se zalepila za površinu. Zatim
prelazite na oblikovanje koje se
odvija uglavnom kroz standardne
korake poput centriranja mase,
bušenja, širenja rupe, sređivanja
dna, podizanja zidova i finalnog
oblikovanja.

https://www.youtube.com/
watch?v=M9-hAJ8IrmU

Livenje keramike u
gipsanim kalupima

Iako se često vezuje za serijsku
proizvodnju, ova tehnika dostupna je
svima i laka za savlađivanje. Livenje
daje posebne mogućnosti za umet-

Ručna izrada tehnikom stavno pravimo oklagijom, dobijamo šoljama ili tanjirima. U sirovom
ploča i kobasica velike i ravne površine. Zbog prirode stanju je praškasta i meša se sa
materijala imamo mogućnost da vodom. Može se nanosti ručno,
Svaki predmet od keramike zahteva jedne i druge savijamo i kombinu- kompresorom i špric pištoljem ili
određenu tankoću zidova i šuplju jemo. Opcije su neograničene. jednostavnim potapanjem predmeta.
formu. Za razliku od vajarstva gde je Indidvidualne delove spajamo Glazura zahteva i posebno pečenje
zbog prirode materijala i tehnike utiskivanjem, a u upotrebi je i lepak kako bi se naneti sloj istopio i dobio
često dozvoljena ispunjenost forme, za glinu, tzv. „šliker” (razvodnjena prepoznatljiv staklasti odsjaj.
u keramici, naročito kod većih glina gustine kiselog mleka ili Glazure pečemo u temperaturnom
komada, neophodno je da forma pavlake). intervalu 960–1250 stepeni
bude šuplja. Naime, ukoliko je zid Celzijusa. Na raspo laganju su nam,
predmeta suviše debeo, vlaga iz https://www.youtube.com/ osim glazura, oksidi, engobe,
unutrašnjosti neće moći da se osuši, watch?v=2dsOf2uj3Zw nadglazurne i podglazurne boje,
što dovodi do pucanja predmeta hladne boje za keramiku itd. Sve ove
prilikom pečenja. Ova tehnika se, Dekoracija tehnike dekoracije zahtevaju
između ostalog, koristi i kako posebne materijale i najčešće
bismopostigli tankoću zida i šupljinu Keramika pruža veliki dijapazon dodatno pečenje koje daje završni
predmeta.Valjanjem kobasica ili, mogućnosti u dekoraciji predmeta. sjaj našem predmetu.
kako ih neki nazivaju, glista i Najpoznatija tehnika je svakako
njihovim ređanjem jedne na drugu nanošenje glazure. Glazura je onaj https://www.youtube.com/
možemo da ostvarimo gotovo svaki staklasti površinski sloj sa kojim se watch?v=cQmqRsz2y14
oblik. Pomoću ploča koje jedno- svakodnevno srećemo na našim

12 | bulevarumetnosti.rs

keramikom postaje besmisleno. Za
njega je naravno potrebna namenska
peć za keramiku. Kao i točak, možete
je kupiti ili iznajmiti u nekom od
ateljea za keramiku. Želimo da iznete
informacije shvatite kao skroman
početak. Oblast keramike je daleko
kompleksnija i pruža veliko uživanje
u istraživanju. Svim budućim
keramičarima želimo puno sreće i
kreativnog rada.

https://www.youtube.com/
watch?v=BwUiuKSGtuA

*Za sve koji žele da se
otisnu u svet keramike,
kao početnu stanicu
preporučujemo Studio
keramike „Terraform” u
Zemunu. Njihov tim
mladih keramičara će
izaći u susret svakom
vašem zahtevu i pitanju.
Kontaktirajte sa njima
putem telefona
063/71-72-484 ili preko
web i fejsbuk prezentacija.

Piše: Saša Matić
Dizajn: Stefan Mrkić

Sušenje i pečenje predmet dobija određenu čvrstinu.
Biskvitirani predmet pritom dekori-
Jedan od najbitnijih procesa nakon šemo (osim kada je primenjena vrsta
oblikovanja i dekoracije je sušenje i dekoracije koja se nanosi na sirov
pečenje dobijenog proizvoda. predmet) i pripremamo za tzv.
Predmet moramo potpuno osušiti od glazurno pečenje, koje se odvija na
viška vlage pre početnog tzv. višim temperaturama u odnosu na
biskvitnog pečenja. Ono se obično biskvitno. Temperature variraju u
odvija na temperaturi od oko 900 zavisnosti od materijala za dekora-
stepeni Celzijusa i tom prilikom ciju, a kreću se do 1250 stepeni
Celzijusa. Bez ovog procesa bavljenje

13

Muzika koja traje

14 | bulevarumetnosti.rs

Zemmuansjksitori svirači

Kako se protok vremena potrošačkog društva ubrzava,
tako se, izgleda, rok trajanja proizvoda i proizvodnih
vrednosti skraćuje.
Gledano sa stanovišta muzike (umetnosti čiji se temelj
oslanja na vremensku dimenziju), donekle možemo
razumeti zbog čega se na sceni pojavljuju, a ubrzo
potom nestaju stvaraoci i izvođači, solisti i ansambli.
Lepa vest je da, uprkos ne baš sjajnim uslovima,
postoje mladi muzičari koji traju duže od jedne
koncertne sezone.

Dozvolite da predstavimo!

„Taurunum”! Sastav koji je 2014. nadarenih mališana na takmičenje u
godine proslavio sedmu godišnjicu! Parizu, shvatila je da bi bilo lepo i
Kamerni ansambl vode umetnički nadasve korisno da učenici ne budu
direktor Sanda Dramićanin i dirigent usmereni isključivo na „odmeravanje
Nebojša Cvijanović. snaga”, već da kreativne umove
udruže. „Počeli smo sa osam violina”,
U razgovoru sa gospođom Drami- kaže gospođa Dramićanin. „Ovo jeste
ćanin, umetničkim direktorom atipičan sastav, ali je kao takav
ansambla i profesorom violine u ustanovljen najviše iz praktičnih
muzičkoj školi „Kosta Manojlović” u razloga, zbog nastupa i putovanja.
Zemunu, saznali smo neke pojedi- Kada smo počeli sa radom, oni su bili
nosti o radu i aktivnostima „Tauru- klinci, osnovci i srednjoškolci u
numa”, kako je izgledao u začetku i muzičkoj školi... Ne isključivo, ali
kroz kakve transformacije je prošao. pretežno iz moje klase”, objašnjava
sa osmehom.
Dakle, godine 2007. nakon što je
profesorka violine povela grupu

15

Nota po nota, žica po žica

Nastupi su se nizali (bilo ih je preko sarađivali sa imenima kao što su:
stotinu), a mališani su rasli zajedno Jasna Maksimović – violinistkinja,
– u svakom smislu. Sastav se Vlada Maričić – pijanista, Svetislav
proširio i broj muzičara na pojedi- Božić – kompozitor i profesor na
načnim nastupima varira u zavi- fakultetu u Beogradu, i Dijana
snosti od potreba, aranžmana ili Bošković – kompozitorka našeg
drugih relevantnih okolnosti. Kao porekla, koja živi i radi u Minhenu.
osobu od izuzetnog značaja za
„Taurunum”, dužni smo da pome- Zabeležili su uspehe na koncertnim
nemo i prof. Borislava Lalovića, na podijumima i van granica naše
koga se mladi umetnici oslanjaju zemlje - u Makedoniji na festivalu
kada je u pitanju aranžiranje. „Ohridski biseri”, a u Grčkoj na
festivalu „Amvelija”. Na domaćem
„Taurunum”, pored samostalnih terenu, dobitnici su prvih nagrada, a
angažmana, iza sebe ima bogato uzeli su učešće i na humanitarnim
iskustvo nastupajući sa orkestrom koncertima. Sa poduže liste posebno
muzičke škole „Kosta Manojlović” i izdavajamo nastupe u „Gvarneriusu”
sa pevačima iz crkvenog hora pri i na Mećavniku na „Boljšoj festivalu”,
Crkvi Svete Ružice. Takođe su koji su otvorili dva puta.

Zametak ideje ovenčan
je imenom rimskog
naselja, koje je poči-
valo na Gardoškom
bregu – teritoriji
današnjeg Zemuna.

16 | bulevarumetnosti.rs

Korpus prvih violina sačinjavaju: Isidora Dramićanin (koncert-majstor), Luka Sparavalo, Milica Žugić,
Miloš Stevanović i Igor Havran, deonice drugih violina sviraju: Spasoje Spasojević (vođa), Angelina Jezdić,
Tamara Grubin, Atanasija Stanišić i Kristina Pavlovic, viole su u rukama: Bojane Legen (vođa), Isidore
Timotijević i Miljane Stamenić, violončelo svira Damjan Stanković, kontrabas Nemanja Lalović, a klavirski
saradnik je Biserka Marović.

Ključ uspeha

Pitali smo sagovornicu šta je izvor motivacije ovih mladih muzičara i kakvi su
im izgledi po pitanju honorara? „Radi se o čistom entuzijazmu svih koji su na
ma kakav način uključeni u aktivnosti „Taurunuma”. Materijalna dobit
trenutno ne postoji. Imajući u vidu uzrast izvođača, sigurno da pre sedam
godina nikoga ovo pitanje nije zanimalo. Sada je situacija malo drugačija, pa
ako bi nam se ukazala prilika da dobijemo neki honorar, naravno da bi to bio
plus. Ipak, ovo nam još uvek nije na prvom mestu.”

17

„Oni se dugo poznaju i druže. Praktično su
kao članovi porodice. Njihov odnos prema
muzici i njihovi lični odnosi za sada pred-
stavljaju dominantan izvor motivacije i
inspiracije za rad”

Piše: Jelena Kuzmanović
Dizajn i fotografije: Helena Musinov

Profesorka, tj. umetnički direktor, svoje učenike
i mlade kolege svakodnevno ohrabruje da ekspe-
rimentišu. Ovo se odnosi na njihov repertoar,
koji nije sveden na žanr klasične muzike. Oni
uživaju izvodeći žanrove kao što su džez, tanogo
ili čak ruska filmska muzika. Pored toga, kako bi
išli u korak sa vremenom, ovi mladi profesio-
nalci su odlučili da koncept nekih nastupa
„začine” karakterističnim odevnim kombinaci-
jama ili multimedijalnim sadržajima. Sa druge
strane, ne izostaje ni poigravanje sa elementima
u samoj zvučnoj slici – kao primer toga gospođa
Dramićanin ističe saradnju sa kolegama perku-
sionistima i njihov zajednički nastup.

18 | bulevarumetnosti.rs

Šta možemo da očekujemo od „Taurunuma” u budućnosti?

„Budući razvoj ansanbla vidim u Prisustvo aktivnih, visoko motivi- tom polju. Talentovanim umetni-
dva pravca, jedan prema tzv. sanih mladih ljudi na domaćoj cima iz „Taurunuma” dubok naklon
komercijalnom repertoaru. U tom sceni je od vitalnog značaja za u znak poštovanja prema njihovom
kontekstu, pripremamo muziku iz konstantno unapređivanje stan- trudu i želje da se njihov dobar glas
video-igara. Drugi pravac bi darda u izvođaštvu. Nadamo se da daleko i dugo čuje.
podrazumevao učešće na festiva- smo ovom pričom pružili skroman
lima, ali o tom-potom.” podsticaj za funkcionalan razvoj na

19

Kolumna – Nemanja D. Milinović

Degenerisani...

Nedavno sam saznao da je njujorška „Nova Galerija“ (Neue Galerie) otvorila izložbu
pod nazivom „Degenerisana umetnost: Napad na modernu umetnost u nacističkoj
Nemačkoj 1937“. Zbog velikog interesovanja trajanje izložbe produženo je za dva
meseca. Naziv izložbe „Degenerisana umetnost“ naveo me je da istražim ovaj pojam
i njegovo kulturološko značenje. Šta je degenerisana umetnost? Da li umetnost može
biti degenerisana i da li pojam degenerisanost možemo razumevati u kontekstu
umetnosti?

Pojam „degenerisana umetnost“ Savremeni svet ponovo pokazuje Na ovo pitanje podstakao me je
(Entartete Kunst) rađa se u vreme interesovanje za stvaralaštvo, koje je slučaj Brodija (Ondrej Brody) i
Hitlerove vlasti kao termin za u prošlosti zabranjivano. Degeneri- Petaua (Kristofer Paetau). Njihov rad
označavanje umetničkog stvaralaštva sana umetnost ponovo privlači godinama privlači negativne kritike i
koje je bilo suprotno ideološkim pažnju. Postoje brojni elektronski teške uvrede. Oni su čak omogućili
stremljenjima tadašnje Nemačke. sadržaji i dokumentarni filmovi o da kritike stižu na njihov sajt. Potom
Nacistički političari smatrali su da je ovom kulturnom fenomenu. Iako se su odabrali trideset kritika, koje su
moderna umetnost suprotstavljena čini da svet prepoznaje kvalitet naslikali u kaligrafskom stilu.
poželjnim političkim, socijalnim i nekada cenzurisanih radova, plašim
antisemitskim vrednostima. Termin se da mnogi savremeni stvaraoci čak
je nastao kao reakcija na ekspresio- i danas doživljavaju osude. Koliko je
nističke radove tadašnjih savremenih savremeni svet daleko od starih
umetnika. Radovi su 1937. izloženi u principa etiketiranja, shodno kojima
Minhenu na kompromitujući način, određeno delo treba ispunjavati
podstičući stvaranje negativnog standard kako ne bi bilo „degeneri-
javnog mišljenja o modernoj umet- sano“?
nosti kao nakaradnoj. Izložba je
obišla više nemačkih gradova. Mnogi
nemački umetnici iskusili su poli-
tičku torturu. Neki su bili prinuđeni
da emigriraju. Dela su bila zaple-
njena i delimično uništena. Danas je
nemoguće u potpunosti rekonstrui-
sati izložbu.

20 | bulevarumetnosti.rs