Драгинац - трећи број

ДРАГИНАЦ

Електронски часопис историјске секције
ОШ”14.октобар” Драгинац

У трећем броју Година 3 Број 3 Мај 2021.
читајте:
.
 Драгиначки
октобар

 Обележавање
Дана школе

 „Дани дечје
поезије и
прозе“

 Креативност
наших ђака
 Кратка
историја

женских торби
 Из локалне

историје

Уводна реч уредника
Драги читаоци, Пред вама је трећи број школског листа
“Драгинац“ у коме представљамо рад историјске
секције. Неколико је сталних рубрика: Драгиначки
октобар, Из локалне историје, У сусрет новогодишњим
празницима, Изреке, Креативност ученика, Остале
рубрике су посвећене одређеним темама, обележавању
важних датума и годишњица, и у сваком броју ће бити
другачије. Позивамо ученике да према својим
интересовањима прилажу текстове за рубрике које желе
или креирају нове!

Читајте и уживајте!
ДРАГИЦА САВИЧИЋ, наставница историје

Сртана 2 ДРАГИНАЦ

“Једном дођеш, ЈУБИЛАРНИ 35. «ДАНИ ДЕЧЈЕ
али одмах ПОЕЗИЈЕ И ПРОЗЕ»
схватиш
Манифестација која спада у ред најзначајнијих у
У Драгинац не области дечјег стваралаштва основаца, а која се одвија
можеш да у оквиру програма посвећеног страдању житеља
Драгинца и околних села у Другом светском рату, ове
свратиш. У то године због пандемије вируса, није била одржана у
место што се свом изворном облику како је то било до сада.
песмом штити Преселила се у онлајн простор. На другом
Не може се успут састанку Организационог одбора дечје књижевне
манифестације „Дани дечје поезије и прозе“ Драгинац
долазити” 2020, одржаном 12.10.2020. године, жири у саставу:
Драган Тошић, Љубомир Ћорилић, Ђоко Петровић,
Марко Аврамовић (председник жирија) и Велизар
Кондић, је прегледао 455 радова и констатовао да је на
овогодишњем конкуру учествовала 101 школа.

Резултати конкурса и награђени радови су
објављени на сајту школе. Награђеним ученицима
награде су послате поштом.

КОМЕМОРАЦИЈА И ПОМЕН
СТРЕЉАНИМ

14. октобра селу Драгинац помен и
1941. године, у комеморација
Драгинцу је сведочи о жртвама уз
првом
почињен први масовном пригодан
масовни злочин програм. Први пут
над цивилима злочину ученици основне
почињеном над
током Другог цивилима током школе нису
светског рата на присуствовали
територији Другог светског комеморацији,
рата на
Србије. територији тада због прописаних
Стрељано је око епидемиолошких
три хиљаде окупиране мера.
Србије.
људи. Спомен-
костурница у Код споменика
је одржан

Година 3 Број 3 Страна3

У петак 9.10. у 20 часова на јутјуб каналу Школски канал је
приказана интернет премијера документарног филма "Драгинац од
слободе до стратишта", филма који је 2016. урађен по пројекту
Меморијал Драгинац у продукцији РТВ Лотел и до сада приказиван
само на ТВ . Током премијере гледаоцима су омогућени коментари и
разговор о филму. До објављивања овог часописа филм има близу
1700 прегледа.

Изложба " Варошица Драгинац 1902- 1941.године" је први пут
отворена 2015. године у холу школе, потом у Музеју Јадра, а 2018.
у галерији "Луцида" у Београду. У години обележеноj пандемијом
вируса корона, када су отказани бројни планирани програми, у
оквиру Октобарских дана ова изложба налази нови начин да дође
до публике. Тако, дељењем истраживачких сазнања и ресурса на
интернету, чува се сећање на стрељане и у условима када
уобичајене промоције и изложбе нису могуће.

Сртана 4 ДРАГИНАЦ

ДРАГИНАЦ—ЛЕГЕНДЕ О ИМЕНУ

У народу постоји више легенди о томе како је Драгинац добио име.
Једна од њих говори о томе како је када је краљица Драга путовала са
својом пратњом у Крупањ кочијаш зауставио фијакер на Карлагану да
напоје коње. Краљица је сишла с кола и мало прошетала, играјући се са
скупоценим прстеном поклоном од краља Александра. Посматрајући леп
излед места на бржуљку, испустила је прстен у траву. Дуго га је тражила
цела пратња, а када је прстен пронађен краљица је радосно узвикнула:
"Запамтићу добро ово место, нека се од данас зове Драгинац!"

Краљица Драга Обреновић рођена је као Драга Луњевица 11/23.
септембра 1866. године у Горњем Милановцу, у богатој породици. Удала
се за Светозара Машина августа месеца 1883. године. Пошто је он у то
време био управник подрињских рудника живели су у Крупњу. Драга
Машин је после три године постала удовица. Недуго потом краљица
Наталија ју је позвала да јој буде пратња и дворска госпођа. Љубав
Драге и Александра родила се у Бијарицу у дворцу краљице Наталије.
Читаву Србију узбунила је вест коју је саопштио краљ Александар 8. јула
1900. године да је испросио руку Драге Луњевице-Машин. Нико тада није
био спреман да прихвати за нову краљицу жену која је десет година
старија од краља, а уз то и удовица. Против тог брака били су и краљ
Милан и краљица Наталија која је говорила сину да се не жени
нероткињом. Ипак победила је искрена љубав. Венчали су се 23.јула у
Саборној цркви у Београду, а кум им је био руски цар Николај II Романов.
Одмах после веридбе, по краљици Драги Обреновић добили су име Виша
женска школа и Општа државна болница у Београду. Уз то, краљ је по
њој назвао посебан орден као и почасни коњички пук, а Драгинац је само
једно од неколико места у Краљевини Србији које је понело краљицино
име.

Година 3 Број 3 Страна5

Готово све легенде о
настанку имена

Драгинца помињу
долазак краљице Драге

Обреновић. Говори о
постављању црвеног
тепиха на стазу којом је
краљица пролазила, о
свечаном дочеку, о томе
да је поломила штиклу,
и о разним згодама и
незгодама. Историјски
извори не дају прецизне
податке да ли је као

краљица и супруга
краља Александра
Обреновића Драга
стварно долазила у
Драгинац. Ипак кроз
Драгинац је нема сумње
прошла раније на путу за

Крупањ као жена
Светозара Машина.

Сртана 6 ДРАГИНАЦ

У СУСРЕТ НОВОЈ ГОДИНИ

Прва онлајн тема историјске

секције била је "Ко је први окитио

јелку?". У оквиру ове теме

истраживали смо историју

новогодишњих јелки- када и ко је

први окитио јелку, како се

традиција проширила, како су

изгледале новогодишње јелке кроз

историју.

Помоћу ове веселе теме дат је

допринос секције обележавању

новогодишњих празника у

измењеним околностима.

Година 3 Број 3 Страна7

Сртана 8 ДРАГИНАЦ

КРАТКА ИСТОРИЈА на изложби приказане и класичне
ЖЕНСКИХ ТОРБИ торбе 20. века, као и слике
најмодернијих и најтраженијих
торби у овој модној години.

Историјска секција је
поводом 8.марта изабрала да
истражи и презентује једну тему
из области историје женске моде,
а то је историја женских торби.

Истраживање је почело са
првим торбама у античко и
средњовековно време, па преко
женских торби које су носиле
племкиње на нововековним
дворовима, до савременог
тренутка.. Презентација ове теме
је изазвала велику пажњу јер су

Година 3 Број 3 Страна9

Хол школе су украсиле
и ликовне изложбе, а
обележавање 8.марта су
највише улепшали
ученици од 1. до 4.
разреда који су на
радионицама урадили
јединствене поклоне за
своје маме.

Сртана 10 ДРАГИНАЦ

БИО САМ ВОЈНИК У ВОЈСЦИ АЛЕКСАНДРА ВЕЛИКОГ

Пролећа 334. године п.н.е. наш краљ Александар повео нас је у
битку против моћног персијског царства.

Кренули смо из Македоније и препловили мореуз Дарданели до
Троје. Одатле смо кренули у марш ка југу, дуж западне обале Мале
Азије.Персијанци нису очекивали овај наш поход,сматрали су да ће се
грчке трупе повући после смрти краља Филипа. Грчке војне трупе не
само да се нису повукле, већ су предводиле први напад и биле на
челу Александрове војске.

Стигли смо до реке Граник. То је мала река која тече од истока
према западу, широка четири до пет метара, али су јој обале веома
високе и сами тим природна препрека за наоружану војску.
Персијанци су били концентрисани на источну обалу са око десет
хиљада војника.Чекали су нас. Наш краљ Александар је осмотрио
непријатељски положај и наредио пробијање кроз непријатељске
редове. Ова идеја је потпуно шокирала наше генерале јер је то
значило фронтални напад, без икаквог елемента изненађења.Када је
краљ узвикнуо”Напред” и кренуо преко реке, цела наша војска је
кренула за њим. Најпре је кренула коњица и лака пешадија са нашег
левог крила под командом Пармениона. Ја сам био у средини, у
четвртом реду фаланге. Краљ Александар је предводио своју елитну
коњицу на десном крилу, формирајући класични клин. Ударио је
директно у центар персијске линије. Затим се наша коњица окренула
улево и ударила на непријатељску коњицу, која је била у борби са
нашим левим крилом.Ту се отворила рупа, па смо ми, пешадија,
продирали ударајући на релативно лошу персијску пешадију у
позадини. Када су видели да центар губи, оба крила, као и пешадија
персијске војске почели су са повлачењем. Наша војска је изгубила
око стотинак војника, а нјихови губици су били на хиљаде.

Ова победа је дала велику психолошку предност македонској
војсци, а нашег краља су почели да гледају као великог краља. Она је
само прва велика победа у низу, од Персије до Индије, а било их је
много...

Филип Тешић 5. разред

Година 3 Број 3 Страна11

Изреке Александра Великог

Свет се неће сложити око вере и наде, али дарежљивост нам
свима мора бити заједничка!

Нико не на свету није покорио, осим мене!

Сртана 12 ДРАГИНАЦ

Bio sam vojnik u Prvom svetskom ratu

Ustajem i započinjem dan kao i svaki drugi, ali u jednom trenutku
dolazi pismo. Obaveštenje da je Prvi svetski rat započeo i da sam
obavezan da branim otadžbinu i da krenem u rat.

Od kuće sam pošao u opancima i vunenim čarapama, a na glavi šaj-
kača. Na ramenu torba sa hranom koji mi je majka spakovala. Sa ostalima
iz sela odlazim, svi nasmejani i srećni neznajući šta nas čeka. Sa mnom je
pošao i moj prijatelj obojica smo dobili naređenje da branimo Balkanski
front. 1914. austrougarska vojska je krenula na Srbiju. Bitka se odigrala u
mom kraju, na Ceru, naša prva bitka i prva pobeda. Vec naredne godine
Britanija i Francuska se povlače ka Solunu. Na putu ka Grčkoj Bugarska
nam je presekla put, jedva sam izvukao živu glavu, morali smo prelazimo
preko Albanije. Braca Crnogorci su nam pomogli da preko nje dođemo do
Albanije. Sve sam to prošao peške sa puškom, ali nisam jedini, pogledam
iza sebe koloni nigde kraja. Dolazimo do Albanije, postaje sve hladnije,
pada sneg, izmoren sam, ponestaje i hrane. Iz dana u dan broj mojih pri-
jatelja, koji su se smrzli se povećava. Poslednju koricu hleba hoću da
izvadim iz kaputa, ali promrzlim prstima ne mogu da ga pronađem. Na-
pipavam nešto mekano, vadim iz džepa i vidim slavsku sveću koju mi je
otac dao da zapalim, ako ne budem kod kuće za vreme slave. Sveca i reči
mog oca da se ne borim samo za porodicu već i za otađžbinu su mi davale
snagu da nastavim. Izgubio sam pojam o vremenu, počinjem da ludim, da
odustajem.

Година 3 Број 3 Страна13

Pogledam iznad sebe I vidim crno nebo, pogledam u zamlju I vidim izglad-
nele smrznute junake, neki su već mrtvi a neki se opraštaju od života. Jedi-
no svetlo u tom mraku je moj drug. Jedne večeri bili smo osuđeni na spa-
vanje na snegu, svi smo se skupili jedni uz druge i tako nekako zaspali. Bu-
dim se i vidim da su svi tužniji nego inače, pogledam oko sebe i vidim koliko
se vojnika smrzlo. Setim se mog druga, pogledam u njega, postao je beo kao
sneg, a trpavice i obrve su mu se smrzle, proverim da li diše i shvatim da je
umro. U suzama uzimam njegovu šajkaču kao uspomenu na njega, ali moram
dalje da nastavim. Nikoga nije bilo da me ohrabri, da priča sa mnom, bio sam
u stanju da po nekoliko dana ništa ne pričam. Stalno sam mislio na porodicu,
gde su da li su živi, ti misao mi je prekinuo povik:” more, more!” neka sila
mi je dala snagu da potrčim, ugledao sam ga i pomislio ovo je kraj, uspeli
smo. Francuski brodovi su trebali da nas prebace na ostrvo Krf, ali nisu od-
mah stigli. Tu smo bili nekoliko dana. Kada su nas prebacili na Krf dani su bili
užasni za sve nas, nije bilo dovoljno vode, hrane, odeće. Na ostrvo Vido su
premestili najteže ranjene, bilo je organizovano kao bolnica, ali kasnije smo
ga nazvali “ ostrvo smrti”. Mnogi vojnici su umrli, a mi smo bili osuđeni da ih
gledamo kako ih bacaju u more. Gledajuci to setio sam se svog prijatelja i
njegove šajkače. Uzeo sam čamac i odplovio malo dalje od obale, oprostio se
od prijatelja i bacio šajkaču u vodeni beskraj. Tu na Krfu smo se oporavljali
neko vreme, kako bi bili spremni za naredne bitke. 1918.godine
11.novembra su potpisali primirije.

Tijana Perić, učenica osmog razreda

Milunka Savić Solunci

Сртана 14 ДРАГИНАЦ

МОМЧИЛО ГАВРИЋ- ПОВЛАЧЕЊЕ КРОЗ АЛБАНСКЕ ПЛАНИНЕ

Дошлa је јесен, повлачење преко Албаније, услед велике
непријатељске офанзиве 3. децембра 1915. године. Нападнута са свих
страна, српска војска и цивили су били приморани на повлачење.
Момчило је са својим саборцем Милошем Мишулићем и остатком Дринске
дивизије имао задатак да штити непрегледне колоне српских војника и
цивила од непријатеља, повлачећи се последњи долинама реке Ибар, а
касније и кроз Албанију. Милош Мишулић је узео дечака под своју бригу и
само захваљујући њему је Момчило прешао Албанију. Приликом
повлачења, у Подгорици,15.децембра, му је купио, за последње паре
један венчић од двадесет укљева(слатководне рибе) и рекао му: “Синко,
ако хоћеш да преживиш и останеш жив, сваког дана поједи само једну
рибицу. Запамти добро, само једну ако хоћеш да преживиш.“ Момчило га
је послушао али када су већ стигли до Скадра рибица више није било. Да
би заваравао глад јео је снег, зрневље кукуруза од коњске балеге, живо
месо угинулих коња, корење купуса. Марширајући по тешком,
непроходном терену по снажној вејавици, гладни и физички исцрпљени
српски војници масовно су умирали и својим лешевима су обележили
правац кретања :Рожаје-Андрејевица-Подгорица- Скадар.

На овим путевима повлачења умрло је преко сто хиљада људи од
глади, болести и зиме. Ратном саборцу Мишулићу је понестајало снаге да
настави пут. Једне вечери док су чучали поред ватре, Милош је рекао
Момчилу:“Синко,бојим се да и ја нећу моћи више. Ухвати ме за мој
шињел(војнички капут) и ја ћу те вући докле будем имао снаге...Ако
паднем немој ми прилазити, продужи даље.“Милош је чувао Момчила баш
као рођеног сина, чувао је за њега последњу корицу хлеба, мада ни он
сам данима није појео ни мрвице. Носио га је на рукама и на леђима, и
чувао га је испод свог шињела од хладноће и ветра. Вукао је Милош малог
Момчила, посртао је и тетурао. Када је српска војска угледала морске
обале и Медовски залив, били су дубоко разочарани јер савезничких
бродова није било, због страха од аустроугарских бродова из
Бококоторског залива. Од српске војске тражено је да настави своје
кретање кроз мочварно, албанско приморје до Драча и Валоне где су их
чекале „лађе француске“. Глад, умор и хладноћа албанских планина
учинили су своје овом дугоногом Златиборцу. Није могао даље, пао је у
снег. Момчило стаде и даде му руку. “Не, продужи даље, не обазири се
на мене..“рече немоћан Милош. Момчило се склупчао око њега у снегу
милујући му промрзле руке:“Чика Мишо, ја нећу даље..Чика Мишо ја хоћу
да умрем са тобом“. Златиборац је већ био прежалио сопствени живот ,
али дечаков није могао.“Како да умре дете?“запитао се Милош. То му је
дало мало снаге, устао је, ходајући тих последњих десет километара до
Драчког пристаништа.

Наставиће се...

Година 3 Број 3 Страна15

Доносимо вам одломак из рада насталог за такмичење Регионалног центра за
таленте. Ученица Ана Ђурђевић је писала о Момчилу Гаврићу. Планирамо да у
нашем часопису објављујемо из броја у број наставке приче о најмлађем војнику
свих војски Антанте– Момчилу Гаврићу.

Сртана 16 ДРАГИНАЦ

УЧЕЊЕ НА ДАЉИНУ

Овај слајд је из презентације о Александру Обреновићу, коју је
током онлајн наставе урадила ученица Сара Тешић, ученица седмог
разреда.

За време
онлајн
наставе у
децембру и
марту
ученици су
кроз домаће
задатке и
активноссти
имали
прилике да
истражују,
креирају и
презентују
веома
занимљиве
теме...

Година 3 Број 3 Страна17

Ученица Ива
Тадић, ученица
VI разреда је
истраживала о
манастиру
Троноши. Ова два
слајда део су
њене
презентације.

Истраживачки рад о
сликарки Надежди
Петровић урадила је
ученица осмог
разреда Тијана Перић.

Адреса
редакције:
ОШ”14.октобар”
15311 Драгинац

E-mail:
[email protected]
www.os14oktobar/
draginac.edu.rs

Драгинац

Редакција:
Ана Тешић
Сара Тешић
Тања Марковић
Бојана Радивојевић
Ивана Јаковљевић
Кристина Алексић
Теодора Чугуровић
Анастасија
Грујичић

Уредник:
Драгица Савичић