Када то урадиш једном, видећеш шта је срећа, уз свако дрво посеј, засади и много шареног, мирисног цвећа. Загрли своју планету Земљу, нека ти увек буде чиста, И добро је негуј у наручју свом, нека се цакли, нека се блиста. Моје је име Природа и несебично ти делим Сунце, ваздух и чисту воду јер здрав ти живот желим. Маша Ђорђевић Моје је име Природа и несебично ти делим Сунце, ваздух и чисту воду јер здрав ти живот желим. Ових сам дана чула од Ветра, који чисти Земљу планету, да ме неко упорно прља, зато шаљем молбу, читавом свету. Осврни се око себе добро погледај прво, где има много смећа, очисти и засади дрво.
И као у времена стара, кад човек пожели да се одмара, у близини села налази се Обедска бара. Природна богатства и природа чиста, село ратарства и гостопримства. И можда наше село није велико попут градова осталих, ал' има нешто штога чини посебним. Дивна природа и добри људи, свашта наше село нуди! Лена Живојнов Моје село, најбоље у свему сместило се у равноме Срему. Сваког јутра петао нас буди, ал' највреднији од свега су људи. Дружење, заједништво, обичаји, све то наше мало село гаји. Плодне њиве, кукуруз и пшеница, а по улицама насмејана дечија лица.
Чувајмо је од Лоших ствари. Не дајмо смећу Да је поквари! Деци је потребна Лепа и чиста, Да све около Сија и блиста! Смећа да нема, Кеса и флаша; Чиста треба Да је планета наша! Калина Смиљанић Планета Земља, Јел’ то беше Велика лопта Што се окреће. Али та планета Много нам пружа: Ливаде, шуме и Поља ружа. Створена за игру, Љубав и снове, Та планета Земља се зове.
Сунце све ово гледа, па рече: "Сву ти помоћ нудим, Воду и ветрове тражићу с'тобом, Чак ћу и успаване да пробудим." Ево ме сад, уморно стојим У сред наше равнице плодне, Донесох све што треба Земљи, Са мном су Сунце, ветрови, воде. И диже се вода, а затим ветар, Сунце им своју снагу даде, а Земља весело подиже главу, Три енергије заједно раде. Сунце, ветар и чиста вода Имају снагу јачу од свих. Помоћ кад треба, они ће доћи, Зато вас МОЛИМ, чувајте их. Маша Ђорђевић Синоћ је моја планета Земља Спустила лагано мени на длан Цедуљу у којој тихо јеца, "Помози ми да живим још један дан!" Даље у цедуљи Земља ми пише: "За моју болест лека има. Трчи по помоћ, моли и плачи; -Умире Земља- разгласи свима! Пронађи, затим, воду дубоку, Бистру, чисту и јаку, А онда ветар, најјачи што је, јер они лек имају за болест сваку.“ Уплаших се од поруке ове, Зар моја Земља умире сад? Трчим по помоћ, плачем и молим, Све ветрове, сву воду, село и град!
Отпрати ме до капије и залаје тужно. Када затворим врата, осећам се ружно. И у школу ишао би, само кад би смео. Тамо им је забрањено, али са мном би хтео. Е, кад се враћам, друге су приче, Издалека лаје, као човек виче. Када отворим врата, загрлим га снажно, Јер је наша љубав нешто много важно. Ива Миличевић
Док траје час, он стрпљиво чека, Гледа кроз прозор, по симсу шета. Чека да школско звоно зазвони, И напоље изађе ђачка чета. Када ђаци уморни кренукући, У врапчијем грму сви се срде. У То нашег драгог "школског врапца" Укућани његови сигурно грде. Ал'они не знају да је пријатељ наш, Данас пуно тога научио. Физику, физичко, биологију... А да се нимало није помучио. Маша Ђорђевић У малом грму, код наше школе Станује једна мала птица. Из грма свако јутро се чују Она и њена породица. Весело цвркуће тај мали врабац, И излеће из жбуна сваки час. Крилима вешто лепрша, маше, И тако поздравља сваког од нас. Ђаци га воле, јер је весељак, И често му своју нуде ужину. И Он никада неће јести сам, И Већ позове и своју "врапчију дружину".
Чувајмо природу, Не бацајмо смеће, Јер природи требају дрвеће и цвеће. Травица зелена Лепше нам изгледа Када нема смећа И другог нереда. Природа зелена Нашаем оку прија, Много више Него нека депонија. Када ветар дува Да не лети смеће Него да нам певају птичице И мирише цвеће. Паркови нас маме Да се поиграмо, Ако их не чувамо Онда их ни немамо. Дрвеће се сади Да природу краси, И прочисти ваздух Који живот значи! Калина Смиљанић
Око нас је зеленило И све што је оку мило, Тече поток, тече река Све створено за човека. Око нас је све лепота Што жубори од живота, Ал'човек је не поштује Већ је гази, руши, трује, Где год стигне баца смеће Сече шуме и дрвеће. Уместо да све цвета, Плаче немоћна планета, Одбројава тужне дане... Да ли ће моћи да опстане? Мартина Думић
Помози нам свете За спас наше Планете! Учини да буде лепша, боља, И, наравно, задовољна. Лепоту ствара она за нас, А ти јој никад не прискочиш у спас. Пази добро шта радиш, Да природи не нашкодиш! Калина Смиљанић
Она је знала да се радује и да око мене весело цупка. Паметна, нежна, драга и мила таква је била моја Чупка. Шапе су њене биле топле, а очи попут драгуља два. На длан ми је увек спуштала њушку, а ја се потом разнежим сва. Она је неко ко недостаје и неко ко се много воли. Само је тихо и нечујно заспала, а то ме недостајање и даље боли. Маша Ђорђевић
Били смо у Дебелој гори Шуми свињара и жира Која је вековима захвална Што је човек не дира. Шумски тепих више не газе Ригови и свиње мангуљице Ал’ га зато још увек красе Висибабе, процепак и љубичице. Иако стара, шума је жива Док детлић куца и сова хуче Док листа каталпа и мири ива Док по њој деца радосно трче. Шума је благо, живот нам даје Ми је чувамо, њен бонтон знамо Желећи да нам још дуго траје Еколошки се понашамо. 4-1
Земља нам је живот дала и зато јој хвала! Емисија гасова да се доста смањи, да би добро дисали и били здрави! Можемо то урадити заједничким снагама, да би били хитрији и полетнији. Љубав према планети нека свим срцима влада, да се деца рађају широм света весела и здрава. Аpelujemo! Чувајмо планету за све људе широм света чистим водама, зеленим шумама, чистим ваздухом, животињама!!! Ученици од 1. до 4. разреда Карловчић