Ђура Јакшић

Уметник и речју
и сликом

Биографија

Ђура Јакшић рођен је 1832. у Српској Црњи код Кикинде, а
преминуо је 1878. године у Београду. Основну школу завршио
је у Српској Црњи, а три разреда ниже гимназије у Сегедину.
Отац је желео да заврши трговачку школу, али њему то није

било интересантно. Из Кикинде се сели у Нови Сад, али не
задржава се дуго. Након тога сели се у Србију, где се запослио у

селу Подгорац, а после тога у село Сумраковац. Године 1865.
премештен је у Сабанту, а недуго након тога у Рачу код
Крагујевца.

Гроб Ђуре Јакшиђа у Београду

Јакшић је такође боем. Дане и ноћи проводио је по кафанама,
иако му такав живот може уништити и онако крхко здравље.

Иако је туберкулоза узимала маха он је настављао да ради.
Сахрањен је на старом Ташмајданском гробљу. Када је отворено

Ново гробље у Београду 1886. године његове мошти су
пренесене тамо.

-1-

Крајем 1855. године настанио се у Кикинди и живео од
сликарства. Пише и песме и штампа их у Седмици под
псеудонимом Теорин. У Нови Сад прелази 1856. године,
Подстакнут повратком пријатеља са којима је друговао у
Бечу који се окупљају око новосадских листова Седмиц
а и Дневник. По повратку са сликарских студија, живи у
Банату до 1856.
Накратко се настанио у Пожаревцу, где се и оженио, а након
тога прелази прво у Крагујевац, затим у Београд и Јагодину
где ради као гимназијски учитељ сликања. На крају 1871.
године отпуштен је из државне службе. На интервенцију
Стевана Новаковића добио је посао коректора у Државној
штампарији где је био до 1871. године када је преминнуо.

Пожаревац

-2-

Ћура као сликар

Ђура Јакшић рођен је 1832. у Српској Црњи код Кикинде, а
преминуо је 1878. године у Београду. Основну школу завршио је
у Српској Црњи, а три разреда ниже гимназије у Сегедину. Отац
је желео да заврши трговачку школу, али њему то није било
интересантно. Желео је да буде сликар па га је отац уписао у
школу сликања у Темишвару. У уметничкој школи Јакоба
Марастонија у Пешти је био један од најбољих. Као шеснаесто-го
дишњак добровољно је учествовао у Српској револуцији 1848 –
49. године.

Године 1850. путује у Бечкерек код чувеног српског сликара,
иконографа и портретисте Константина Данила. Године 1851.
уписује сликарску академију у Бечу, а потом и академију
финих уметности у Минхену. Узори су му били Холанђанин
Рембрант и Фламанац Рубенс. Његове најпознатије слике су:
„Девојка у плавом“, „Жена с лепезом“, „Одмор после боја“и
„ Погибија Карађорђа.“

-3-

Ђура као песник

У Бечу је упознао Бранка

Радичевића и Ђуру Даничића

па је почео да пише песме. Био је

страствен писац, изузетне

маште и сјајне осећајности.

Писао је песме о слободи,

песме против тираније,

родољубиву лирику, али и

песме о светском болу. Једну

од својих многобројних збирки

песама посветио је кнезу

Милану Обреновићу. Ђура је

најистакнутији представник

анакреонтске поезије код Срба, али

и аутор бројних досетки, Бранко Радичевиђ
афоризама и поетских

минијатура. Писао је приповетке у којима

представља нашу земљу за време

Немањића, приповетке о животу

банатског села и приповетке

инспирисане српско—турским

ратом, обогаћене родољубивом

тематиком. Јакшић је написао 40

приповедака, неке од најпознатији

х су: “Станоје Главаш” и “Сеоба Ср

“Сеоба Србаља” баља.”

-4-

Стварао је лирску, епску и драмску поезију. Оставио је неза
вршен роман “Ратници” о српско - турском рату. Своје
лирске песме објављивао је у скоро свим српским часописим
а. Објавио је збирку своје лирике “Песме”, а најзначајнија
епска дела су: “Братоубица”, “Невеста пивљанина Баја”,
“Мученица” и “Причест.” Његов рад на драми је много
обимнијни него на лирици и епици.

“Јелисавета кнегиња црногорска”

Од драмских дела најпознатија је «Јелисавета кнегиња
црногорска». Писана је у духу Шекспировске драматургије .
Написао ју је са идејом да нашем народу прикаже важан
историјски догађај, а везан за жену владара, странкињу
пореклом. Кроз ову драму постоји много сукоба, страсти и
мржње која обликује драматичан однос међу главним
јунацима, Јелисавети и Радошу Орловићу.

-5-

Критички осврт

Јакшић је романтик у најпотпунијем смислу. Он се развио
под утицајем Бранка Радичевића, Змаја, Бајрона и Петефиј
а. У епу драми и приповеци, где је потребно више мирноћ
е, склада и мере у композицији, он је стварао само осредње.
Своје прве песме је потписивао „Ђура Јакшић, молер“ Бурна и о
појна емоција, љута „као врх од ханџара“, како сам каже, ис
крен је и спонтан израз његове личности, не намештена по
за и књишка сентименталност. Искрени, ватрени и опојни з
анос, то је одлика његова романтичарског темперамента, ко
ји он код нас најбоље представља .

Ватрени занос свога осећања, љубав или родољубље, сету и
ли песимизам, он дочарава речима које гомила по боји, по з
вуку, по способности да потстакну нарочиту врсту осећања,
али не ради тога да изазове конкретну слику или јасан поја
м, већ само ради тога да дочара своје основно расположење.
Он зна моћ речи, нигда му их није доста, нигда није задово
љан избором; бира их и распоређује, затим гомила и засипа.
То исто, кат-када, ради и са сликама и појмовима.

-6-

Награда Ђура Јакшић и музеји

Родна кућа Ђуре Јакшића,
споменик је кулуре од великог
ѕначаја. Меморијални музеј Ђуре
Јакшића налази се банатском
селу Српска Црња, на самој
румунској граници. Отворен је
1980. године у родној кући
великана романтичарске
уметности.

Родна кућа Ђуре Јакшића

Јакшић је иза себе оставио обимну галерију портрета 20ак
икона и исто толико композиција са темама из средњевековне
и новије историје српског народа . Квалитетне репродукције
његових значајних слика чувају се у Народном музеју у
Београду, док се оригинали налазе у цркви која се налази
преко пита његове родне куће у Црњи.

-7-

Избор најзначајнијих песама и одломака из приповетки о
дабрали су кустоси Народног музеја у Зрењанину и
учврстили у историјско—уметничке збирке. Формирана је
и етнолошка збирка.
У Српској Црњи се сваке го
дине одржавају манифеста
ције посвећене
Ђури Јакшићу. Том
приликом се додељује
награда “Ђура Јакшић”
за најбољу збирку поезије
која је издата на српском
језику претходне године.

Добитница награде за 2018. годину је Бојана Стојановић
Пантовић, за књигу песама “У обруч”.

-8-

“ТИ СИ БИЛА”

Ти си била… тебе сам љубио!
Тебе неста… срце ми се пара…
Та сам себи несам више мио!
Живот ми се у клетву претвара…
Тебе нема — срце ми се пара.

Несам знао љубави ни зрака.
Ал’ Бог рече да зора заруди:
Светлост сину из црног облака.
»Злато моје!« — промуцаше груди —
»Сунце јарко, ти ми љуба буди!

Пољуби ме, сунце, загрли ме!«
— А сунце ме моје загрлило,
И ја сам се загрлио с њиме,
Ту издахнут ’ ал ’ би слатко било!

А сунце се око мене свило.

Не издахнут ’ — тешко ј’ издахнуће!
Млађан живот — ох, та сладак ми је!

За њим чезне срце уздишуће,
А без тебе живота ми није. —
Љуби, злато, доклен срце бије!…

Тамним гробом вечна поноћ влада,
У њему је студено и немо!..