Agrolist br.2, v.1

AGRONOMSKI ČASOPIS

BR. 2/ 2018.

INTERVJU SEMENSKA PŠENICA

prof. dr Zoran Keserović Kvalitetna sorta preduslov za
dobar prinos
Sorte jabuke
Gala, Fuji i Granny ULJANA REPICA
Smith, dugoročno
“dobrodošle“ u Rusiji Jesenji izazovi u proizvodnji
uljane repice

OTPORNOST KOROVA NA HERBICIDE

Rezistentnost divljeg sirka i
običnog štira

SPAS U POSLEDNJI ČAS

Rasad kupusa opstao
zahvaljujući Valagro
biostimulatorima

“KLJUČ U RUKE” U PROIZVODNJI TREŠANJA

Rasad kupusa opstao zahvaljujući
Valagro biostimulatorima

SILVIJA GVOZDENAC, AGRO TV LICE

Tačno, pravovremeno i analitički

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE RAKIJE I VINA

Uz enzime i selekcionisane kvasce do
kvalitetnije rakije i vina

Lepo i praktično - UZDIGNUTE LEJE Vertikalno ozelenjavanje - ZELENI ZIDOVI ZA ZELENIJE GRADOVE Bakteri-
oze paprike - BAKTERIOZNA PEGAVOST PAPRIKE Za pouzdanu zaštitu bilja - KONTROLA PRSKALICA I ATOMIZERA

INTERNET
PRODAJA

Poštovani,

na adresi www.savacoop.rs možete pronadi našu B2B internet prodaju.
Ukoliko ste kupac Savacoop-a kupovina preko našeg portala Vam donosi
mnoge prednosti:

poručivanje robe u bilo koje doba dana i noći OSTVARITE DODATNI

mogućnost poređenja cene različitih proizvoda veoma brzo, pretraga POPUST!
proizvoda u okviru kategorije

istorija kupovine, što podrazumeva uvid u prethodne porudžbine

mogućnost ponavljanja porudžbine, uštedite vreme i jednim klikom
ponovite neku od vaših ranijih porudžbina

uvid u finansijsku karticu i ios

kupac nema mogućnost da poruči veću količinu robe od trenutnog
stanja lagera, uvek ažurne cene i lager

opis, slika proizvoda i uputstvo za upotrebu i ostala dokumentacija
dostupna u svakom momentu

pretraga pesticida po aktivnim materijama

za svaku narudžbinu dobijate dodatni rabat

www.savacoop.rs

Časopis broj 2 SADRŽAJ

06 08

PŠENICA - KVALITETNA SORTA JESENJI IZAZOVI
PREDUSLOV ZA DOBAR PRINOS U PROIZVODNJI ULJANE REPICE

12 14

REZISTENTNOST DIVLJEG SIRKA PRIMENA VALAGRO
I OBIČNOG ŠTIRA BIOSTIMULATORA - KUPUS

17 20

BAKTERIOZNA SAMO VRHUNSKA TREŠNJA
PEGAVOST PAPRIKE DOBRODOŠLA NA TRŽIŠTU EU

18 22

INTERVJU KONTROLA ATOMIZERA
NOVI SORTIMENT JABUKE I PRSKALICA

24 27

INTERVJU AGRO TV LICE - SPREČITE NA VREME
SILVIJA GVOZDENAC NEGATIVNE PROCESE U VINU

26 29

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE VERTIKALNO
RAKIJE I VINA OZELENJEVANJE

28 30

UZDIGNUTE BUDIMO HUMANI
LEJE KOŠNICA

32 34

ZANIMLJIVOSTI ENIGMATIKA

agrolist časopis | 3

Savacoop - Agrolist
4 | agrolist časopis

Časopis broj 2

UVODNIK

Poštovani
čitaoci

Ugodini brojnih proizvod-
nih izazova u poljoprivre-
di, u novom, drugom broju
Agrolista donosimo vam
monoštvo sadržaja koje su napisali
stručnjaci “Savacoopa“. Između osta-
lih, tu su članci o postupku uvođen-
ja na tržište i proizvodnje semenske
pšenice, izazovima u jesenjem delu
sezone u proizvodnji uljane repice i
sve većem problemu rezistentnosti na
herbicide divljeg sirka i običnog štira.
Verujemo da će vam biti interesantni
i članci o praktičnoj primeni biostimu-
latora u ekstremnim uslovima u proiz-
vodnji rasada kupusa, značaju enzima
i selekcionisanih kvasaca u proizvodnji
vina i rakije. Tu su i dva intervjua. Sa
prof. dr Zoranom Keserovićem, o per-
spektivnim sortama jabuke za tržište
Rusije kao i sa novinarkom Silvijom
Gvozdenac rado viđenom TV licem
agrarne redakcije Radio-televizije Vo-
jvodine.

S poštovanjem,
Savacoop

agrolist časopis | 5

Savacoop - Agrolist

RATARSTVO

SEMENSKA PŠENICA

KVALITETNA SORTA
PREDUSLOV ZA DOBAR PRINOS

Nakon brojnih ogleda, kako u inostranstvu tako i u našoj zemlji, i potvrde
vrhunskih karakteristika, prisutupa se umnožavanju sorti pšenice i ječma
kompanija Limagrain, KWS i Caussade, koju distribuira “Savacoop”.

Osnova uspešne proizvodnje pšenice je kvalitet-
na sorta. Tek uz ostale agrotehničke mere i
odgovarajuće klimatske i zemljišne uslove sorta
će pokazati svoj puni potencijal. Nakon više-
godišnje mreže ogleda u kojima se ocenjuju karakteristike
i potencijali, sorte semenske pšenice i ječma kompanija
Limagrain, KWS i Caussade, koju distribuira “Savacoop”,
dolaze u našu zemlju.

Kada seme dođe u Srbiju, najpre se postavljaju predregis-
tracioni ogledi koji traju dve godine. Ukoliko sorta zadovolji
kompanijske kriterijume, tek tada ulazi u dvogodišnje ispi-
tivanje Ministarstva poljoprivrede, i ukoliko pokaže rezul-
tate bolje od standardnih sorti, može se upisati u registar
koji vodi Ministarstvo poljoprivrede – sortnu listu.

Nakon toga sorte koje su registrovane potrebno je umnožiti.
Semenskoj proizvodnji potrebno je posvetiti veliku pažnju.
To uključuje i kontrolu svih segmenata tehnologije gajenja
koji utiču na prinos i kvalitet zrna. Za semensku proizvod-
nju u Savacoop-u zadužena su dva agronoma, Marija Pi-
jetlović i Elena Brezina. Obe sa dugogodišnjim iskustvom
u semenskoj proizvodnji, odabiraju parcele, prate zaštitu
pšenice i ječma i kontrolišu tretman semena u doradnim
centrima.

Za semensku proizvodnju strnih žita najpogodnija su plod- Za semensku proizvodnju
na zemljišta sa kojih su skinuti ranostasni usevi koji parcelu strnih žita najpogodnija su
ostavljaju bez korova. Najbolji predusevi za pšenicu su legu- plodna zemljišta sa kojih su
minoze – grašak, grahorica, soja i krompir. Momenat setve skinuti ranostasni usevi koji
izuzetno je važan jer bi trebalo da obezbedi biljci neophod- parcelu ostavljaju bez korova.
no vreme za ukorenjavanje i bokorenje. To bi trebalo da joj Najbolji predusevi za pšenicu su
omogući bolje prezimljavanje u uslovima oštrih zima. U Srbiji leguminoze – grašak, grahorica,
je optimalno vreme za setvu od 1. do 25. oktobra. Sejalice
bi trebalo da budu precizne, da obezbede ravnomernu du- soja i krompir.
binu i gustinu setve koja bi trebalo da bude prilagođena
specifičnostima sorte.

6 | agrolist časopis

Časopis broj 2

Sorta Mesto Proizvođač Prinos kg/ha Tabela sa ogledima:
Alcantara Kać PSS Novi Sad 8.573 Kvalitetno seme donosi
Basmati Zrenjanin BK family 7.500 odlične prinose
Paso Aleksandrovo PG Ilisin 9.500
Zanzibar Đurđin Krešimir Đurić 9.400
Zephyr Bešenovo Agroklas 7.875
Santorin Sremska Mitrovica PSS Sremska Mitrovica 10.183
Foxyl Kikinda PSS Kikinda 8.997

Nakon nicanja Marija Pijetlović i Elena Brezina proveravaju
da li je biljka zdrava i da li na parceli ima korova. Ukoliko
postoje bilo kakva odstupanja od standarda, savetodavni
tim predlaže tretman pesticidima, biostimulatorima ili pak
đubrenjem. Pored ovih vanrednih mera, pšenica se redov-
no prihranjuje i tretira pesticidima, prevashodno fungicidi-
ma i herbicidima. Prvi tretman i prihrana sprovodi se u rano
proleće, a drugi tretman i prihrana na početku cvetanja
pšenice. Posebnu pažnju potrebno je posvetiti sprečavanju
ranog poleganja pšenice zbog velike gustine. Ukoliko do
poleganja pšenice dođe pre faze nalivanja zrna ostvaruju se
značajno niži prinosi. Zato agronomi Savacoop-a savetuju
da birate sorte koje su otporne na poleganje.

Pravovremena žetva važna je koliko i pravovremena setva.
Nakon žetve, pšenica bi trebalo da se brzo transportuje do
doradnog centra, gde se seme analizira. Nakon analiza ko-
jima se utvrđuju čistoća, vlaga i klijavost semena, doradni
centri tretitaju seme fungicidima Yunta Quatro i Peridiam
active. Inače, “Savacoop” je ekskluzivni distributer ovih fun-
gicida.
Tretirano seme pšenice usvaja aktivne materije prilikom
bubrenja i klijanja, i na taj način produžena je zaštita seme-
na, kako od bolesti koje se prenose zemljištem i semenom,
tako i od insekata tokom prvog dela vegetacije.

U Srbiji je tehnološki kvalitet semena još uvek u drugom pla-
nu u odnosu na prinos. Ipak, pored prinosa kao kriterijuma
za odabir sorte, savetujemo vam da obratite pažnju i na ot-
pornost na poleganje i bolesti. Sorta koja poseduje sve ove
tri karakteristike uz, naravno, pravilnu tehnologiju gajenja,
daće željene rezultate u proizvodnji.

Jelena Kantar

agrolist časopis | 7

Savacoop - Agrolist

RATARSTVO

ULJANA REPICA

JESENJI IZAZOVI
U PROIZVODNJI ULJANE REPICE

Pri zasnivanju proizvodnje uljane repice potrebno je voditi računa o tipu
zemljišta, plodoredu, kvalitetnoj pripremi zemljišta, momentu setve, kao i o
pravovremenom suzbijanju bolesti, štetočina i korova

Uz soju, palmu i suncokret, uljana repica spada Zemljište
među najznačajnije uljane kulture na svetu, a u Uljanoj repici najviše odgovaraju duboka, plodna i rastresita
pojedinim zemljama zbog specifičnih klimatskih zemljišta. Dobri prinosi se mogu postići i na nesto vlažni-
uslova predstavlja i najvažniju uljaricu. U novije jim ali dobro aeriranim i plodnim zemljištima. Teža i zbijena
vreme posebno je aktuelna kao sirovina za proizvodnju bio- zemljišta nisu podesna za setvu uljane repice.
dizela. Sa jednog hektara zasejane uljane repice može se
dobiti 400 litara biodizela. Na tržistu Evropske unije biodizel Plodored
je u saobraćaju zastupljen u rasponu od 7 do 12% u zavisno- Uljana repica se mora gajiti u plodoredu, a najbolji predusevi
sti od države članice. su rano povrće, rani krompir, a potom i srtnine, odnosno oni
predusevi koji ostavljaju dosta vremena za kvalitetnu pri-
ULJANA REPICA JEDNA JE OD premu zemljišta. Loši predusevi su suncokret, soja, grašak,
NAJMEDONOSNIJIH BILJAKA – SA 1 HA mahunarke i lucerka jer ih napadaju iste bolesti i štetočine.
ULJANE REPICE MOŽE SE DOBITI I DO
Predsetvena priprema i setva
100 KG MEDA. Zemljište bi trebalo odmah obraditi nakon žetve pšenice
koja je najčešči predusev. Potom je potrebno sačekati poče-
tak septembra i najavu kiše. Kiša koja je potrebna, svaka-
ko nije ona od 2-3l/ha, već ona od 10l/ha.Tada je zemljište
pogodno za setvu. Nakon padavina bi trebalo u najkraćem
roku početi sa setvom.

Dovoljne količine vlage u optimalnom roku setve dovode
do nicanja useva za 4-6 dana. Trebalo bi se pridržavati
optimalnog roka setve jer prerana setva dovodi do prebu-
jnog useva koji teže podnosi niske zimske temperature. Ni
prekasna setva nije dobra jer usev nije dovoljno razvijen,
ima malo rezervnih materija u korenu i stablu i podložni-
ji je izmrzavanju. Količina semena u setvi treba da osigura
40-45 biljaka/m2 nakon nicanja. Optimalan sklop u žetvi je
30-35 biljaka/m2. Kvalitetno, deklarisano seme je osnovni
preduslov uspešne proizvodnje.

Uz sve navedeno, uljana repica ima dobru otkupnu cenu, Zaštita uljane repice od korova
pa ne čudi što se u našoj zemlji površine pod uljanom repi- Kako se uljana repica seje krajem leta ili početkom jeseni,
com povećavaju iz godine u godinu. U Srbiji je 2012. godine zajedno sa njom najčešće niču i sledeći korovi: pepeljuga,
uljana repica bila posejana na 8.000 ha, a već 2017. godine štir, tatula, mrtva kopriva, gorušica, dvornici, muhar, samon-
zauzela je između 50-60.000 ha. Uljana repica se u svetu ikla pšenica i ječam.
seje na preko 30 miliona ha, sa tendencijom daljeg pov-
ećanja površina. Najveći proizvođači su Kina, Indija i Kanada Navedene vrste su slabije otpornosti na niske tempera-
ture, te će ove korove uništiti prvi mrazevi. Ipak, kada su
na parceli prisutni u velikom broju mogu da uspore početni
rast i razvoj uljane repice. To se svakako odražava na njeno

8 | agrolist časopis

prezimljavanje i na kraju na sam prinos. Zato je potrebno su- zvati zakorovljenost useva. U takvim slučajevima za suzbi-
zbiti korove preparatima na bazi klomazona i metazahlora: janje samonikle pšenice i ječma, kao i drugih jednogodišn-
jih i višegodišnjih travnih korova mogu se koristiti sledeći
Aktivna graminicidi:
materija
Klomazon Preparat Primena Aktivna materija Preparat
Kalif (480g/l klomazona 150-200 ml/ha Kletodim Ronin
Fluazifop-P-butil Flupisor; Fusilade Forte
Klomazon+ Kalif Mega (32g/l klomazona + 2-2,5 l/ha Haloksifop-P-metil Malibu
metazahlor 250g/l metazahlora 2,5 l/ha Cikloksidim Focus Ultra
Metazahlor Butisan 400SC (400g/l 2 l/ha
metazahlora

Sultan (500g/l metazahlora)

Najviše problema u proizvodnji može da prouzrokuje kor- U jesenjem periodu kada je uljana repica u fazi 2-4 lista, a
ovska vrsta gorušica jer je iz iste familije krstašica kao i iznikli su jednogodišnji i višegodišnji širokolisni korovi, mogu
uljana repica. Dobro razvijene biljke gorušice tokom jeseni se primeniti preparati na bazi aktivne materije klopiralida
mogu da izdrže dosta niske temperature kao i gajeni usev. (Lontrel, Tipofen, Boss) ili preparat Galerasuper (klopiralid
Sazrevaju u isto vreme kad i repica. Zbog sličnosti teško je 240g/l+pikloram 80g/l+aminopiralid 40g/l).
razdvojiti seme uljane repice i gorušice.
Ukoliko su posejani clearfield hibridi uljane repice, od faze
Ukoliko je predusev bila pšenica ili ječam, zbog rasturanja dobro razvijenih kotiledona do 8. lista preporuka je koristiti
prilikom kombajniranja, određena količina semena ostaje na preparat Cleranda (375g/l metazahlora+17.5 g/l imazamok-
njivi. Ovo seme klija i niče tokom septembra pa može iza- sa) za suzbijanje jednogodišnjih širokolisnih i travnih korova
u količini 1.5-2 l/ha uz dodatak 1l/ha okvašivača Dash.

agrolist časopis | 9

Savacoop - Agrolist

Zaštita uljane repice od insekata
U jesenjem delu vegetacije ekonomski najznačajnije
štetočine (insekti) u usevu uljane repice su:

∙∙ repičina lisna osa (Athalia rosae)
∙∙ crvenoglavi repičin buvač (Psyllioderes chrysocephala)

Buvači mogu da naprave veliku štetu na mladim, tek izniklim
biljkama, naročito ako je vreme toplo i suvo. Repičina lisna
osa je najčešća štetočina, a ishrana njenih pagusenica traje
od kraja septembra do prve dekade oktobra, kad odrasle
pagusenice odlaze na prezimljavanje. Pagusenice se hrane
lišćem, a apetit im raste s povećanjem tela. Težina pa-
gusenice se u intenzivnoj ishrani za jedan dan udvostruči, a
u zadnja tri dana svog razvoja pagusenica pojede i do 75%
ukupne hrane tokom svog života. Momenat za suzbijanje
je kada se utvrdi prisustvo 2-6 pagusenica po kvadratnom
metru. Tada treba primeniti sledeće insekticide:

Aktivna materija Preparat
Lambda-cihalotrin Lambada, Lamdex
Deltametrin Decis
Alfacipermetrin Fastak
Bifentrin Bifenicus
Hlorpirifos+cipermetrin Savanur, Nurel D

U jesenjem periodu može doći do preteranog rasta uljane
repice. U cilju regulacije porasta koriste se sledeći preparati:

Aktivna materija Preparat Primena

Tebukonazol Titanium, Orius, Folicur 0.5-1 l/ha zavisno
od bujnosti useva

Metkonazol Caramba 0.7 l/ha

Cyccocel 1-2 l/ha

Dekalb seme uljane repice daje odlične proizvodne rezul-
tate, te je od agronomske struke dobilo visoke ocene.

Ljubica Boboš

10 | agrolist časopis

BRENDOVI: IMT, Kverneland, Vogel&Noot, Leopard, Majevica, i mnogi drugi!

DELOVI ZA POLJOPRIVREDNE MAŠINE

MOTIKE RAONICI NOŽEVI

Savacoop d.o.o. Teodora Mandića 9, Novi Sad 021/443-217
www.savacoop.rs

Savacoop - Agrolist

RATARSTVO

OTPORNOST KOROVA NA HERBICIDE Rezistentnost divljeg sirka
U Južnom Banatu zapažena je i potvrđena herbicidna rezis-
Rezistentnost tentnost divljeg sirka (Sorghum halepense) na herbicide iz
divljeg sirka i grupe ALS inhibitora. Ova rezistentnost predstavlja veliki
običnog štira problem i izazov u proizvodnji useva kukuruza.Na tržištu
Srbije je registrovan velik broj herbicida za suzbijanje divl-
Širenje rezistentnih biotipova divljeg sirka i običnog jeg sirka koji imaju upravo pomenut mehanizam delovanja.
Velik broj različitih komercijalnih naziva neretko dovodi pol-
štira na herbicide u Vojvodini upozorava i ukazuje joprivrednike u zabludu da se herbicidi razlikuju, da jedan
deluje bolje od drugog na korovsku biljku. Primena herbici-
da je krajnje vreme da se ovom problemu pristupi da sa različitom aktivnom materijom ne znači da smo rešili
problem jer najveći deo herbicida registrovanih za suzbijan-
sistemski je divljeg sirka u usevu kukuruza upravo pripada sulfonil-
ureama, koje inhibiraju acetolaktat-sintetazu.
Najjednostavnije rečeno, rezistentnost je sposob-
nost pojedinih biotipova korova da prežive pri- Obični štir
menu herbicida koji bi ga inače suzbio pri normal-
nim okolnostima i u preporučenoj količini. Korov I obični štir pokazuje rezistentnost
se može označiti rezistentnim ukoliko se ranije suzbijao Pored divljeg sirka, u Južnoj Bačkoj je zapaženoipotvrđeno
određenim herbicidima, ali je tokom vremena postao ot- prisustvo običnog štira (Amaranthus retroflexus) otpornog
poran. Ova pojava i nije tako nova. Prvi slučaj rezistentnosti prema delovanju određene grupe herbicida. Korovska biljka
korova potvrđen je u SAD 1957. godine. Danas je u svetu je usled intenzivne primene herbicida iz grupe ALS inhibito-
poznato više stotina rezistentnih biotipova korova. Ono što ra pokazala otpornost na više aktivnih materija koje imaju
je loše je da ta pojava nije zaobišla ni našu zemlju. pomenuti mehanizam delovanja.Ova rezistentnost je veliki
izazov u proizvodnji soje. U suzbijanju pomenute korovske
Kako dolazi do rezistentnosti korova? biljke, preporučuje se primena herbicida različitog mehaniz-
Monokultura – setva jedne kulture na istoj parceli, posta- ma delovanja. Tu grupu čini većina zemljišnih herbicida koji
la je sve češća praksa u poljoprivrednoj proizvodnji i omo- se primenjuju u usevu soje.
gućila ubrzan nastanak i razvoj pomenutih biotipova koro-
va. Ratarski usevi koji se u Vojvodine najčešće seju na istoj
parceli dve ili više godina zaredom su kukuruz i soja. Usled
intenzivne primene herbicida istog mehanizma delovanja i
izostanka rotacije useva, stvaraju se potrebni preduslovi za
nastanak korovske rezistentnosti.

Kako prepoznati ovu pojavu? Šta je rešenje?
Ključna su zapažanja u polju. Signali za uzbunu su svakako Na žalost, u Srbiji ne postoji sistemsko rešenje u praćenju
smanjena efikasnost herbicida u suzbijanju jedne vrste kor- rezistentnosti na korove već je sve prepušteno entuzijazmu
ova, pristustvo istih u oazama i sl. Poslednjih godina, ovaj stručnjaka koji su sakupili seme korova, potvrdili rezistent-
problem se intenzivirao u Južnom Banatu i Južnoj Bačkoj. nost i izradili mape sa lokalitetima gde su detektovani rezis-
tentni biotipovi korova. Zato bi zaštitu bilja trebalo plans-
Divlji sirak ki i stručno sprovoditi. To uključuje smenjivanje herbicida,
integralno korišćenje plodoreda, kao i sprečavanje širenja
semena rezistentnih korova mehanizacijom. To je ključ efi-
kasne borbe protiv rezistentnosti korova.Međutim, ta bor-
ba neće biti ni malo laka. U prilog toj tvrdnji govori i činjnica
da se godinama na svetskom tržištu ne pojavljuju herbicidi
sa novim mehanizmom delovanja. Uz to, ne najavljuje se da
bi takvo stanje moglo da se izmeni u bliskoj budućnosti. Bilo
kako bilo, potrebno je sve učiniti što je u našoj moći kako
se rezistentnost korova ne bi proširila i na druga područja.

Vladimir Trivković

12 | agrolist časopis



Savacoop - Agrolist

POVRTARSTVO

SPAS U POSLEDNJI ČAS

Rasad kupusa opstao zahvaljujući
Valagro biostimulatorima

Kada se činilo da će propasti 80% rasada kupusa porodice Ninkov,
kako bi metabolizam biljaka ponovo normalno funkcionisao u pomoć su
pritekla đubriva na bazi biostimulatora i aminokiselina.

Poljoprivredno gazdinstvo je propadanje. Uz temperaturna kole- proizvodnja. Bilo mi je teško da to pri-
banja, maj je protekao u znaku velik- hvatim, jer ulažemo mnogo u kvalitet-
Ninkov u Begeču proizvodi ih i naglih padavina koje su iznanad- no seme i tehnologiju proizvodnje,
no spuštale temperaturu vazduha u uvek se trudimo da budemo na opre-
kupus više od 30 godina. Jo- roku od nekoliko sati. Osim tempera- zu, ali ove godine smo napravili pro-
ture, problem je pravio i višak vode u pust. Prihvatio sam preporuku kako
van je najmlađi član porodice površinskom sloju zemljišta. U drugoj bi spasili bar jedan deo rasada. Gle-
polovini maja činilo se da će Ninkovi- dajući sveukupno, na kraju je ispalo
a već je veliki poznavalac proizvodnje mapropasti više od 80% rasada. odlično. Propalo je samo 10% rasada
dok je ostatak u odličnom stanju.“ –
rasada i gajenja kupusa na otvorenom. U želji da spasi veliko ulaganje, Jovan rekao je Jovan.
je pozvao stručnu službu Savacoop-a.
U početku su gajili futoški kupus, dok ”Već više od 3 godine planiram podi- S obzirom na to da je kompanija Vala-
zanje plastenika za proizvodnju rasa- gro jedan od najboljih svetskih proiz-
poslednjih 10 godina uzgajaju isključi- da, jer je proizvodnja na otvorenom vođača biostimulatora, stručni tim
znatno rizičnija. Međutim, svake go- Savacoop-a dao je preporuke primene
vo hibride. Kupus proizvode na 15 ha i dine smo odlagali tu investiciju kako njihovih đubriva na bazi biostimulatora
bi uložili u mašine potrebne za druge i aminokiselina, kako bi metabolizam
postižu prinose i preko 50 t/ha. Osim kulture. Uvek je postojala bojazan da biljke ponovo normalno funkcionisao.
nevreme može da napravi problem, ali Uz to, sprečeno je dalje pucanje ćelija
kupusa, gaje i soju, pšenicu, krompir, se stvarno nismo nadali da će uticati usled povišenog sadržaja vode.
u tolikoj meri da propadne kompletna
mrkvu,aplanirajui uzgoj cvekle. Aso-

rtiman su proširili kako bi osigurali

prispeće kultura tokom cele godine, ali

i ispoštovali plodored koji jeobavezan

na gazdinstvu Ninkovih.

Iako imaju odličan položaj parcele,
kvalitetno zemljište, sertifikovano
seme, odlično su pripremili zemljište,
pravovremenosu zaštitili i prihranili
biljke, rasadu porodice Ninkov pretilo

14 | agrolist časopis

Časopis broj 2

Pre tretmana Posle prvog tretmana Gde nauka služi prirodi
Nakon 2 nedelje
Plan preporuke je bio sledeći: Kompanija Valagro osnovana je
Preparat 1980. godine sa ciljem da upotebom
RADIFARM manje resursa doprinese razvoju
održive poljoprivrede. Proizvode
biostimulatore sa dodatkom različi-
tih mineralnih frakcija mikroeleme-
nata koje imaju specifično delovanje
za različite faze razvoja biljke. Niš-
ta manje nije značajna proizvodnja
NPK đubriva i mikroelemenata koje
karakteriše potpuna rastvorljivost
sa oblicima elemenata pristupačnim
biljkama. Valagro je razvio đubriva
za prihranu biljaka sa specifičnim
mestom delovanja, od nicanja do
zrenja plodova.

Preparat Preparat
MEGAFOL PLANTAFOL
20.20.20

∙∙ način primene - putem sistema ili ∙∙ način primene - folijarnim putem ∙∙ način primene - folijarnim putem
∙∙ doza primene - 200ml/100l vode ∙∙ d oza primene - 250ml/100l vode
lokalnim navodnjavanjem ∙∙ broj tretmana - 2 ∙∙ b roj tretmana - 2

∙∙ doza primene - 300ml/100l vode Napomena: S obzirom na izuzetno Napomena: Plantafol je kombino-
∙∙ broj tretmana - 2 visok sadržaj slobodnih aminokiseli- van zajedno sa Megafolom, u istom
na (35%), Megafol postiže antistres tretmanu. Zbog visoke rastvorljivo-
Napomena: Radifarm je preparat efekat stimulacijom metaboličkih sti i oblika elemenata, Plantafol je
namenjen isključivo razvoju korena. procesa.To je u ovom slučaju bilo namenjen folijarnom tretmanu bilja-
U ovom slučaju primenjen je kako bi neophodno jer jenadzemna biljna ka. Rešava nedostatke i pokreće os-
inicirali oporavak korenovog sistema masa bila pod jakim stresom uslovl- novne metaboličke procese.Osnovni
i pospešili njegov razvoj. jenim lošim razvojem korenovog cilj je bio pokretanje zaostalih me-
sistema pod uticajemneodgovara- taboličkih funkcija pomoću biostim-
jućeg vodnog režima zemljišta. ulatora specifičnog mesta delovanja.

Ova preporuka je dala odlične proizvodne rezultate i obnovila razvoj rasada porodice Ninkov.

Ukoliko imate nedoumice ili pitanja vezana za specifičnosti proizvodnje, možete pozvati stručni tim Savacoop-a koji će
Vam preporučiti kombinaciju idealnu za razvoj Vašeg useva.

Vanja Flekač

agrolist časopis | 15

Za sve
potrebe
vaše bašte!

Časopis broj 2

POVRTARSTVO

BAKTERIOZA PAPRIKE

Bakteriozna pegavost paprike

Glavne mere borbe su upotreba zdravog semena i izbor hibrida paprike koje su otporne
na bakterioznu pegavost paprike, uklanjanje biljnih ostataka kao i plodored. Obavezno
bi trebalo odrstaniti zaražene biljke i dezinfikovati kompletan staklenik ili plastenik,
kao i korišćene alate i opremu. Sa upotrebom pesticida trebalo bi početi na vreme -
preventivno pre pojave prvih simptoma.

Poslednjih godina povrtari se suočavaju sa velikim Bakteriozna pegavost na plodu manifestuje se karkter-
napadom bakteriozne pegavosti, kako na paprici ističnim pegama koje su ispupčene, kružnog su oblika,
tako i na ostalim vrstama povrća kao što su pasulj, nekrotične, sa pukotinama u sredini.
kupusnjače, boranija… Zbog gotovo svakodnevnih
padavina u junu i julu ove godine poljoprivrednici su imali
velikih problema u proizvodnji paprike.

Bakteriozna pegavost paprike – Xanthomonas Campestris
pv. Vesicatoria je najraspostranjenija i ekonomski najznača-
jnija bakteriozna pegavost kod nas.

Simptomi Izvor zaraze
Prve promene na paprici mogu se uočiti krajem juna i poč- Glavni izvor zaraze je zaražno seme. Pored semena važnu
etkom jula. Na listu se pojavljuju manje vlažne pege koje se ulogu u širenju ovog patogena imaju i ostaci obolelih biljaka
pri povišenim temperaturama i povećanoj vlažnosti vazdu- iz roda Solanum. Odatle se infekcija dalje širi na rasad a
ha šire i obrazuju krupne tamne pege koje imaju hlorotičan zatim i na biljke u polju. Parazit se dalje širi kišom, navodnja-
oreol. Pege se spajaju, zahvataju mlado lišće, a listovi koji su vanjem i vetrom. Toplo i vlažno vreme kakvo je bilo ove go-
jače oboleli žute i otpadaju. dine izuzetno pogoduju širenju patogena. To znači da samo
par zaraženih biljaka može uticati na celokupan rasad.

Mere borbe

∙∙ Upotreba zdravog semena i izbor hibrida paprike koji

su otporni na bakterioznu pegavost paprike;

∙∙ Uklanjanje biljnih ostataka i plodored;
∙∙ U rasadniku, zaražene biljke obavezno bi trebalo

odrstaniti i dezinfikovati kompletan staklenik ili plas-

tenik, kao i korišćene alate i opremu;

∙∙ Sa upotrebom pesticida treba krenuti na vreme - pre-

ventivno pre pojave prvih simptoma, jer kad se simp-

tomi uoče već je kasno za efikasnu zaštitu.

Šta koristiti od preparata?
Kod nas je dozvoljena upotreba preparata na bazi bakra
- bakar oksihlorida i bakar hidroksida, zatim preparati
iz grupe ditiokarbamata kao što je mankozeb. Kendal Te,
biostimulator sa 23% bakra, takođe se pokazao odlično u
praksi. Postoje i biofungicidi kao što je Bacillomix Arum B
– bakterijski inokulum Bacillus sp. i Timorex Gold – ulje iz
čajnog drveta. Oni su veoma efikasni u suzbijanju bakterije
koja prouzrokuje bakterioznu pegavost paprike.

Milan Šibul

agrolist časopis | 17

INTERVJU Savacoop - Agrolist

Sorte jabuke prof. dr
GALA, FUJI Zoran Keserović
I GRANNY
SMITH,
dugoročno
“dobrodošle”
u Rusiji

“Procenjujem da u narednih 8 Pre nego što podignu zasad
– 10 godina neće biti problema jabuka, potencijalni investito-
sa plasmanom jabuke iz Srbije ri trebalo bi da se odluče za
na tržištu Rusije. Tamo će uvek odgovarajući sortiment. To
biti mesta za sortu Gala koja kod nije uvek lako jer se zasadi podižu za
nas ranije pristiže, kao i za sorte najmanje 15 – 20 godina pa bi voćari
koje oni tamo ne mogu da gaje trebalo da budu pomalo i vizionari i
kao što je Fuji i Granny Smith“, da znaju šta će potrošači tražiti u tom
kaže prof. dr Zoran Keserović za periodu. A ukusi potrošača se menja-
ju. Pojavljuju se nove sorte i klonovi,
Agrolist. atraktivni i primamljivi potrošaču, pa
nove sorte polako potiskuju one stare.
18 | agrolist časopis U razrešenju dileme, koji je trenutno
najaktuelniji sortiment za nove proiz-
vodne zasade, pomoći će nam stručn-
jak Poljoprivrednog fakulteta u Novom
Sadu i predsednik Društva voćara Vo-
jvodine – prof. dr Zoran Keserović.

Časopis broj 2

◆ Koliko je sortiment u našim savre- ◆ U našoj zemlji poslednjih godina ke se proizvode najbolji koncentrati
menim zasadima prilagođen zahte- velika marketinška pažnja poklanja jabuke. Sve više će se u narednom
vima kupaca iz inostranstva? se klubskim sortama. Kakva je njiho- periodu tražiti sorte koje imaju crveni
Struktura tog sortimenta prilagođena va budućnost? mezokarp kao što je Red Love.
je kupcima u Rusiji, Evropskoj uniji, a U Evropskoj uniji im se poklanja sve
bogami i u Africi. U novim zasadima veća pažnja. Trebalo bi polako otkuplji- ◆ Spomenuli ste i tržište Afrike.
kod nas dominiraju Zlatni delišes i Gala, vati licence prava i ulaziti u klubove. Polako se moramo spremati za tržište
čak je Gala u nekim zasadima i vodeća Trebalo bi istaći sortu Pink Lady, tu je i u Egiptu i Maroku. Tamo su na ceni
sorta. Kada je u pitanju Zlatni delišes obojene sorte. I sorte slađeg mezokar-
potrebno je obratiti pažnju na klonove. Crimson snow. pa. Kao što sam rekao, u našim zasad-
Ima ih dosta a Rainders je jedan od na- ima moramo povećati udeo mutanata
jboljih klonova koji je dobro prilagođen Sve više se cene one sorte koje imaju Crvenog delišesa.
našim agroekološkim uslovima. Nema izuzetne organoleptičke osobine, veli-
problema sa rđastom prevlakom, do- ku specifičnu težinu i veliku rodnost po ◆ U poslednjih 15 godina podignuto
bre je rodnosti i krupniji je u odno- jedinici površine. je puno savremenih zasada jabuka
su na Klon B. Kod Gale u pos- ◆ Poslednjih godina u svetu je sve kod nas. Da li je taj trend nastavl-
lednje vreme su se pojavili veći trend proizvodnja hrane prema jen ili je u poslednje vreme došlo do
novi klonovi. Pre svega je organskim principima. Kakvo je tu
reč o Devil Gali, koja malo stanje kada je o jabuci reč? zasićenja?
ranije sazreva i ima dosta Nemamo nijedan proizvodni zasad or- Interesantno da nije. I u ovoj
obojenije plodove. Aktuel- ganske jabuke u Srbiji čija je namena 2018. je podignuto dosta
ni su i klonovi Šniko, Fend- za preradu. Lane su naši proizvođači novih zasada. Očigledno je
eka i Bake. organskog soka i čipsa uvozili organ- da se po jedinici površine,
sku jabuku iz EU i plaćali 1,20 € za nju. posle borovnice, najveća
◆ A šta se dešava sa neka- Trebalo bi uvoditi otporne sorte kao dobit ostvaruje u proiz-
da popularnim Crvenim što je Opal, Topaz, pa i našu autohtonu vodnji jabuke.
delišesom? Budimku koja daje izuzetne rezultate u
Treba polako vraćati Crveni delišes koji uslovima Zapadne Srbije. Od Budim- ◆ Šta se trenutno dešava
je deficitaran na Ruskom a i na tržištu na tržištu Rusije i šta može-
EU. Na žalost, proizvođači se nerado mo očekivati u budućnosti?
vraćaju na ovu sortu s obzirom na to U 2017. smo postigli izuzetno vi-
da je ova sorta nešto manje rodnosti. soku cenu jabuke na tržištu Rusije.
Kod ove sorte bih preporučio mutante Međutim, dosta se podiže zasada u
Jeremy i Road King kome bi trebalo severnom delu Kavkaza. Tamo sam
dati prednost. bio dva puta. Samo je Dixi supermarket
podigao više od 300 hektara. Mislim
◆ Kada je reč o ostalim sortama? da tamo struktura sortimenta nije baš
Sigurno da Granny Smith i dalje ima najbolje pogođena. Imaju i problema
važnu ulogu. Od novijih sorti tu je Fuji sa uvođenjem savremene tehnologije.
Fubraks koja ima izuzetne organo- Procenjujem da u narednih 8 – 10 go-
leptičke osobine. Fuji jeste tehnološki dina neće biti problema sa plasmanom
zahtevna sorta ali sve više potrošača jabuke iz Srbije. Na tamošnjem tržištu
se navikava i traži ovu sortu. Aktuelni će uvek biti mesta za sortu Gala koja
su i klonovi Breburna kao što je Mariri kod nas ranije pristiže kao i sorte koje
Red i Hilvert. oni tamo ne mogu da gaje kao što je
Fuji i Granny Smith. Te tri sorte su ve-
lika šansa Srbije na tržištu Rusije.

Đorđe Simović

agrolist časopis | 19

Savacoop - Agrolist

VOĆARSTVO

“KLJUČ U RUKE” U PROIZVODNJI TREŠANJA

Samo vrhunska trešnja
dobrodošla na tržištu EU

Kada je reč o sortimenu trešnje za nove proizvodne zasade, uz etablirane kasne Reginu,
Feroviju i Kordiju, stručnjaci preporučuju da se uvode i ranije Grace star, Black star i
delimično one iz grupacije Sweet family koje su, ipak, osetljivije na pucanje plodova.

Više desetina voćara iz Srbije i regiona prisustvo- Bojana Brestovac iz firme ”Agro FertiCrop“ održala je odlič-
valo je Međunarodnom danu trešnje na imanju no predavanje o podizanju zasada trešanja. Iskreno je gov-
Vladimira Popića na Čeneju. Cilj okupljanja bio orila i o kritičnim tačkama u proizvodnji, bolestima – moniliji
je da se proizvođači i stručna javnost upoznaju i štetočinama: trešnjinoj muvi, voćnoj mušici, rutavoj bubi,
sa prednostima i značajem uvođenja najnovijih tehnologi- grinjama i drugim. Osvrnula se i na klimatske promene i nji-
ja uzgoja trešnje. Na skupu koji je organizovala kompanija hov uticaj na proizvodnju. Navela je primere nezapamćenih
”Agro-Ferticrop“ bilo je reči i o važnosti uvođenja Global ovosezonskih padavina od 150 l/h, negativnih temperatu-
GAP standarda, kao i o manipulaciji plodovima nakon berbe ra tokom cvetanja, fitotoksiju od primene herbicida u ne-
koja podrazumeva otkup, hlađenje, sortiranje, skladištenje i posrednoj blizini zasada… Kvalitet predavanja bio je upravo
prodaju, što je i krajnji cilj proizvođača. u prenošenju iskustava stečenih u savremenoj proizvodnji.

Uz ”Agro-Ferticrop“ na Međunarodnom danu trešnje pred- Posetioci su bili u prilici da obiđu zasad trešanja u drugoj
stavile su se i kompanije “Top Plant”, “Cordioli”, “Unitec”. O i trećoj godini, kao i zasad u drugoj godini koji je u ”fruit
top sortimentu trešnje na slabo bujnim podlogama Gizela cage“ sistemu, odnosno u sistemu potpuno zatvorenom i
5 i Gizela 6 predavanje je održao predstavnik firme ”Top zaštićenom protivgradnom i anti-insekt mrežom. Takođe,
Plant“ Enrico Mazzon. Predstavnik firme ”Unitec“ govorio je mogli su da vide i otkupni centar i Unitec sortirku, prvu
o mašini za sortiranje trešnje, a predstavnik firme ”Cordioli“ ovog tipa u Srbiji.
o alatima koji se koriste u voćarstvu.

Razlika u sortama trešanja

20 | agrolist časopis

Časopis broj 2

ZAHVALNA VOĆNA VRSTA:

∙∙ Brzo stupa u rod
∙∙ Puna rodnost u 5-toj godini
∙∙ Produktivnost 15-20t/ha
∙∙ Visok stepen prve klase

26-34 mm
∙∙ Sigurno tržište i plasman
∙∙ Brz povrat investicija

Tim ”Agro-Ferticrop-a“ je ovom prilikom objasnio i šta sve
podrazumeva sistem “ključ u ruke” koji ova kompanija nudi.

Na skupu je rečeno da značajan deo trešanja iz postojećih ∙∙ Izradu projekta zasada trešanja;
zasada zaostaje za kvalitetom plodova iz savremenih zasa- ∙∙ Analiza zemljišta i vode;
da. Za trešnjama sa neodgovarajućom veličinom i kvalitetom ∙∙ Nabavku sadnica trešanja;
ploda gotovo da i ne postoji tražnja na ino tržištu. Stoga ∙∙ Izradu projekta sistema za navodnjavanje;
proizvođači koji planiraju da svoje plodove izvoze, moraju ∙∙ Preporuke za prihranu i zaštitu biljaka, kao i za druge
odabrati sortiment i proizvodnju koja odgovara zahtevima
kupaca. agrotehničke i pomotehničke mere;

Kada je reč o sortimenu trešnje za nove proizvodne zasade, ∙∙ Montažu sistema kap po kap i protivgradne mreže
uz etablirane kasne Reginu, Feroviju i Kordiju, stručnjaci
preporučuju da se uvode i ranije Grace star, Black star i (podrazumeva ugradnju glavnog razvodnog voda, fil-
delimično one iz grupacije Sweet family koje su, ipak, os- tersku stanicu sa sistemom za prihranu, priključak na
etljivije na pucanje plodova. bunar, montažu stubova, 3 reda žice, sajli, ankera i pro-
tivgradne mreže);

∙∙ Kontrolisanje svih navedenih radova;
∙∙ Pomoć pri plasmanu proizvoda.

Sve vreme trajanja projekta, tim ”Agro-Ferticrop-a“ je na
raspolaganju svojim stručnim savetima i bogatim iskust-
vom, a sve sa ciljem da se postignu što bolji rezultati i iz-
begnu mogući problemi koje svaka proizvodnja nosi.

Jelena Kantar

INTENZIVNI ZASAD TREŠNJE:

∙∙ Podloge Gizela 5 i Gizela 6
∙∙ Oslonac
∙∙ Navodnjavanje
∙∙ Gusta sadnja 1.250 – 2.900

biljaka po hektaru
∙∙ Protivgradna mreža
∙∙ Antiinsekt mreža
∙∙ Folija protiv kiše

agrolist časopis | 21

Savacoop - Agrolist

PRSKALICE

ZA POUZDANU ZAŠTITU BILJA

KONTROLA PRSKALICA I
ATOMIZERA

Kontrolišu se delovi za prenos snage, pumpa, manometar, rasprskivači, mešač,
rezervoar, regulator pritiska, cevi i creva, filteri krila i ventilator.

Primena pesticida je agrotehnička mera koju je po- 3. Manometar – pomoću njega se kontroliše pritisak, a
trebno sprovoditi uz veliku preciznost. Zato je važ- poznato je da pritisak utiče na protok i količinu tečno-
no kontrolisati tehničku ispravnost mašina za zašti- sti koja se izbacuje. Manometar mora biti lako uočl-
tu bilja. Neophodno je da mašina izbacuje tačno jiv, propisane dimezije i, naravno, u ispravnom stanju.
onoliko tečnosti koliko je predviđeno. To se može osigurati (Pumpu i manometar bi nakon završetka sezone treba-
redovnom proverom i pravilnim podešavanjem prskalice. lo oprati i odložiti u prostoriju gde u toku zime ne bi bili
Veća količina pesticida može da uništiti biljku, dok manja pod uticajem niskih temperatura koje bi mogle da im
neefikasno štiti biljku od patogena. Uz sve to, ne sme se nanesu oštećenja).
ugroziti zdravlje rukovaoca kao i životne sredine.

Šta se kontroliše?
1. Delovi za prenos snage - priključno vratilo traktora

(kardan) mora imati adekvatan broj obrtaja u minuti
(najčešće je to 540 obr/min ili 1000 obr/min), što zavisi
od tipa mašine. Pored toga, na kardanu mora postojati
i zaštita u vidu plastične navlake koja će sprečiti da se
rukovalac povredi.

2. Pumpa – proverava se da li pumpa ima deklarisani 4. Rasprskivači (dizne) su takođe bitni delovi mašine za
zaštitu bilja. Dizne su najpodložnije habanju i začepljen-
ju. Vremenom, tokom eksploatacije dolazi do proširen-
ja otvora, pa samim tim i do povećanog protoka. Na
taj način se iz sistema izbacuje više tečnosti nego što
je potrebno. Čest slučaj je da se dizne neravnomerno
troše, otvori su različiti na istom tipu dizni, pa dolazi do
neravnomerne raspodele tečnosti. Protok rasprskivača
ne sme značajno da odstupi od vrednosti koju je prop-
isao proizvođač. Dalje, u slučaju začepljenja tečnost
uopšte ne izlazi i tretiranje izostaje. Rasprskivači čiji se
protok povećao za više od 15% u odnosu na propisan,
smatraju se neispravnim i moraju se zameniti.

kapacitet, odnosno protok, i da li može ostvariti pri-

tisak koji je potreban.

U slučaju da pumpa ne

radi adekvatno, količi-

na tečnosti na raspr-

skivačima biće manja,

pa samim tim biljka ili

tretirana površina neće

usvojiti potrebne ko-

ličine sredstva. Toleriše Pumpa

se odstupanje do 10%.

22 | agrolist časopis

Časopis broj 2

5. Mešač - ispravnost mešača je bitna jer je neophodna Efekti testiranja
ravnomerna koncentracija celokupne tečnosti u glav-
nom rezervoaru. Mešač koji vraća od 5% do 10% od ∙∙ Ekonomski – manja potrošnja sredstava za zaštitu
nazivne zapremine rezervoara smatra se dobrim.
bilja.
6. Rezervoar – svaki rezervoar mora imati indikator nivoa
tečnosti koji je lako vidljiv iz kabine traktora, otvor za ∙∙ Ekološki – čistija životna sredina.
usipanje tečnosti sa mrežnim filterom, sistem za pražn- ∙∙ Zdravstveni – manje prisustvo pesticida u hrani.
jenje i ispiranje kao i mešač.
Koliko često proveravati rad prskalice i atomizera?
7. Regulator pritiska – obezbeđuje stalan radni pritisak U zemljama Evropske unije mašine za zašitu bilja su počeli
pri konstantnom broju obrtaja pumpe. Mora biti lako da kontrolišu pre tri decenije. Kod nas se na Poljoprivred-
dostupan rukovaocu i jednostavne konstrukcije radi nom fakultetu u Novom Sadu godišnje testira od 150 do
što lakše upotrebe. 200 prskalica i atomizera. Istim poslom bavi se i Poljop-
rivredni fakultet u Beogradu, Agronomski fakultet u Čačku,
8. Cevi i creva – kada sistem radi na maksimalnom priti- Viša poljoprivredna škola u Šapcu, Institut za krmno bilje
sku, na cevima i crevima ne sme doći do curenja ili u Kruševcu, srednje poljoprivredne škole, kao i poljop-
kapanja što se vizuelno kontroliše. rivredne savetodavne službe. Taj posao je do sada finansir-
an novcem iz EU. Pošto je oprema donirana, naši stručnjaci
9. Filteri - moraju biti u dobrom stanju. Veličina mreže fil- predlažu da nakon prvog kruga kontrole svih uređaja za
tera mora odgovarati veličini otvora na rasprskivaču. zaštitu bilja u našoj zemlji, provera standardno bude obav-
ezna svake treće godine uz preporučenu cenu od 37 € po
10. Krila - moraju biti čvrsta i stabilna, bez napuknuća, sa mašini.
ispravnim sistemom za kopiranje terena.
Marko Ožegović
11. Ventilator - mora da obezbedi konstantan protok
vazduha.

Ovde može slika iz word fajla sa čovekom

agrolist časopis | 23

INTERVJU Savacoop - Agrolist

SILVIJA GVOZDENAC

AGRO TV LICE

TAČNO,
PRAVOVREMENO
I ANALITIČKI

Izbegava senzacionalizam,
predstavlja primere dobre
prakse i analizira šta se krije iza
javno izgovorenih reči državnih
činovnika.

24 | agrolist časopis

Časopis broj 2

Činjenica je da poslednjih go- begnu ni specijalizovani mediji za pol- sitri govore a da to i ne proverava, jer,
dina imamo hiperinflaciju joprivredu. Bože moj, ko će proveravati vladinog
agrarnih sadržaja, kako u ◆ Koji su Vam prioriteti pri službenika.
štampanim tako i u elektron- određivanju teme koju pripremate?
skim medijima. Mnogo je prosečnosti, O čemu vodite računa? ◆ Ocenite aktuelnu agrarnu politiku.
plasiranja neproverenog sadržaja i ot- Biram temu tako što se trudim da je Šta biste poručili administraciji? Gde
vorene propagande. Baš iz tog razlo- uvek aktuelna i, naravno, treba uvek bi ih trebalo podržati, a šta bi treba-
ga, trebalo bi među novinarima izdvo- promovisati dobre proizvođače koji lo da menjaju?
jiti dobre primere, kojih, na svu sreću su još u povoju. Kao primer navodim Agrarna politika je takva da admin-
ima. organske proizvođače. Uvek se trudim istracija radi jedno, a ministar drugo
da u svemu nađem informaciju koja i naravno, najveći problem je to što
To svakako jeste novinarka Radio-tele- će koristiti poljoprivredniku, političaru nema kontinuiteta u agrarnoj politici.
vizije Vojvodine, Silvija Gvozdenac. ili stručnjaku. Naravno, pošto sam u Primer za to je Zakon o poljoprivred-
Uređuje dnevno-informativnu emisiju poljoprivredi tek tri godine daleko od nom zemljištu. Prvo su prioritet imali
o poljoprivredi, “Agrodnevnik” kao i toga da sam u potpunosti usvojila ter- ratari, sada stočari, pa strani i domaći
jednočasovnu emisiju o poljoprivre- minologiju i do kraja karijere ću mor- investitori. Kada vam se zakoni stalno
di “Agromozaik” koja je na programu ati da učim, ali, sa druge strane, uvek menjaju to svakako obeshrabruje po-
svake druge nedelje na RTV 1. se trudim da javnosti razjasnim neki tencijalne investitore.
Radila je i na lokalnoj televiziji Beočin, događaj ili društvenu pojavu.
zatim TV Panonija, na televiziji B92 kao ◆ Poslednjih godina sve više se uka-
dopisnik, a iskustvo u medijima iskoris- ◆ U Srbiji postoji puno agrarnih sa- zuje na demografsko odumiranje
tila je u odnosima sa javnošću u kabi- držaja: TV emisije, časopisi, radijske našeg sela. Kako negativne tren-
netu zamenika gradonačelnika Novog emisije, portali. Kako Vi ocenjujete dove bar usporiti? Šta bi trebalo da
Sada. tu scenu danas? Koliko je novinarsk- budu prioriteti?
og a koliko PR-a u tim sadržajima? Selo izumire jer se niko ne bavi njime.
◆ Radili ste u različitim redakcija- Specijalizovani mediji često ne nude in- Mladi odlaze. Retko ko hoće da ostane
ma. Koje su sličnosti ali i po čemu se formaciju, nego se upravo bave, kako na zemlji i da je radi. Možda su i poljop-
razlikuje agrarno novinarstvo od os- ste rekli, PR-om. Moram da dodam da rivrednici delimično za to krivi, jer svoj
talih tipova ove branše? su i naslovi senzacionalistički, s tim da posao ne predstavljaju afirmativno već
Tačno je da sam radila u različitim se dalje u tekstu ne razjašnjava infor- su u javosti prepoznati kao ljudi koji
redakcijama i uglavnom sam pratila macija, pa samim tim sve to zajedno stalno kukaju.
rad Skupštine Vojvodine, rad admin- nema nikakvu suštinu.
istracije kao i rad političkih aktera. Sa ◆ Od strane establišmenta se kao
poljoprivredom se srećem na početku ◆ Koliko je novinarstvo, pa samim mantra ponavlja teza da će “poljop-
karijere prativši rad, između ostalog, tim i agrano - površno? Da li se rivrednici biti najveći dobitnici evro-
i sekretarijata za poljoprivredu kada, obrađuju samo osnovne informaci- integracija”. Koliko je taj optimizam
kao mlada novinarka, izveštavam o je ili se ide i dublje u analizu? Da li s utemeljen?
borbi protiv genetski modifikovanih jedne strane ima volje kod novinara Naša poljoprivreda ništa neće ima-
organizama, izvozu govedine, privat- za analitičkim pristupom i da li ih re- ti od evrointegracija dok ne bude
izaciji u poljoprivredi. Mišljenja sam da dakcije podržavaju u tome? konkurentna.
ne postoje velike razlike u tome da li Veliki broj novinara ne traga za istinom ◆ Da Vas neki vlasnik kapitala upita
izveštavate o budžetu ili agrarnoj pliti- ili ih uopšte nije briga šta neka infor- za savet u koji segment poljoprivre-
ci, ali je važno da to ne ostane samo macija znači. Na primer, u Skupštini de da uloži šta bi ste mu savetovali?
izveštaj. Svaki novinar mora da se tru- Srbije na raspravu čeka sporazum o Dok se agrarna politika ne utemelji ni-
di da prenese javnosti šta se dešava slobodnom izvozu proizvoda iz Srbije kom ne bih savetovala da ulaže u pol-
iza reči koje se iznose javno. Primeti- u Tursku i obrnuto. To možete da vid- joprivredu.
la sam da, kako Vi kažete, “agrarno ite na skupštinskom sajtu. Gotovo sam
novinarstvo” nije uspelo da izbegne uverena da niko nije pitao resornog Đorđe Simović
senzacionalistički pristup. Primer za to ministra kako je mogao šest meseci
je vest o zamrznutom mesu iz 1980. ranije da najavi da već možemo da iz-
godine koje je trebalo da se nađe na vozimo, a da pri tom taj sporazum nije
našem tržištu ili se radi o toksičnom ni usvojen. Nažalost, većina novinara
paradajzu. Tu zamku nisu uspeli da iz- apriori uzimama ono što resorni min-

agrolist časopis | 25

Savacoop - Agrolist

ENOLOGIJA

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE
RAKIJE I VINA

Uloga enzima je da poveća randman šire, tj. količinu alkohola koja
se dobija iz jedinice šećera. Tokom fermentacije kvasci pomoću svog
metabolizma prevode šećer iz komine u alkohol. Najbolje rakije i vina
su napravljene uz pomoć enzima i selekcionisanih kvasaca.

Retka su seoska domaćinst- iz jedinice šećera. Enzimi, dalje, utiču upotrebu kvasaca trebalo bi da prati i
va u Srbiji koja ne proizvode na bolje taloženje i bistrenje, bolju ek- upotreba hrane za kvasce.
rakiju. Ovo piće je kroz vek- strakciju aroma kao i intenzivnije bo-
ove postalo gotovo statusni jenje, naravno, pri spravljanju crvenih Imajte na umu da su najbolje rakije i
simbol. Zato je domaćinima i stalo da vina. vina napravljene uz pomoć enzima i
pred goste iznesu ”kvalitetnu kapljicu“. selekcionisanih kvasaca.
Ima godina kada se proizvođači zap- Kvasci su živi jednoćelijski mikroorga-
itaju zašto rakija nije bolja? A sve što nizmi. Njihov zadatak je da pokrenu Vanja Flekač
je trebalo bilo je tu - zrelo voće, dobra fermentaciju. Tokom fermentacije
fermentacija, odlični uslovi. Ali čini se pomoću svog metabolizma prevode Selekcionisani kvasci koji su u praksi
da ipak nešto nedostaje. šećer iz komine u alkohol. Na pokožici pokazali odlične rezultate:
voća nalaze se ”divlji“ kvasci koji nisu
Osnovni preduslov za dobijanje pogodni za fermentaciju pa u ko- QA23 – kvasac za bela vina i
kvalitetne rakije kao i vina je zdravo mini ostaje veća količina neprevrel- voće sa belim vrenjem (jabuka,
voće. Trebalo bi koristiti samo fiziološ- og šećera, a krajnji rezultat je nek- kruška, kajsija...), Cross Evolution
ki zrele i neoštećene plodove. Prezre- valitetna rakija. Iz tog razloga baš i - kvasac za bela i roze vina, BDX -
lo, plesnivo i oštećeno voće ima lošu koristimo selekcionisane kvasce. Oni kvasac za crvena vina i voće sa
aromu, brzo gubi aromatične kompo- pomažu pri stvaranju potrebnih aro-
nente, a ima i manje šećera. Kao i u ma i ostalih jedinjenja koje daju do- crvenim vrenjem (šljiva), a
svakom pravilu, postoje izuzeci. To su bar ukus i miris destilatu. To će na- tu je i jedan od n
u ovom slučaju kruška i jabuka. Njihovi jbolje uraditi selekcionisani kvasci.
prezreli plodovi imaju više aromatičnih Za ove namene nikako ne bi trebalo najotpornijih kvasaca na
komponenti i daju kvalitetniju rakiju u koristiti pekarski kvasac. teške uslove fermentacije
odnosu na drugo prezerelo voće. Za
dobijanje kvalitetnijeg finalnog proiz- Tokom fermentacije kvasci Lalvin V1116.
voda svakako će pomoći enzimi, troše energiju. Komina ne
selekcionisani kvasci i hrana za kvasce. sadrži sve potrebne hranl-
Uloga enzima je da poveća randman jive materije za rast i razm-
šire, tj. količinu alkohola koja se dobija nožavanje kvasaca. Prema tome,

26 | agrolist časopis

Časopis broj 2

ENOLOŠKI PREPARATI POMAŽU VINARIMA

Sprečite na vreme
negativne procese u vinu

Izborite se sa oksidacijijom i potamnjivanjem šire. Sprečite štetne
uticaje ostataka pesticida i teških metala. Sačuvajte aromatski
potecijal grožđa. Struka zna kako.

Česte padavine, grad i ostali
nepovoljni klimatski faktori,
naročito u fazi šarka vinove
loze, stvorili su u većini vino-
gradarskih lokacija povoljne uslove za
pojavu bolesti a pre svega botritisa.
Sve upućuje na to da ćemo ove go-
dine u grožđu a samim tim i u širi imati
povećan sadržaj enzima lakaze koja je
produkt metabolizma botritisa. Lakaza
je enzim oksidativnog karaktera čija
aktivnost dovodi do veoma brze oksi-
dacije odnosno do potamnjivanja šire.
Za razliku od enzima grožđa tirozinaze
čiji uticaj može da se inhibira upotre-
bom vinobrana, lakaza je otporna na
uticaj vinobrana.

U slučajevima kada imao prisustvo Pored navedenog možemo očekiva- caj skladištenja vina i vratiti vinu arome
enzima lakaze oksidaciju ne možemo ti i pojavu ostataka pesticida i teških i svežinu koju je imalo. Primenjuje se u
sprečiti povećanjem koncetracije vi- metala u vinu a takođe i prisustvo gru- količini od 20-60 g/hl u zavisnosti od
nobrana, stoga je neophodno da ove bih polifenola i pojavu braon boje u uslova i realne opasnosti od pojave
godine primenimo enološka sredstva vinu. Kako bi izbegli navedene štetne nekog određenog problema.
koja u sebi sadrže vitamin C i određenu uticaje, za tretman šire preporučuje-
vrstu tanina. Idealan odnos vinobrana mo inovativnu formulu koju možemo Tekuća vinogradarska sezona nam
(60%) , vitamina C (20 %) i tanina pro- pronaći u sredstvu PK SOL M2. U pi- donosi pored ostalog i značajno sman-
tiv oksidacije (20%) možemo naći u tanju je sredstvo za bistrenje i stabi- jen aromatski potecijal grožđa. Perdo-
enološkom sredstvu OxylesS. lizaciju koje sadrži kitozan (dobijen iz mini iz Italije nudi prirodno rešenje tog
soja Aspergillus niger koji je specijalno problema u vidu tanina koji se koriste
OxylesS nam pruža sigurnost razvijen za potrebe bistrenja i stabili- tokom fermentacije. U pitanju su tani-
da ćemo poništiti dejstvo zacije), PVPP i protein iz graška. Čis- ni FERMENTAN LEMON za bela vina
enzima lakaze a i ostalih toća sastojaka pomešanih u optimal- i FERMENTAN BERRY za crvena vina.
nom odnosu garantuje bzo i efikasno Fermentan Lemon dobijen je ekstrak-
činilaca koji mogu dovesti do delovanje na polifenole i oksidirajuće cijom na veoma niskoj temperaturi iz
pojave oksidacije odnosno do frakcije. Zbog toga je primena PK SOL drveta citrusa, dok je Fermentan Ber-
M2 idealna za prevenciju ili otklanjan- ry ekstrahovan iz bobičastog voća.
potamnjivanja šire. je oksidacije, promene boje, pojave Pored povećanja i očuvanja aroma ovi
gorkog ukusa. Pored navedeneg ovo tanini u velikoj meri štite širu (vino) od
Oxyless se primenjuje priskanjem ga- sredstvo može ublažiti i negativni uti- oksidacije.
jbica sa grožđem ili u toku muljanja u
količini od 10-25 g/hl kod belih sorti i Nikola Malićanin
20-30 gr/hl kod crvenih sorti.

agrolist časopis | 27

Savacoop - Agrolist

LEPO I PRAKTIČNO

Uzdignute leje

DVORIŠTA U KOJIMA SU NAPRAVLJENE UZDIGNUTE LEJE SVAKAKO
ĆE DOBITI NA DEKORATIVNOSTI, A RANIJE PRISPEVANJE BILJAKA I
VEĆI PRINOS BIĆE ADEKVATNA NAGRADA ZA ULOŽENI RAD.

Mnogobrojne su prednosti Pre formiranja leje potrebno je odrediti Najvažnije prednosti gajenja bilja u
uzgoja povrća, začinskog njenu veličinu i položaj, imajući na umu uzdignutim lejama su ušteda prostora,
bilja i cveća u uzdignutim da je potrebno obezbediti dovoljno ranije prispevanje, a svako i zadovolja-
lejama. Biljke u njima bolje mesta da leji može da se priđe sa svih vajući prinos po jedinici površine.
uspevaju zbog dodatne toplote zem- strana. Ukoliko se leja pravilno izgra-
ljišta i optimalne prihrane hranljivim di neće doći do gaženja zemlje un-
materijma, a plevljenje korova će biti utar nje i na taj način će se obezbediti
lakše jer neće biti nepotrebnog sav- lakša obrada zemljišta, dobra aeracija
ijanja leđa. Ovaj način pogodan je za i dobra drenaža, što pogoduje biljka-
uzgoj biljaka na malim parcelama i na ma. Zbog toga je ovakav način uzgoja
siromašnim zemljištima koja nisu po- popularan u organskoj poljoprivredi.
godna za uzgoj određenih vrsta. Zemlja koja se nalazi u lejama zagreva
se brže, pa neke biljne vrste mogu da
Leja se sastoji od rama ili okvira koji prispeju ranije i da im se produži se-
može biti napravljen od različitih ma- zona.
terijala (kamen, cigla, drvo). Kako bi
što manje vode oticalo, uzdignute leje Leje obezbeđuju i olakšanu zaštitu
oivičene drvetom sa unutrašnje strane od štetočina i korova jer je lakši pris-
trebalo bi da budu obložene folijom tup svakom delu u kome se biljke
ili najlonom. Unutrašnjost gredice tre- gaje. Ukoliko se na dno postavi sitnije
balo bi da bude ispunjena kvalitet- kamenje ili kamene ploče sprečiće se
nim zemljištem pomešanim sa kom- prodor krtica koje predstavljaju jednu
postom i đubrivom. Važno je da su sve od najznačajnijih štetočina u vrtlarstvu.
stranice okvira jednake kako bi gredi-
ca bila ravna. U suprotnom će doći do Zbog rastresitih slojeva u leji voda brže
slivanja vode u niži deo gredice i nak- isparava i potreba biljaka za vodom u
upljanja vlage, što može prouzrokovati njoj je mnogo veća nego u običnom
propadanje biljaka. povrtnjaku.

U zavisnosti od vrste koja se uzgaja Na kraju sezone leje se mogu zaštititi Jelena Šobić
optimalna visina leje iznosi od 80 do malčiranjem ili je uz malo truda moguće
120 cm. Važno je pripremiti kvalitetan napraviti jednostavnu konstruk-
supstrat kako bi rast i razviće biljaka ciju na koju će se postaviti
bilo uspešno. Na prinos biljaka utiču i folija za plastenike. Na taj
donji slojevi u leji koji se mogu sastoja- način otpornije
ti od granja i opalog lišća. Biljni ostaci biljke mogu
imaju više pozitivnih osobina: razlažući da izdrže
se, oslobađaju toplotu i povećavaju nepovol-
temperaturu zemljišta. Smanjujući raz- jne zimske
mak između biljaka smanjujemo i mo- uslove.
gućnost pojave nepoželjnih korovskih
vrsta.

28 | agrolist časopis

Časopis broj 2 VERTIKALNO OZELENJAVANJE

Zeleni zidovi
za zelenije gradove

Česti su primeri zelenih zidova sačinjenih od
mahovine i sukulenata. Sukulenti predstavljaju
vrste koje ne iziskuju često zalivanje, a svojom
raznolikošću pružaju širok izbor boja, oblika i
veličina.

Širenje naših gradova, na Osim deko- na dva načina. Jednostavniji modeli se
žalost, ne prate urbane ze- rativne vred- mogu zalivati ručno, dok drugi imaju
lene površine koje bi treba- nosti i ople- posebne sisteme za navodnjavanje.
lo da predstavljaju osnovno menjivanja
okruženje svakog kvarta. U nedostat- prostora, ukoliko se nalaze u zatvore- Pri formiranju zelenog zida preporuču-
ku prostora, veoma kreativno rešenje nom prostoru, zeleni zidovi popravljaju je se sadnja biljaka koje nisu zahtevne i
javilo se u vidu vertikalnog zelenila - mikroklimu i povoljno deluju na kvalitet ne iziskuju mnogo nege. Kada su biljne
zelenih zidova. vazduha. vrste u pitanju, potrebno je odlučiti se
za one koje su karakteristične za dato
Tradicionalan način stvaranja zelenih Vertikalno zelenilo može biti malih di- podneblje. Takve vrste iziskuju manje
zidova predstavlja uzgoj puzavica, menzija – kao ukras na zidu ili u pot- nege i pažnje. Česti su primeri zelenih
koje same po sebi traže oslonac i us- punosti prekriti ceo zid. Ukoliko se zidova sačinjenih od mahovine i suku-
merene su na zid, a mogu ga prekriti nalazi u objektima ono iziskuje manje lenata. Sukulenti predstavljaju vrste
u potpunosti. Pod vertikalnim ozelen- pažnje jer nije podložno spoljašnjim koje ne iziskuju često zalivanje, a svo-
javanjem ne podrazumeva se nekon- uticajima. jom raznolikošću pružaju širok izbor
trolisano širenje rastinja po površini. boja, oblika i veličina.
Celokupna površina zelenog zida tre-
Zeleni zid predstavlja površinu balo bi da bude podeljena na više U negovanje zelenog zida potrebno je
na kojoj je u potpunosti manjih jedinica. Na taj način se obez- uložiti trud i vreme, ali će rezultat biti
beđuje pokrivenost i ujednačenost više nego zadovoljavajući.
planski posađeno zelenilo. cele površine koja doprinosi dekorativ-
Uzgojena vegetacija je nosti ovakvog tipa ozelenjavanja. Zele-
ni zidovi mogu se vodom snabdevati
odvojena od konstruktivnog
dela zida koji je time zaštićen
od mogućeg dekonstruktivnog

uticaja biljaka.

Prednosti ovakvog načina ozelenja-
vanja su mnoge. Ukoliko se zeleni zid
nalazi napolju može stvoriti izolacioni
sloj i na taj način smanjiti buku iz spol-
jašnje sredine. Ukoliko se vertikalno
zelenilo nalazi napolju, spoljašnji uti-
caji su ograničavajući faktori i veoma
je važno uzeti ih u obzir. Vetar, kiša,
sneg, pa čak i nepristupačnost su fak-
tori kojima su spoljašnji zeleni zidovi
izloženi. Vertikalno zelenilo može se
upotrebiti i za prekrivanje neuglednih
zidova.

Jelena Šobić
agrolist časopis | 29

BUDIMO HUMANI Savacoop - Agrolist
Udruženje Građana
“Savacoop” podržao akciju
skupljanja novca za socijalno “Košnica”
ugroženu decu Pavleka Miškina 18

PRVOG DANA NAKON VASKRSA ZAPOSLENI U Novi Sad
“SAVACOOP-U” ORGANIZOVALI SU HUMANITARNO
TAKMIČENJE U TUCANJU JAJIMA. AKCIJI SE UZ
OBAVEZNU NOVČANU PARTICIPACIJU PRIDRUŽIO
CEO KOLEKTIV. SAKUPLJEN IZNOS DONIRAN JE
UDRUŽENJU “KOŠNICA”

Humanitarno udruženje “Košnica” osnovano je u
Novom Sadu 2005. godine , sa ciljem prikupljanja
novca za pomoć deci bez roditeljskog staranja i
socijalno ugroženoj deci. Do sada su organizova-
li 14 sportsko-ekoloških kampova “Košnica prijateljstva“ i
ugostili preko 800 mališana i 500 volontera koji su učestvo-
vali u realizaciji projekta. Osim ovog kampa, projekat “Više
od igre“ sprovodi se već četiri godine, a pozorišni festival
“Radosno detinjstvo“ devet godina.

Ove godine u Begečkoj jami održan je još jedan kamp za
mališane bez roditeljskog staranja. “Savacoop” se pridružio
akciji skupljanja novca za socijalno ugroženu decu. Prvog
dana posle Vaskrsa zaposleni u “Savacoop-u” organizova-
li su humanitarno takmičenje u tucanju jajima. Akciji se uz
obaveznu novčanu participaciju pridružio ceo kolektiv.
Sakupljen novac doniran je udruženju “Košnica”.
Svaka pomoć “Košnici” je dobrodošla a više informacija o
Udruženju možete pronaći na adresi www.kosnica.org.

30 | agrolist časopis

Časopis broj 2
agrolist časopis | 31

Savacoop - Agrolist

ZANIMLJIVOSTI

Cenimo zemlju
KOJOM HODAMO!

Malobrojni znaju da je zemljište gotovo neobnovljiv
izvor. Preko 1.000 godina potrebno je da bi se formirao
1 cm zemljišta. Zemljište ima neverovatno važnu ulogu u

našim životima.
Evo i zašto...

Obezbeđuje hranu -
95% hrane i sirovina
proizvedeno je iz zemljišta
Predstavlja prirodni filter za
vodu – veže loše materije iz
vode i na taj način prečišćava
Neguje biodiverzitet - u jednoj supenoj
kašiki zemljišta ima više organizama
nego ljudi na celoj Zemlji

Obezbeđuje zdravlje ljudi - većina dobro znanih antibiotika,
uključujući i penicilin, vode poreklo od zemljišnih mikroorganizama.

Da li ste znali da je preko 500 antibiotika koje danas koristimo,
darovano od zemljišnih mikroorganizama!?

32 | agrolist časopis

Časopis broj 2

Poljoprivreda se javlja 10.000 g. p. n. e. tokom prve poljoprivredne Gajenje voća se pojavljuje
revolucije, kada su nomadska plemena počela s gajenjem useva. Osim “tek” oko 6.000 p.n.e. a prva
toga, tada se prvi put pojavljuje 8 tzv. “osnovnih useva”: emmer pšeni- vrsta koja je počela da se
ca, einkorn pšenica, ječam, grašak, sočivo, grahorica, naut i lan. uzgaja bile su smokve.

Plugovi su napravljeni na Bliskom Istoku
ubrzo nakon pojave poljoprivrede. Prvi
plug se zvao ARD i bio je napravljen od

naoštrenih grana drveća.

Banana je voćna vrsta broj jedan u svetu. Arapski naučnici razvili su 644. godine
Četvrta je kultura i nalazi se iza vetrenjače za navodnjavanje. Do 1.000. godine,
žita, pirinča i Arapi uvode i đubrivo kako bi obogatili zemljište.
kukuruza. Indija
uzgaja više Farmeri danas proizvode 262% više hrane
banana nego bilo nego 1950. godine uz manje rada i
koja druga zemlja, a repromaterijala (seme, pesticidi,
slede Filipini, Kina i Ekvador. đubrivo).

1950. 2018.

Više od 100 poljoprivrednih kultura oprašuju
pčele. Za jedan od tri zalogaja koje ljudi poje-
du zaslužne su pčele.

agrolist časopis | 33

Savacoop - Agrolist

ENIGMATIKA

1 NAŠA PRODUKT NEMAČKI NASRT, JAPANSKA ORSON NEDO- DRŽAVE, ITALIJANSKI AUTOR: FRANCUSKI
GLUMICA IMITACIJE FUDBALER, NAPAD MERA ZA VELS STATAK BUDŽETI PEVAČ, LJUBICA DRAMSKI
POVRŠINU ROSI BOBOŠ
MATEUS AMPER PISAC, ŽAN

SPRAVA ZA
MERENJE
TOPLOT-
NOG ŠIREN-
JA TELA

UVIJATI, PRVI VOKAL
OBMOTA- MUZIČKO
SCENSKO
VATI DELO

VAŽAN, NAPLAVINA
NEOPHO-
NAKARADA
DAN
MALI RT, NATOPINA ITALIJA GLUMICA
(mn) AZIJSKI MARGARET
RTIĆ NADA NOMAD
ASOCIA- OBRIĆ DANAK,
TION OF HARAČ
AMERICAN
RAILROADS NATRIJUM ARGON
VESNA
TRIVALIĆ DEO NOGE MERA ZA GRAD U
(mn) POVRŠINU FENIKIJI
KALIJUM
INDUSTRI- (mn)
JSKI UGALJ
NEMAČKA
KLIZAČICA

KOTOR

NAPUNITI
VATROM

DETALJNO
SAGLEDA-
VATI TEMU

STRUČNJAK
U MATEM-

ATICI

NAŠA
GLUMICA

ŽIGON

PRIJATELJ INTENZITET
(turc.) 10 I 17
SLOVO
KONJ U
NARODNOJ AZBUKE
PESMI (mn)
TONA
VRSTA DALMA-
MINERALA TINSKA
UZREČICA
OBRAĐIVAN-
JE ZEMLJE BELGIJA
ALATOM SA
SLIKE
SLOVO

ARAPSKOG
PISMA
KARAT

PEVAČ MILE
KNJIGA,
ĆITAP

34 | agrolist časopis

agrolist časopis | 35