Вуков рјечник (1)

Вук Стефановић Караџић

1

Биографија Вука
Стефановића Караџића

Вук Стефановић
Караџић (Тршић, 6.
новембар 1787 —
Беч, 7. фебруар 1864) је
био српски филолог, реформатор
српског језика, сакупљач
народних умотворина и писац
првог речника српског језика.Вук
је најзначајнија личност српске
књижевности прве половине XIX
века .

Имао је неколико браће и Тршић - Родно место Вука
сестара који су умрли. У Стефановића Караџића
тадашње време се веровало
да је то због духова и
вештица. После смрти доста
његове браће његови
родитељи су му дали име
Вук да би то име отерало
духове и вештице

2

Занимљивости из живота Вука
Стефановича Караџића

Вукове љубави...

У историји су забележене три Вукове љубави.
Прва и највећа Вукова љубав била је Ружа Тодорова. Заволели су се када су имали
само 17 година, у време пред избијање Првог српског устанка.
Друга жена у Вуковом животу била је Сара, млада удовица крајинског кнеза и великог
трговца Мише Карапанџића. Њихов однос започео је великим пријатељством. Вук је
тада имао само 25 година, док је Сара била 10 година старија. Веза је завршена,када
је Вук био приморан да напусти Неготин, а она му никада није опростила што ју је
оставио.
Након што је стигао у Беч, упознаје Ану Марију Краус,ћерку богатог аустријског
трговца. Иако је са Аном имао складан и срећан брак, Вук никада није заборавио
своју прву љубав, Ружу Тодорову.
Вукова деца...
Вук је са Аном имао тринаесторо деце,али је само двоје надживело своје родитељ.
Остала деца сунажалост, умрла у детињству или у раној младости. Вукова изјава
поводом тога, остала је запамћена: „ Чини ми се да ће од све моје деце остати само

3

Први Вуков рјечник

Против српског рјечника у првом реду

била је црква на челу са

митрополитом Стеваном

Стратимировићем из следећих

разлога:

Због примене новог правописа у
њему и избацивања неких слова
која су се налазила у црквеним
књигама;

Због доста турцизама којих је било
у речничком фонду;

Из страха да се „не упропасти
словенски језик на штету цркве
и тиме допринети чак и
пропасти српске нације“;

Против српског речника био је и остали учени свет. Стратимировић је чак наредио да
се у Карловцима 1819. године спали Вуков речник.

Многи су га тражили и имали: Пушкин, Гете, Јаков Грим, Леополд Ранке, Адам
Мицкиевич. За све њих то је био велики европски и културни догађај, утолико више
што су речи биле објашњаване и на латинском и немачком језику.

Један од ретких учених познатих људи од тадашње Србије који је са усхићењем
дочекао друго издање српског рјечника из 1852. године и одмах уочио његов
свестрани значај за српску науку био је Јован Ристић, историчар и књижевник.

Вуков речник је био извор за многобројна истраживања. Речник је огледало живота
Срба кроз векове, прва српска енциклопедија свеукупног живота, у којој се слило и у
којој се нашло све што је сачувано у колективном памћењу и за шта се знало од
памтивека.

Позната је чињеница да је Вук све речи објашњавао на српском, латинском и
немачком. Уз објашњења на српском – да био што боље појаснио нека значења он је
уносио и текстуалне делове: описе, записе, цитате, примере из народног и личног
живота, из народног стварања и веровања, из историје. Тако се на једном месту
нашло све што обележава живот српског народа. Зато је ово Вуково дело на први
поглед речник, иначе оно је много више од тога, далеко значајније но што се
обичном читаоцу у први мах чини.

4

Шта све данашњем читаоцу открива
Вуков српски рјечник?

1.Даје нам слику патријархалног живота у ондашњој Србији, о породичним
задругама, илуструјући то конкретним примерима а све поводом објашњавања
речи као што су: клијет (кућа домаћинства), редара или старјешина.

2.Даје слику класне структуре и занимања која су била актуелна у ондашње време
(газда, слуга, сељаци, пандур, мутавџија, сарач, чизмар...).

3.У Вуковом српском рјечнику садржани су пагански, хришћанско-византијски и
оријентални културни слојеви у животу српског народа.

4.У Вуковом рјечну су приказана народна веровања, обичаји, сујеверја.

5.Речник доноси географске називе, описе места, планина, насељених места.

6.У Вуковом речнику су се нашле разне песничке и прозне врсте: пословице,
загонетке, заклетве, клетве, бајалице,тужбалице, обредне песме, обичајне и
шаљиве песме. У свој речник је унео и око 40 омањих приповедака: легенде,
анегдоте, бајке, приче о животињама.

7.У овом речнику су многи записи из Вуковог живота, што му даје и својство
мемоарске књиге.

8.Ово дело Вука Караџића на многим местима обогаћено је и историјским
чињеницама.

5

Други Вуков рјечник

Године 1852. издато је Караџићево Друго издање Вуковог рјечника
капитално дело, друго издање
"Српског рјечника" са 47.427 речи Ђура Даничић
које су биле акцентоване. Друго
издање, је допуњено и прерађено у
односу на издање из 1818. Вуков
сарадник на другом издању био
је Ђура Даничић.Вуков Рјечник није
обично лексикографско дело, него
нешто много више од тога,
енциклопедија српског народног
живота, у којој су описана народна
веровања, обичаји, ношња, унесени
исцрпни подаци о нашим
крајевима, о друштвеним односима
и национално-политичким
приликама, о флори и фауни, о
просвети и школама, о оружју и
оруђу: дело је богато илустровано
народним умотворинама:
пословицама, приповеткама,
загонеткама, предањима те
стиховима из лирских и епских
песама. Рјечник је синтеза целога
Вуковога рада. У њему су
заступљене све гране његове
делатности:
и филологија и етнологија,

6

Вукодлак – вукодлак се зове човек у кога послије смрти 40 дана уђе некакав
ђаволски ду, и оживи га. Потом вукодлак излази ноћу из гроба и дави људе по
кућама и пије крв њиову. Вукодлаци се обично појављују зими.
Чешљати – пошто сунце зађе, кажу да се не ваља чешљати да браћа не умру.
Угризак – сваки човек да туђ угризак нехотице не загризе јер кажу да ће се
свадити с подне учитељ бије без икакве кривице само зато што је субонијем чији
је он.
Голубац – у пожаревачкој нахији један стари град на Дунаву (Срби приповедају
да га је зидала Ђурђева Јерина ради голубова – као голубњак).
Чанци Краљевића Марка – у нахији ужичкој у планини Маљену, на путу из
Ваљева у Ужице, у камену као два чанка пуна хладне воде, која нити кад
прелази, нити се познаје да је мање кад се пије, нити се види откуд извире
(пример легенде).
Пример загонетке: Чуча чучи, бјега бјежи, скочи чуча те ухвати бјегу (мачка и
миш).
Пример пословице: Два без душе, трећи без главе. – Кад врба грожђем роди. –
Време гради, време разграђује.
Бубота – кад сам ја у Лозници ишао у школу, био је обичај да ђаке у суботу

Милица Божовић

Богданка Брајовић

Ксенија Дамљановић

Милица Петронијевић

7