The words you are searching are inside this book. To get more targeted content, please make full-text search by clicking here.
Discover the best professional documents and content resources in AnyFlip Document Base.
Search
Published by Bobana, 2021-04-26 13:00:05

Школски часопис-Средња школа Житорађа

Парламентарац

Школски часопис Средње школе у Житорађи

Број 1
Април, 2021. године

Драги читаоци,
Пред вама се налази први број нашег школског часописа

„Парламентарац“ намењен бившим, садашњим и будућим
ученицима, родитељима, наставницима и свим пријатељима
Средње школе у Житорађи. Аутори текстова и прилога су
ученици и наставници, чланови и руководиоци Ученичког
парламента наше школе, па је, из тог разлога, и часопис
добио име „ Парламентарац“.

У осмишљавању концепције часописа ученици су се
руководили жељама и очекивањима својих другова, те ћете на
страницама које следе пронаћи садржаје који прате свакодневни живот школе,
садржаје везане за пољопривреду, машинство и економију и, наравно, садржаје који
чине саставни део средњошколских интересовања.

„Парламентарац“ је, пре свега, сведочанство о тимском раду ученика и
професора, размени идеја и креативним почецима неких, сигурно смо, будућих
успешних људи. Уложили смо доста труда и надамо се да вас нећемо разочарати.

Бобана Ђорђевић,
Главни и одговорни уредник

Садржај

Реч директора ......................... 3 Добре и лоше стране
Наша школа............................... 4 интернета. ............................ 18
Наши професори...................... 8 Дигитално насиље............... 19
Наши спортисти .................. 10 Учимо да учимо ..................... 21
Етичка дилема....................... 12
Одрастање кроз средњу
Rазвијање предузетничког школу ........................................ 24
духа у нашој школи. ............ 14
Пословни изазов. .................. 16 Зашто уписати нашу
школу ........................................ 26
Дан борбе против Креативни кутак.................. 28
вршњачког насиља. ............ 17 У сећању.................................... 32
Необавезне лекције.............. 33

2

Реч директора....

Драги ученици, наставници, родитељи и пријатељи наше
школе,

На самом почетку морам да кажем да ми је велика част што
се тренутно налазим на челу Средње школе у Житорађи. Бити
директор једне образовно-васпитне установе је велики изазов, али
и велика одговорност.

Средња школа у Житорађи је заједница у којој се на
четири године укрштају путеви ученика и наставника како би се, кроз рад, учење и
праксу омогућило ученицима да се припреме за живот у савременом друштву препуном
изазова и постану особе са изузетним људским и професионалним квалитетима.

Од свог настанка па до данас, наша школа постиже запажене резултате и успехе
ученика, како у наставним тако и ваннаставним активностима. Трудимо се да у школи
успоставимо односе прожете поштовањем и уважавањем, да развијемо грађанску
одговорност и емпатију, једном речју, да створимо конструктивну и пријатну атмосферу у
којој ће наши ученици учити и одрастати, развијати се, померати сопствене границе...

Часопис који се налази пред вама резултат је ентузијазма и заједничког рада
наставника и ученика наше школе. На овај начин желимо да покажемо да наша школа
потенцира ефективну сарадњу наставника и ученика, у први план ставља потребе и
интересовања ученика и труди се да савременим методама мотивише ученике за рад,
истраживање, размишљање, читање и учење. Желимо да промовишемо таленат, знање и
креативност и афирмишемо успехе и залагања наших ученика.

Душан Крстић,
Директор школе

3

Наша школа

Средња школа у Житорађи основана
је 1978. године као део школе , , 15.
Мај“ у Прокупљу. Од 1982. године почиње
да школује браваре и електрозавариваче на
другом степену стручне спреме, а 1987.
године постаје потпуна четвороразредна
средња школа са пољопривредном и
машинском струком. У саставу поменуте
школе ради до 1993. године. Исте године
постаје самостална и мења име у
Пољопривредно-машинска школа у
Житорађи. Од 2005. године одлуком
Школског одбора мења назив у Средња
школа и обогаћује своју образовну понуду
увођењем подручја рада економија.

Школа тренутно има 247 ученика који
су распоређени у 11 одељења. Образује
ученике на четворогодишњим смеровима и
то у три подручја рада, са 3 образовна
профила: пољопривредни техничар,
машински техничар моторних возила и
финансијски администратор. У школи је
запошљено 60 људи, од чега је 47
наставника.

Ученицима је на располагању 12
учионица од којих су три специјализоване
за финансијско-рачуноводствену обуку,
информатику и пословну информатику. У
склопу школе је и машинска радионица и
технички преглед за практичну наставу
ученика из подручја рада машинство и
обрада метала као и возило за обуку
ученика за полагање возачког испита.
Ученици из подручја рада пољопривреда,
производња и прерада хране са својим
професорима обрађују у склопу практичне
наставе 70 хектара земље.

4

Пољопривредни техничар

Пољопривредни техничар је образовни профил
са најдужом традицијом у образовној понуди Средње
школе у Житорађи. Пружа образовање у
пољопривредној струци, које се стиче кроз проучавање
стручних предмета током све четири године
школовања.

У току школовања на образовном профилу
пољопривредни техничар, поред општеобразовних
предмета, изучавају се и стручни предмети као што су
педологија и агрохемија, заштита биља, воћарство,
сточарство, ратарство, повртарство, пољопривредна
техника, органска производња и многи други.

Стечена знања из стручних предмета ученици примењују на практичној настави која
се одвија на школској економији. Средња школа у Житорађи располаже са 70 хектара
обрадивог земљишта, два трактора, пластеником и још пуно савремене пољопривредне
опреме и механизације.

У складу са свом расположивом механизацијом и условима које наша школа
поседује, омогућавамо својим ученицима овог образовног профила и теоријску и
практичну обуку вожње трактора, након које добијају дозволу за руковање трактором и
бројне могућности које им оно омогућава у будућем раду.

Након завршетка овог образовног профила, ученици као пољопривредни техничари
могу да се запосле у пољопривредним апотекама, расадницима, као и у свим
организацијама које се баве производњом и продајом пољопривредних производа.

После завршене средње школе постоји велики избор смерова на пољопривредном
факултету на коме ученици знање стечено у средњој школи могу проширити. Такође,
поред поменутог факултета ученици могу уписати и факултете из других области.

5

Машински техничар моторних
возила

Образовни профил машински техничар
моторних возила омогућује ученицима да уђу у свет
мотора и аутомобила. Задаци машинског техничара
моторних возила су да обавља текуће одржавање и
поправку возила, утврђује квар провером и
прегледом целог возила, проверава функционисање
поправљеног дела и целовите машине.

Како је посао машинског техничара моторних
возила најчешће везан за аутомобиле, Средња
школа у Житорађи ученицима овог образовног
профила нуди теоријску и практичну обуку вожње,
након које сви ученици бесплатно добијају возачку
дозволу Б категорије.

На часовима стручних предмета и практичне
наставе, који се одвијају у добро опремљеном
кабинету и школској радионици, ученици стичу
теоријска и практична знања о раду и поправци
мотора и моторних возила. Осим тога, ученици овог
образовног профила похађају праксу и у приватним
радионицама са којима наша школа срађује у циљу
пружања најбоље могуће практичне обуке својим
ученицима.

Током четворогодишњег школовања на овом
образовном профилу ученици се оспособљавају да
врше сервис, одржавање моторних возила,
одређивање и отклањање неисправности на
возилима као и растављање и састављањеделова и
склопова приликом одржавања возила.

Након завршетка школовања на овом
образовном профилу наши матуранти су у
могућности да потраже запослење у неком од
постојећих сервиса, у предузећу на одржавању
возила или да покрену сопствени посао у виду
отварања приватног сервиса за поправку моторних
возила.

Уколико се одлуче за даље школовање, наши
матуранти имају одличан пролаз на машинском
факултету, али и многим другим факултетима који
нуде образовање из сродних подручја рада.

6

Финансијски администратор

.
Образовни профил финансијски администратор развијен је по угледу на стручне
профиле западно – европских земаља. Школовање траје четири године.
Уписивањем овог образовног профила ученици стичу знања и вештине у свим
сегментима финансијско – рачуноводствених послова као што су обављање платног
промета, спровођење свих облика књиговодствених евиденција, праћења и контроле
пословања предузећа, утврђивање резултата, састављања извештаја, израде различитих
врста обрачуна и калкулација, израде пословних писама, обављања пословне
комуникације са купцима и добављачима.
Настава финансијско-рачуноводствене обуке се обавља у савремено опремљеном
кабинету за финансијско – рачуноводствену обуку где се симулирају послови из области
рачуноводства и финансија организовани кроз службе које постоје у оквиру неког од
предузећа.
У другом, трећем и четвртом разреду блок настава се реализује из предмета
Финансијско-рачуноводствена обука и има за циљ да теоријска знања која су претходно
стечена повеже са праксом. Циљ овог облика наставе јесте провера у пракси, стечених
знања и практично овладавање вештинама за обављање финансијско-рачуноводствених
послова.
По завршетку школовања на овом образовном профилу у Средњој школи у Житорађи
наши матуранти ће бити оспособљени да, на радним местима финансијских
администратора поштују и примењују правне прописе и стандарде у својој области,
обављају различите административне послове, познају и примењују мере фискализације,
да самостално обављају послове патног промета.
Такође, уколико се наши матуранти одлуче за даље школовање имаће одличан
пролаз на вишим школама и економском факултету, али и многим другим факлутетима
који нуде образовање из области природних и друштвених наука.

7

Наши професори

Када смо одлучили да покренемо часопис у
коме представљамо нашу школу и
активност везану за рад исте, жеља нам је
била да у сваком броју представимо по
једног нашег професора. Овог пута смо
одлучили да то буде професорка српског
језика и књижевности Зрела Тодоровић.

Можете ли нам, за почетак рећи нешто Колико се процес образовања
о себи? Ко је професорка Зрела ван променио откад сте ви били ученик?
учионице?
Ko je професорка Зрела ван учионице­? На то Школа некад и сад – неупоредиво!
питање није ни лако ни једноставно Однос према раду и учењу, дисциплина,
одговорити, и незахвално је јер је већина нас међуљудски односи, све... И нисам сигурна
склона да о себи мисли све најбоље. Боље би (јесам,али није лепо да кажем!) у чију
то други урадили и сасвим сигурно бисте чули корист иде та разлика... Не мислим да је
сасвим опречне ставове, као и о већини људи. вишак непотребних (!) информација за
Човек је саткан од врлина и мана, нема младог човека неподношљив терет, пре
савршеног, важно је шта претеже... Дакле, мислим да ће га навести да у том обиљу
изван учионице ја сам мајка, супруга, ћерка, проналази оно што га занима, научити га да
сестра, пријатељица, верујем добра, врши селекцију, да одваја битно од
пожртвована, одговорна, понекад сигурно небитног, за њега лично и за његове
исувише строга, критична и захтевна, као што изборе. Не видим да је било ко од моје или
сам и према себи; вечити сам ђак који увек старијих генерација скренуо с памети од тог
почиње испочетка и неко ко ће пре видети вишка теорије и мањка праксе! Где све нема
добро и лепо у човеку него нешто друго, мада наших стручњака!? Високи циљеви, велики
знам да понекад будем и ситничава; истина и захтеви покрећу човека; ако их нема, у
правичност су ми врховни постулати, а за то се најбољем случају стајаћемо у месту, а
данас није лако изборити – конфронтације по можда чак и назадовати. Ширина, дубина,
том питању су честе и неизбежне и тешко је разноврсност знања и културе – коме то
кад увидите да сте усамљени у томе иако знате смета!? Права и обавезе некад и сад? Као
да многи деле исто мишљење, увек се ту нађу ђак имала сам обавезу да учим, вероватно
неки и нечији интереси, можда и страх; неко смо имали и права, али о њима нико није ни
сам ко не воли да повређује људе и зато често говорио, није ни било потребе иако су
прећутим истине које боле; као наставник то ћушке, прутић, лењир, ћошак и сл. били
сигурно радим чим посегнем за јединицом и саставни део педагошког третмана, чак и за
подједнако сам несрећна као и ученик, коме је најбоље ђаке. Коме да се пожалите кад прво
тешко да схвати да је то из најбољих намера; што родитељ учитељу или наставнику
мислим да сам одговорна, завршавам све своје каже:
обавеза иако не увек на време и зато сам ,,Удри слободно, ко своје!“ Верујте, нико од
незадовољна сопственом организацијом нас не вуче трауме због тога, то нам је једна
времена, увек ми недостаје неки минут; волим од омиљених тема уз коју се слатко смејемо
природу и згражава ме примитивизам и кад се окупимо на годишњицама матуре.
неодговорност, највише човекова према Мислим да је данас тај баланс права и
самоме себи и према природи, што се олако обавеза нарушен и да смо мало пренаглили
узима то што нам је као највећи поклон дато на у подражавању неких модела образовања
уживање; боли ме кад видим да млади људи који једноставно не одговарају нашем
не развијају своје потенцијале него их сатиру менталном склопу, још не. Писмени задатак
старајући се више о телу него о души; такође, данас подразумева час припреме, обавезно;
сматрам великим успехом, срећом и траже се теме и задаци унапред , а нама је
богатством то што сам сачувала пријатеље из тек кад се наставник појави на вратима са
детињства, упркос чињеници да смо расејани вежбанкама под мишком, билојасно шта нас
свуд по свету. И неко сам ко верује да лепа чека, што значи да смо увек морали да
реч, пристојност и култура јесу златан кључић будемо спремни... А резултати сигурно нису
за сваку браву и ко има још много циљева и ништа лошији били, напротив! Но, то беше
жеља и надам се да ћу умети и имати снаге и давно, али много шта се окреће укруг и
времена да их реализујем. враћа...

.

8

Како сте се одлучили да студирате Да можете сада да бирате, да ли бисте
књижевност? Да ли је то била Ваша опет изабрали ово занимање?
жеља или само сплет околности? Већ сам рекла да бих опет исто изабрала.
Није лако, али је лепо; многи кажу како
Избор занимања био је само мој! И то немамо у друштву уважавање какво су некад
је моја прва велика победа. Отац је желео да имали просветни радници, али ако га ми за
( као што често родитељи у деци виде некога себе имамо, туђе нам није ни потребно.
ко ће остварити њихове неостварене снове) Самопоштовање за сваког човека је важна
студирам економију, у Сарајеву, оно што је он ствар.
започео па није довршио, мајци је било Можете ли да нам испричате неку
свеједно, само да је факултет, а ја сам занимљиву анегдоту са Вашег часа?
желела књижевност, и то у Београду! Па баш ми нешто ништо не пада на памет! Да
Устрајала сам и срећна сам због тога јерданас ли се ви нечега сећате? Да, Памтим многе
имам задовољство да радим посао који ситуације, али нису баш у духу текућих
волим, без обзира на све отежице и искушења процеса...
која нису ни просвету заобишла у годинама и Сигурни смо да много волите да
деценијама које су иза нас, мислим на рат, читате, па нас занима које су Ваше
санкције, агресију, реформе и сл. И опет бих омиљене књиге?
истобирала! Волим да читам, мада ишчитавање школске
На шта сте најпоноснији када је у лектире не оставља времена колико бих
питању ваш рад у настави? желела за моје личне изборе , али имам фазе
Трудим се да у раду дајем максимум, да свој кад ми је потребан одмор од тога. Не знам
посао радим најбоље што могу ( мада увек зашто, можда због тога што ме дуже читање
може боље!) и то је оно на шта могу да будем замара, вероватно због диоптрије. Што се
поносна. Истина, понекад ни то није довољно препорука тиче, некад бихвас упутила само на
јер, ако игде, оно у школи штап има два оно проверено, на оно што се класиком
краја, и ви и ми смо на истом задатку и сматра, а данас, у општој девастацији културе
потребно је да сви дајемо максимум или бар читања, правим компромис па кажем - боље
довољно да би се циљеви остваривали; кад то ишта него ништа! Уживам у књигама које ми
изостане, увек сам више тужна него пружају могућност да упознам историју и
незадовољна, а онда се сетим да је природно културу далеких народа, књиге које
да се разликујемо, да имамо различите кокетирају са историјом јер јеи историја моја
склоности и интересовања и да не морају сви велика љубав, књиге које не презају да
у књизи да виде врхунаравну лепоту, мудрост разголите сложену структуру човековог
и историју света и човека. Поносна сам и због психичког и моралног бића, једино нисам
радости и елана са којим полазим на посао, и особит љубитељ књига са доминантно
због осмеха са којим ме срећу многи моји филозофском тематиком, за њих ми треба
бивши ђаци и задовољства које осетим кад у посебно расположење а богме и стицај
њима видим успешне и остварене младе околности - мир, самоћа... Кога бих
људе, уверена да сам бар мрвицу и ја препоручила? Ако сте ишчитали Андрића,
допринела томе, како год . Колико год Селимовића, Црњанског,Ћосића, Пекића, наше
образовање било важно, важно је и народне умотворине, Шекспира, Толстоја,
васпитање и ја кроз свој предмет управо Достојевског, Библију, ... узмите Мо Јена
настојим да то радим. И поносна сам, можда (Смрт на сандаловом коцу, Жабе...),Харуки
најпоноснија, због тога што могу да заволим, Муракамија (1984...), Мириаму Ба( Једно дуго,
сваку нову генерацију, сваког ђакаа свим дуго писмо), Гинтера Граса (Лимени добош),
манама и врлинама, уверена да ће, кад се Орхана Памука ( Зовем се црвено...) – за
изборе са свим бубицама, хировима, почетак!
фрустрацијама ... стасати у ваљане људе.
Пошто предајете и у основној школи,
да ли вам је лакше да радите са
основцима или срењошколцима?
Да, ја већ двадесетак година радим и у
основној и у средњој школи. Средња дође
нешто као прва љубав јер је то моје прво
радно место, а онда, радећи годинама у
основној, схватила сам да је је наставнику
много лакше јер је он апсолутни господар
ситуације у учионици, што се рада тиче. У
средњој успех часа много више зависи од
ученика , од њихове активности, залагања,
јесу ли спремни за час и прочитали књигу
или нису...
Анђела Петковић IV3
Татјана Ивковић IV3

9

Нашu спортисти

Разговарали смо са Маљевић Веселином и Станковић Урошем ученицима
одељења 3/3 који се успешно баве спортом. Желели смо да знамо откад се баве
рукометом, зашто су баш тај спорт изабрали, колико им значи бављење спортом
и на крају, где виде себе у будућности.

Здраво! Реците нам на самом почетку нешто о себи!
Веселин: Па да почнемо од почетка. Рођен сам 16.05.2003. године. Ученик сам трећег
разреда смера Финансијски администратор. Тренирам рукомет у РК Житорађа и тренутно
играм на позицији левог бека.
Урош: И ја ћу почети од почетка. Рођен сам 25.11.2003. године. Ученик сам трећег
разреда смера финасијски администратор. Тренирам у РК Топличанин. Играм на позицији
десног крила.

Када сте почели да тренирате рукомет?
Веселин: Рукомет сам почео да тренирам 2010. године, када сам имао седам година
( рекративно). Могу да кажем да сам „озбиљно“ почео да тренирам тек 2015. године када
сам напунио дванаест година.
Урош: Рукомет сам почео да тренирам у дванаестој години. Морам да кажем да сам и
тада, кад сам тек почео да тренирам, имао исте амбиције и жељу за напретком коју имам
и данас.

Зашто баш рукомет?
Веселин: Определио сам се за овај спорт по угледу на оца, и он је некада тренирао
рукомет, чак је био и тренер и он је и мој највећи идол у овом спорту.
Урош: Ја сам изабрао рукомет зато што је и мој рођени брат као мали тренирао овај
спорт.

10

Колико пута недељно тренирате?
Веселин: Тренирам 3 до 4 пута недељно. Јесте мало напорно, али ми не пада тешко. Трудим
се да будем један од најбољих играча у клубу.
Урош: Тренирам 5 пута недељно . Понекад буде напорно, али ми жеља да напредујем и будем
што бољи даје снагу да издржим напорне тренинге.

Да ли је тешко ускладити школске обавезе и тренинге?
Веселин: Није тешко. Лако усклађујем школу и спорт. Наравно, школа ми је на првом месту
јер од ње у великој мери зависи моја будућност. У школу идем ујутру , а тренинзи су увече,, тако
да ми, како што сам већ рекао, није тешко да ускладим школске обавезе и тренинге.
Урош: Школске обавезе и спорт лако усклађујем. Часови су ујутру, а тренинзи увече.

Који су ваши омиљени спортисти? Имате ли идола у свету рукомета?
Веселин: Омиљени спортиста ми је Кристијано Роналдо јер је успео да оствари свој
сан да буде један од најбољих спортиста на свету. Што се тиче идола у свету рукомета већ
сам рекао да је то мој отац. Поред њега идол ми је и Микел Хансен, дански рукометаш
који наступа за Парис Сен Жермен. Он се иначе сматра једним од најбољих данских
рукометаша свих времена и једним од најбољих играча данашњице.
Урош: Мој омиљени спортиста је Лионел Меси, пре свега, због стила игре и зато што
је својим радом и трудом постао један од најбољих играча на свету. Што се тиче
рукомета, мој идол је Лик Абало, француски рукометаш и репрезентативац који тренутно
игра за норвешког прволигаша Елверум на позицији десног крила.

Где видите себе за пар година?
Веселин: Моји планови за будућност су да играм у Аркус лиги, првој рукометној лиги у
Србији.
Урош: И ја бих волео да за пар година заиграм у Аркус лиги.

Теодора Пиловић III3

11

Етичка дилема

Анђела Петковић, ученица одељења 4/3 учествовала је на
такмичењу «Етичка дилема», такмичењу у писању есеја за
све ученике који учествују у програму Пословна етика, а
организује га организација Достигнућа младих у Србији.
Пред такмичарима је постављена следећа етичка дилема:
Фармацеутска компанија производи лекове и суплементе.
Маркетиншки тим је осмислио рекламу за продају нове
линије суплемената (,,нове мултивитаминске имуно-
формуле“). Међутим, наглашена су само позитивна
дејства овог производа, не и негативна. Још увек нису
извршена дугорочна испитивања ових суплемената, а нека
мања истраживања су доказала да ови производи код неких
пацијената изазивају негативна дејства, која ипак не
остављају трајне последице на здравље потрошача.
Последња реченица рекламе каже да се потрошачи
посаветују са лекаром или фармацеутом.
Уколико би се овaj производ пустио у продају, компанија би зарађени новац
користила за истраживање и производњу лека за мултиплу склерозу. Члан Етичког
одбора је у дилеми да ли су рекламирање и продаја овог производа без додатних
информација о негативним дејствима исправни или не.

У наставку прочитајте како је Анђела решила ову дилему.
Шта бих ја урадила да сам члан Етичког одбора компаније?
Оно што ја сматрам главним разлогом који је и довео до ове дилеме јесте
недовољна испитаност производа. Потрошач купује овај производ да би задовољио
неку своју потребу или решио неке здравствене проблеме, али за ову нову врсту
суплемената не постоје недвосмислени докази да је производ ефикасан. Хоће ли
потрошач решити свој проблем куповином производа? Можда, али то не можемо са
сигурношћу да тврдимо. У маркетингу постоји златно правило: три четвртине
прихода долазе од познатих потрошача, оних који су лојални и верују компанији,
који се стално се враћају производу који им решава проблем и задовољава
потребу. Због неиспитаности производа не постоји стопроцентна сигурност у
његова позитивна дејства, а самим тим ни гаранција да ће суплементи наћи пут
до потрошача и стећи његово поверење. Зашто би неко поново купио оно што му
није користило приликом прве куповине или, можда, чак, остало у непријатном
сећању због негативне пропратне реакције?
негативне јер би то значило да је дошло до кршења једног од основних начела
пословања - начела одговорног пословања. Пошто је реч о фармацеутској
компанији, тим више је кршење овог начела апсолутно неприхватљиво. Како овај
производ директно долази у контакт са потрошачем, морала би да буде прецизно
одређена и циљна група потрошача ( деца, одрасли, или и једни и други), јер би, у
супротном, то значило да компанија свој посао не обавља савесно и у циљу
заштите својих потрошача.

12

Ненавођење негативних ефеката у кампањи производа створило би несигурност и
сумњу код потрошача, а то би за последицу имало слабију продају овог производа.
Ситуацију би додатно погоршало сазнање тј. информације о негативним дејствима
производа на неке од потрошача, што би удаљило и друге потрошаче, како од овог
производа, тако и од свих производа ове компаније. Последица тога била би ноћна мора
сваког произвођача: губитак поверењапотрошача!
Имајући у виду чињеницу да се ради о ,,новој мултивитаминској имуно-формули“,
замислимо ситуацију да суплементе купи неки тинејџер који жели да ојача свој
имунитет у сезони грипа и у овом производу види могућност задовољења својих
потреба. У нади да ће му производ помоћи, он га купује и пије дуже време, али, после
извесног времена, констатује изостанак дејства: осећа се малаксало, без енергије,
мало-мало па га мучи кијавица...Разочаран, осећа се превареним и узвраћа ударац: на
више друштвених мрежа објављује негативне коментаре на рачун компаније. Шта
следи? Као грудва, лоша вест и негативна реклама се увећавају и шире, твит па
ретвит, па онда подели и све то поново, још много пута... Долази до хало ефекта -
негативној причи свако дода још мало негативног а то дефинитивно води ка
угрожавању
имиџа и пословања компаније!
Или можемо замислити још гору варијанту. Нека то опет буде један тинејџер ( навела
сам тинејџера, али,наравно, то могу бити и хронични болесници или било која друга
категорија потрошача) који је купио нову имуно-формулу . Тинејџеру се јављају
промене на кожи, нпр. или неке стомачне тегобе, због којих завршава у болници. Због
угрожавања здравља компанија може бити тужена и сносити огромне последице па,
уместо да новац од продаје искористи за истраживање и производњу лека за мултиплу
склерозу, она ће га усмерити на плаћање судских трошкова и обештећење потрошача.
,,Једном продан, заувек продан“, речи су Ф. Давида, савременог нашег писца, које би
могле да илуструју ситуацију у којој се налази наша компанија у том тренутку. Вест о
томе би брзо нашла пут до медија и створио би се још један додатни,велики проблем.
Целокупна ситуација довела би до смањења тражње за производима ове компаније, па
би самимтим компанија претрпела огромне губитке и изгубила своју конкурентност на
тржишту. Смањење тражње и конкурентности, као и угрожен имиџ компаније довели
би до смањења профитабилности компаније на дужи рок, а то свакао није у интерсеу
ни ове као ни било које друге компаније. Суплементи су споредни производ ове
фармацеутске компаније, што значи да највећи део прихода ове компаније долази од
производње и продаје лекова. Наведени проблеми у продаји суплемената могли би да
утичу и на драстично смањење прихода од продаје лекова као основног производа
компаније и да компаније одведу - у банкрот.
Дакле: један могући ток догађања јесте пуштање у промет нове линије суплемената
који нису прошли сва и детаљна испитивања, и профит од продаје тог производа који
би био коришћен за истраживање и производњу лека за мултиплу склерозу; другo и
једино право решење у овој ситуацији је - сачувати углед компаније! То је оно о чему
бих ја, као члан Етичког одбора и радник компаније која иза себе има дуги низ година
успешног и друштвеноодговорног пословањаи као савестан грађанин и човек, пре свега,
водила рачуна. Свом снагом бих се заложила за привремену обуставу кампање
производа и против његовог пуштање у продају. Никаква употреба средстава од
продаје за научноистраживачки рад и сл. не може оправдати лансирање производа који
би на било који начин могао да угрози здравље потрошача. Захтевала бих наставак
провере и тестирања производа и тек по добијању сертификата о исправности и
потпуној безбедности производа, гласала бих за пуштање у продају. Као решење у
тренутној ситуацији предложила бих наставак продаје наших већ проверених
суплемената, али у новом дизајну.
На тај начин бих допринела решењу дилеме и очувању пословног угледа компаније.
Руководство компаније исправно размишља кад каже да је стратегија компаније
друштвеноодговорно и морално пословање на дуже време. Лансирање ове линије
суплемената никако се не уклапа у пословну филозофију компаније, више личи на
ризични потез који је апсолутно неприхватљив, имајући у виду претходно наведене
разлога и могуће проблеме.
Пролеће је, напољу је дивно, све у цвату, а моји енергетски ресурси су исцрпени;
недељама већ највише времена проводим у соби, за компјутером... Сад тако похађамо
школу. Прави је тренутак за куповину неких суплемената. Волела бих да знам шта
купујем . А ви?

Бобана Ђорђевић
професор

13

Развијање предузетничког
духа у нашој школи

ТРИ УСПЕШНЕ УЧЕНИЧКЕ КОМПАНИЈЕ

У нашој школи од почетка школске 2018./2019. године активна је предузетничка
секција која ученицима пружа могућност да буду укључени у развој и вођење
сопствених компанија са реалним
производима и услугама. Оснивачи и
ментори секције су Милан Филиповић и
Бобана Ђорђевић који су стручне
квалификације из области ученичког
предузетништва стекли похађајући обуке и
семинаре које су организовала Достигнућа
младих у Србији. Организација Достигнућа
младих делује у 121 земљи света и њена
мисија је подстицање предузетништва код
младих. Програм „Ученичка компанија“ део
је пројекта „ Деценија предузетништва“ који
спроводи Влада Републике Србије,а Европска
комисија га је означила као најбољи пример
предузетничког образовања. Предузетничка секција Средње школе у Житорађи од
самог оснивања има успешну сарадњу са овом организацијом.
Радећи на развоју производа и компаније, ученици развијају своју инвентивност, али
пре свега уче технике и вештине које су им потребне како би успешно остварили
своје пословне идеје(писање бизнис плана, израда СВОТ анализа, тимски рад,
вештине комуникације и презентације итд.
Обзиром да сам и сама чланица предузетничке секције и директор маркетинга једне
од ученичких компанија у нашој школи могу да кажем да је ово врло лепо искуство и
да сам научила много тога о пословању предузећа. Поред тога упознала сам доста
нових другара са којима сам и даље у контакту.

14

У нашој школи су основане три ученичке компаније: „ SOAP & WINE“, „SWEETS &
HEALTH“ и компанија Нињера. У својим ученичким компанијама наши ученици се
припремају за пословне изазове који их очекују по завршетку школовања, а своју
креативност потврђују и на многим такмичењима.
Компанија „SOAP & WINE“ бави се производњом и продајом сапуна који у себи садржа
вино као један од главних састојака. Сапуни су потпуно природни, благотворно делују
на кожу лица, неутралишу слободне радикале и дају сјај и чврстину кожи.
Компанија „SWEETS & HEALTH“ основана је октобра месеца 2019. Године. Производи
здраве ратлуке од коријандера, боквице и семена коприве. Производи ове компаније
поред свакодневног конзумирања могу се користити и приликом лечења плућних

инфекција и јачања имунитета, лечењу бактерија и гљивица и подстицању боље
циркулације крви у организму.

компанија „НИЊЕРА“ производи играчке које у себи садрже уређаје који штите децу
од разних штеточина. Играчке спадају у групу антиалергијских производа.

Бојана Станковић IV3

15

Пословни изазов

Такмичење „Пословни изазов“ је такмичење средњошколаца у предузетничким
вештинама. То је догађај у коме представници академског и бизнис сектора
постављају пред тимове ученика“изазов“-задатак који представља неки од њихових
реалних пословних проблема. Тимови осмишљавају решење овог проблема и
презентују га пред жиријем.

Такмичење«Пословни изазов» ове године је одржано 14. октобра у онлајн
формату, преко апликације Zoom. Ученице друге и четврте године смера Финансијски
администратор: Анђела Вељковић, Тамара Станковић, Анђела Петковић, Бојана
Станковић и Љубица Анђелковић, са својим менторима Филиповић Миланом и
Ђорђевић Бобаном и ове године су узели учешће у овом такмичењу.

Задатак који је жири ове године поставио пред учеснике био је да осмисле
производ или услугу који ће допринети промовисању здравих животних навика. Као
одговор на овај изазов тим наше школе је осмислио апликацију под називом «Мртвачка
кеса» која помаже корисницима да коригују нездраве животне навике тако што им
сугерише шта треба да промене у свакодневном животу.

Као једна од учесница овог такмичења могу да кажем да сам, обзиром да се први
пут такмичим у овом такмичењу презадовољна како смо радили и сарађивали. И поред
тога што нисмо успеле да се пласирамо у даљи ранг такмичења сигурна сам да смо
показале да поседујемо врло висок ниво предузетничких вештина.Жао ми је само што
такмичење није одржано у «нормалним условима» јер бих желела да се дружим са
ученицима из других школа и упознам нове пријатеље. Надам се да ћу учествовати и
следеће године на овом такмичењу и да ће се такмичење одржати по стандардним
правилима.

16 Тамара Станковић II3

Дан борбе против вршњачког
насиља

П оследње среде у месецу фебруару, 24.02. 2021. године у Средњој школи у
Житорађи, у организацији Ученичког парламента, обележен је „Дан розе
мајица“, односно, Међународни дан борбе против вршњачког
насиља. Чланови ученичког парламента потрудили су се да овај дан
обележе на креативан начин: припремили су розе балоне, розе мајице, умесили
розе колачиће у облику срца и припремили презентацију о насиљу у школама.
Догађају су присуствовали и ученици осмог разреда ОШ „Топлички хероји“ у
Житорађи, као и њихови наставници. Наравно, биле су испоштоване све
епидемиолошке мере, сви су носили розе маске.

Оваквим дружењем ученици су послали заједничку поруку о томе колико је
другарство важно и да у школама нема места вршњачком насиљу. Јели су
слаткише, смејали се, упознавали, играли се балонима, а по нешто и научили о
самом Дану розе мајица.
Широм света се последња среда у фебруару обележава као Дан борбе против
вршњачког насиља. Све је почело 2007. године, када је група активиста у једној
канадској провинцији покренула иницијативу након што је канадски ученик Чарлес
МекНил у школу дошао са розе мајицом на себи и због тога претрпео ругање и
вербално насиље од својих вршњака. Ученик је розе мајицу обукао у знак подршке
мајци оболелој од карцинома дојке. Активисти су купили 50 розе мајица и поделили
их његовим вршњацима у школи који су их носили као подршка дечаку. Ученици су
почели и сами да долазе у школу облачећи розе мајице, које су тако постале симбол
борбе против вршњачког насиља.

Милица Шарковић

17

Добре и лоше стране интернета
-из угла ученика-

Масовна употреба интернет технологије, донела је много промена у свакодневном
животу људи. Те промене тичу се скоро свих аспекта живота (посао, породица,
путовања, слободно време, комуникација, куповина...)
Интернет је нешто без чега се данас не може замислити свакодневни живот. Интернет
користе готово сви, само у различите сврхе.
Из дана у дан све више људи, различитих животних доби користи Интернет. Друштвене
мреже су постале не само популарне када је спајање људи он-лине путем у питању,
већ и императив савременог пословања.
Готово да не постоји ни једна добра компанија која нема свој профил или страницу на
некој од друштвених мрежа. Друштевене мреже су најзанимљивије млађој популацији -
тинејџерима, али их често користи и старије становништво.

Појављивање интернета у свету има доста предности као што су нпр: олакшана
комуникација међу људима, лакше и брже образовање, брзи проток информација,
уштеда времена приликом куповине...
Али поред овога интернет је својом појавом донео и доста друштвених проблема. Данас
се са тим проблемима сусрећу сви, и одрасли и деца.
Посебну забринутост изазива безбедност деце на Интернету. Интернет је знатно
омогућио ширење злочиначких дела. Омогућава приступ великом броју садржаја без
икакве контроле и ограничења. Анонимност је несто што омогућава различитим
профилима људи да покрију своју лошу страну и сакрију своја лоша дела. Интернет је
такође и поставио спону између деце и играња у природи, наши најмлађи све више
времена проводе поред рачунара играјући игрице, уместо играјући се напоље са
вршњацима. Деца такође имају и слободан приступ неприкладним садржајима. Млади
заборављају на живот пре интернета, изласке и узиво комуникацију уместо порука.

Јелена Ранђеловић IV3

18

Дигитално насиље
-из угла ученика-

Дигитално насиље је релативно нов феномен који током последње две деценије
заокупља пажњу научне и стручне јавности.
Електронско (дигитално) насиље и злостављање је злоупотреба информационих
технологија која може да има за последицу повреду друге личности и угрожавање
достојанства и остварује се слањем порука електронском поштом, СМС-ом, ММС-ом,
путем веб-сајта, четовањем, укључивањем у форуме, друштвене мреже и слично.
Дигитално насиље је комплексно - често подрзумева фузију свих облика
злостављања од експлоатације, вербалног, емоциоанлног и сексуланог
злостављања и на крају физичке тортуре.
Специфичност ове врсте насиља је огромна публика која може да прати процес
злостављања, као и перманентност злостављања јер трагови насиља заувек остају
на интернету.
Особе које користе интернет могу бити изложене дигиталном насиљу у било које
време (24/7) и на било ком месту (не осећају се сигурно ни у властитом дому), чак
и онда када не користе интернет.
Информације се шире великом брзином, па се број особа које су укључене у
дигитално насиље – директно (‘качењем‘, ‚лајковањем‘, ‚шеровањем‘ коментара
или фотографија) или индиректно (посматрањем или сведочењем), за врло кратко
време може значајно и неконтролисано повећати.
Када се једном поставе на интернет, злонамерне информације тешко је уништити и
могу се, по потреби, поново злоупотребити, што сваки пут доводи до новог
повређивања жртве (ревиктимизација жртве).

19

Јелена Ранђеловић IV3

20

Учимо да учимо

ККАаКкОо СсЕе ПпрРаАвВиИлЛноНОучУиЧИ

Ако учите брзо и 12 правила која ти
ефикасно остаће вам могу помоћи у учењу
Аквоиушчеитвербермзеониа езфаидкрауснгео,
осталћеепвшаем ивизшанеивљреимвеинјае за
дрсутгвеа,рлиеп. шПеоситзоајнеитмељхниивикјее
устчвеањруаич.иеПњпоаасмтићоејпењатаме.хћнеињкае.

Правило 1. Припреми се за учење

Одреди време када ћеш учити(нпр. сутра ћу учити од 17-20 часова). Одређивање
времена за учење је важно јер се на тај начин твој мозак припрема за учење. Такође,
бићеш и одговорнији у смислу да ћеш се трудити да све своје обавезе завршиш до тог
времена, а и да испуниш предуслове за учење: прикупићеш литературу, направити
план учења...Одреди и број страна или лекција који који ћеш тог дана научити.
Направи пријатну атмосферу за учење, поред себе не стављај ствари које ће те
декноцентрисати. Склони телефон од себе док учиш!

Правило 2. Пажљиво слушај на часу

Искористи време које проводиш у школи. Одређено време у
току дана мораш да проведеш у школи (или пратећи онлајн
наставу) па се потруди да то време искористиш на прави
начин. Пажљиво слушај оно што се прича на часу, било да је
час обраде или утврђивања градива.

Правило 3. Хватај белешке

Хватај белешке на часу док професор говори. Исто тако, белешке можеш водити и код
куће. После првог читања лекције започни хватање белешки. Користи боје, графиконе,
асоцијације, цртеже. На овај начин олакшаћеш себи процес учења.

21

Правило 4. Лекцију читај истог дана кад је наставник
предавао у школи

Код куће прочитај обавезно лекцију истог дана кад је наставник предавао у школи,
али без оптерећења да је научиш. Погледај и белешке са часа и допуни их ако
мислиш да треба.

Правило 5. Прво сагледај лекцију у целини

Када одлучиш да учиш прво прочитај лекцију у целини. Не труди се да одмах
запамтиш прочитано. Погледај шта је то написано масним словима, погледај слике,
графиконе и табеле, уочи битне елементе у лекцији. Запитај се шта је то што
требаш да научиш.

Правило 6. Подвлачи текст

Подвуци кључне речи или реченице. Текст можеш подвлачити и различитим
бојама, а поред текста бележи своје коментаре и питања.

Правило 7. Не учи напамет

Не бубај већ размишљај! Обавезно разјасни све термине и чињенице, немој да
учиш напамет оно што не разумеш.

22

Правило 8. Распореди оптерећеност
и

учење

Док си одморан требаш да учиш градиво које је теже.
Немој учити сличне предмете један за другим како не би
дошло до мешања информација и чињеница. Ако градиво
садржи велики број података које требаш да меморишеш
не труди се да све запамтиш одједном већ распореди
процес учења на више дана. Учи део по део лекције.

Правило 9. Преслишај се

Понављај суштину лекције у тезама или постављај себи питања онако како професор то
чини.

Правило 10. Учи у интервалима

Многобројна истраживања процеса учења су утврдила да је боље учити у интервалима
него одједном, без престанка. Научно је доказано да се најбоље учи у интервалима од 45
до 60 минута. Након тог времена најбоље је да напрвиш кратку паузу од 10 до 15 минута.
Паузе су веома важне за учење јер дају времена нашем мозгу да интегрише и сложи
стечено знање и повеже га са претходно наученим.

Правило 11. Немој учити ноћу

Човек има свој биолошки сат по коме је ноћ предвиђена за спавање, а не за учење.
Ноћу ће ти бити теже да запамтиш градиво.

Правило 12. Направи сам свој план

Покушај да креираш свој план учења-слично као распоред
часова! У табели упиши своје дневне обавезе, остави време
за тренинге и изласке, али обавезно испланирај и време за
учење. Напиши свој распоред дневних активности и закачи
га на видно место. Придржавај се свог плана. Одреди себи
циљ учења( оцене из предмета или успех на крају
одређеног класификационог периода).

23 Бобана Ђорђевић, професор

Одрастање кроз средњу школу

-реч психолога-

У средњу школу ученици долазе са 14 или 15 година,
а напуштају је са 18 или 19 година. Иако се ради о само
три, односно четири године, у зависности од образовног
профила који похађају, упрво у том периоду догађа се
транзиција из једне фазе адолесценције у другу. И то је
прва ствар коју сви запослени у средњем образовању, али
и родитељи адолесцената, морају имати на уму – наши
средњошколци пролазе кроз различите фазе одрастања.

Иако и међу самим научницима, психолозима постоји
извесно неслагање око тачног броја и следа фаза
адолесценције, сви су сагласни у једном - ово је приод
транзиције, односно период промена, неравнотеже и
развоја који служи као мост између детињства и одраслог
доба. Оно што је најзанимљивије код појма адолесцената,
то је је да су они више дефинисани оним што нису, него
оним што јесу – адолесцент више није дете, али још увек
није ни одрасла особа.

Када је реч о нашим средњошколцима, они током овог циклуса школовања
пролазе кроз две различите фазе адолесценције – долазе нам током развојне фазе
средње адолесценције, а одлазе док су у фази касне адолесценције, на корак до
одраслог доба.

Средња адолесценција подразумева да су се физичке промене већином већ
догодиле, тако да у овој фази адолесценти раде на прихватању свог новог тела,
веома су окупирани својим физичким изгледом и на исти су јако осетљиви, посебно
на оне аспекте које сматрају својим манама. Карактеристична је још и процедура
„одвајања“ од родитеља, односно борба адолесцента за сопствену независност у
доношењу одлука, посебно оних одлука које утичу на друштвени живот. У овом
периоду друштвени живот адолесцента се интензивира, остварује се велики број
нових соцјалних контаката, како са вршњацима, тако и са другим одраслим особама.
Иако се некада знају понашати грубо у настојању да се изборе за своју независност,
истина је да у овој фази адолесценти ипак вапе за љубављу и подршком од стране
родитеља и других значајних фигура као што су баке, деке, али и професори у
школи.

Већ са 17 или 18 година, односно у трећој или четвртој години средње школе,
наши ученици улазе у фазу такозване касне адолесценције. Тада је емоционални и
когнитивни развој скоро па готов, али још увек остаје да своја стечена уверења и
обрасце размишљања и понашања учврсте или обаве коначне промене пред улазак у
свет одраслих. Ова фаза може се назвати и „фазом помирења“ јер управо сада
адолесцент прихвата подједнако и утицај групе вршњака, и утицај одраслих
(родитеља, наставника), прихвата и своје врлине и своје мане, прихвата да више
није дете и све више почиње да размишља о својој будућности и да за исту прави
конкретне планове.

24

Све ове описане фазе и промене у начину функционисања адолесцената у пракси су
врло видљиве, и колико их је понекад болно гледати док у фази средње адолесценције
пате прихватајући нове животне улоге, толико је и лепо видети када се догоди прелаз у
фазу касне адолесценције и када пред собом имате скоро па формирану одраслу особу
која поседује бројне квалитете и на коју можете рећи да сте поносни.

Као психологу Средње школе у Житорађи посебно ми емотивно пада ова школска
година, када ћу на крају испратити из школе прву генерацију матураната коју сам и
дочекала када су уписали нашу школу. Ја сам била нова на том послу, они су били нови у
школи, и верујем да смо током протеклих година једни другима помогли да заједно
сазримо, ја у улози психолога школе, а они у улози младих људи, младих професионалаца
са начином размишљања и понашања који се јако пуно разликују од оних са којима су
школу уписали.

Управо због свих описаних промена које се догађају унутар наших ученика, сви
наставници, али и остали запослени у средњем образовању играју јако важне улоге у
формирању личности наших ученика. Свако искуство које својим ђацима понудимо може
одиграти јако битну улогу у њиховом сазревању, а да ми можда тога нисмо ни свесни.
Управо је зато важно волети свој посао јер на тај начин сваком ученику можемо понудити
подржавајућу средину и сигурну базу коју ћемо му усадити и коју ће дуго носити са собом
како здраву основу из које има слободу да истражује свет одраслих. Породица свакоме од
нас даје корење, али по мало су и наставници ти који нам дају крила да се отиснемо у
живот са сигурношћу да ћемо увек имати где да се вратимо.

Милица Шарковић
психолог

25

Зашто уписати нашу школу ?

Одговор на ово питање дале су наше три ученице преносећи искуства о школовању на
различитим образовним профилима. У наставку можете прочитати шта су Анђела
Петковић ученица четврте године смера финансијски администратор, Јана Маринковић,
ученица друге године смера машински техничар моторних возила и Сашка Пешић, која
похађа другу годину образовног профила пољопривредни техничар написале на ову тему.

Средњу школу у Житорађи уписала сам пре свега јер је
стручна школа, а у одлуци су ми помогли и савети старијих
другара који су ову школу завршили. Као неко ко је матурант,
могу да кажем да сам научила доста тога, економија је опширна
наука која ми је пружила знања из више научних дисциплина
која, осим што се примењују у струци, могу да се примене и у
личном животу, на пример, научила сам како да попуним налог
за уплату, исплату, пренос, то су ствари које економисти
свакодневно раде, а које се раде и у свакодневном животу.
Неке од најбитнијих ствари које сам научила су, рецимо, како
сутрадан да водим књиге у неком предузећу, како да одрадим
квалитетан бизнис-план, како да саставим пословно писмо и још
много других ствари. Учествовала сам у разним ваннаставним активностима, од школске
новинарске секције, преко програма поводом дана Светог Саве до програма које спроводи
организација „Достигнућа младих“, а то су „Пословни изазов“ и „Ученичка компанија“ из
којих сам научила колико су битни такмичарски дух, тимски рад, иновација и креативност,
а наравно и доста ствари из предузетништва. Учествовала сам и на такмичењу „Етичка
дилема“ где сам научила како да донесем исправну одлуку у складу са етичким начелима.
Све у свему, Средња школа у Житорађи је мала школа у малој средини, али то не значи да
она вреди мање од осталих школа. Поред знања, стекнете добре пријатеље и добро
дружење.

Анђела Петковић IV3

26

Ученица сам друге године смера машински
техничар моторних возила. Школовање на овом
образовном профилу траје четири године током
којих имамо могућност да о трошку државе
обавимо теоријску и практичну обуку вожње и
своју матуру прославимо са возачком дозволом Б
категорије. Практичну наставу током свих година
школовања изводимо у специјализованим
радионицама. Радимо и обучавамо се на
најсавременијим уређакјима. На практичној
настави нам је веома занимљиво. Имамо прилике
да применимо оно што смо учили на часовима теоријске наставе. Мислим да је
овај смер прави избор за све љубитеље аутомобила.

Јана Маринковић
II2

Ученица сам друге године смера пољопривредни
техничар. Ову школу сам одабрала, пре свега, зато
што је близу мог места становања, а у доношењу
одлуке су ми помогли и позитивни коментари бивших
ученика наше школе. Посебно ми се свиђа што
практичну наставу похађамо на школском имању
заједно са нашим професорима. Захваљујући одличној
теоријској и практичној настави , оспособљени смо да
већ у другој години изводимо самостално све
технолошке операције у ратарској, повртарској, воћарској и виноградарској
производњи. Наши професори су врло посвећени свом послу и труде се да
нам пренесу што више стручних знања и вештина из области
пољопривредне производње.

Сашка Пешић II1

27

Креативни кутак

Катарина Жунић IV3

Бити човек значи чинити добра дела
Дела чине човека. Али не само добра дела. Бити човек. Проста реченица која
објашњава суштину нашег постојања. Сви смо ми људи,али да ли је свако од нас човек?!
У савременом друштву бити човек значи имати,знати,умети,а ретко давати. У трци са
временом,људи су изгубили оно зрно доброте и претворили се у машине за стицање
материјалних добара. Добра дела која красе човека чине га већим од било чега
материјалног. Мушкарац који облачи одело или госпођица са прелепом хаљином нису
украсили своју личност тиме. Али зато ако чинимо добро дело,радимо на себи,трудимо се да
постанемо већи људи,ми смо украсили себе унутрашњом лепотом. То је та лепота која не
може остарети. Не може се поцепати и бацити. Једино се може заслужити и добити добрим
делима која се темеље на истини. Мерило нечијег успеха и величине јесте дебљина његовог
новчаника. Ретко се деси да приметимо како је неко племенит човек,али се неретко таквим
људима чудимо,као да смо угледали диносауруса. Јурећи за срећом,многи од нас промаше
пут. Сјај и гламур нам заслепе очи,па се деси даприметимо како је неко племенит човек,али
се неретко таквим људима чудимо,као да смо угледали диносауруса. Јурећиза срећом,многи
од нас промаше пут. Сјај и гламур нам заслепе очи,па се деси да кренемо странпутицом.
Пуни џепови и руке,али празна срца. Где је ту срећа? Можда ће се многи разочарати кад
стигну до циља и схвате да од ње нема ни трага ни гласа. Чак нас и родитељи уче да је
најбитније завршити школу и факултет,стећи одређена знања и вештине,а да ли су се
потрудили да од нас направе боље људе? То се некако подразумева,али на делу доброта
ишчезава. Постајемо људи рађањем. И дете које одраста јесте човек. Човек који гради своју
личност. Његове особине сазревају искуством и живљењем. Како је човек зрелији тако
постепено открива смисао свог живота. Открива себе и оно шта треба постати.Наравно,осим
занимања сви ми требамо постати добри људи или тежитика томе. А то постајемо тиме каква
дела чинимо. На срећу,још увек постоји понеки човек који враћа веру и наду у боље сутра.
Постоје они који знају шта значи бити хуман,одан,шта значи
давати,помагати,тешити,праштати. Управо такви људи су схватили суштину живота. Ништа
се не може мерити са оним дивним осећањем у срцу кад нахраниш гладног,напојиш
жедног,обучеш голог,помогнеш болесном. Међутим све би то било узалуд,ако се неби
радило чистог срца и из љубави. По томе се и разликују добри људи од оних других. Тешко
је променити свет,али можемо променити себе. Почнимо тако што ћемо нахранити пса
луталицу,залити биљку,помоћи оном који не може узвратити. Опростимо онима који су нас
повредили,научимо да кажемо извини и хвала. Радимо на себи тако да ми будемо тапромена
коју желимо да видимо у другима.
Можда,баш,у нама чучи то семе доброте из ког ће никнути неки нови,бољи свет. Као
што рече наш блажено-почивши патријарх Павле: ,,Будимо људи!" Да своју личност
потврдимо својим добрим делима.

Сања Станковић III1

28

Креативни кутак

Знамо шта јесмо, али не знамо шта можемо бити
Размишљам о томе како је живот један велики рулет. Увек мораш да даш, а
питање је да ли добијаш или губиш. Ризик је велики, али ко жели да успе у животу
мора од нечега да пође.
Свако од нас сигурно једно зна: Шта јесте. Зна шта има тренутно, шта може,
шта би требало. Зна да има снове и жеље, зна своје могућности, али не зна шта
увек може да буде. Људи су такви. Плашимо се реалности, плашимо се промена и
новина. Често остајемо у својој околини са много неостварени снова и недосањаних
жеља. Разлог је само један. Плашимо се да нећемо успети. Време пролази, време
тече неосетно и брзо,брже него што мислимо, док нам живот из руку измиче. Проћи
ће, а да нисмо тога свесни. Кајаћемо се за пар година неке ствари нисмо урадили.
Што нисмо грлили јаче, јурили за сновима брже, љубили више. Кајаћемо се још
више, што много тога нисмо ни пробали. Можда бисмо успели? Увек ће се исто
питање морати по глави, а кајање ће бити наш сапутник. Мени је то осећање
апсурдно. Нема значаја. Ја зато живим у тренутку. Уколико сада мислим да треба
тако, пробаћу. Не желим да пропустим од живота ни мало. Не желим да своје ђеље
оставим по страни, а своје снове у глави. Не знам са сигурношћу где ме живот води
и шта ћу сутра бити, али знам да имам мисао и идеје за то и свим силама се трудим
да им се приближим, а исто то саветујем и вама. Да, баш теби који сада читаш ово.
Немој да седиш и чекаш апокалипсу у свом животу да би се нешто променило. За
најлепше ствари се у животу треба потрудити, а онај осећај поноса када успеш је
предиван. Мада, осећај разочарења уколико не успеш и није тако леп, али нема
везе, важно је да пробаш. Важно је да кренеш. Мораш да ризикује. Не заборави,
живот је велики рулет. Коцкај се.
Не заборавите да је живот само један. Не трошите га на погрешне и безвезне
ствари. Немојте да га проведете у соби. Године пролазе и неће се вратити. Живи
само једном, јер ако једном живиш исправно, једном је сасвим довољно.

Петковић Емилија III3

Катарина Жунић IV3
29

Креативни кутак

Песма која је на мене оставила најјачи утисак
Један од највећих српских песника написао је песму чији су стихови веома
занимљиви и остављају јак утисак на читаоца.
Ради се о Бранку Радичевићу који је рођен у Славонском Броду двадесет и
осмог марта хиљаду осамство двадесет и четврте године. Радичевић је као и Ђура
Даничић био најоданији следбеник Вукове реформе правописа српског језика и
увођења народног језика у књижевност. Вукова реформа је пуно утицала на њега и
подстакла га да се више бави књижевношћу. Прву књигу песама је објавио у Бечу
хиљаду осамство четрдесет и седме године на чистом народном језику у духу
модерног европског романтичарског песништва. Бранко Радичевић је умро од
туберкулозе првог јула хиљаду осамство педесет и треће у бечкој болници, сахрањен
је на бечком гробљу Светог Марка. Његов отац је издао Бранкову збирку песама
постхумно хиљаду осамсто шездесет и друге године. Његови остаци су пренешени у
Стражилово хиљаду осамсто осамдесет и треће. Песмом ,,Кад млидијах умрети"
заправо као да наслућује свој прерани одлазак. То сазнање додатно растужује и
након сваког стиха све више и више схватамо шта је песник хтео рећи. Песник
описује природу око себе и жали што неће више видети лепоте јесени, и њено жуто
лишће које опада. Наслућује како неће дочекати пролеће. Такође описује како се
осећа исцрпљено од болести и очигледно свестан да ће умрети, без имало
оптимизма говори о томе да долази његов крај. Обраћа се дану и зори и поздравља
се са њима. Жали за сунчевим зрацима, грмљавином... Обраћа се својим написаним
и неисписаним песмама, као својој деци која ће након његовог одласка остати
сирочад користећи метафору. Жао му је што неће стићи да напише песме које ће
бити веселије и не тако тмурне као и његова осећања због самосвести о надолазећој
смрти.
Најтужније је и најпотресније мени као читаоцу што се Бранко Радичевић
опрашта од свог премладог живота.

Леонела Стојановић II1

Милица Стојановић IV1

Миљана Петковић II3 Сашка Станојевић IV1

30

Креативни кутак

На прагу света одраслих
Свет одраслих био ми је некада занимљив. Сад схватам да у свету одраслих
ништа није једноставно. Он је пун брига, обавеза, одговорности и искуства. Има он
и својих чари, али са собом носи и одређену тежину.
Сада док смо на прагу одрастања, сазревањам на прагу света одраслих чини
нам се све занимљивим. Мислим да ни не знамо колико су одрасли заправо били
срећни када су били само безбрижна деца. Када сам био мали дечак једва сам чекао
да одрастем, као и сва деца, али сада схватам да ми је тад заправо било прелепо,
чак и лепше него сада.Стално се присећам свог детињства и анегдота, догађаја.
Ваљда то сећање касније одрасле људе одржава у животу. Претпостављам.
Успомене. Лепи дани из детињства. Догађаји, како битни, тако и они мање
битни.Одраслом човеку то увек остаје. С једне стране сам срећан и радује ме, а са
друге стране ме плаши тај свет одраслих.Прихваташ сваку одговорност на себе и
све пада на твоја млада и нејака плећа. Одговараш сам за своје поступке. Нимало
лак задатак за некога ко у животу није стекао довољно искуства. Али то има и
добрих страна. Када уђеш у свет одраслих свиКаттаеригнлаеЖдаунјуићиIVд1оживљавају другачије.
Знам толико младих људи који се понашају као одрасли. Знам толико
одраслих људи који се понашају незрело и неприкладно. Није до година. Свако мора
одрасти и преузети одговорност, озбиљност и обавезе на себе, али ипак треба
задржати и оног, помало дечјег у себи.

Вељко Марјановић II1

Миљанка Ибрић IV3

31

У сећању...

Иван Радуловић
(1973-2020)

Све су јесени, углавном тужне. За нас је јесен 2020.
године била сигурно једна од најтужнијих. Док смо у
епидемији слушали све страшније бројке и чекали
прелазак на онлајн наставу у нашу школу је стигла
страшна вест. Тог двадесеттрећег новембарског јутра
заувек нас је напустио, после кратке и тешке болести, наш
колега Иван Радуловић. Изгубили смо много. Породица
дивног оца, мужа и сина, а ми незаменљивог колегу и
надасве пријатеља.
Иван је током свог живота оставио неизбрисив траг у многим људима, првеснствено
међу члановима своје породице, а потом и међу колегама и ученицима. Увек је био
покретачка снага свих активности везаних за побољшање рада образовног профила
пољопривредни техничар, за који је био и професор теорије и праксе и координатор
практичне наставе.Пуно времена је проводио у просторијама школе где је увек
срдачно и несебично помагао сваком колеги, разјашњавао градиво сваком ученику и
вешто организовао рад наших пољопривредника, али још више времена провео је на
школској економији која не би могла бити овако богата и успешна без Ивановог
доприноса.Опраштамо се од њега са великом тугом и жаљењем иако ћемо заувек
чувати успоемне на њега. Наша школа без њега никада неће бити иста. Нека му је
вечна слава!

Срђан Стаменковић
( 1970-2020)

Суботње јутро 18. априла 2020. године
запарала је вест да нас је наш драги колега
Срђан заувек напустио. Болно је одјекнуло у
породици, у школи, на друштвеним
мрежама...У Средњој школи Житорађа радио
је 15 година и све то време био један од
омиљених професора, али и колега. Свако ко
га је познавао није могао да остане
равнодушан према његовим шалама, ведром
духу и изузетном таленту да у сваком тренутку има адкеватан одговор и решење за
сваку ситуацију. Данас је једна столица поред прозора на Наставничком већу увек
празна...Осврћемо се, чекамо да се Срђан однекуд појави, али њега нема.
Недостаје нам свакодневно, нама у зборници, а деци у учионици, у холу... Заувек
ћемо чувати успомену на њега. Нека му је вечна слава!

Колектив Средње школе у Житорађи

32

Необавезне лекције...
Бонтон за почетнике
Четири чаробне речи

На интернету

Не користите искључиво велика слова. Велика слова су знак да вичете!
...

Не прослеђујте «Ланац среће»!
...

Ако постоје правила форума, обавезно их прочитајте и придржавајте их
се!

...
Не шаљите пријатељима рођенданске честитке мејлом или преко
друштвених мрежа. Позовите их или их посетите. Рођендан је стваран,
а не виртуелан догађај!

Анђела Петковић IV3
33

Необавезне лекције

Десет дужности ђака објављене су у Политици 19. августа из 1910. године. Пред
почетак школске године требало их је све упамтити, и што је најважније
усвојити и применити.

ДЕСЕТ ДУЖНОСТИ СРПСКИХ ЂАКА
(«Политика» 1910. године)

1. Школа је мала држава: Буди добар грађанин у тој својој држави, па
да штоваљано урадиш за своју велику отаџбину.
2. Помисли, да имаш примати велико наслеђе, и буди захвалан свима
племенитима, који су ти га завештали, свима великим људима, који су
радом свога живота створили и за тебе непролазне ствари.
3. Научи се у маломе бити веран, да једном будеш могао бити у
великоме; учи се стољњем реду, који ће ти помоћи за унутарњу
ваљаност.
4. Тежи за истинитошћу; немој само по форми да испуњаваш своје
дужности ине буди задовољан спољним успехом. Немој учити другима
за љубав, него мисли на себе самог и шта би ти хтео да вредиш.
5. Немој лагати, ни као робови, који немају смелости за истину, ни као
притворице, који хоће да се извију у висину, нити као варалице у
речима, који позајмљено издају за своје. Тако исто не смеш бити
дволичан: да се издајеш засмиренога пред својим родитељима, а дрзак
и неуљудан пред својим
учитељима и друговима.
6. Буди добар друг међу својим парњацима, поуздан и веран; али не
допуштај ниједном другу, који је гори од тебе, да тобом овлада. Не
старај се, да друге у учењу претичеш само из таштог частољубља, али
пази, да све урадиш, што твоја снага од тебе тражи.
7. Не злоупотребљавај своју јачину према слабима и не буди охол
према сићушнима; знај, да се већ и у младим годинама може дати
доказа о великомсрцу.
8. Гледај, да будеш ваљан и у свима млађаним играма и да останеш чио
и весеокроз све младо доба твоје. Љуби природу са свима створењима и
не дај да ти икакав собни рад помути уживање у томе.
9. Не клони духом, ако си што погрешио и морао казну отрпети;
отпочни чило снова, па ћеш брзо моћи утрти све трагове минулога. Не
дај да се неповерење усели у тебе и не мисли ништа зло о твојим
наставницима; напротив, буди вазда убеђен, да су они само твоји
пријатељи.
10. Чини што добро драговољно поред твога обавезног рада, да би и
доцније спадао међ оне, што сами себи постављају циљеве, а не међу
полу робове, којираде само што им се наложи.

Татјана Ивковић IV3

34

Издавач:
Средња школа Житорађа

Адреса:
Светосавска 23
18412 Житорађа
Тел./фах: 027/8362-020
За издавача:
Душан Крстић
Директор школе
Главни и одговорни уредник:
Бобана Ђорђевић
Професор економске групе предмета

Ученици сарадници Наставници сарадници
Анђела Петковић Милица Шарковић, психолог
Татјана Ивковић Зрела Тодоровић, професор
Јелена Ранђеловић српског језика и књижевности
Миљанка Ибрић Милан Филиповић, професор
Катарина Жунић
Бојана Станковић економске групе предмета
Теодора Пиловић Виолета Богићевић, професор
Емилија Петковић српског језика и књижевности
Веселин Маљевић Јелена Јанковић-Филиповић,
Урош Станковић
Сања Станковић професор српског језика и
Сашка Пешић књижевности
Јана Маринковић
Тамара Станковић
Леонела Стојановић
Сашка Станојевић
Миљана Петковић


Click to View FlipBook Version