ТОЛЕРАНЦИЈА
Толеранција је појава да иста количина алкохола изазива све
мање жељене ефекте, па због тога имамо потебу да повећамо унос
алкохола да бисмо постигли исти ефекат. Развој толеранције
значи да је алкохол довео до одређених промена у мозгу. Јасно је
да повећање толеранције води у зависност. Иако уз све веће
количине алкохола постижемо исти ефекат задовољства и
опуштања, мозак, јетра и други органи су изложени све већој
количини алкохола и због тога пропадају.
Када говоримо о алкохолу, простор између повременог
уживања (без штетних исхода, уживање у алкохолу) и употреба
алкохола које оставља трајне последице је врло мали. Врло је
важно да викенд алкохолизам може довести до поремећаја, иако
друштво то посматра као нешто што није толико опасно или
кажњиво законом.
У најтежем степену пијанства, долази до парализе нервних
центара, и до поремећаја у кретању. Тада настају саплитање
језика, тетурање, психичка отупелост, могу да се јаве и краћи или
дужи периоди помућења свести кад се „филм прекида“ и човек се
ничег не сећа. Они догађаји којих се не сећамо од претходне
вечери, нисмо их заборавили већ их наш мозак није ни
регистровао. Међутим, ове нежељене појаве могу се отклонити
поновним конзумирањем алкохола и управо то чини суштину
зависности. Тако, временски, могу ући у зачарани круг и постати
зависни, при чему лична склоност ка зависности игра важну
51
улогу. Ако се попије изузетно велика количина алкохола,
нарочито ако се то учини наглим путем, долази да акутне
парализе виталних центара у мозгу и продуженој мождини која
доводи до тешког тровања, дубоког бесвесног стања па чак и
смрти.
ЖИВЕЛИ!
Сара Ракић 4-3 (генерација 2017/2021)
Зашто не можемо да баталимо цигаре?
Дуван (лат. Nicotiana tabacum) је зељаста биљка из фамилије
Solanaceae чији се листови најчешће користе за пушење. Код
хроничних пушача не долази до зависности само на психолошком
већ и на физиолошком нивоу. Дуван садржи многобројне активне
супстанце које изазивају зависност у људском организму, између
осталог и никотин. Промене које настају у организму после
узимања никотина могу бити врло комплексне. Никотин делује на
доста органа у организму.
Такође се брзо и
равномерно распоређује у
организму, брзо пенетрира
у мозак, све телесне органе
и уопште све телесне
течности. Приближно 80-
90% никотина који је унет
у организам метаболише
се у јетри пре његовог
излучивања преко бубрега.
Никотин има изражене
ефекте на мозак, кичмену
мождину, периферни нервни систем и остале органе. Такође има
секундарно дејство на низ органа, али показује ефекат директне
стимулације неких рецептора за које се иначе везује ацетилхолин.
Стимулација ацетилхолин рецептора доводи до стимулације
централног нервног система, повећање крвног притиска, повећање
брзине откуцаја срца, ослобађање норепинефрина и адреналина из
52
жлезда са унутрашњим лучењем и повећање активности система
органа за варење. Никотин стимулише центрани нервни систем
свих нивоа, укључујући церебрални кортекс, повећавајући ниво
телесне активности и понашања. Дејство никотина на аутономни
нервни систем састоји се, најпре, у пролазном стимулисању, а
затим у трајнијој депресији свих симпатичких и парасимпатичких
ганглија, што је директно дејство на саме ћелије ганглија. Дејство
никотина се може огледати и на скелетним мишићима.
Иако никотин има утицаја на разне органе у организму,
стимулација неких рецептора осетљивих на неуротрансмитер
ацетилхолин је кључна ствар за одговор на питање зашто човек
није у могућности да прекине са пушењем односно како
организам постаје завистан од никотина. Ацетилхолин је први
познати неуротрансмитер.
Неуротрансмитери представљају мале молекуле који преко
синаптичке пукотине преносе електричне сигнале до других
нервних или мишићних ћелија. Другачије речено
неуротрансмитери се користе за слање сигнала са једног дела тела
у други.
Неуротрансмитери обављају многе виталне функције у телу,
на пример: регулишу откуцај срца, регулишу респирацију, утичу
на расположење, контролишу варење...
Ацетилхолин делује преко два типа рецептора: никотински
рецептор и мускарински рецептор. Никотински рецептор је добио
име управо по алкалоиду никотин из цигара. Никотински
рецептори представљају јонске канале. Зашто је све то релевантно
за процес настајања зависности од цигара? Свака ћелија је
окружена ћелијском мембраном која је одваја од спољашњег
окружења. Ћелијска мембрана се састоји од липида и та двослојна
липидна структура није лако пропусна за поларне молекуле као
што су аминокиселине или јони. Због тога неопходно је
транспортовати ове супстанце у ћелију и из ње помоћу
мембранских протеина као што су пумпе, транспортери и јонски
канали. Јонски канали су протеински комплекси, смештени у
53
ћелијским мембранама и регулишу одређене виталне функције
као што су откуцај срца или пренос сигнала између неурона.
Никотин имитира дејство природног неуротрансмитера
(ацетилхолин) и везује се за никотински рецептор. С обзиром да
никотински рецептори представљају јонске канале, уношењем
никотина у организам долази до чешћег транспорта супстанци из
ћелије и у њу. Тако долази до мембранске деполаризације.
Организам се лако навикне на ове појаве због непрестаног
уношења никотина. Такође се лучи допамин који изазива осећај
среће и блаже еуфорије. Престанком уношења никотина у
организам, одређена лучења су много ређа јер су процеси
контролисани природним неуротрансмитерима а не никотином, те
човек који је престао да пуши након дужег периода има потребу
да почне опет.
Екатарина Павић 3-5
Трчање или теретана?
И трчање и теретана имају своје за и против. Овде наводимо
5 разлога зашто је трчање боље и зашто је важно да уз трчање
радите и вежбе снаге како бисте били активни, витки и у доброј
форми.
Трчање је опуштање за мозак.
И теретана и трчање учиниће вас отпорнијим на стрес, али
трчање у природи, на отвореном ваздуху, посебно у парку, шуми
или поред воде, имаће благодетан учинак на мозак. Загарантован
духовни одмор у поређењу са затвореним простором и
истоветним призором у теретани.
Трчање је увек доступно.
Многи да би стигли до теретане морају да користе
аутомобил или градски превоз. То захтева пробијање кроз гужву,
додатно време, као и загађивање животне околине. Такође, чак и
да не идете превозом до теретане, повратак из ње уме да буде
54
заморан. На трчање крените из вашег улаза, а тренинг завршите
на 5 минута од стана. Прошетајте до куће и пре туширања урадите
истезање.
Трчање сагорева више калорија
За мршављење најбоље варијанта је комбинација трчања и
теретане. Ако већ бирате само једно, онда изаберите трчање
пошто оно троши више калорија него одлазак у теретану. У
паузама трчања ипак радите вежбе снаге, попут склекова и
трбушњака.У теретани не можете радити тренинг голи до појаса,
док је у трчању баш то поента – да дође лето и да трчите на
плажи.
Трчање је кардио тренинг
Трчање побољшава вашу аеробну кондицију јачајући ваше
срце. Такође, повећава се ефикасност коришћења кисеоника, а све
то резултира и снижавањем пулса у мировању, као и решавању
проблема са крвним притиском, смањивању могућности од шлога,
инфаркта…
Трчање због трка и друштва
Трчање вам даје прилику да упознајете нове људе на
тренинзима и тркама. Због
трчања ћете путовати на трке у
земљи или иностранству.
Повезиваћете се са различитим
људима и ствараћете дубље везе
са њима. Такође, у трчању се
лако постављају нови циљеви,
те је и сам тренинг често
интересантнији него теретана, а
резултат јасно мерљив.
Трчање није довољно јер ће вас учинити слабим у горњем
делу ако не посветите пажњу и тренингу снаге. Уз трчање ћете
најлакше срмшати, али ако престанете са трчањем, масне наслаге
55
ће се брже вратити, јер не постоје мишићи који би трошили
додатну енергију. Те мишиће ћете добити тренингом снаге.
Комбинација:
На крају, да нагласимо, да
теретана такође сагорева масти,
али и ствара чисте мишиће, тако
да вам дугорочно помаже да
останете витки и да направите
машину од свог тела. Теретана
је неизоставни тренинг код свих
спортиста, а тренинг снаге
смањује могућност да се
повредите код трчања, да трчите јаче и снажније. Такође,
изгледаћете много боље него када бисте само трчали.Зато, наш
предлогје: минимум 3 пута недељно трчање + 2 пута теретана, а у
слободно време пливајте, возите бајс и идите на јогу.
Art&Running
ДА ЛИ КУЋНИ ЉУБИМЦИ ОБОЛЕВАЈУ ОД
КОРОНЕ?
Још увек учимо о овом новом Корона вирусу и како се он
шири и потребне су додатне студије да би се разумело да ли и
како Ковид-19 може да утиче на различите животиње. Америчко
министарство пољопривреде је дало саопштење о тигру из
њујоршког зоо-врта позитивног на Ковид-19.
Служба за инспекцију здравља животиња и биљака у оквиру
Министарства пољопривреде Сједињених Америчких Држава
(USDA) послала је овај билтен дана 05.04.2020. у 16:25 источно
летње време.
Контакт: [email protected]
(Вашингтон, 5. Април 2020.) – Национална ветеринарска
лабораторија при Министарству пољопривреде Сједињених
56
Америчких Држава (USDA) је потврдила присуство вируса SARS-
CoV-2 (вирус који изазива болест Ковид-19 код људи) код једног
тигра у зоолошком врту у Њујорку. Ово је први случај да један
тигар буде заражен вирусом који изазива болест Ковид-19.
Узорци су узети од овог тигра и тестирани након што су код
неколико лавова и тигрова у наведеном зоолошком врту уочени
симптоми респираторне болести.
Службеници сектора јавног здравља верују да су се те
велике мачке разболеле након што су биле у контакту са
радником зоолошког врта који је позитиван на присуство вируса.
Зоолошки врт је затворен за јавност од средине марта, а први
тигар је почео да показује знакове болести 27. марта. Нема доказа
да и друге животиње у осталим деловима зоолошког врта показују
симптоме ове болести.
Да ли треба да избегавам контакт са кућним љубимцима или
другим животињама ако сам позитиван на Корона вирус (Ковид-
19)?
Препоруке за оболеле власнике кућних љубимаца.
Требало би да ограничите контакт са кућним љубимцима и
другим животињама,
ако сте и док сте
позитивни на Ковид-
19, баш као што
бисте то радили и са
другим људима. Иако
није било извештаја
да су кућни љубимци
оболели од овог
корона вируса, и
даље се препоручује
особама позитивним
на Ковид-19 да ограниче контакт са животињама док се не сазна
више о овом вирусу.
57
Кад је то могуће, нека други
чланови домаћинства брину о
вашим животињама док сте
болесни.
Ако сте позитивни на Ковид-
19, избегавајте контакт са кућним
љубимцем, укључујући мажење,
грљење, љубљење или лизање и
дељење хране.
Ако морате да се бринете за
свог кућног љубимца или да будете
близу животиња док сте болесни,
перите руке пре и после интеракције
са кућним љубимцима.
Дуња Љубичић 2-3
Колико вам је новца потребно да ,,направите“
човека?
У оквиру Научног фестивала у Кембриџу
2013. године, Краљевско друштво за хемију
израчунало је колико би коштало у
материјалима да се направи људско биће,
односно укупну цену свих елемената
неопходних да се направи глумац Бенедикт
Камбербач.
Свеукупно, на основу прорачуна,
потребно је педесет и девет елемената да се конструише људско
биће. Угљеник, кисеоник, водоник, азот, калцијум и фосфор
покривају 99,1 проценат онога од чега смо саздани, али добар део
остатка донекле је неочекиван. Ко би још помислио да бисмо били
58
непотпуни без мало молидбена у нама, или ванадијума, мангана,
калаја и бакра? Наше потребе за некима од њих изненађујуће су
скромне и мере се у милионитим или чак милијардитим деловима.
Треба нам, на пример, само 20 атома кобалта и 30 хрома на сваких
999.999.999,5 атома свега осталог.
Највећа компонента у сваком људском бићу, која испуњава
61% доступног простора, јесте кисеоник. Може се учинити
донекле противно здравом разуму да се готово двотрећински
састојимо од безмирисног гаса. Разлог за то што нисмо лагани и
живахни као балон јесте чињеница да је кисеоник везан са
водоником ( који је одговоран за ваших још 10% ) како би чинио
воду. Донекле је иронично да две најлакше ствари у природи,
кисеоник и водоник, кад се комбинују формирају један од
најтежих, али таква вам је природа. Кисеоник и водоник су уједно
два јефтинија елемента у вама. Сав ваш кисеоник коштао би само
14 долара, а сав ваш водоник тек нешто више од 26 долара. Ваш
азот (2,6% вас) вреднији је, али и даље износи само 40 центи за
једно тело. Али после тога ствари постају прилично скупе.
Треба вам око 13,5 килограма угљеника, а то би вас коштало
69.550 долара, како процењује Краљевско друштво за хемију
(имајте у виду да су они користили само најчистије форме).
Краљевско друштво за хемију не би правило људско биће од
јефтиних материјала. Калијум, фосфор и калцијум, премда
потребни у много мањим количинама, заједно би вас коштали још
73.800 долара. Највећи део остатка још је скупљи по јединици
запремине, али на сву срећу, потребна је само у микроскопским
количинама.
Међу 59 елемената који се налазе у нама, 24 су позната као
неопходни елементи, зато што без њих заиста не можемо. Остатак
је својеврсни бућкуриш. Неки од тих елемената су очигледно
корисни, неки могу бити корисни, али још нисмо сигурни на који
начин, други нису ни корисни ни штетни већ су се ту затекли, док
је неколико њих крајње штетно. На пример кадмијум је 23.
најуобичајенији елемент у телу и чини 0,1% вашег тела, али је
59
озбиљно токсичан. Он доспева у наше тело преко биљака, а у њих
доспева из тла. Има га доста више у организму пушача.
Неке елементе је неопходно уносити због нормалног
функционисања организма али истовремено, ако их унесете
превише могу вам шкодити. Као и у толико других ствари у
животу, утврђивање праве равнотеже деликатан је посао.
Свеукупно, како вели КДХ, пуна цена прављења новог
људског бића, користећи Бенедикта Камбербача као модел,
износила би крајње прецизно 151.578,46 долара. Не рачунајући
порезе, допринос и трошак радне снаге.
Наравно, то тешко да има икаквог значаја. Колико год да
плаћате, колико год да обазриво сакупљате материјале, нећете
направити људско биће. Могли бисте да окупите све најумније
људе који данас живе или су икада живели, подарите им потпуни
збир свег људског знања, сви заједно неће успети да направе једну
живу ћелију, а камоли двојника Бенедикта Камбербача.
60
То је несумњиво оно најневероватније у вези са нама – да
смо само збирка интерних
компоненти, исто оно што се
може наћи у хрпи земље. Али Писац овог текста
једино специјално у вези са јесте аутор Бил
елементима који вас чине јесте
ви. То вам је чудо живота. Брајсон. Он је почео
Док сам читала о овој теми да се занима за ову
питала сам се исто: ,,Зар цео тему због нечега што
људски живот може да стане у му је рекао професор
неколико долара“. Сазнање да је биологије у средњој
та свота знатно виша веома ме је школи. ,, Људско тело
пријатно изненадила. Не сматрам
да је новац мерило вредности, изграђено је из
али чути да је ваша ,,цена“ иста хемијских елемената
као цена 3 килограма чоколаде је
прилично велики ударац на его. које можете да
купите за око 10
Међутим поред многобројних долара“ биле су речи
ствари које не можемо учитити професора. Бил је
са новцем убраја се и да не рекао како му је то
можемо удахнути живот у био велики ударац.
нешто. Били су потребни
милиони година да настане човек Зар заиста тако мало
какав је данас, да би човек вредимо?
доспео до овог нивоа
сложености. Групе ћелија граде
ткива, групе ткива органе, групе
органа системе органа, а сви системи органа чине организам и сви
они код здравог човека раде у савршеној равнотежи. Није ли то
запањујуће? Због тога није важно колико неко мисли да вредите,
или чак докаже да вреде елементи из којих сте изграђени, ви сте
чудо природе. Стога водите рачуна о своме телу јер је оно нешто
најближе чуду.
Андријана Станковић 4-2 (генерација 2017/2021)
61
ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ?
ЧУДЕСНИ СВЕТ...
...СИСАРА
Слонови дневно могу да Највећи мужјак плавог кита
поједу 225 килограма икада виђен био је дуг 31
метар. Женке су још веће.
растиња и одједном могу да Највећа тачно измерена
попију невероватних 136 тежина плавог кита била је
литара воде. невероватних 178 тона.
Научници могу да одреде приближну старост угинулих фока
тако што преброје број обруча на основи њихових очњака (слично
годовима стабала).
Велики црвени кенгур Женке лама су већ 24 часа
достиже брзину и до 60 пошто се окоте спремне за
километара на сат када скаче, парење, али се по правилу
а његов најдужи скок може паре тек после две недеље.
да буде и до 12 метара!
62
Док спавају, женке Малајски (сунчев) медвед је
кљунастог делфина плутају најмања врста из породице
на површини и при томе им медведа. Сматра се веома
је отвор за дисање над водом, интелигентном животињом.
а мужјаци спавају испод Једном је виђен како једну
површине и повремено канџу гура у кључаоницу
рефлексно испливавају на покушавајући да откључа
површину да удахну ваздух. врата. Имитирао је особу која
врата откључава кључем.
Мустанзи потичу од коња које су Шпанци пренели у Америку.
Све до краја 18. века у Америци их је било између 2 и 5 милиона.
Досељеници су их ловили, а много их је угинуло и за време Првог
светског рата, док су одређен број припитомили каубоји, тако
да их је шездесетих година прошлог века било око само 30
хиљада. Почетком седамдесетих година
њихов број се смањио на 10 хиљада јединки.
Коала никад не пије воду. Гаур је највећа и
Сву неопходну течност најимпозантнија животиња
добија из еукалиптусовог
лишћа. „Коала“ на језику од свих дивљих говеда.
Понекад се догоди да гаури
Абориџина, аустралијских својим огромним роговима
домородаца, значи „не пије“. дугим и до 80 центиметара
прободу тигра који их је
напао.
63
...ПТИЦА Најдужи животни век међу
птицама имају орлови.
Највећи распон крила има
албатрос и он износи Могу живети чак 70 година.
невероватна 3 метра од врха
једног до врха другог крила.
Пример вечне љубави и стабилног породичног живота пружају
неке врсте дивљих патака. Када дивљи патак и патка одлуче да
буду заједно, остају верни једно другом заувек.
Пингвин је птица која је Неке врсте папагаја у
најбољи ронилац у птичијем потрази за храном могу
прелетети дневно више од
свету. Може да рони 18
минута на дубини од 266 500 километара!
метара!
64
Гуска је прва птица Птица чије срце најбрже
припитомљена од стране куца је црна сеница. Када је
човека. узнемирена, њено срце
направи и 1000 откуцаја у
минуту!
Нојево јаје је 24 пута веће од кокошијег. Тешко је око 1 900 грама.
Да би се скувало потребно је два сата, а љуска ће остати врућа и
два сата након кувања.
Најтежа птица летачица је Птица ругалица може да
аустралијска дропља тешка опонаша гласове чак 40
око 18kg. птица.
Милица Вишић 4-2 (генерација 2016/2020)
65
Find the birds!
66
Уреднице:
Верица Миловановић-Аврамовић,
професор биологије
Нада Нешковић,
професор биологије
Технички уредник:
Маријана Петровић,
професор рачунарства и информатике
67
68