Ђачка торбица 2022.

,,ЂАЧКА ТОРБИЦА”
ЛИСТ УЧЕНИКА ОШ „ЂОРЂЕ СИМЕОНОВИЋ” ПОДГОРАЦ

ГОДИНА LV
25. НОВЕМБАР 2022. ГОДИНЕ
БЕСПЛАТАН ПРИМЕРАК

Галерија

Ксенија Љикић, VIII разред Ива Илијановић, IV разред Вања Илић, IV разред

Филип Несторовић, V разред

Андрија Грамић, V разред Викторија Шкркић, I разред
2

Драги читаоци,
И овог новембра вам представљамо нови број школског листа. Поносни

смо на чињеницу да се ,,Ђачка торбица” објављује 55. годину заредом.
Жеља нам је да посредујемо у комуникацији између учесника школског

живота - ученика, родитеља и наставника и да вас заинтересујемо за све оно
што се код нас дешава. После две године које су протекле под маскама, у раду
по групама и на даљину, полако се враћамо редовним активностима.

Иако смо мала сеоска школа, годину за нама обележила су успеси
наших ученика на различитим пољима.

Део садржаја је сада пред вама у новом броју ,,Ђачке торбице”.
Уживајте!

ВАША РЕДАКЦИЈА

,,Ђачка торбица” Лист ученика ОШ,,Ђорђе Симеоновић” Подгорац, новембар 2022.
Година LV, излази годишње, бесплатан примерак
За издавача: Срђан Радивојевић, директор школе
РЕДАКЦИЈА
Главни и одговорни уредник: Срђан Радивојевић, директор школе
Уредници: Верица Милошевић, проф. српског језика и књижевности

Ана Пајкић, проф. разредне наставе
Маја Радовановић, школски библиотекар
Драган Станисављевић, наставник ликовне културе
Чланови новинарске секције: Јована Албулесковић, VI разред

Вељко Иликић, VI разред
Сава Несторовић, VI разред
Валентина Шкркић, VI разред
Марина Грујић, VIII разред
Ксенија Љикић, VIII разред
Анђела Радовановић, VIII разред
Сара Фајнишевић, VIII разред
Лектура и коректура: Верица Милошевић, проф. српског језика и књижевности
Телефон: 030/2460-294
Мејл адреса: [email protected]
Интернет страница школе: www.osdjordjesimeonovic.edu.rs
Фејзбук страница: www.facebook.com/skolapodgorac
Инстаграм страница: https://instagram.com/os_pod
Штампа: ,,Графомед” Бор
Тираж: 300 примерака

3

Стогодишњица рођења Душка Радовића

Душко Радовић је српски књижевник, писац, песник, афористичар,
новинар, уредник дечјих емисија на радију и телевизији, дечјих часописа и ТВ
серија. Рођен је 29. новембра 1922. године у Нишу, а умро је 16. августа 1984.
године у Београду. Отац Угљеша је по професији био железничар пореклом из
Чачка, а мајка Софија је била домаћица пореклом из Ниша. Био је треће од
четворо деце. Своју прву песму написао је са девет година и посветио је оцу.
Породица се сели у Суботицу 1928. године где Душко завршава основну школу
и гимназију. Школовање је наставио у Београду студирајући филозофију.
После рата радио је у листовима „Змај“, „Пионир“, „Кекец“, био је главни
уредник бројних телевизијских и радио програма.
Широј публици је познат по емисији „Београде, добро јутро“ у којој је годинама
публику забављао својим афоризмима. Написао је велики број књига од којих су
неке преведене на енглески, руски, немачки и друге светске језике. Школској
публици познат је по збирци песама ,,Поштована децо” и радио драми ,,Капетан
Џон Пиплфокс”.

☺ Имати пријатеље, то значи пристати на то да има лепших, паметнијих и
бољих од вас. Ко то не може да прихвати, нема пријатеља.
☺ Пре него што кренете да тражите срећу, проверите – можда сте већ срећни.
Срећа је мала, обична и неупадљива и многи не умеју да је виде.
☺ Волите своју децу и кад су крива, јер ће их живот кажњавати и кад нису.
☺ Наше мало може бити много за оне који немају нимало.
☺ Децо, можете мислити какав је живот када је од колевке па до гроба најлепше
ђачко доба.
☺Лакше бисмо васпитавали децу када би она имала само уши, а не и очи.
☺ Добра је свака мука која нас повезује и лоше је свако добро које нас раздваја.

4

Интервју са учеником
генерације

Генерација која је у јуну завршила
осми разред остала нам је свима у лепом
сећању. Важили су за вредне и амбициозне
ученике, али и за добре другове, увек
спремне да прискоче у помоћ. Није било
лако бити најбољи међу једнакима. Светлани
Грујић, ученици генерације, то је пошло за
руком. Разговарали смо са њом о успоменама
на основну школу и првим утисцима из
Медицинске школе у Зајечару, чији је
Светлана сада ђак.

Какав је осећај бити ђак генерације?
Леп је осећај знати да сам остварила

жељени циљ. Драго ми је што су наставници
препознали мој труд и жељу за још бољим
успехом и наградили га оценама.

Да ли си задовољна постигнутим и шта планираш убудуће?
Задовољна сам својим успехом и својим постигнућима и планирам да

истим темпом наставим даље.
Какви су ти први утисци о новој школи и да ли ти недостаје стара школа?

Сваки почетак је тежак, али надам се да ће све брзо доћи на своје место.
Наравно да ми недостаје основна школа јер сам у њој провела најлепши део
свог одрастања.
По чему ћеш памтити основну школу?

Основну школу ћу памтити по својим другарима, наставницима и нашој
најбољој разредној Драгани Јевтић.

Марина Грујић, VIII разред

Милош Окрчаловић, VIII разред
5

Потребна је велика љубав
и стрпљење за рад са децом

Прошле школске године испратили смо у пензију брачни пар
Милетић. Мирјана и Јовица провели су читав радни век у нашем крају и
оставили неизбрисив траг. Тим поводом разговарали смо са њима.

Учитељице Миро, колико дуго сте радили у
нашој школи?

У ОШ,,Ђорђе Симеоновић” сам
почела да радим 1985. године и ту остала
скоро пуних 37 година.

Који тренутак проведен у школи бисте
издвојили као најлепши?

Најлепши тренутак је био 1. септембар
1990. када сам почела да радим на месту
наставника разредне наставе и добила своје
одељење.

Сећате ли се неког несташлука који Вас је наљутио?
Не постоји нешто што може да ме наљути код деце. Умела сам да

разумем све њихове несташлуке. Наравно, увек сам покушавала да их
научим како треба да се понашају.

Извели сте много генерација. Да ли Вам је нека била посебно драга, а да
ли сте се са неком потпуно намучили?

Свака генерација је прича за себе. Сва деца са којом сам радила су
ми посебна и остала су ми у драгом сећању. И дан-данас када се
сретнемо после толико година, радо попричамо.

Како бисте оценили свој досадашњи рад?
Сматрам да сам својим радом у овој школи допринела да већи

број деце буде успешан не само у учењу, већ и у животу.

Хвала Вам за овај разговор. Ја Вам желим пуно успеха у даљем раду.
Реците нам за крај шта бисте поручили младим генерацијама које тек
треба да изаберу свој позив?

Потребна је велика љубав и стрпљење за рад са наредним
генерацијама.

Ксенија Љикић, VIII разред

6

Учитељу Јоцо, због чега сте одлучили
да постанете баш учитељ?

Наставник музичке културе је у

мени видео особу која би могла бити
добар учитељ. Уз његову помоћ и
подршку уписао сам Педагошку
академију.
Да ли сте се двоумили?

Не, никад се нисам двоумио.
Можете ли нам испричату неку
занимљивост из студентских дана?

Због одсуства професора
музичке културе замолили су ме да
диригујем хором и окестром
Педагошке академије на прослави
Дана школе. Као добар студент, прихватио сам и успешно то извео уз
громагласан аплауз публике.
Колико сте генерација извели?

Велики број генерација сам учио. Не могу се сетити баш тачног
броја.
Да ли бисте истакли неку која Вам је остала у посебном сећању?

Свака генерација је била посебна на свој начин.
Да ли су деца иста сада и пре 40 година када сте почели да радите?

За мене су деца увек била само деца.
Ксенија Љикић, VIII разред

Страхиња Нујкић, VI разред Јована Албулесковић, VI разред

7

40 година рада

Милена Јевтић, професор разредне наставе

Када сте почели да радите у нашој школи?
У овој школи сам почела да радим давне

1982. године. Колегиница је отишла на боловање,
ја привела студије крају и... Ето посла за мене!
Где је било Ваше прво радно место?

Моје прво радно место било је у Подгорцу
1982. године. Након тога сам неколико година
радила у селу Боговина, а од 1990. године до данас
радим у насељу Боговина.
Да ли Вам је нека генерација посебно остала у
сећању?
Школа и ученици су огледало друштва, тако да су
и генерације огледало онога какво им је окружење. Памтићу прву
генерацију.
По чему памтите прве године рада и да ли се много разликују од рада у
школи сада?
Много тога се променило у образовању за четрдесет година.
Дигиталне технологије захтевају модеран приступ реализацији наставе
како учитеља, тако и ученика и родитеља. Ипак, раније су се генерације
много одговорније односиле према захтевима које школа пред њих
поставља.

Сара Фајнишевић, VIII разред

Сава Несторовић, VI разред
8

30 година рада

Душица Курдумановић, професор разредне наставе

Учитељице, када сте почели да радите у овој
школи?

У ОШ,,Ђорђе Симеоновић” сам почела
да радим 1992. године.

Зашто сте одлучили да постанете
учитељица?

Да заволим књигу, школу, највише је
допринела моја учитељица Надежда Симић.
Она је умела врло лепо да ме заинтересује да се
дружим са књигом. Иначе, од најмлађих дана
сам волела да добијам и привлачим пажњу.

Сећате ли се неких посебних тренутака?
Мени је сваки дан проведен са својим

ђацима посебан. Било је лепих тренутака уз
много радости, игре, истраживања и шале. Када вратим време уназад и сетим се
нових, празних ђачких свезака које за година дана постану књиге у рукопису... Е,
то је посебан тренутак!

Да ли Вам је нека генерација остала посебно у сећању?
Све генерације памтим. Била су то млада бића која су ми поверена да буду

задовољна, срећна, поштена. Пружала сам им подршку и потребно охрабрење, а
заједно смо поштовали правила и границе.

Шта бисте као учитељ са дугогодишњим искуством поручили ученицима?
Од срца им поручујем да буду креативни, флексибилни и отворени за ново,

за развој стваралачких способности, да буду културни и примерни. Треба
неговати своје посебности и постати интелектуално и емоционално богата
личност. Шаљем велики поздрав свима!

Анђела Радовановић, VIII разред

9

20 година рада

Сабрина Љикић, помоћни радник

Кад се сетите својих почетака, пре 20 година, шта Вам је било

најизазовније?

Ја сам дуже од 20 година у овој школи. Прво сам била ђак,

а сада радник. Највећи изазов је сам рад у школи.

Шта Вам је од активности које обављате у школи најлакше, а

шта најтеже?

Најтеже је бити окружен децом, а најлакше је радити са

драгим људима.

У школи се увек нешто занимљиво дешава?

Да! И сваки дан је посебан!

Да ли можете да издвојите неки догађај или анегдоту која Вам је остала у сећању?

Има их доста и не бих могла да издвојим ниједан. Сваки је посебан на свој

начин. Сава Несторовић, VI разред

10 година рада

Ана Пајкић, професор разредне наставе
Учитељице Ана, Ви у школи у Боговини радите већ 10 година?

У Боговини радим од 2018. године, пре тога сам радила годину дана у
продуженом боравку у Бољевцу и у Валакоњу Букову.
Позитивне и негативне стране вашег посла су?

Када волите нешто што радите све је лако и позитивно. Рад са децом
оплемењује и чува дете у вама, радујете се малим стварима, радујете се њиховим
великим успесима, истражујете са њима... Лепо је бити део њиховог одрастања,
гледате како постају велики људи. Негативна страна је гомила администрације и
стрес.
Шта Вам је најзанимљивије у Вашем послу?

Најазнимљивија ми је припрема часова или активности када имам
интересантну идеју. Остао ми је један час у сећању када сам осмислила обраду
лектире Милована Данојлића у облику мејла који је послао деци. Песме и и његов
интервју су били уклопљни тако да су четвртаци до краја остали у недоумици да ли је
баш њима песник писао.

10

Да ли волите своју професију?
Лајтмотив овогодишње приредбе је рад Душка Радовића, па ћу искористити

прилику да га цитирам:,,У животу је довољно бити паметан два пута: када бирате
занимање и брачног друга. Ко оба пута промаши, мора бити паметан целог живота.“
Мислим да имам ту привилегију да радим посао који волим. Да ли је паметан избор-
не знам, али је свакако оно што ме испуњава.
Како бисте описали ваш рад у школи?

Посао просветног радника не подразумева само рад у
школи, већи део посла се одвија код куће. Ово занимање је пре
начин живота. Целог дана размишљамо о послу и када смо
„слободни“ у свему видимо идеје које можемо искористити за
час. Рад у школи је само део тог мозаика који зовемо учитељ
или наставник.
Да ли сте задовољни школским програмом и да ли бисте нешто
додали или одузели?

Верујем да би код већине учитеља одговор био да се
програм смањи. Програм је преобиман, нема се довољно
времена за утврђивање и примену стеченог знања у
свакодневним ситуацијама, на деци занимљив начин - кроз игру.
Да ли сматрате да данашње генерације имају боље услове за
рад него некадашње?

Ако бисмо упоредили школу некада и сада, свакако видимо да су услови
много бољи. Некада је дете имало таблицу и писаљку, дошли смо до тога да сада
има ,,паметну“ таблицу и писаљку. Шалу на страну, развој дигиталних технологија
нам је дао беконачно много могућности - да виртуелно прошетамо било којим делом
света, да прошетамо кроз родне куће писаца, погледамо светске галерије и музеје,
али у свему томе треба наћи меру. Превише смо децу „увукли“ у виртуелни свет, да
је дошао тренутак када се питамо како их извући или на који начин их усмерити да
све те садржаје користе с мером.
Да ли сматрате да нове технологије (интернет, мобилни телефони) утичу на децу?

Бројна истраживања нам то потврђују. Све је већи број деце с поремећајем
пажње, али и с проблемима у говору, а да је управо узрок томе коришћење мобилних
телефона од најранијег узраста.
Да ли смо Вам ми били најбоља генерација?

Јесте, били сте ми најбоља генерација. Једина генерација где су сви били
одлични(од двоје ученика, двоје одличних).
И за крај још једно питање, да нисте просветни радник чиме бисте се бавили?
Хм, тешко питање. Од малена сам знала да ћу бити просветни радник, једнино сам
лутала од предмета до предмета. Сигурно би то опет био посао са децом, дефектолог
или логопед.

Валентина Шкркић, VI разред

Вељко Иликић, VI разред

11

После две године паузе због корона вируса, прошле школске године
коначно смо ишли на екскурзију.

Ученици млађих разреда ишли су 10. маја 2022. на једнодневну екскурзију.
Посетили су Природњачки центар у Свилајнцу, Музеј воштаних фигура и
Зоолошки врт у Јагодини.

12

Ученици старијих разреда ишли су на дводневну екскурзију 22. и 23. маја
2022. године. Релација путовања била је Подгорац – Виминацијум – Нови Сад –
Сремски Карловци – Подгорац. Прва станица била нам је Виминацијум,
археолошко налазиште на обали Дунава. У пратњи водича обишли смо остатке
староримског војног логора и некрополе, као и реплику гладијаторске арене.

Из Виминацијума смо наставили путовање ка Новом Саду. Сместили смо
се у Хотел ,,Војводина” и после ручка кренули смо у обилазак знаменитости
града. Обишли смо сам центар града и видели Српско народно позориште, Цркву
имена Маријиног, Саборну цркву и споменике Светозару Милетићу и Јовану
Јовановићу Змају. Посетили смо и Музеј Војводине. У Музеју су нам највише
привукла пажњу три позлаћена античка шлема пронађена у околини Новог Сада.
Први дан екскурзије завршили смо одласком у дискотеку, што је многим
ученицима и био омиљени део екскурзије.

Следећег дана смо напустили хотел после доручка и упутили се ка
Петроварадинској тврђави. Занимљива нам је била прича водича о Сахат кули,
тј. о необичном начину показивања времена јер мала казаљка показује минуте, а
велика сате.

Последња станица пред повратак кући био нам је фрушкогорски манастир
Крушедол. Сазнали смо да у манастиру почива кнегиња Љубица Обреновић,
супруга кнеза Милоша Обреновића.

Вратили смо се својим кућама у вечерњим сатима препуни утисака.
Захваљујући нашим разредним старешинама обе екскурзије су протекле у
најбољем реду и свим ученицима ће остати у лепом сећању.

Јована Албулесковић, VI разред

Успомена са Петроварадинске тврђаве

13

Награда на међународном фестивалу

Институт за науку, алтернативу, културу и уметност ИНАКУ из Скопља
расписао је конкурс за Међународни фестивал Бајка 2021. Бајка ,,Чаробни фрулаш“
Михајла Иликића, ученика четвртог разреда, изабрана је и објављена у Антологији
савремених ауторских бајки. Честитамо Михајлу на успеху!

ШУМСКИ ФРУЛАШ

Био једном један дечак који је живео са својом породицом у селу Боговини.
Звао се Милан. Волео је математику и волео је да се игра са друговима. Једног
сунчаног дана када су се Миланови другари играли на ливади, решили су да уђу у
шуму. Угледали су човека који је свирао фрулу. Када су деца од страха трепнула
човек са фрулом је нестао. Деца су што брже побегла кући и рекли су родитељима
да су видели духа који је свирао фрулу. Родитељи су решили да провере да ли су
стварно деца видела духа. Када су дошли у шуму видели су фрулу на дрвету.
Уплашили су се да је то фрула духа и да има чаролију. Отишли су назад кући. Увече
су свратили код комшије. Испричали су шта су видели у шуми. Дечак Милан их је
слушао шта су његове комшије виделе у шуми. Следећег дана Милан је с оцем ишао
у шуму. Када су ушли дубоко у шуму, нису видели ни фрулу ни човека. После месец
дана Миланови баба и деда ишли су да секу дрва у шуми. Милан је пошао са њима.
Када су стигли у шуму, деда и баба су секли дрва, а дечак је отишао дубље у шуму и
угледао фрулу на пању. Он се није плашио чаролије и узео је фрулу. Вративши се
кући сакрио је фрулу у крошњи дрвета. Милан је знао да његови родитељи неће
ништа радити око дрвета. Дошло је време за спавање тада је Милан легао у кревет.
Заспао је у поноћ. Тада је шумски фрулаш узео фрулу из крошње. Када је дошло
јутро, Милан је видео да нема фруле и зачудио се. Није видео никаквих трагова. На
Миланов осамнаести рођендан, док се играо напољу, угледао је једног шареног
лептира. Милан га је пратио. Лептир га је одвео до шуме, а у шуми је угледао човека
с фрулом. Милан се није плашио човека. Човек му је рекао да је он шумски дух и да
он даје фрулу људима који су поштени, скромни, искрени и пунолетни, а Милан је
био пунолетан, искрен, поштен и скроман. Дух му је дао фрулу да је чува. Вратио се
кући. Родитељи су се уплашили јер су мислили да је фрула уклета, али Милан им је
рекао да на фрули пише да није чаробна ако је у рукама пунолетног, поштеног,
искреног и скромног човека. Родитељи су му допустили јер су знали да је Милан
такав. Када је Милан порастао, својој деци и унуцима је причао о шумском фрулашу
и томе како фрула може доспети у њихове руке.

14

Мој сусрет са чаробњаком

Постоји један чаробан свет у који често путујем. У том свету постоји
краљевство по имену Аралија. Са осам година сам почео путовати тамо.

Аралија је пуна ораховог дрвећа. Постоји огромно свето дрво које рађа све
становнике Аралије. Тако сам се и ја родио на том светом дрвету као становник
Аралије и моје аралско име је Кирипитус. После једног путовања до Аралије,
шетао сам шумом и наишао на једну стару колибу. Иза те колибе био је један
старац који је копао рупу да би засадио садницу ораха. Понудио сам му помоћ.
Он је пристао и ја сам нашао добро равно земљиште, узео сам ашов и ископао
велику рупу за садницу. Засадили смо садницу и требало је да је залијемо. Чак
иако је бунар био у близини, послао ме је на реку да донесем воду за саднице.

Отишао сам до реке и тамо угледао три кофе: једну златну опточену
драгуљима, другу сребрну и трећу окрњену дрвену кофу. Било ми је чудно да се
три такве кофе нађу у шуми. Узео сам дрвену кофу, напунио је водом и кренуо
сам назад. Кад сам стигао, старац ме је угледао, насмешио ми се и претворио у
чаробњака. Чаробњак се звао Тристан и он је био владар Аралије. Рекао ми је да
сам достојан да будем његов ученик јер сам добар, вредан и скроман. Затим ми је
рекао да полијем садницу дрвеном кофом и да изговорим чаробне речи које ме је
он научио. Када сам све то урадио, садница је за трен постала огромно орахово
дрво.

У Аралију путујем кад се возим аутомобилом и гледам кроз прозор, а
најлепше путовање ми је кроз сан зато што је најдуже.

Михајло Иликић, V разред

Мој сусрет са чаробњаком

Мој сусрет са чаробњаком био је врло необичан и забаван. Чаробњак се
звао Мића и имао је десет година. Срели смо се у једној чаробној шуми препуној
златних јабука. Он је био чаробњак који својом чаролијом расипа срећу, доброту
и здравље добрим људима.

Када сам први пут угледао чаробњака, интересовало ме је да ли заиста има
чаробну моћ. Он ми је показао неколико вештина и рекао да пробам исто, али
нисам успео. Рекао ми је да чаробњак може бити свако ко верује у часролију и да
је свака златна јабука у овој шуми жеља неког детета. Обећао ми је да ћемо се
једног дана поново срести у истој овој шуми. Поверовао сам му.

Када имам неку неостварену жељу, сетим се нашег сусрета и стрпљиво
чекам да чаробњак дође до дрвета у чаробној шуми и убере моју златну јабуку.

Марко Фајнишевић, V разред

15

Доживљај са летњег распуста

Овај летњи распуст није био као сви остали, био је другачији, занимљивији и
посебнији.

На летњем распусту сам одмарала и купала се у базену. Стриц ми је донео
малог дивљег зеца, назвала сам је Маша. Тата ми је купио пекинезера и дала сам јој
име Биби. Сјајно су се слагале и улепшале су ми скоро сваки дан. Машу смо морали
да пустимо у природу, довољно је порасла и може сама да се брине о себи. Возила
сам се бициклом, купала се, са браћом сам играла разне игре. Једног дана у мој парк
је дошетала корњача, држала сам је у рукама, занимљива је и када се сакрије у оклоп.
Биби је мала и учи све да нањуши. Пар пута је нашла јежа у близини. Јеж је добио
име Боцко.

Осамнаестог августа славила сам рођендан, дошли су ми скоро сви другари.
Лепо смо се дружили и играли.

Ива Илијановић, IV1

Доживљај са распуста

Летњи распуст је мој омиљени распуст. Најдуже траје тако да имамо пуно
времена за игру и дружење.

Ово лето сам провео лепо. Ишао сам са родитељима на базен више пута. Били
смо и на мору у Грчкој. Посетили смо више лепих места и то: Аспровалту, Неа
Врасну и Ставрос. Море је било прелепо, вода топла и чиста. Највећи део дана сам
провео у води купајући се. Уживао сам у пливању и роњењу. Једног дана смо били у
Ставросу, тамо смо се купали, а увече ишли у ресторан „Видиковац“. Он се налази на
врху брда и док смо седели на тераси, могли смо да видимо цео Ставрос и околину.
Поглед је био леп. Задњег дана на мору видели смо три делфина како пливају и скачу
у води. Њима сам се највише обрадовао, први пут сам их уживо видео.

Кад смо се вратили са мора, ишао сам са тетом и течом на камповање у
Брезовицу. Обишли смо и водопад Прскало. Направили смо пуно фотографија за
успомену.

Распуст је брзо прошао и опет смо у школским клупама.
Душан Пелановић, IV1

Моја школа

Моја школа је лепа. Сваког дана идем у школу да научим нешто ново и да
сретнем своје другаре и учитељицу.

На почетку ми није било лако, јер сам до другог разреда био у Бору. Сада је
све уредно и не бих мењао ову школу ни за шта на свету. Највише ми се свиђају
часови физичког и математике, али волим и ликовно и дигитални свет. Свиђа ми се
што око школе има много простора за играње и забаву. Наша учитељица је увек са
нама и стално нас грди да морамо више да учимо. Ја мислим да је она добра
учитељица. Моја школа је пуна ђака, има добре учитље, лепе учионице и увек је
чисто и топло.

Много волим своју школу зато што сви воде рачуна о нама, посебно се радујем
школском звону.

Андреј Карабашевић, III1

16

Јесен у мом крају

Свако годишње доба има своје чари, па тако и ова јесен која је дошетала
у моје село.

Волим ујутру пре школе да кроз прозор посматрам сву лепоту коју ово
годишње доба доноси. Природа је обукла своју нову златножуту хаљину. Сва је
тако предивно. Када кренем у школу газим по меканом тепиху који шушка под
ногама. Читав дан ужурбано пролазе трактори, чују се тестере и спремају се дрва
за огрев. Мајке и баке вредно спремају укусну зимницу. Свуда се шири мирис
јесењих плодова. Дани су све краћи, често пада киша. Деца користе сваку
прилику да буду напољу и уживају у још по неком сунчаном дану. Сакупљају
орахе и кестење, шљапкају барицама…

Златне боје јесени и ову лепоту ускоро ће заменити бели покривач који
облачи моје село у бели огртач, а дечији смех и игру са улица замениће дуги дани
у кући поред топле пећи.

Андреја Унгурјановић, III1

Размишљам о свом језику

Пиши као што говориш, читај као што је написано - реченица које се
прво сетим када помислим на српски језик.

У разним емисијама, филмовима и где год се окренем чујем језике
различитих земаља. Неки имају сличности са нашим језиком, па понешто и
разумем, други су потпуно различити и мени непознати. Нашег народа има по
целој Европи и свету и ма где отишли, можемо чути неког свог. Лепо је знати да
српским језиком говори неколико милиона људи у свету.

Српски језик припада индоевропској породици језика, убраја се у
словенске језике. Препознатљив је и јединствен по томе што користимо у писању
и ћирилицу и латиницу, и то једноставно научимо још у млађим разредима
основне школе. Можда је тајна лаког учења два писма у томе што једном слову
одговара један глас, па је читање и писање тиме поједностављено.

С друге стране, странци када уче наш језик имају много проблема у
изговору гласова као што су Ч, Џ, Ђ, Ћ, а ништа им није лакше ни са падежним
наставцима и глаголским облицима. А како ли им је тек кад акценти дођу на ред?!
Стандардни акценти и нама задају главобоље.

По мом мишљењу, не постоји језик који је богат као српски језик.
Међутим, разочаравајуће је ово модерно време. У дописивању на друштвеним
мрежама користе се изрази и бројне скраћенице које и нису српске, већ преузете
из других језика. Тиме фонд речи сваког од нас сиромаши. Разговори су све
краћи, а књиге све мање читане. Нисмо ни свесни колико се богатство налази у
књигама, у реченицама које су писане на нашем језику. Колико само емоција и
различитих значења можемо пренети једном реченицом!

Српски језик - наш јединствени језик! Језик мале земље са највећим
богатством.

Сара Фајнишевић, VIII разред

17

Обележена школска слава
Школска слава Свети Сава се традиционално обележава сваког 27. јануара. У
нашој школи се обележава приредбом и у матичној школи и у издвојеним
одељењима у Боговини. Тако је било и ове године. Сликама преносимо делић
свечарске атмосфере, а скенирањем кода у дну странице можете погледати и видео
снимак приредбе наших ученика из насеља Боговина.

18

Наградни конкурс Издавачке куће БИГЗ школство

Конкурс „Инклузија у савременом образовању” расписан је у априлу 2022.
за све учитеље и наставнике који раде у основним школама на територији
Републике Србије. Циљ конкурса је унапређење инклузивне наставе у Србији и
истицање примера добре праксе. Иновативни примери су показали нове
могућности у превазилажењу препрека и понудили различите перспективе при
организовању и извођењу инклузивне наставе. На конкурс је пристигло више
стотина припрема и наставних материјала за ученике који наставу прате по ИОП-у.
Стручни жири је оценио све радове и одабрао најбољих десет. Међу њима је и рад
наше учитељице Ане Пајкић!

Мајица слагалица

Пројекат ,,Мајица слагалица" нашег IV2 награђен је на конкурсу ,,На слово
Љ, кажи љубав". Четвртаци су осмислили и украсили мајице које су им послужиле
као ,,матурске”. Честитамо малим креативцима и учитељици Ани!

19

Успеси на такмичењима

У школској 2021/22. години вратили смо се такмичењима после
двогодишње паузе. Наши ученици постигли су заиста запажене резултате, па смо
осим победника на општинском и окружном нивоу, имали представнике и на
републичким такмичењима.

Предмет Име и Ментор Општински Окружни Републичк
презиме ниво ниво и ниво
Математика ученика Милена Јевтић
Теодора 1. место учешће
Српски језик Предановић Снежана
Васиљевић 3. место учешће
Књижевна Вања Илић Снежана учешће
олимпијада Васиљевић похвала
Душан Ана Пајкић
Историја Пелановић 1. место 3. место
Биологија Михајло Ана Пајкић
Шта знаш о Иликић 3. место
саобраћају? Ђорђе Слађан Пајкић
Мали фудбал Тодоровић 2. место учешће
Вељко Верица
Иликић Милошевић 1. место учешће
Вељко Верица
Иликић Милошевић 3. место
Верица
Борис Илић Милошевић 1. место 1. место
Верица
Светлана Милошевић 2. место
Грујић Верица
Огњен Милошевић 2. место
Васиљевић Верица
Милошевић 3. место
Ива Иликић Верица
Милошевић 2. место учешће
Ивана Делић Верица
Милошевић 1. место 3. место
Ксенија Верица
Љикић Милошевић 2. место учешће
Светлана Верица
Грујић Милошевић 1. место учешће
Огњен
Васиљевић Драгана Јевтић 1. место 3. место

Јован Дујкић Драгана Јевтић 1. место 1. место

Вељко Драгана Јевтић 1. место 1. место
Иликић
Светлана Милка Ђорђевић 3. место учешће
Грујић
Огњен Силвија 1. место
Васиљевић Тодоровић
Страхиња Силвија 3. место
Нујкић Тодоровић 3. место
Андрија Милош Живић
Љикић

Петар Грујић

Мушка екипа

20

21

Национални дан књиге

Ученици првог и другог разреда који похађају продужени боравак
обележили су 28. фебруара Национални дан књиге. Радионицу је са ученицима
реализовала учитељица Бојана Смиљковић.

Доситејева недеља

Прва недеља априла била је посвећена сећању на Доситеја Обрадовића.
Наши ученици млађих разреда су се путем креативне радионице и квиза
упознали са Доситејевим делима. Активности су реализовале учитељице
Бојана Смиљковић и Маја Радовановић у оквиру Продуженог боравка и
Обогаћеног једносменског рада.

22

Еколошка акција ,,Засади дрво”

У четвртак, 24. фебруара ученици првог разреда наше школе прикључили
су се еколошкој акцији ,,Засади дрво". У школском парку засадили су
заједничким снагама две саднице белог бора. Надамо се да ће свест о значају
заштите животне средине расти заједно са овим садницама!

Шта знаш о саобраћају?

Наша школа је последњих неколико година домаћин Окружног
такмичења ,,Шта знаш о саобраћају". Учествовали су ученици ОШ,,Ђура Јакшић"
Сумраковац и ОШ,,Љубица Радосављевић Нада" Зајечар. Честитамо свим
ученицима и њиховим менторима на оствареним резултатима!

23

Сарадња са Црвеним крстом

Ученици наше школе традиционално учествују на конкурсу Црвеног
крста ,,Крв живот значи”. Прошле школске године добили су захвалнице и
симболичне поклоне за учешће.

ДРР програм (Смањење ризика од катастрофa) у нашој школи
У складу са Законом о ванредним ситуацијама Народна Скупштина
Републике Србије донела је Националну стратегију заштите и спасавања у
ванредним ситуацијама где ће се кроз ДРР програм обучити просветни радници
који имају задатак подигну свест о деловању у несрећама, како ученицима тако и
родитељима.
Током 2016. и 2017. године обучено 440 просветних радника. Ове школске
године је и наша школа обухваћена пројектом. У наредних 6 месеци учитељи ће,
уз сарадњу ca Црвеним крстом, реализовати различите активности кроз које ће
ученици научити како да реагују у ризичним ситуацијама.

24

Обележавање Дана жена

Наши ученици млађих разреда били су јако вредни и креативни. Са својим
учитељицама су на часовима ликовне културе и у оквиру продуженог боравка и
обогаћеног једносменског рада направили честитке и друге украсне предмете којима
су обрадовали маме и баке поводом Дана жена. Наши ученици у насељу Боговина
припремили су приредбу дамама у част. Приредбу можете погледати скенирањем
кода у дну странице.

Приредба поводом Дана жена
25

Понедељак, 3. октобар
Премијера филма ,,Лето
кад сам научила да летим”

Уторак, 4. октобар
Фестивал здраве хране

Среда, 5. октобар
Креативни дан/ Приредба

Четвртак, 6. октобар
Спортски дан

Петак, 7. октобар
Маскенбал

Фестивал здраве хране
26

Приредба
Креативни дан

27

Трка за срећније детињство
Маскенбал ,,Јесен”

28

Поводом Дечије недеље склопили смо ново пријатељство са ученицима
ОШ,,Добрисав Добрица Рајић" из села Бистрица, општина Нова Варош. Радо смо
прихватили иницијативу њихове наставнице српског језика Бојане Меловић и
припремили кутију изненађења новим другарима, а и нас је веома обрадовала
кутија препуна поклона из Бистрице! Драги другари, хвала вам! Надамо се
скором наставку дружења!

Шта детету треба да расте
до неба?!
ПРИЈАТЕЉИ!

29

30

31

Европски дан језика

Европски дан језика обележен је и у нашој школи у понедељак, 26.
септембра у оквиру Обогаћеног једносменског рада. Ученици су имали задатак да
сазнају како се на различитим европским језицима каже и пише поздрав ЗДРАВО.

Нека здрава храна буде наша навика сваког дана...

Ученици другог и четвртог разреда из села Боговине обележили су са
својом учитељицом Снежаном Предић недељу здраве хране и завршили је

32

Здрава храна, здрави и ми...

Светски дан хране обележава се сваког 16. октобра. Тим поводом у нашој
школи је ове недеље у сарадњи са Црвеним крстом организовано предавање др
Иване Милутиновић о правилној исхрани.

Као резултат наученог током предавања, ученици 7. разреда су са својим
одељењским старешином Верицом Милошевић одлучили да сваког четвртка до
краја школске године доручак понесу од куће и доручкују заједно. Уместо чипса и
газираних сокова, доручковао се домаћи хлеб, сир, јаја, салате, воће, пахуљице,
млеко... Први заједнички доручак у сласт је поједен!

Награда Димитрију на конкурсу Завода за јавно здравље

Поводом обележавања месеца правилне исхране Завод за јавно
здравље ,,Тимок” Зајечар организовао је конкурс ,,Правилна исхрана=здравље”.
Ученик другог разреда наше школе, Димитрије Тулејић, у категорији ликовних
радова, освојио је друго место. Завршна манифестација је одржана је у Свечаној
сали Завода. Том приликом су уручене награде за најбоље ликовне и литерарне
радове.

33

IV1

IV3

Шта је на крају?
На крају неба, на крају мора, на
крају пута?
Шта је на крају деца би хтела да
IV2 знају?
Зато једу, зато спавају,
Зато расту брже од капута.
Шта је на крају среде? Четвртак.
А шта – на крају четвртка?
Петак.
На крају свих крајева?
Увек је један нови почетак.
Крајеви се потроше,
почеци увек трају.
Почетак – ето шта је на крају!

Душко Радовић

VIII1

34

Израда рада за
конкурс ,,Дани ћирилице”

Ученици четвртог разреда

из Боговине насеља су са

великим задововољством
приступили изради

калиграфског текста за

конкурс ,,Дани ћирилице” у

Баваништу. Иако рад није

награђен, ученици вам

поносно представљају

својих руку дело.

35

36