The words you are searching are inside this book. To get more targeted content, please make full-text search by clicking here.
Discover the best professional documents and content resources in AnyFlip Document Base.
Search
Published by Ansambl Kolo, 2021-02-01 04:12:47

Број 16 Фебруар

16 final

Е - часопис КОЛО: Издавач: Главни и одговорни уредник: Владимир Декић
КА БУДУЋНОСТИ Ансамбл народних игара и песама Креативни директор: Милош Козловачки
Србије КОЛО, Уредник: Вук Бошковић
Митрополита Петра 8, 11000 Београд, Извршни уредници: Страхиња Бошковић,
тел. 276 31 44, Милош Чаушевић
[email protected], www.kolo.rs

Ансамбл КОЛО задржава сва права. У Београду, фебруар 2021. године.

КОЛО У

ФЕБРУАРУ

Током месеца фебруара Ансамбл КОЛО ће наступати преко наших канала на друштвеним
мрежама и званичном Јутјуб каналу на којима ћемо емитовати снимке из наше архиве, веб

серијал „ПРОФЕСИОНАЛЦИ.“, као и нови програмски сегмент под називом
„ФРАГМЕНТИ КОЛОРИЗАЦИЈЕ“.
Уживајте.

Понедељак, 01.02. Кореографија „ГОРЕЊСКО, игре из Словеније“ – кореографија: Ико Отрин,

телевизијски снимак направљен у студију РТС 1986. године

Четвртак, 04.02. ПРОФЕСИОНАЛЦИ. – С01Е19: МАЈКЕ КОЛА, премијерно у 20 часова на нашем

Јутјуб каналу

Понедељак, 08.02. ФРАГМЕНТИ КОЛОРИЗАЦИЈЕ I, премијерно у 20 часова
Четвртак, 11.02. ПРОФЕСИОНАЛЦИ. – С01Е20: НЕОПЕВАНИ ХЕРОЈИ: ПРВИ ДЕО, премијерно у 20

часова на нашем Јутјуб каналу

Понедељак, 15.02. Прилагођена кореографија „ОП САЈ САСА, игре из Славоније и Посавине“

за филм „Ревија jугословенских игара“ из 1951. године – кореограф: Олга Сковран, редитељ
филма: Жорж Скригин

Четвртак, 18.02. ПРОФЕСИОНАЛЦИ. – С01Е21: НЕОПЕВАНИ ХЕРОЈИ: ДРУГИ ДЕО, премијерно у 20

часова на нашем Јутјуб каналу

Понедељак 22.02. ФРАГМЕНТИ КОЛОРИЗАЦИЈЕ II, премијерно у 20 часова
Четвртак, 25.02. ПРОФЕСИОНАЛЦИ. – С01Е22: КОРАК ПРЕ КОЛА, премијерно у 20 часова на

нашем Јутјуб каналу

АЛУМНИ АНСАМБЛА КОЛО ПРВИ ДЕО

ИНТЕРВЈУ НАШИМ ТЕЛОМ И ПОКРЕТОМ
ПОКАЗУЈЕМО КО СМО

АЛЕКСАНДАР БРАНКОВИЋ

АЛУМНИ АНСАМБЛА КОЛО

У наредним бројевима,
представљаћемо алумније
Ансамбла КОЛО који су
након одласка из Ансамбла,
користећи знања и искуство
које су стекли у раду у КОЛУ,
направили самосталне каријере.
Први у низу је наш Александар
Бранковић, некадашњи играч-
певач и солиста Ансамбла КОЛО
који је од 2015. у Аустралији где
као руководилац фолклор групе
„Опленац“ шири традиционалну
уметност и културу Србије на
овом, нама најудаљенијем
континенту.

Опишите нам Ваше искуство са фолклорном
уметношћу пре него што сте постали
професионалац.

Фолклором сам почео да се бавим од своје седме
године у КУД-у „Славко Гајин“, у Војци, мом родном
месту. По поласку у средњу школу прешао сам
у КУД „Бранко Радичевић“ из Старе Пазове и ту
сам остао до своје деветнаесте године, када сам
примљен у Ансамбл КОЛО. То је био прелеп период
дружења, путовања, одрастања, али и рада, учења
и упознавања наше традиције, културе, народног
костима, игре и песме.

АЛУМНИ АНСАМБЛА КОЛО Шта је највише обележило
период Вашег рада у
Који су Вас аспекти фолклорне уметности највише Ансамблу КОЛО?
привукли да се определите баш за ту професију?
Поред путовања, стицања
Наше тело и покрет је оно чиме прво показујемо ко пријатеља за цео
смо, ко желимо да постанемо, како смо и како се живот, професионалног
осећамо. Изградити и изразити свој став, сценски и усавршавања, наступања
животни, кроз игру је за мене вечита инспирација. на великим светским
сценама и рада са многим
На који начин сте еминентним именима
добили прилику наше бранше, моја
да остварите лична борба је била да
ангажман у се врати достојанство
Аустралији? традиционалној игри,
песми и костиму
Са Ансамблом првенствено кроз
КОЛО сам 2003. уметнички став самих
и 2004. године играча, кроз начин
обишао целу презентовања игре и
Аустралију. Сарадник песме публици и кроз
и суорганизатор тих учвршћивање позиције
турнеја је био Раде Радан, професионалног играча-
свештеник из Сиднеја који певача као професије.
ме је 2013. године препоручио
и повезао са српском заједницом из
Аделајда која је тражила професионално лице за
вођење српског културног центра. После више од 15
година проведених у КОЛУ као играч-певач, солиста
и после посете Аустралији која је на мене оставила
огроман, позитиван утисак, моја одлука је била да
сцену заменим педагошким радом. Улога оца и
супруга ми је у тој одлуци веома помогла.

АЛУМНИ АНСАМБЛА КОЛО

Какве су Ваше активности и Да ли пратите активности Ансамбла КОЛО
ангажмани у Аустралији и у којој од када сте се преселили у Аустралију?
мери примењујете искуства и
знања која сте стекли у Ансамблу Ансамбл КОЛО је једна од најлепших слика
КОЛО? Србије. Раскош у колориту, мелодијама,
корацима, стиловима, у лепоти наших људи
Без лажне скромности могу мами пажњу читавог света. Моју свакако
да кажем да фолклорна група
„Опленац“, чији сам уметнички
директор и руководилац фолклорних
група, ради на завидном нивоу у
очувању, неговању, презентацији и
практиковању нашег националног
наслеђа. Уз помоћ своје супруге
Ане, магистра етномузикологије, и
управног одбора фолклорне групе
„Опленац“ који успешно прати наш
ритам, концерти у Сиднејској опери
(2017), Позоришни фестивал у
Аделајду (2018) и Забавном центру
Аделајд (сваке године од 2015.) су
само део наших активности. Сво
знање и искуство стечено у КОЛУ је
база за мој садашњи рад.

MÁNE

Ma|arski dr`avni folklorni ansambl MANE

Ansambl KOLO i Ma|arski dr`avni folklorni ansambl MANE ve}
neko vreme rade na novom, velikom projektu "Sokolova pesma,,. Taj
interdisciplinarni projekat ima za ambiciju da tradicionalnu

umetnost i kulturu pomeri u novom pravcu, da istra`imo granice

izme|u modernog i tradicionalnog, izme|u dramskog i plesnog,

izme|u pro{losti i budu}nosti. Pod vo|stvom Gabora Mihaqija,

koji zahteva da ga svi zovu Mi{i, MANE se pretvorio u insti-

tuciju koja ne samo da ~uva ma|arsku tradicionalnu umetnost,

ve} je i na braniku moderne kulture. U razgovoru sa Beatriks

Borbeli i Mateom Farka{om, ~lanovima Ansambla MANE koji rade
kao asistenti koreografa na "Sokolovoj pesmi,,, pri~ali smo o tom

projektu, o Mi{iju, ali i transformaciji kroz koju je MANE

pro{ao u prethodnim godinama.

ИНТЕРВЈУ

КОЈА ЈЕ ВАША ПОЗИЦИЈА У
МАНЕУ?

Беатрикс: Ја сам већ тридесет година у Мађарском
националном ансамблу, а претходних двадесет
година сам асистент Габору Михаљију Мишију и
вођа женског дела ансамбла. Баш сам размишљала
да сам у својој каријери имала толико соло тачака
да ми је мало тешко да их се и сетим.

Мате: Ја сам осам година у групи, и током тог
периода сам као играч такође имао много соло
тачака. Не баш колико Беатрикс, али доста.

КАКО СТЕ СЕ ЗАИНТЕРЕСОВАЛИ
ЗА ОВУ УМЕТНОСТИ ПРЕ
НЕГО ШТО СТЕ ПОСТАЛИ
ПРОФЕСИОНАЛЦИ?

Мате: Од детињства сам желео тиме да се бавим. професионални плесач. Када сам дошла, Миши
Нисам из Будимпеште и пожелео сам да се бавим није био вођа групе већ његов претходник, Тимар
овим већ када сам имао пет, шест година. Шандор. Од малих ногу сам се бавила балетом, а са
Са четрнаест година уписао сам вишу плесну школу савременим плесовима сам се упознала у ансамблу.
у коју сам ишао пет година. Тамо сам се по први пут У ЈЕДНОМ ТРЕНУТКУ ДОШЛО
сусрео са балетом и модерним плесом, али главни ЈЕ ДО ТРАНСФОРМАЦИЈЕ
смер ми је био фолклор. Код нас је пракса да се АНСАМБЛА ИЗ ЈЕДНЕ
током пете године школовања одржава испитни ФОРМАЦИЈЕ КЛАСИЧНИХ
концерт на који долазе различити представници КОРЕОГРАФИЈА У ОВО ШТО
плесних група. Имају прилику да погледају умећа ЈЕ МИШИ ПОСТАВИО КАО
ученика у области све три наведене плесне ЦЕЛОВЕЧЕРЊЕ ПРОГРАМЕ. КАКО
дисциплине. Тада ме је Миши изабрао да постанем ЈЕ ТЕКЛА ТА ТРАНСФОРМАЦИЈА
члан групе. Мислим да ми је било деветнаест година. УНУТАР АНСАМБЛА ИЗ ЈЕДНЕ
Беатрикс: Плесом сам почела да се бавим када ВРСТЕ ПРОГРАМА У ДРУГИ?
сам имала шест година. Отац ме је подстрекао.
Он је и сам био плесач. У Мађарској је постојала
полу-професионална група из које сам дошла до
националног ансамбла. То се десило врло рано,
у мојој петнаестој години. У том периоду ансамбл
се „подмлађивао,“ те сам врло млада постала

Беатрикс: Ту је било више степеника. Чак и у
Мишијевом раду је било више степеника. Тимар
Шандор је врло цењени стручњак у Мађарској. Он
је износио на сцену само аутентични народни плес,
без било какве нове врсте технике или другачијих
покрета. Када је Миши преузео вођство, он је
такође постављао на сцену аутентични фолклор али
је уносио неке различите теме. Није било само плес
– оркестар већ је преносио неку поруку/причу. Прво
„пробијање леда” је било под утицајем риверденса.

ИНТЕРВЈУ

Припремио је програм који се зове „Нопленина
легенда дана“. То је такође био традиционални
фолклор али је музика еклектична, потпуно нова
и нисмо наступили у ношњи већ у стилизованим
костимима. Цео концерт је више подсећао на шоу
програм. Тада је показао широк спектар плеса.
Наставио је да уноси иновације у сваком следећем
програму. Прво је био тај шоу програм, онда је увео
то да плесачи изговарају текст на сцени, затим да
певају хорске делове. Унео је нове покрете, то је
комбиновао са фолклором и сад је већ стигао до
те тачке, што нажалост нисмо успели да остваримо
због пандемије - да постави један позоришни комад
на сцену. Ми у том комаду играмо традиционални
фолклор, али је ту много плесача и има чак шест
главних ликова и све време изговарамо текст, као
глумци у позоришту. Говоримо о свету који се мења
као и сам уметнички живот. Миши увек прихвата
импулсне промене не само из Мађарске већ из
целог света, затим их уграђује у рад саме групе.
ДОК СТЕ ЗАЈЕДНО ПРОЛАЗИЛИ
КРОЗ ТЕ ФАЗЕ, ПУБЛИКА
ЈЕ ТРАЖИЛА ДА РАЗВИЈАТЕ
ВЕШТИНЕ, СТИЛОВЕ ИГРАЊА,
ЗНАЊА… ВЕРОВАТНО ЈЕ БИЛО
НЕКИХ ОТПОРА? И ДА ЛИ
ЈЕ САВ САДРЖАЈ И ТО ШТО
ЈЕ ПОНУЂЕНО ВАМА КАО
УМЕТНИКУ, БИЛА ИНСПИРАЦИЈА
ДА СВЕ ТО САВЛАДАВАТЕ?
Беатрикс: Наравно, иновације те као уметника
стално стављају пред нове изазове и то те веома
мотивише. Као и сваки кореограф Миши има
неке своје форме које воли и начине на које се
изражава али ја толико дуго радим са њим да то
све већ осећам и знам. Он много пута позове и неке
екстерне кореографе, из аутентичног народног
плеса или неке који се баве модерним покретима,
и од њих такође учимо и добијамо те нове
импулсе. Сви који су имали превелики отпор према
променама су или отишли из групе јер су желели да
раде друге ствари, или су се навикли на промене,
али од почетка, већином смо сви уз Мишија и идемо
са њим напред.

ИНТЕРВЈУ

МАТЕ, ВИ НИСТЕ ИМАЛИ ТУ Беатрикс: Ако полазим од себе, када сам морала
ФАЗУ ПРОЛАСКА СВИХ ОВИХ да учим ствари које су за мене стране и нове, увек
ТРАНСФОРМАЦИЈА, АЛИ СТЕ сам много вежбала, све док се ти покрети нису
КАО ЂАК И МЛАДА ОСОБА прилагодили мом телу и док нисам осетила да сам
ПРАТИЛИ ШТА СЕ РАДИ У то усвојила. За уметнике је битно да су отворени и
МАНЕУ. ДА ЛИ ЈЕ ШКОЛА ГДЕ да верују да ће све бити како треба. Ако имају тај
СТЕ СЕ УПОЗНАЛИ СА РАЗНИМ приступ, неће имати проблема.
ПЛЕСНИМ СТИЛОВИМА ДАЛА Мате: Од много можемо да направимо само још
ДОБРУ ПОДЛОГУ ДА СЕ ЛАКО више, то је моја полазна тачка. Ниједну нову ствар
УКЛОПИТЕ У ОВАЈ СПЕЦИФИЧАН не би требало да одбијамо од себе, јер је потребно
МИШИЈЕВ РАД? неколико година бављења нечим да бисмо разумели
величину онога што смо научили. Дакле, треба
Мате: Школа је дала савршену основу и у њу су неки прихватити ново и имати доста стрпљења.
предавачи дошли управо из народног ансамбла. Беатрикс: Још једна ствар је веома битна. Мишијеви
Са школом смо посећивали разне представе, програми и посебно кореографије увек садрже
пратили смо која се група чиме бави, тако да смо велике амплитуде осећања и ми као играчи те
били у току. Од кад сам ја у групи, Миши а и остали емоције морамо да изразимо нашим телима.
представници групе бирају младе плесаче обично Емоције су најважнија ствар у сваком наступу и оне
из те школе баш зато што она даје савршену основу. треба да буду фокус

САДА СТЕ ДРУГИ ПУТ ОВДЕ,
У АНСАМБЛУ КОЛО. ДА ЛИ
ПРИМЕЋУЈЕТЕ ТЕ „ДЕЧЈЕ
БОЛЕСТИ“ КРОЗ КОЈЕ ЈЕ
ПРОЛАЗИО И ВАШ АНСАМБЛ?
КОЈЕ САВЕТЕ БИСТЕ УПУТИЛИ
НАШИМ УМЕТНИЦИМА?

10 7

ка Л И Д И Ј А П Л А Н И Ћ ,
БАЛЕРИНА АНСАМБЛА НАРОДНОГ
ПОЗОРИШТА У БЕОГРАДУ

ра 8

КАДА ПОКРЕТ

кте ПОСТАЈЕ
КАРАКТЕРНА

ирнгрееИГРА?

кирркатнагерее Бити играч не значи само
покретати ноге у ритму.
То је финални резултат
огромног труда, рада и
истраживања. И сарадње
са предавачима који
су специјализовани за
одређене аспекте тог
процеса. Једна од тих
предавача је Лидија
Планић, балерина ансамбла
Народног позоришта у
Београду, која у Ансамблу
КОЛО са играчима ради на
карактерним играма. То
нису баш игре „карактера“
али на одређени начин
то и јесу. У разговору
са њом смо причали о
природи карактерних
игара, о утицају које
оне имају на играча и
његове способности, о
њеном искуству и животу у
Ансамблу КОЛО.

Да ли можете да нам појасните за читаоце
шта су карактерне игре?
Карактерне игре су игре разних народа,
обрађене за извођење на сцени.

Зашто су оне важне за једног професионалног
играча?
Важне су јер играч кроз карактерне игре
може да искаже једну јаку играчку емоцију.
Показује своју музикалност, високу техничку
спремност ногу, необичан рад руку. Ја
волим да кажем: Да отвориш душу и играш
срцем, даш целог себе. Зар нисмо због тога и
изабрали овај позив?

6

2

На који начин елементи карактерних игара
доприносе уметности фолклора?
Карактерне игре су важне за фолклорног
играча, зато што ће допунити његов начин
игре. Док се у фолклорној уметности
играчка техника фокусира на покрете ногу,
карактерне игре траже ангажованост како
прецизне изведбе технике ногу, тако и
изражајност целокупног корпуса истичући
карактер и стил сраумкеу,иргарде;с“аллуеппаењзао”м, ,
специфичан рад
марамама, кастањетама, дефовима. Спој
једног начина и другог употпуниће фолклорну
уметност и сигурно оплеменити фолклорну
игру.

Да ли сте се изненадили када сте добили
позив од Ансамбла КОЛО да водите клас
карактерних игара?
Нисам се изненадила позивом, јер сам у свом
дугогодишњем раду у балетској школи са
ученицима са фолклорног одсека схватила
велики значај карактерних игара. Веома су
им значили ти часови, где су савладавали
епаулементе (рад корпусом), усвајали технике
и особености карактера руских, мађарских,
шпанских, циганских, италијански и других
игара. Драго ми је да су људи из КОЛА имали
ту визију и потребу да унапреде свој рад.

Какво је Ваше искуство у досадашњем току
рада са играчима Ансамбла КОЛО?
Божанствено. Искрено, нисам очекивала
такву позитивну енергију, жељу за нечим
новим. Иако им је тешко, труде се да
савладају нове изазове. Та наша размена
енергије на пробама је искључила и најмању
бојазан, ако је уопште и постојала, да им се
рад у овој области игре неће допасти.

5




Click to View FlipBook Version