Број 23. - Новембар

ARS 1
LONGA
VITA
BREVIS

ЖИВОТ ЈЕ КРАТАК, УМЕТНОСТ ЈЕ ВЕЧНА

Смрт је нешто од чега бежимо и ка чему сви идемо сваког дана наших живота. Али
то не значи да било ко од нас може да се суочи са њом миран, поготову када се деси
изненада, неочекивано, када удари као гром.

Ово је најтужнији број овог магазина, јер је посвећен човеку који више није са нама
- прваку Ансамбла КОЛО Горану Митровићу који је изненада преминуо у 51. години
живота. Овај магазин, као и недавно завршени Етно-самит ТрадицијаНова посвећени
су сећању на њега, на неизбрисив траг који је оставио иза себе, као и наслеђу које
нам је предао на чување и које ће постати саставни део будућности Ансамбла КОЛО.

Смрт је однела нашег Горана, и никакве речи не могу да обришу невероватну тугу и
застрашујућу празнину која је остала иза њега. Размишљајући о Горану, цео Ансамбл
има јединствен утисак - он је био вулкан енергије. Тако је играо, тако је живео, тако је
стварао.

Пратити његову страст према уметности којом се бавио био је невероватан изазов,
јер из Горана су идеје само навирале, енергија је зрачила и сваки његов сарадник
морао је да има пуну концентрацију, активно учешће и креативне одговоре на оно
што је Горан радио. А он је сваки такав одговор прихватао са радошћу, осмехом
и незаустављивом жељом да се то коло стварања настави. Био је првак Ансамбла
КОЛО, у сваком могућем смислу те речи.

Због свега овога а и због многих других ствари његова смрт је такав ударац на наш
Ансамбл, на нашу заједницу, на нашу уметност, на културу Србије. Ништа од тога неће
бити исто сада када је заувек отишао тај неуморни, вечити дечак пун интензитета,
жеље и живота. Можда је то и најстрашнија ствар у овој трагедији. Не само то што
га нема, него то што нам је свима изгледало немогуће да се тако нешто деси некоме
ко је био толико енергичан, снажан и интензиван да је практично био отелотворење
саме идеје живота.

Једина утеха у свему овоме можда јесте оно о чему је говорила његова дивна супруга
- да је Горан отишао на исти начин на који је и живео: срећан, насмејан, уз игру и
песму, брзо и на сцени.

Бол и туга које осећамо сви ми чије је животе он дотакао ће дуго остати са нама, али
исто тако, са нама ће остати и сећање на њега. Сећање на све што је радио и све
што је био. О Горану ћемо причати будућим Колашима, они ће учити о наслеђу које
је он оставио иза себе, и кроз то наслеђе, кроз то преношење са колена на колено,
Горан ће наставити да живи са свима нама на исти начин на који живи игра којој је он
посветио свој живот. Слава му.

Е - часопис КОЛО: Издавач: Главни и одговорни уредник: Владимир Декић
КА БУДУЋНОСТИ Креативни директор: Милош Козловачки
Ансамбл народних игара и песама Србије КОЛО, Уредник: Вук Бошковић
Митрополита Петра 8, 11000 Београд, Извршни уредници: Страхиња Бошковић,
тел. 276 31 44, Милош Чаушевић
[email protected], www.kolo.rs Фотографкиња: Милица Новаковић

Ансамбл КОЛО задржава сва права. У Београду, новембар 2021. године.

3

КОЛО У

НОВЕМБРУ

4

Понедељак 1.11. Концерт Ансамбла КОЛО поводом „Дана Ученичког центра Београд“ са

почетком у 19 часова, Центар за културу „Влада Дивљан“

Субота 13.11. Концерт Ансамбла КОЛО са почетком у 19 часова, Центар за културу „Влада

Дивљан“

Четвртак 18.11. Заједнички концерт Ансамбла СЛАСК, Пољска и Ансамбла КОЛО у оквиру

пројекта FOLK LIKE IT са почетком у 19 часова, Народно позориште у Београду

Четвртак 25.11. Наступ Ансамбла КОЛО у оквиру отварања манифестације ETNOLOGY FEST ‘21
Недеља 28.11. Вокално-инструментални концерт Ансамбла КОЛО поводом обележавања 120

година Етнографског музеја са почетком у 19 часова, Етнографски музеј

Го р а н

Горан Митровић је и раније доприносио
нашем часопису и писао о темама које

су биле део његових интересовања и
његове струке. У овом броју, доносимо

његов, нажалост, последњи текст који
је наменски писан за овај број као

одговор на текстове Милоша Рашића
”Пилтерсаадчиицциа,опнлаелснаинпкел,енса–тпултеоспаивјсакњое-
септембдаирссткоопгиијсзкдаањтеаромвиенгоолдоигниејак” аио5з
и на текст „Кореографија КОВИД-19
– завршна тачка или нови почетак за
традиционални плес у Србији?“ из маја

месеца ове године.

Зашто је Главни мотив оваквог начина размишљања је да
је игра најмање на три начина неадекватно схваћена
у контексту савремених друштвених поставки (Т.
Н. Максић; Б. Љујић) и на њено место се све више
употребљава њен главни опонент и синоним а то је
плес као разлог немања адекватног објашњења за сам
термин!? Она се углавном доводи у везу са дечјим
узрастом и занемарује се њен значај у свим животним
термин игра периодима, схвата се као неозбиљна и неодговорна
(Лудус) и ограничава се на сам чин игре, њену активност.
Теоретичари игре на различите начине повезују игру са
развојем људске врсте и развој човека као друштвеног
бића.
Чини ми се важним излагање Еугена Финка
(1984) који је види као једну од „основних феномена
постала људског постојања“. Сам потенцијал игре проналази
своје корене у имагинацији која је ослобађа и правила
која је ограничавају. Главна премиса оваквог схватања је
да она представља активност која дозвољава људима да
изразе своју имагинацију у социјалном смислу и издваја
се као кључни фактор менталног и емотивног здравља и
амбивалентни подршка креативности и продуктивности током целог
животног века (Lobman i O’Neil, 2011). Иако је игра
6 несумњиво део нашег природног и културног наслеђа,
у појединим примитивним друштвима, подражавање
неживих ствари или опонашање биљака и животиња,
саставни су делови различитих ритуала, који опет
спадају у домен игре. Сама генеалогија миметичких
активности зависи од магијских обреда, а подражавати
чинилац значи постајати неко други (Šefer, 2001), такође говори
о проживљеној - озбиљној и симулираној - лудичкој
обузетости, по њему прва је актуелна у примитивним
друштвима док је друга она која је актуелна данас.
Пазите, ако користимо именицу игра она
сасвим постаје другачија од њеног првобитног
инфантилно-лудичког карактера када јој додамо
сопственог придев Професионална1, Традиционална, Народна,
Приказивачка, Позоришна и др. Многе друштвено-
хуманистичке науке активност игре сматрају
неизоставним елементом развоја личности (развојна
психологија и педагогија), савремена педагогија
активност игре сматра неизоставном у васпитном
процесу и остварењу жељених циљева, стога даје
израза? упутства како игру обликовати и усмерити са циљем
побољшања и повећања успешности. Игра у сфери
стваралачког али и надреалног неизоставан је садржај

1 Када је реч о термину игра које су предмет овог излагања јесте теза да игра има циљ и сврху у самој себи. Ако су циљ и
сврха изван ње, ако се игра одвија ради нечег другог (новац, слава, углед) онда то више није игра већ озбиљна делатност,
то је онда посао и рад као и сваки други (М. Узелац, Игра као филозофски проблем, 2003 : 19)

у уметности (Загорац, 2006). Очигледно је да реч игра
означава категорију веома различитих догађаја, мада би
се исто могло рећи и за већину омнибус категорија, као
што су на пример: религија, уметност, рат, политика и
култура.

Разноликост облика
и искуство игара

Навешћу једну поделу професора по имену Bri- 7
an Sutton-Smith2 који их назива формама игре или
искуствима налик игри. Оне су распоређене по редоследу
од углавном приватнијих до углавном јавних:

Ум или субјективна игра (mind or subjective
play): снови, сањарења, фантазија, машта, премишљања,
метафоре игре и игра сa метафорама;

Усамљена игра (solitary play) : хобији, колекције
(макете возова, модели авиона, макете моторних чамаца,
маркица), писање пријатељима, сакупљање оловака,
слушање плоча и компакт дискова, конструкције,
уметнички пројекти, баштованство, аранжирање цвећа,
коришћење рачунара, гледање видео записа, читање и
писање, романи, играчке, путовања, реконструкције
грађанског рата, музика, кућни љубимци, читање, обрада
дрвета, јога, старине, летење, ауто - трке, прикупљање
и обнова аутомобила, једрење, роњење, астрологија,
вожња бицикла, рукотворине, фотографија, куповинa,
риболов, ручни рад, шивење, посматрање птица,
укрштене речи и кување;

Разиграно понашање (playful behaviors): играње
трикова, игра се, играње на време, играње са неким,
играње улоге, изигравати некога, играње са речима,
играње за некога, играње за друге као да их варате,
стављање нечега у игру, увођење у игру, држање у игри,
поштено играње, играње по правилима, изигравање,
играње оба краја према средини, играње карата;

Неформална друштвена игра (informal social
play): шала, забаве, крстарење, путовања, слободно
време, плес, ролање, губитак тежине, зезање, трбушњаци,
тржни центри, домаћице, чување деце, забава, грубо
превртање, креативни анахронизам, забавни паркови,
интимност, игра говора (загонетке, камење, трачеви,
шале, глупости), клубови за самце, барови и таверне,
магија, ресторани и интернет;

2 (Play & Ambiguity 1997), професор емеритус Универзитета у Пенсилванији. Рођен на Новом Зеланду, провео је живот
на студијама игре са интердисциплинарним нагласком на историји игара, антропологији, фолклору, психологији и
образовању, са 50 ауторских или уређених књига и 350 научних чланака.

Замишљена представа публике (vicarious au-
dience play) : телевизија, филмови, цртани филмови,
концерти, фантастичне земље, спортови за гледаоце,
позориште, џез, рок музика, параде, такмичења у лепоти,
трке аутомобила, ренесансни фестивали, национални
паркови, стрипови, фолклорни фестивали, музеји, и
виртуелна стварност;
Игре извођења-представа (performance play):
свира клавир, репродукцијa музике, бити глумац у
8 представи, играње игре ради игре, играње рибe, играње

коња, играти покрете, рекламе, репродукција, миц по
миц, свирач клавира, играње, играонице;
Прославе и фестивали (celebrations and festivals):
рођендани, Божић, Ускрс, Дан мајки, Ноћ вештица,
даривање, банкети, свадбе, карневали, иницијације,
балови, параде;
Такмичења - игре и спорт (contests) : атлетика,
коцкање, коцкарнице, лутрије, базен, фудбал на додир,
голф, игре у салону, Олимпијске игре, борбе бикова,
борбе петлова, крикет, покер, играње игара, стратегија,
физичке вештине, такмичења животиња, стреличарство,
рвање, друштвене игре, игре са картама, борилачке
вештине, гимнастика;
Ризична или дубока игра (risky and deep play):
спелеологија, вожња кајаком, рафтинг, вожња моторних
санки, оријентиринг, грудвање и
Екстремне игре као што су банџи џампинг,
једрење на дасци, спортско пењање, скејтбординг,
брдски бициклизам, улично скијање, ултра трчање и
падобранство.

Ова класификација је добра илустрација 9
повећаног научног интересовања усмереног ка
прецизном и обухватном одређењу појма људске игре.
Очигледна је тежња да се игра схвати као феномен који
далеко превазилази сам чин игре, а тенденција да се она
разуме као универзални принцип који је у основи сваког
људског искуства, понашања, деловања и постојања је
евидентна (Тамара Николић-Максић, Бојан Љујић 2012,
118).

Нејасноћа игре као да лежи у овој великој
разноврсности облика игре, дугује неку своју снагу
паралелној разноликости играча. Постоје играчи за
бебе, предшколски узраст, детињство, адолесценцију и
одрасле, од којих сви играју нешто другачије. Постоје
играчи и играчице. Постоје коцкари, играчи игара,
спортисти и спортски играчи, а постоје и плејбоји и
девојке за игру, другари, разиграни људи, драматичари,
играчи и другови.

Постоје извођачи који пуштају музику и глуме у
представама и можда свирају када сликају, певају или
вајају.

Постоје дилетанти, харлекини, кловнови,
мађионичари, комичари и забављачи који представљају
неку врсту карактеролошког врха разиграности (B.Sut-
ton-Smith, 1997 : 299-301). Иако је већина људи кроз
историју узимала здраво за готово сопствену представу,
а на неким местима није имала ни реч за њу, од око 1800.
године у западном друштву интелектуалци различитих
врста су мање - више систематски и мање - више научно
говорили о игри, и открили су да имају огромне проблеме
у концептуализацији. Вероватно је то делимично зато
што постоји више врста игре и више врста играча, као
што је горе описано. Различите академске дисциплине
такође имају прилично различита интересовања за игру.

Лично ме је заинтригирала наша академска
популистичка елита која интенционално користи
термин Народни плес у недостатку “релевантних
информација” или цитирам: „док је уз њих занемарљив
број научних радника - о њиховим капацитетима и
научним достигнућима, такође нећу овом приликом“.
Ја сам овде навео неколико теоретичара игре, не плеса,
штавише, њихове теорије игре, које су у фокусу овог
излагања, уместо саме игре, одражавају ове разноврсне
различитости и чине их још променљивијима, и ако већ
не знамо за њих није срамно признати да не разумемо
термин игра и да се не могу доказивати теорије на основу
једног писанија из 2004 године!?

Неко проучава тело, неко проучава
понашање, неко проучава размишљање, некo
студијске групе или појединце, неко студира
искуство, неко проучава језик - и сви користе
10 реч игра за ове сасвим различите ствари. Најстарија игра лоптом је ритуални чин.
То је подражавање победоносног похода сунца
Теоретичари комуникација нам говоре да које побеђује демоне таме (Heinz-Mohr, 1959,
је игра облик метакомуникације који је далеко 13). У основи ове философске сентенце налазим
претходио језику у еволуцији јер се налази заједништво са обликом круга који обликује
и код животиња. Социолози кажу да је игра коло - “ланац међусобно повезаних играча” ако
империјални друштвени систем којим обично је подражавање ритуални чин сваке игре, овакав
управљају они који имају моћ у своју корист. чин доводим у везу искључиво са Народним/
Математичари се фокусирају на ратне игре и Традиционалним играма.
игре на срећу, важне због података које пружају
о стратегији и вероватноћи. Антрополози „Уметност је највиши облик игре, наша
истражују односе између ритуала и игре јер највиша могућност у медијуму привида“ (М.
се они налазе у обичајима и фестивалима, док Узелац 2003, 17). Док ствара, док се игра, човек
фоклористи додају интересовање за традицију живи у две димензије; у обичној стварности
игре и игре уопште. Уметност и књижевност, и у једној имагинарној сфери која се изграђује
напротив, имају велики фокус на игри као као имагинарни свет игре. Оно што везује игру
подстицај креативности. У неким митолошким и уметност јесте управо тај свет имагинарног
наукама, за игру се каже да је сфера богова, док који је као реална могућност стварнији од сваке
је у физичким наукама понекад други назив за стварности.
неодређеност или хаос основне материје и др.
Игра нас води разумевању и као коначно
стварање она је на тај начин блиска уметности.
Термин плес је свакако неизоставан део
Игра као фундаментална игре, само се овде говори о типској игри, игри
црта нашег постојања која је постала део народа и тако се вековима
(Eugen Fink) изговарала и терминолошки користила за

Сваки човек познаје игру из свог одређене врсте (термин Народна игра или плес).
сопственог живота, стекао је с њом и о њој За разлику од плеса представу не можете плесати
искуства, познаје понашање ближњих у игри, али је можете одиграти исто тако. Балетска
познаје безбројне форме у којима се игра, познаје игра настала је на основама Народне игре не
јавне игре, игре деце, игре одраслих, игре за плеса и не видим разлог ‘’науке’’ да се бави
разоноду и забаву, игре полова, игре повезане са постојећим примерима који се употребљавају
културом, радом, политиком, функионисањем вековима, који су приближнији уметности
друштва итд. Сав свет налик је промишљеној него науци, јер наука је ту да уочи и објасни
игри, по Плотину: „Све је размештање кулиса, природне феномене, а задатак уметности je да
промена сцене, глумљење суза, глумљење природне феномене интерпретира и представља
јада“ и све што је човеково, ташто је дело игре. друштву. Логичко размишљање, механизам коjи
Игра обузима; она се извршава као маштом користе научници, није неопходно уметности
окрилаћено људско чињење у чудноватом коjа користећи слике, звук, покрет, представу,
међуподручју стварности и могућности, спонтано и убедљиво преноси научне концепте.
реалности и имигинарног привида и приказује Да ли је и наука постала инфантилни облик и
на самој себи, на идеалној сцени, коју је она игра се са терминима у вишку слободарског
израдила и изазвала, све друге феномене времена, време ће показати.

постојања и такође још саму себе (Е. Финк 1979,
165).

У неким

митолошким

наукама, за

игру се каже

да је сфера

богова, док је

у физичким

11

наукама

понекад

други назив за

неодређеност

или хаос

основне

материје и др.

12

Здраворазумско знање се заснива на чулном искуству и спонтаном разумском
закључивању у коме је елементарна логика присутна али није доведена до свести,
није научена из књига. Она се разликује од мита, магије и религије по томе што не
прихвата ништа на веру већ само оно што се може чути, видети, дознати од стварних
сведока неког догађаја. За разлику од наших сведока догађаја израза термина игра који
су је користили и проучавали почев од сестара Јанковић, Олге Сковран, др Оливере
Младеновић, Милице Илијин, др Оливере Васић, др Слободана Зечевића, Тихомира
Ђорђевића, др Мила на Узелца па до имена као што су: Johan Huizinga, R. Caillois, Bri-
an Sutton-Smith, Eugen Fink и др, доказали су постојање феномена игре у свим њеним
облицима из чега, можемо закључити да логичко коришћење термина игра (била она
народна, традиционална, приказивачка, театарска и др.) изражава концентрисано
искуство мишљења многих генерација научника који су се бавили њеним значењем.

Неко логички правилно мишљење није самим тим и истинито али свако
мишљење које претендује на то да је довело до истинитог резултата мора бити и
логички правилно. Народна игра и сам назив игра је једна и једина засебна област док
је плес њен саставни део само као језичко-дијалектички узус.

ГОРАН МИТРОВИЋ

„„СFoтlиkж. LеiПkeоiљt!с“ка“

Пољске песме, фолклор и народне игре – без њих, највећи Хрватској са Ансамблом народних плесова и пјесама Хрватске ЛАДО; 13
део програма са репертоара Ансамбла народних игара и песама 26. новембра у Словачкој са Словачким уметничким фолклорним
СЛАСК не би ни постојао. Раскош музике, кореографије и особеног ансамблом СЛ’УК. Наступе ће пратити изложба народних и
шарма који проистиче из традиције, Ансамбл дели већ деценијама са фолклорних ношњи. Ова компонента ће омогућити размену искустава
својом публиком, коју одушевљава мајсторством извођења. у области заштите културног наслеђа у Пољској, Мађарској, Србији,
Словачкој и Хрватској.
„Стиже Пољска“ је централни програм Ансамбла. Сласк се
појављује на сцени у пуном сјају народне ношње, са репертоаром Још једна компонента међународног културног дијалога
најлепших народних игара и песама. биће разговори током концерата и изложби. Ови сусрети ће бити
изузетно драгоцени у контексту формирања и учвршћивања свести
Спонтаност, грациозност, елеганција и свежина израза и публике о улози и мисији ансамбала народних игара и песама као
мајсторство извођења – одлике које су настајале под будним оком културних институција које воде рачуна о очувању националног
Станислава Хадине и Елвире Каминске – су оно због чега наступи наслеђа у области народне културе.
Ансамбла СЛАСК остају заувек у срцу публике.
Турнеја пројекта „FOLK. Like it!“ ће бити снимана, а
„FOLK. Like it! – народна ношња као одраз културе и представљање филма је планирано за 2022. годину.
одредница националног идентитета на примеру Пољске, Словачке,
Хрватске, Србије и Мађарске“ суфинансира пољско Министарство Основни циљ пројекта је представљање богатства и
културе, националне баштине и спорта у оквиру програма „Култура феномена пољске народне културе, на којима се заснива сценски
надахњује“ 2021–2022, као и министарства културе земаља партнера. програм Ансамбла народних игара и песама СЛАСК.

Спектакуларни сценски костими су управо оно што ће Уметничке групе које су партнери на пројекту – Мађарски
приближити раскошност и специфичност пољске културе, а њихова државни фолклорни ансамбл и кућа традиције МÁНЕ, Ансамбл
разноврсност приказана у контексту костима које ће приказати народних плесова и пјесама Хрватске ЛАДО, Словачки уметнички
партнерски ансамбли представљаће својеврстан међукултурни фолклорни ансамбл СЛ’УК и Ансамбл народних игара и песама Србије
дијалог. КОЛО – и њихово учешће ће на посебан начин истаћи јединственост
пољске народне културе. Њено напоредно постављање током
Наступи Ансамбла СЛАСК су заказани за новембар 2021. заједничких наступа са пројектним партнерима ће омогућити
године: 18. новембра у Србији са Ансамблом народних игара и песама сагледавање улоге коју култура игра у изградњи националних
Србије КОЛО; 21. новембра у Мађарској са Мађарским државним идентитета на заједничком простору Европе.
фолклорним ансамблом и кућом традиције МÁНЕ; 24. новембра у

14

ФОТО: Милица Новаковић ПИШЕ: Невена Хајдуковић

15

Град Ужице, сада већ друга кућа Етно-самита ПЕТАР МАРИЋ у Башти Градског културног центра
ТрадицијаНова и ове године је представљао тачку Ужице. Плесна представа СЛОВО ЉУБАВИ настала
окупљања релевантних теоретичара у уметности у сарадњи ансамбла УНА САГА СЕРБИКА и Театра
и култури. Као што сам слоган петог издања Вук по мотивима књижевног дела „Слово љубве“
самита поручује – УПРКОС СВЕМУ – успели смо Стефана Лазаревића, одржана је у Културном
да на прави начин прикажемо и приближимо центру Златибор. Својом историјском позадином и
публици целокупан садржај. Свака програмска драматичним мотивима привукла је пажњу публике
целина нашла је свој пут до публике на специфичан али довела у питање релевантност сценске изведбе
начин што је у овим околностима представљало и адаптације дела чија је окосница сакрално.
изазов. Прва линија програма је подразумевала Сам акростих који дело садржи, што представља
конференције а нашла се као и током прошле смислену целину било да се чита вертикално или
године у дигиталном простору, те је публика на хоризонтално, у себи носи симболику крста, те
Јутјуб и Фејсбук платформама Ансамбла КОЛО, директно алудира на повезаност са духовношћу.
ТрадицијаНОВЕ и ТВ5 Ужице могла да испрати Из тог закључка произилази питање о доследности
разговоре о развоју, унапређивању и препрекама концепта извођења овог дела и нескрнављењу
на које наилази традиција и наслеђе. Фестивал је вредности које у себи носи.
отворио танго ансамбл LIBERCUATRO, а у истом
страственом духу дан касније наступио је МАЕСТРО

16

Ансамбл КОЛО је за посетиоце Стопића утиче на потенцијале самог места и повезивање
пећина приредио вокално-инструментални туризма и културе. Децентрализацијом
концерт, а специфичан амбијент је уз лепоту звука јединственог догађаја који спаја теорију и праксу
допринео утиску. учесницима и гостима је представљена богата
туристичка понуда што је неминовно позитивни
Дело које се на известан начин разликује утицај на будући развој подручја Западне Србије.
од остатка програма је представа БОЛИ КОЛО Посебан значај овогодишњег Етно-самита је
аутора Димитрија Коканова која се налази на у формирању једне потпуно нове програмске
редовном репертоару Народног позоришта јединице – ХРОНИКЕ САМИТА. Емисија у трајању
Ужице. Представа своје упориште налази у од тридесет минута емитовала се уживо на ТВ5
савременом, патријархално устројеном систему и Ужице а садржала је све актуелности протеклог
дубоком поруком потреса друштвене конструкте дана. ХРОНИКА САМИТА је гледаоцима дала
те директно преиспитује поимање љубави. нови увид у значај саме манифестације, што је 17
на локалном нивоу од велике важности. На овај
Заједнички концерт Словачког Националног начин комуникација са публиком је на вишем
Ансамбла СЛ`УК и Ансамбла КОЛО одржан у нивоу, садржај је атрактивнији што доприноси
Народном позоришту Ужице затворио је фестивал. изградњи чврсте везе између пројекта какав је
ТрадицијаНова и публике.
Гости и учесници самита су током пет дана
боравка у Ужицу посетили село Злакуса и упознали Шесто издање Етно-самита одржаће се у
се са начином израде грнчарије коју је УНЕСКО 16. оквиру званичног програма Европске престонице
децембра 2020. године уписао на Репрезентативну културе 2022. године у Новом Саду.
листу нематеријалног културног наслеђа. Поред
народне игре ,,Коло“, певања уз гусле и славе,
ово је четврти елемент из Србије који се нашао
на тој листи. Обилазак околине Ужица обухватао
је посету Потпећкој пећини, планини Тари, језеру
Заовине, пловидбу кањоном Дрине и посету
резервату природе Увац.

Измештањем једног оваквог пројекта и
његовим позиционирањем у Ужице неминовно се

НОВЕ
НАДЕ

ЈОВАНА ПЕШИЋ,
интервју

18 18
Јована Пешић је млада,
дипломирана сценографкиња.
Већ неколико година ради
свој посао на филмовима
и серијама које се
снимају у Србији. Такође
је била асистенткиња
- сценографкиња балета
„Крцко Орашчић“ у Народном
позоришту. Тренутно је део
креативног тима Ансамбла
КОЛО који ради на пројекту
„Соколова песма“, великој
међународној продукцији.
Разговарали смо са њом о
тој, али и много другим
темама

ФОТО: Ема Веднарж

1. Како изгледа свакодневни рад на великој
продукцији као што је „Соколова песма“?

Ангажована сам као део креативног тима који ради на
овој великој продукцији. И моје искуство је феноменално.
Интензивно радим са колегама из Мађарске и ми водимо рачуна
о сваком детаљу сваке сцене. Сценографија није само нешто
што “стоји” иза, већ је интегрални део дела. Идеја је да се створи
фузија између свих делова продукције да би се добило једно
специфично јединство. Што се тиче нашег конкретног посла,
водило се о сваком детаљу у симболичком смислу: презентовања
капија - и боје - али и самог “изгледа сцене”. Не желим да причам
превише о детаљима, желим да се људи изненаде када дођу.

2. Како си ти одабрала да се бавиш овим у животу? 19

Пре студија била сам техничар дизајна амбалажа из Пожаревца.
Одувек сам желела овим да се бавим. Одрасла сам - у
“уметничкој” фамилији, у јако креатином окружењу. Читаво
детињство сам провела у Пожаревцу, а одрасла сам у дворишту
куће, сада галерије Милене Павловић Барили, практично у
дворишту музеја. Један такав стари град као Пожаревац, који
постоји више од пола миленијума и људи са којима сам одрасла,
имао је огроман утицај на мене. Прво у визуелном смислу мене
као уметника, а сад као сценографа и примењеног уметника.

3. Како видиш своју каријеру за десет година од сад?

Не знам, али оно што знам је да јако уживам у сваком дану
свога посла. Једноставно је ово чиме желим да се бавим, да се
изражавам креативно кроз примењену уметност и да још од тога
живим. То је практично остварење снова.

4. Како оцењујеш досадашњу сарадњу са Ансамблом
КОЛО?

Дивно је. Иако много волим овај посао, он је јако несигуран,
лепота и страх ове професије је да никада нећеш знати шта ћеш
радити у будућности. А „Соколова песма“ је диван пројекат, као
и сви људи из Ансамбла које сам упознала и са којима радим.
Јако је лепо када се све коцкице склопе и када знаш да радиш
на нечему што ће оставити дубоког трага. Плус, ради се о јако
комплексном и узбудљивом пројекту какав је домаћа публика
ретко имала прилику да види. И једва чекам да се то деси.

Овог месеца, у „Нотама КОЛА“, имаћете прилику да се упознате са изводом из
кореографије:

ФОТО: Ема Веднарж

20 Н ОТЕ 20
КОЛА

ИГРЕ ИЗ ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ

13 9 &b œ œ

&b 'о -

'о œ

5 Н ОТЕ
КОЛА

Игре из Тимочке Крајине

Ој девојко тедена

&##42 œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ

Ој де - вој - ко те - де - на те - де - на ој де - вој - ко ме - де - на
љу-бље-на
281 ## дал си ско - ро љу-бље-на дал си ско - ро љу-бље-на
œœ 21
& œœ # ™œ œ œœœ
™ œœœ
œ ™
™

ме - де - на Е - во и - ма не - де - ља не - де - ља

13 # љу - бље - на œœœ œœœ œœœ ™
& ™
œœœ

ка - ко ни - сам љу - бље - на љу - бље - на

Voice

&b34 Allegro

œ˙

Ој Ђе

-

Н ОТЕ
КОЛА

Хајдук Вељково коло

&#58 œ œ œ œ™ œ 87 œ œ™ œ œ œ Jœ ‰ 58 œ œ œ œ™ œ 87 œ œ™ œ œ œj ‰ ™
™

По-ше-та - о хај- дук Вељ-ко по чар-ши- ји кроз Не - го- тин.

22 22

Прошетао хајдук Вељко
По чаршији кроз Неготин
У сусрет му иде була
Млада була да пошета
Ухвати је хајдук Вељко
Ухвати је, пољуби је
Ид’ одатле бела було
И ја би’ те пољубио

Voice

13 9 &b œ œ &b34 Allegro

&b 'о - œ˙

'о œ Ој Ђе

-

23