Број 15. Јануар

Е - часопис КОЛО: Издавач: Главни и одговорни уредник: Владимир Декић
КА БУДУЋНОСТИ Ансамбл народних игара и песама Креативни директор: Милош Козловачки
Србије КОЛО, Уредник: Вук Бошковић
Митрополита Петра 8, 11000 Београд, Извршни уредници: Страхиња Бошковић,
тел. 276 31 44, Милош Чаушевић
[email protected], www.kolo.rs

Ансамбл КОЛО задржава сва права. У Београду, јануар 2021. године.

КОЛО У

ЈАНУАРУ

Током месеца јануара Ансамбл КОЛО ће наступати преко наших канала на друштвеним
мрежама и званичном Јутјуб каналу на којима ћемо емитовати снимке из наше архиве, као и

веб серијал ПРОФЕСИОНАЛЦИ.
Уживајте у новогодишњим и божићним празницима уз богат материјал који смо вам

припремили.

Среда, 06.01. Концерт КОЛО НА ТАШУ – други део, у 20 часова на нашем Јутјуб каналу
Четвртак, 07.01. ПРОФЕСИОНАЛЦИ. – С01Е15: КОЛО ПОРТФОЛИО: ПРВИ ДЕО, премијерно у 20

часова на нашем Јутјуб каналу

Понедељак, 11.01. Кореографија МАШКОТО, мушка игра из Македоније – кореографија: Олга

Сковран

Четвртак, 14.01. ПРОФЕСИОНАЛЦИ. – С01Е16: КОЛО ПОРТФОЛИО: ДРУГИ ДЕО, премијерно у 20

часова на нашем Јутјуб каналу

Понедељак, 18.01. ДЕТЕЛИНА, сплет румунских народних мелодија из Баната – припремио и

аранжирао: Сорин Бољанац, Народни музеј у Београду (24.05.1997.)

Четвртак, 21.01. ПРОФЕСИОНАЛЦИ. – С01Е17: КОЛО ИЗДАВАШТВО: ПРВИ ДЕО, премијерно у 20

часова на нашем Јутјуб каналу

Понедељак 25.01. Кореографија СВАДБЕНИ ОБИЧАЈИ ИЗ СЕЛА КОРЕТИШТЕ, игре из околине

Гњилана – кореографија: Радојица Кузмановић, телевизијски снимак направљен у студију РТС
1991. године

Четвртак, 28.01. ПРОФЕСИОНАЛЦИ. – С01Е18: КОЛО ИЗДАВАШТВО: ДРУГИ ДЕО, премијерно у 20

часова на нашем Јутјуб каналу

O postavci starogradskog programa i kostima

STARIJA
ERA

Sne‘ana Pe{i} Raji} i
Mirko Milanovi},

Током целе ове године епидемије, Ансамбл

КОЛО је наставио да ради. Наравно, успорено
и у складу са свим мерама безбедности, али
наш посао чувања, обликовања и јачања
традиционалне уметности и културе није се
зауставио.

Ускоро, пред публиком, када се стекну
епидемиолошки услови за то, ми ћемо
представити нови пројекат - наш староградски
програм. Тај програм ће бити још један
искорак у нашем циљу „Колоризације“ наше
традиције и културе. Базиран на историји, али
прављен са идејом корачања у будућност.
Традиционалан али утемељен на посебној
култури игре и песме на градским баловима.
Јединствен, а препознатљив. Све што Ансамбл
КОЛО ради и све што ми јесмо.



Снежана Пешић Рајић
подсукња са обручима), на све то иде богато декорисано либаде, појас-бајадер, на глави је црвени
тепелук украшен бисерима и бареш трака са српском граном, прстеном и плетеницом. Мушкарци су
одевени у троделна одела: прслук, панталоне и герок, испод је бела кошуља са чврстом крагном и
фино формираном краватом. Све је ово веома инспиративно! Дивно је и веома изазовно радити на
пројекту где, као извор, имате само црно-беле фотографије и сами морате да направите све форме,
кројеве, декорације, избор материјала, начине израде, дораде и обраде. Ми на овај начин, поред
тога што постављамо староградски програм на сцени, покушавамo да сачувамо од заборава и нашим
људима откријемо и покажемо један, непознати део наше културне баштине.
Што се тиче музике, инспирацију смо проналазили у композицијама и соло песмама наших
композитора 19. века, а нарочито у опусу Корнелија Станковића који је своја дела посвећивао
угледним људима, Српкињама, кнегињи Јулији и самом кнезу Михаилу. Своје песме компоновао је на
текстове Ђуре Јакшића, Јована Јовановића Змаја, Васе Живковића и других, што свакако утиче на

Мирко Милановић
уметничку тежину у најпозитивнијем смислу.
Са друге стране, грациозност покрета, мирноћа
староградских мелодија и лепота костима свакако
представљају инспирацију сами по себи.
Архива Ансамбла КОЛО нам је послужила у одређеној
мери, али на крају је испало добро што је материјал
који се односи на овај период ограничен. У овом
пројекту, архива Ансамбла је послужила више као
компас који нас је усмерио да истражујемо историјски
важне а неправедно потиснуте уметничке вредности
тог периода, да их вратимо на њихово место а
публици представимо њихову важност. Морали смо да
истраживање проширимо и ван оквира самог Ансамбла,
тако да смо се поред Етнографског музеја, окренули
и упоређивању периода - начина одевања и форми
одеће код нас и у Европи, истраживања техника израде
и шивења одевних предмета, израде декоративних
елемената.
Због свега овога, јако се радујемо што ћемо у скорије
време видети резултате нашег рада на сцени. Све је
пролазно, па и корона. Иако имамо још доста посла да
све доведемо до перфекције, сигурни смо да када се све
заврши и када се увежу костим, сцена, светло, музика,
кореографија и енергија коју својом беспрекорном
игром уносе играчи, моћи ћемо да будемо поносни што
ће наш посао бити део ђердана. Један бисер у низу
успеха Aнсамбла КОЛО.

ЛЕКЦИЈЕ ИЗ 2020.

Сви смо или имали искуства са ковидом или имамо неког у окружењу ко се
борио са њим. Највећи део инфицираних се опорави, али то није крај борбе.

И у Ансамблу КОЛО, неки од наших чланова су прележали овај вирус и суочили
се са изазовима враћања у нормалу, што је процес који може да траје и неколико
недеља. Разговарали смо са неколико чланова о њиховом искуству. О томе како
су се борили и изборили са болешћу и како су онда постепено вратили свој

живот у нормалан ток.

Горан Митровић

Првак Ансамбла

1. Како је изгледало искуство боловања од ковида?
Искрено да вам кажем, уз значајан губитак апетита и телесне
тежине. После четири дана губитка од по 900 грама до 1
килограма дневно, постојала је знатна бојазан, па сам морао
на силу да узимам оброке које стварно нису имале укус, а када
нешто нема укус и сами знате да вам није ни до самог јела.
Изгубио сам за седам дана преко 7 килограма.

2. Колико времена вам је требало да се опоравите?
Што се тиче хране, врло брзо сам се вратио у нормалу кроз
месец дана али психофизички, мислим да ми то и најтеже пада,
та изолација и неактивност током ове пандемије.

3. Шта сте све предузимали како бисте се вратили у
играчко – певачку форму?
У почетку сам трчао до последњег спрата и назад неколико
серијала, касније сам пешачио дуго. С обзиром да сам у близини
Калемегдана, ишао сам пешке до њега и назад, и пењао се до
Цркве Свете Петке и назад. Али то све није довољно за играчку
кондицију.

4. Како сте се осећали када сте по први пут заиграли и
запевали након одсуства?
Првенствено када сам видео колеге и тај осећај да могу да
приђем некоме да га загрлим (чак и оне са којима нисам
у најбољим односима) и да се изразговарам, то ми је био
приоритет, а професија је устаљена навика да морате бити
спремни на рад увек.

5. Како се ваше мишљење о вирусу променило од почетка
епидемије до данас?
Мислите пандемије. Искрено, мистификовали су је много
и створили су конфузију и неповерење код људи, а и
дискредитовали су себе много пута. Ја поштујем мере али нисам
уверен у њихову делотворност.

6. Шта саветујете људима у вашем окружењу?
Дао бих савет уметницима, борите се са својим инструментима
(тело, глас, музички инструмент) којим правите перформансе
и не дозволите да живот стане. Будите друштвени и уживајте
у стварима којима нисте могли до сада због професионалних
обавеза. Будите са породицама и пријатељима што блискији и
читајте као никад до сада. Вежбајте како и кад год можете, тело

Cнесмедатрпи.

Драгана Милошевић

Играчица народне игре

1. Како је изгледало искуство боловања од ковида? 5. Како се ваше мишљење о вирусу променило од
Моје искуство боловања од ковида 19 је било јако почетка епидемије до данас?
трауматично, дуго и тешко. Симптоми су ми се јављали Моје мишљење о вирусу се доста променило, на основу
један за другим, дан за даном. Од температуре, преко како мог, тако и искуства људи из моје околине. Схватам
губитка чула укуса и мириса до упале плућа, сваки дан сам га озбиљније, и искрено плашим га се више него што је то
се сусретала са новим симптомом. Трајало је поприлично било на самом почетку.
дуго, готово месец дана сам имала тегобе. Повишена
температура се одржавала три недеље, чула укуса и 6. Шта саветујете људима у вашем окружењу?
мириса су ми се вратила после две, а општа малаксалост је Људима у свом окружењу саветујем да се чувају и да чине
трајала читав месец, ако не и дуже. све што је до њих како се не би заразили. Како време
одмиче, свесни смо да је немогуће заувек избегавати
2. Колико времена вам је требало да се опоравите? вирус и да је прокуженост толика да је он свуда око нас.
Да се потпуно опоравим ми је требало готово 4 месеца, Саветујем им да воде рачуна и да на најмању назнаку
можда и више. Читав процес је предуго трајао и веома је оболевања контактирају свог лекара и да не игноришу
исцрпљујућ, захтева доста стрпљења и живаца. симптоме. И наравно, пре свега, да пробају да сачувају
своје ментално здравље које је у овим месецима
3. Шта сте све предузимали како бисте се вратили у пандемије свакако нарушено.
играчко – певачку форму?
У самом почетку сам уводила лагане шетње, колико
ми организам дозволи. Док нисам оболела од ковида,
редовно сам тренирала и била физички активна. Након
негативног теста и званичног обавештења да више нисам
заражена, нисам била физички способна да било шта
више од шетње изведем. Како ми се тело постепено
опорављало, тако сам и ја кренула са лаганим вежбањем.
Највише ми је пријало пливање које сам свакодневно
практиковала. Чинило ми се да ми најмање оптерећује
организам, а да се активира највише мишића.

4. Како сте се осећали када сте по први пут заиграли
и запевали након одсуства?
Осећање које је у моменту повратка у салу преовлађивало
је дефинитивно - страх. Узроци страха су многобројни.
Никада нисам правила већу паузу у игрању, и знала сам да
ми тело није у потпуности спремно. Страх од непознатог,
нисам знала које су конкретне последице које је мој
организам претрпео, а у медијима су се константно
појављивале нове информације о последицама од којих
су неке имале чак и фаталне исходе. Након страха је ту
свакако наступало узбуђење и велика срећа. Радост што ћу
видети своје колеге, ући у салу, обући опрему и заиграти.

Лука Косановић

Музичар на традиционалним-дувачким
инструментима

1. Како је изгледало искуство боловања од ковида?
Као и за свако искуство о прележаној болести, не може се рећи
да је позитивно, премда нисам имао тешке симптоме. Може се
рећи да је већа борба изолација и дани након короне за оне који
нису радили контролни тест – да ли су и даље заразни или не,
као и питање где су се кретали и са ким били у контакту пре него
што су им се испољили симптоми, а били су заразни.

2. Колико времена вам је требало да се опоравите?
Симптоми вируса су током болести један за другим нестајали,
док се највише задржао губитак чула мириса, нешто више од две
недеље. Управо сам толико времена провео у изолацији, па се
може рачунати да ми је толико требало за прву фазу опоравка,
која подразумева нестајање симптома. Наравно, према савету
лекара, након тог периода наставио сам да водим рачуна, више
него што то радим иначе, о исхрани, уносу витамина, довољно
сати сна...

3. Шта сте све предузимали како бисте се вратили у
форму?
С обзиром на то да свирам дувачке инструменте, а ово је
респираторни вирус, према савету лекара нисам свирао до
престанка свих симптома, осим у два наврата, када сам се
осећао боље, па сам ипак морао да засвирам на кратко. Иако
никада нисам имао оволико дугу паузу у свирању, враћање у
форму није представљало проблем. Наравно, првих неколико
дана нисам могао да свирам дуго у континуитету, па сам правио
краће паузе током вежбања, што је већ након недељу дана
условило враћање у стару форму.

4. Како сте се осећали када сте по први пут засвирали
након одсуства?
Повратак у оркестарску салу је предиван осећај, јер након дужег
времена настављате са активностима које вас испуњавају.
Музика свој прави смисао добија када у њеном стварању
учествује више људи, па ми је атмосфера у оркестру веома
недостајала.

V5. Како се ваше мишљење о вирусу променило од почетка
епидемије до данас?
Још на самом почетку епидемије био сам обазрив, с обзиром на
то да сам познавао људе који су били позитивни на вирус убрзо
након што је он регистрован у Србији.

6. Шта саветујете људима у вашем окружењу?
Да чувају своје здравље и здравље људи у њиховој околини, па
да се ускоро сретнемо у пуним концертним салама!

Мило Радоман I

Односи с јавношћу

Прве симптоме ковида, повишену температуру, болове у мишићима и
бол у грлу, осетио сам 02. августа ове године. Сутрадан сам се јавио у
ковид амбуланту, где су ми након детаљне претраге лабораторијских
резултата, плућа и ПЦР теста, констатовали да сам позитиван.
Преписана ми је терапија која је обухватала антибиотике, аналгетике
и суплементе. Уз стриктно придржавање терапије, први резултат
је било смањење телесне температуре на 37,2 до 37,5. Међутим,
малаксалост и губитак апетита су се појавили након два дана, а потом
ми је констатована и пнеумонија. То је изискивало учестале лекарске
контроле које су вршене на Клиници за инфективне болести. Лечење
је трајало три недеље, до 22. августа. Данас када се осврнем на тај
период, изгледало ми је много дуже. Верујем да је срећна околност
била да сам лечење и изолацију провео током топлих августовских
дана, проводећи време у кући и дворишту. Опорављао сам се додатно
још месец дана. Оно што желим посебно да нагласим је изузетна
пожртвованост и стручност лекара и свих медицинских радника, на чему
сам им веома захвалан! Ситуација са пандемијом се од тада до данас
нажалост променила на горе. Изузетно велики број оболелих и брзо
преношење вируса свакодневно односи велики број људских живота,
но упркос овоме мислим да смо се сви уверили у озбиљност и тешке
последице које пандемија носи, па сходно томе и наш однос је постао
много одговорнији. Слоган „БУДИМО ОДГОВОРНИ“, данас сви осећамо,
разумемо и односимо се у пуном смислу његовог значења.

Милош Вуловић

Играч народне игре

1. Како је изгледало искуство боловања од ковида?
Уз вишемесечно придржавање мера опреза у време пандемије
вируса Ковид 19, ипак сам се заразио. Једна општа непознаница,
како за мене тако и за многе друге у том моменту. Све могуће
симптоме и пратеће реакције сам имао и прошао, укључујући
и обострану Ковид пнеумонију. Изузетно напоран период, како
физички, тако и психички. Месец и по дана у кревету уз сву
медицинску терапију, па пауза од десет дана када је изгледало
да је све у реду и поново повратак у кревет на три недеље јер
се упала плућа вратила. За то време сам изгубио 8 килограма
телесне масе, мишићи су атрофирали, физичка кондиција
никаква. За професионалног играча катастрофална ситуација.

2. Колико времена вам је требало да се опоравите?
Након огромне паузе и времена проведеног у кревету, месец
и по дана ми је требало уз стручни надзор и индивидуалне
трениге код Слађане Ракић у Физио тиму да се вратим у солидну
физичку спрему. Ни данас, пет месеци након заражавања не
могу да кажем да сам се опоравио и вратио у потпуности.

3. Шта сте све предузимали како бисте се вратили у
играчко – певачку форму?
Две недеље сам свакодневно, а након тога још четири недеље
по три пута недељно, одлазио у хипербаричну комору како
бих удисао чист кисеоник. Месец и по дана имао сам три
индивидуална тренинга недељно и након тога сам свакодневно
наставио да се враћам у форму како на послу у Ансамблу Коло,
тако и самостално код куће.

4. Како сте се осећали када сте по први пут заиграли и
запевали након одсуства?
Први повратак у игру и песму је био изузетно напоран. Буквално
борба за дах. Велики скок срчаног ритма, мањак кисеоника,
напад кашља. У наредним данима пулс је мање скакао, “борба”
за ваздух је била лакша, али кашаљ и даље зна да буде проблем.

5. Како се ваше мишљење о вирусу променило од почетка
епидемије до данас?
У почетку као и велики број људи био сам скептичан у погледу
постојања вируса јер готово да никога нисам познавао ко је
био заражен. Данас сигурно знам да постоји, знам да оставља
дугорочне последице и да ни мало није наиван и безазлен. Сви
који су имали несрећу да прођу са тежим или тешким обликом
овог вируса знају кроз шта су прошли, а другима желим да
никада не прођу кроз тако нешто.

6. Шта саветујете људима у вашем окружењу?
Савет свима је да се чувају колико год је то могуће, да раде на
побољшању свог имуног система, да одрже своје физичко и

Dпсихичко здравље на што вишем нивоу.