Број 9. - Мај 2020.

Ускоро ћемо поново заиграти коло. Ми смо се током претходних неколико
деценија навикли да су кризе нешто што је сасвим могуће да се деси.
Међутим, и поред тога, нисмо очекивали нешто овако. Оно што не видиш, а
знаш да је ту може да изазове многобројне реакције, али некако, најтеже је
остати миран.

Али, ускоро ћемо поново заиграти коло. Карантин се приближава крају, иако
то не значи да је криза готова. Ствари се још дуго неће вратити на старо. Али
немогуће је и да све буде потпуно другачије, јер претња није видљива а већ
смо учинили много да је умањимо, баш зато што смо остали код куће.

Због тога, и у овом новом периоду, када изгледа да ће живот, барем у неком
облику, поново почети да постоји, увек имајте на уму да је најбоље што
можете да урадите за себе, за људе које волите и за сваког кога сретнете на
улици је да и даље, што је више могуће - останете код куће. Али не брините,
ускоро ћемо поново заиграти коло.

Е - часопис КОЛО: Издавач: Главни и одговорни уредник:
КА БУДУЋНОСТИ Владимир Декић
Ансамбл народних игара и Креативни директор:
песама Србије КОЛО, Милош Козловачки
Митрополита Петра 8, 11000 Уредник: Вук Бошковић
Београд, Извршни уредници: Страхиња
тел. 276 31 44, Бошковић,
[email protected], www.kolo.rs Милош Чаушевић

Ансамбл КОЛО задржава сва права. У Београду, mај 2020. године

KOЛО У

MAJУ

Током месеца maja Ансамбл КОЛО ће наступати преко наших канала
на Фејсбуку и Јутјубу на којима ћемо емитовати снимке наших
наступа и концерата.

Уживајте.

Среда, 6.05. „Балканска свадба“, Национална палата културе,
Петак, 15.05. Софија, Бугарска (20. април 2019. године)
Субота, 23.05. - https://youtu.be/3d4NdAAzKmg - Снимак ће се
Субота, 30.05. наћи на овом линку

„КОЛО НА ТАШУ“ - Премијера у 20:00 на нашем
Јутјуб каналу

„Сплет народних мелодија у извођењу Народног
оркестра“, са концерта одржаног у Центру за
културу „Влада Дивљан“ (24. септембар 2019.
године - радни снимак)

„Невестинско“, са концерта „Будућност традиције
– 70 година Ансамбла КОЛО“, одржаног у Опери и
театру „Мадленианум“ (14. мај 2018. године)

ИНТЕРВЈУ

КИРЈАКОС
АТАНАСИДИС

ГРЧКИ ЛИЦЕЈ
ХЕЛИНИДОН
И З К С А Н ТИ Ј А

У претходној години „Грчки лицеј Хелинидон“ из Ксантија, Ансамбл „Филип Кутев“
и Ансамбл КОЛО заједно су учествовали у пројекту „Балканска свадба“, који
је публици у сваке од ове три земље представио традицију, уметност и ритуале
свадби на Балкану. На сва три концерта, ови ансамбли су заједно истраживали,
испитивали и поново освајали један од најзначајнијих мотива у традиционалној
уметности овог дела света. Сада, док смо “уједињени” на потпуно другачији начин
- у борби против и спречавању ширења корона вируса кроз праксу друштвеног
удаљавања, искористили смо прилику да разговарамо са човеком од кога је цела
идеја „Балканске свадбе“ и почела. Киријакос Атанасидис из Хелинидона је идејни
стваралац овог пројекта. Причао нам је о зачетку пројекта, његовој првој фази,
животу током пандемије и плановима за будућност након њеног краја.

ИНТЕРВЈУ

ИНТЕРВЈУ

Идеја за „Балканску свадбу“ је почела са вама. Да ли је пројекат испунио очекивања?
Како је она настала?
Јако ентузијастична реакција публике у све три
Идеја за „Балканску свадбу“ је базирана на чињеници да земље - Србији, Бугарској и Грчкој, показује да је овај
венчање као церемонија има богату ритуалну и обичајну пројекат имао позитиван и успешан резултат. Значајни
традицију у свим нашим земљама. Такође, све земље елементи традиција наших земаља, као и наслеђе
на Балканском полуострву су међусобно блиске и то наших традиционалних уметности су представљени на
оставља траг у животима свих наших људи. Због свега најбољи могући начин. Сама публика је показала да је
тога сам мислио да истраживање ритуала венчања може јако заинтересована за те традиције. Такође, успели
да створи нешто што би било јако занимљиво публици. смо да развијемо и јако добре сарадње и пријатељства
Све то је резултирало идејом о „Балканској свадби“ између наших земаља. На крају, сви учесници пројекта
након чега смо контактирали феноменалне ансамбле су упознали нова места, њихову историју, лепоту, као и
КОЛО у Србији и „Филип Кутев“ у Бугарској. Са оба невероватну гостољубивост домаћина.
ансамбла смо раније већ развили јако добре односе
и јако смо захвални што су одмах прихватали позив да Ансамбли су наступали три пута, у све три земље.
учествују. Шта је будућност овог пројекта?

Пре свега, успели смо да поставимо темеље, да створимо
жељу и интересовање за овај пројекат. Са искуством
које смо стекли, наставићемо да развијамо пројекат
са идејом да на сцени у једном тренутку буду све три
културе. То је много теже за постићи, али ће бити и
импресивније и надамо се да ћемо успети у томе.

ИНТЕРВЈУ

Свет се јако брзо променио од нашег последњег
заједничког наступа. Како подносите кризу коју је
створила пандемија?
Она је привремено зауставила наше активности. Нагло
затварање свега је учинило да сви на прво место
стављамо здравље и људски живот. Сви смо, такође,
као људи, схватили да зависимо једни од других и да
дугујемо и нама самима, али и будућим генерацијама да
се међусобно помажемо када је то потребно.

Чему се радујете након краја ове кризе?
Сигурно је да до даљњег живот неће бити какав је
био, макар док научници не пронађу лек или вакцину.
Међутим, ми и даље планирамо наше активности према
ономе што знамо. Трудим се да будем у контакту са
колегама и играчима да бисмо међусобно делили
информације и ствари које су нам од интересовања. Наш
циљ је да почнемо опет да радимо, али у мањим групама,
према прописаним правилима и, између осталог,
планирамо и следеће издање „Балканске свадбе“.

Дан

КОЛА Богданкa Бобa Ђурић, фотографија из приватне архиве

У мају, КОЛО слави 72 године постојања. Сваки центру Београда на Стадиону Ташмајдан. Такође, у
15. мај је прилика да погледамо у нашу историју, јунском броју нашег е-магазина, чекаће вас велики
у све што је урађено и постигнуто и да славимо интервју са Богданком Бобом Ђурић, уметницом и
људе који су од КОЛА направили оно што је некадашњом директорком Ансамбла, једном од
данас. Рођендани било које организације су често значајнијих особа за историју КОЛА, која је баш
догађаји на којима се прославља нека апстрактна својим уложеним талентом, временом и радом
“група”, али ми врло добро знамо да КОЛО и допринела свему што је КОЛО било, што јесте и
његову историју чине људи - људи који су својим што ће бити.
талентом, својим уложеним временом и радом
створили од КОЛА оно што је данас. Овај рођендан славимо “на даљину” и надамо се
да ће ово бити једини наш рођендан који ћемо
Наравно, овај 15. мај ће бити другачији. Овог 15. славити на овај начин. Надамо се томе јер имамо
маја, славимо историју КОЛА тако што ћемо на много планова од којих ћемо, кроз таленат,
нашој Јутјуб страници тог дана, са почетком од уложено време и рад створити своју будућност.
20 часова, премијерно емитовати један од већих До тада, чувајмо једни друге и бринимо једни о
пројеката савремене историје КОЛА - наш концерт другима са даљине и останимо код куће.
„КОЛО НА ДАР” из 2019. године који је одржан у



Јелена Јанковић 5

КАКО СМО
СЛИКАЛИ

КОЛО

Јелена Јанковић је провела скоро пет година као фотографкиња
Ансамбла КОЛО. Током тих година, направила је хиљаде и хиљаде
фотографија. Те фотографије су постале јавна слика Ансамбла.
Налазилe су се свуда - на нашим програмима, рекламама, друштвеним
мрежама. Њене фотографије КОЛА постале су и монографија коју смо
направили поводом 70 година живота и рада Ансамбла.

У овом периоду, када се сви и даље углавном налазимо у кућама и
становима, замолили смо Јелену да од неколико хиљада које је
направила, одабере омиљене фотографије КОЛА и исприча нам
приче иза њих. Она је изабрала пет.

5

5
КАКО СМО СЛИКАЛИ КОЛО

Годину дана сам тражила салу која би била идеална за фотографисање из птичје
перспективе. Потпуно неочекивано стижемо у један град у Србији и схватам да је
то то. Директор Ансамбла ме моли да то не радим јер сам у чизмама са штиклама.
Ја климам главом, чекам да почне концерт и пењем се на практикабл. Скидам
чизме како бих могла боса да ходам по малом простору изнад играча у мраку.
Осећам како ме облива зној. Док правим прву фотографију замишљам како ми та
чизма пада на сцену и лице директора из публике. Али сам наставила да шкљоцам.
Током тог снимања сам имала већи страх од чизме него од висине. Сишла сам
мирно, обула чизме и рекла директору шта сам урадила. Касније, те фотографије
су красиле насловнице многих часописа и добијале су награде. А ја и даље мислим
о чизми како пада на позорницу.

Играчи често имају невероватне ритуале пред концерт. Неко чита, неко ради 3
планкове, неко прича телефоном, свако после загревања проналази неку своју
оазу. Често се игра и фудбал. Некада се само добацују, када имају више простора
праве голове, прилагођавају се простору да макар на 15 минута док чекају,
направе мало слободне игре за себе. Често ме та лопта подсећа на дух детета који
сви они носе у себи. Јако волим ову фотографију пошто су то интимни и посебни
моменти које публика КОЛА никад није могла да види.

4 КАКО СМО СЛИКАЛИ КОЛО

3 3

КАКО СМО СЛИКАЛИ КОЛО

Моје шаке се често не виде али оне су на сцени током концерта. Апарат извирује
иза завесе, појављује се на бини и прати играче, некада се нађе у опасности да
буде прегажен. Често сам лежала на поду, а они су у почетку знали да вичу на мене
- „Бежи, бежи, згазићемо те, јеси ли луда!?”. Временом су се толико навикли да су
ме само једноставно прескакали. Ово је један од тих момената.

Током пет година рада и стотина концерата јако је тешко одржати мотивацију. 21
Ово је једна у низу фотографија када изгубим фокус током концерта. Пажњу сам
тренирала тако што задам себи мету и онда “гађам“. Направим у глави пресек,
перспективу и у стању сам по пола сата да гађам док не убодем центар. Као
стрељаштво. На тај начин сам себи правила узбуђење и адреналин током рада и
стално изазивала себе да нађем нову мету.

КАКО СМО СЛИКАЛИ КОЛО

21 Први концерт „РУКУ ПОД РУКУ“, заједнички наступ са Ансамблом ЛАДО.
Народно Позориште, велика очекивања, узбуђење, трема. Психички се спремам
за маратон и сећам се да сам нашла празну свлачионицу у којој могу да се
припремим за све - тако што сам изнова правила балоне од жваке. Када сам
направила највећи балон снимила сам овај портрет и изашла у салу. Концерт је
трајао око три сата, уживала сам и снимала лепоту игре и брисања граница.

КАКО СМО СЛИКАЛИ КОЛО

www.donirajplazmu.gov.rs