Број 27. - Март

1

Е - часопис КОЛО: Издавач: Главни и одговорни уредник: Владимир Декић
КА БУДУЋНОСТИ Креативни директор: Милош Козловачки
Ансамбл народних игара и песама Србије КОЛО, Уредник: Вук Бошковић
Митрополита Петра 8, 11000 Београд, Извршни уредници: Страхиња Бошковић,
тел. 276 31 44, Милош Чаушевић
[email protected], www.kolo.rs Фотографкиња: Милица Новаковић

Ансамбл КОЛО задржава сва права. У Београду, март 2022. године.

КОЛО У

2 0 2 2 .М А Р Т У
Током месеца марта Ансамбла КОЛО ће, осим концерата и наступа, изводити програм и преко наших
канала на друштвеним мрежама и званичном Јутујуб каналу на којима ћемо емитовати видео
материјал вокално-инструменталног програма снимљеног 24. и 25.4.2021. године у Изложбеном
простору Народне банке Србије на Славији као и видео материјал играчког програма снимљеног
14.6.2021. године у Опери и Театру Мадлеанианум.
Уживајте!

Четвртак 3.3. – Песма ОЈ ЛАЗАРЕ НА ВОДИ ВОЗАРЕ у извођењу мушке певачке групе

Ансамбла КОЛО поводом отварања Међународног сајма књига у Новом Саду

Петак 4.3. – 12:00 – Промоција монографије ОЛГА СКОВРАН – КОЛО С ЉУБАВЉУ, ауторке

Богданке Бобе Ђурић, Штанд Министарства културе и информисања, Међународни сајам књига у
Новом Саду

Петак 4.3. – 16:00 – Промоција издавачаке делатности и вокални наступ Ансамбла

народних игара и песама Србије КОЛО, сцена „Лаза Костић“, Међународни сајам књига у Новом Саду

Субота 5.3. 19:00 – Концерт Ансамбла КОЛО – Центар за културу „Влада Дивљан“

Петак 11.3. Песма БОГОРОДИЦЕ ДЈЕВО, руски напев – Изложбени простор Народне банке

Србије на Славији

Субота 19.3. Кореографија ПАШОНА – Опера и Театар Мадленианум

Субота 26.3. Песма КО БИ МЕНИ ЈЕДНУ НАЗДРАВИО, грокталица из северозападне Босне са

Грмеча – Изложбени простор Народне банке Србије на Славији

ДОГАЂА ЈИ УЖИВО

ИНТЕРВЈУ

ЕДИНА
ПАПО

4 Д ецембра 2021. године Народно позориште у
ЕДИНА ПАПО, кореограф
Народног позоришта Сарајево Сарајеву прославило је свој јубилеј - 100. година постојања
и том приликом је изведена представа „Жетва”, у новој
верзији. Првим извођењем ове представе још 1950. године
почео је развој сарајевског балета, захваљујући композитору
Борису Папандопулу и чувеној руској балерини Нини
Кирсановој.

Ансамбл балета Народног позориште Сарајево 21. фебруара
приказао је београдској публици „Жетву“ у кореографији и
режији Едине Папо. За њу ова представа носи у себи дозу
мистерије и необичности, а који за циљ имају да интригирају
публику.

ИНТЕРВЈУ ЕДИНА ПАПО

ФОТОГРАФИЈA ПРЕУЗЕТA СА САЈТА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У БЕОГРАДУ

Једном приликом сте изјавили да је балет Ја сам овај балет радила у складу како ја видим 5
„Жетва“ учинио да се поново заљубите у театар. и чујем музику Папандопула. Имали смо садржај
Шта је, у највећој мери утицало на то? који је у данашњем човијеку можда мало немогућ јер
се тад човијек толико борио за то добро у нама, за ту
Не само у театар, у балет уопште. Пре свега једну позитивну страну. Па тако је и „Жетва“ борба
Папандопуло и његова музика. То је сјајна партитура, добра и зла. Таква је била мода, вријеме, тако је
сјајна оркестрација. У то време када је писао музику, можда било прописано неким кодексима да се пишу
око 1947. па све до 1949. године, а премијера је ствари. У сваком случају, то је једна свијетла, дивна
била 1950. у Народном позоришту у Сарајеву, тема.
кореографију је поставила чувена Нина Кирсанова.
Музика је врло инспиративна, револуционарна, На који начин сте ову представу прилагодили
просто је нешто што кад слушате не можете данашњем гледаоцу?
да вјерујете. То је почетак двадесетог вијека. У
Југославији није било превише композитора који су У садржају и драматургији сам промијенила да
писали за балет. Неки извори тврде да је та његова то буде ближе данашњем човијеку. Мислим да није
музика, баш за балет „Жетва“, компилација његових ни лоша идеја, судећи по томе какав је одазив на
дјела која су писана у периоду неких двадесет представу. Мислим да ће се то допасти данашњем
година његовог живота. Не испирише он само мене, младом гледаоцу, данашњем гледаоцу који брзо
већ вјерујем да инспирише и људе који изводе овај живи. Ми немамо времена за старе представе које
комад који има тако сјајну позадину. Када чујете трају по три или четири чина. Ја сам се ослонила
одређене секвенце, музика је врло оптимистична, на неки свој инстинкт, неку своју жељу да, упавши
романтична, могу да кажем чак и ренесансна. Буди у те ситуације које можда нису увијек најсретнија
тај етнос у вама, једну одређену дозу емоција која је околност, да се вратим неким својим корјенима,
и мени послужила за кореографију. свом мјесту, људима и друштву.

ИНТЕРВЈУ ЕДИНА ПАПО

„Мој рад је ритуал који сам оставила

Е д и н ас в е т у и з а с е б е . “ П а п о

6

Зашто је баш ова представа изабрана да обележи јубилеј настанка
балета и саме куће каква је Народно позориште Сарајево?

Ми смо представу извели 29. децембра 2021. године, управо са „Жетвом“. Данашња управа је одлучила
пред саму Нову годину. Сто година Народног позоришта да и у драми, и у опери и балету, стогодишњицу
обиљежавамо јубилејем драме. Опера као ансамбл је обиљежи управо комадима који су означили почетак
заживела у периоду од 1946. до 1948. године, а балет 1950. рада наших ансамбала.

ИНТЕРВЈУ ЕДИНА ПАПО

Шта је за Вас необично и мистично у овом делу?

У другом чину, у трећој слици, главни лик тежи за садржајуиусадржајууопће,ставилауједандругачији
новим свијетом, за упознавањем нечег другог и другачијег контекст. Ја сам га ставила у контекст града. Јер
и упада у разне ситуације. По оригиналном садржају он шта је данас град за нас? То је једно дивно мјесто
негдје попадне на један брод гусара, тих проблематичних за људе који су наивни, за људе који долазе можда
људи, који не презају ни од каквог зла. У томе свему он из неких руралних средина. У ствари град је место
препознаје своју душу, мистичне су ситуације кроз које он пуно опасности, пуно изазова, пуно инспирације да
пролази. Ја сам данас, у 21. вијеку, те слике у музичком човијек буде радознао.

Поред важности сарадње
Народног позоришта Сарајево и
Народног позоришта у Београду,
Ваша сарадња са Ансамблом
КОЛО представља велики
потенцијал када су будуће
копродукције у питању. Каква су
Ваша очекивања у том погледу? 7

Ја бих се захвалила Ансамблу КОЛО на сарадњи
и преданости. Момци који су учествовали у извођењу
„Жетве“ у Народном позоришту у Београду испунили
су и више од очекиваног. Доказали су да нису само
професионалци у послу, већ дивни људи, сарадљиви,
пуни једне посебне енергије коју су красно предали
публици. Захвалила бих се и љубазним организаторима,
надам се поновном виђењу.

Чланови Ансамбла КОЛО који су учествовали у програму: Милан
Бачкуља, Вељко Ранђић, Крсто Сијерковић, Борисав Делић, Вукан
Шебез, Матеја Вићентијевић, Филип Решидовић, Милан Гутеша,
Драган Алаџић и Ђорђе Петровић.

8 ДУБАИ
АНСАМБЛ КОЛО
НА СВЕТСКОЈ ИЗЛОЖБИ
ТЕКСТ : Невена Хајдуковић

Светске изложбе су од самог настанка представљале тачку
интеграције свих нација и њихових култура, али и комуникације
на светском нивоу. Оне су постале тло за промоцију просперитета,
модерности, прогреса и напретка цивилизације. Од првих дана
њихова мисија је била да шире идеју „прослављања свих култура
и нација“.

9

Експо 2020 који се одржава у Дубаију, у периоду
од 1. октобра 2021. до 31. марта 2022. године,
под темом „Повезивање умова – стварање
будућности“, угостио је многобројне уметнике
и друге актере који су своја знања и умећа
представили иностраним интересним групама. У
Експо граду налази се две стотине павиљона од
којих 191 павиљон представља земљу учесницу
на овогодишњем Светком сајму. Иако је сам
догађај одложен две године касније, услед
пандемије, организатори су се потрудили да
здања која симболишу манифестацију учине још
бољим. На самом уласку у Експо град налази
се портал висок 400 метара који је рађен по
узору на машрабију – архитектонски елемент
карактеристичан за традиционалну архитектуру у
исламском свету, који у овом случају симболише
пролаз у други свет.

Српски павиљон на овогодишњем сајму својим
изгледом прича причу прошлости и будућности.
Коси кров рађен по узору на винчанске грађевине
повезује културу са овог поднебља стару 7.000
година и визију будућег развоја Србије у правцу
дигиталног напретка.

Павиљон је посетило више од 700.000 људи.

Организовано је преко 150 различитих

манифестација а круну програма чини прослава

Дана државности чије је обележавање започело

10 свечаним подизањем заставе и интонирањем
химне Републике Србије.

У Ал Васлу, централној дворани овогодишњег
Експа у Дубаију, Ансамбл КОЛО је игром и
песмом приближио нашу традицију и културу. У
вечерњем делу програма посетиоци Павиљона
Србије уживали су у програму који је Ансамбл
овом приликом посебно припремио. Фрагменти
кореографија као што су Игре из Биначке
мораве, Влашко надигравање, Буњевачке игре,
Игре из околине Новог Пазара и Сплет игара из
Србије одушевљавале су многобројну публику
која је дошла да види српску традицију.

Оваквим програмом Ансамбл КОЛО оживљава
културу сећања и свести о вредности, очувању и
стваралачком односу према културном наслеђу.
Овогодишња презентација на Светском сајму
кореспондира са приоритетима Републике
Србије када је у питању културна политика.
Истакнута промоција културног наслеђа кроз
савремено стваралаштво идеалан је начин
позиционирања на светском плану. Потенцијали
меке моћи искоришћени су у потпуности, а
култура као њен интегрални део нашла се у
самом центру.

11

Професионални

аматери: фолклорни

12 ансамбли у Србији
у сивој зони

др Милош Рашић:

Оксиморонски наслов, у којем спајам два
антонима – професионалност и аматеризам, није
случајност нити грешка. То је, заправо, реалност
фолклорних ансамбала и, шире гледано,
културно-уметничких друштава у Србији.

Под термином „аматер“ подразумева се особа која Културно-ументички аматеризам – корени и развој 13
се одређеној активности посвећује као нестручњак
и повремени учесник, испољавајући задовољство Културно-уметнички аматеризам, какав нам је
и љубав за такав ангажман. Аматеризам се данас познат, своје корене има још у периоду
најчешће јавља у културно-уметничким, забавним Југославије. Културна политика Југославије
и спортским активностима. Аматери од својих снажно је била усмерена ка презентацији народне
активности не зарађују и то им није професија, културе и народног стваралаштва, при чему се
они су ентузијасти, али могу стицати одређена социјалистичко тумачење појма народно значајно
признања за свој допринос у области којом разликовао од његовог поимања у романтизму,
се лаички баве. За аматеризам је увек важно а односио се на све структуре друштва – сеоско
постојање и професионалних делатника у том становништво, раднике и поштену интелигенцију. У
домену, ипак постоје професије које не могу имати таквом духу, аматерска друштва широм Југославије
своје аматерске пандане – не може се бити лекар- имала су задатак, између осталог, да народно
аматер, на пример (u. Stebbins 1977, 588). стваралаштво преобликују и поставе на сцену.
Социјалистички аматеризам конструисан је као
Иако се под аматеризмом подразумева простор у којем би појединац требало да се изрази
непрофитна делатност, коју неко ради из љубави и културно-уметнички, а не да зарађује за живот од
лаички, у фолклорним ансамблима у Србији многи ових пракси. Велики број културно-уметничких
руководиоци одступају од дефиниције аматера на друштава обновљен је или је настао након Другог
неколико начина: већи део њих плаћен је за то што светског рата, чији су развој подстицале локалне
ради; многи се представљају као професионалци власти на различите начине. Формирају се КУД-
у свом аматерском деловању; често истичу своје ови и у градским срединама, оснивају се кровне
несамерљиво знање у датој области итд. Сходно организације попут Савеза културно-просветних
томе, намера ми је да овим текстом преиспитам удружења Србије, покрећу се смотре и сабори,
позицију ових професионалних аматера, као и професионални ансамбли – почевши са
разматрајући аспекте њихове едукације и плаћеног Ансамблом КОЛО, 1948. године.
рада, те регулисаности поменутог тржишта. Но, пре
него што пређем на конкретније анализе, укратко Политике рада и презентације ових институција
ћу представити развој културно-уметничког мењале су се кроз време, али овог пута нећу
аматеризма и његове основне постулате, како би улазити детаљније у анализу програмских шема.
даље тумачење било јасније. Важно је само истаћи да је рад пратио друштвено-
политичку климу у држави – првенствено
приказујући различите југословенске програме,
а од краја осамдесетих и све израженије од
деведесетих година XX века, КУД-ови се окрећу тзв.
„националним програмима“.

Сива зона едукације Експлоатација традиције под паролом „очувања
идентитета“

Када је реч о уметничким руководиоцима

многих културно-уметничких друштава, њихове Иако је аматеризам иницијално замишљен као
компетенције махом су засноване на неформалним непрофитни сектор, данашње стање потпуно се
облицима едукације. Осим што у Србији не постоји разликује од тих основних идеја. Почевши од
одговарајући, акредитовани школски програм за деведесетих, а нарочито током двехиљадитих
студирање у области кореографије традиционалног година, рад у фолклорним ансамблима

плеса, већина руководилаца нема завршене ни постаје плаћени рад за различите појединце –

неке од постојећих формалних нивоа едукације председнике КУД-ова, руководиоце ансамбала,

који би их квалификовали за дати посао. Наредни стручне сараднике, чланове жирија итд. Укратко,

проблем који се с тим у вези јавља, јесте чињеница социјалистичку идеју о непрофитном аматеризму

да се кроз неформалне облике едукације – а ту замењује капиталистичка тенденција зараде.

се, пре свега, ради о семинарима за руководиоце
фолклорних ансамбала – стиче претежно базично У систему фолклорних ансамбала долази до
14 знање из домена традиционалних плесова, различитих облика економских престација, мада
музике и народне ношње. Другим речима, се оне претежно прикривају иза разноврсних
предавачи, који су подједнако неквалификовани, таутолошких исказа попут „чување традиције“,
уче руководиоце традиционалним плесовима које „очување идентитета“, „отрзање од заборава“ итд.
су самостално бележили различитим, најчешће Када се говори о традицији, она се пре повезује
упитним, техникама теренског истраживања или с идентитетом и наслеђем, него са могућношћу
на основу записа из литературе. Руководиоци зараде. Главни разлог томе је стереотипно
тако уче традиционалне плесове и музику, а као повезивање традиције с идентитетом и очувањем,
необрађени сегмент увек остаје методологија где економија, према логици ствари, губи своје
рада с ансамблима или педагошки принципи у место. Важну улогу у занемаривању економских
раду с децом. Поменуте изостављене теме, иако аспеката традиције има и непрестано инсистирање
од пресудног значаја за рад са ансамблом, остају у на њеној аутентичности, где се она приказује као
домену личних искустава руководилаца. Односно, да је у некаквом вакууму, нетакнута друштвено-
до методологије рада с ансамблом и педагошких политичким утицајима, преношена изоловано
принципа сваки руководилац понаособ долази од свих промена. О традицији и традиционалној
кроз дугогодишње праксе рада с плесачима, а ређе уметности се надаље говори као о ужитку и лепоти
на коју право имају њени „чувари“, опет без осврта
формалним образовањем.
на материјалну стварност. На крају, много је

оних који истичу свој рад као плод љубави према

домовини или сопственом дугу према прецима

који су нам у наслеђе оставили такве лепоте попут

традиције, због чега цео свој живот посвећују

очувању традиција, често свесно прећуткујући

значајне економске престације.

Тај аспект економизације традиције није непознат, истине“, којима је изузетно стало до тога да се 15
нити нов. Можемо га дефинисати једним стручним „традиција отргне од заборава“, ретко заборављају
термином – комодификација. Комодификација је да своје деловање наплате.
концепт који у антропологији постаје присутнији
захваљујући раду два научника, Арџуна Ападураија Поменуте облике комодификације не осуђујем.
(Arjun Appadurai) и Игора Копитофа (Igor Kopytoff). Напротив, потпуно је легитимно да појединац за
Ови истраживачи износе тезу да роба, слично свој рад прими одговарајући хонорар. То је лако
људима, има свој живот, закључујући да је увек објашњиво и теоријом француског социолога
подједнако важно фокусирати се и на оно што се и антрополога, Пјера Бурдијеа, који тврди да
размењује, као и на функцију размене. Под робом, постоје различити облици капитала, економски
не подразумевају се само материјалне ствари, и неекономски, те да су они размењиви један за
већ то могу бити и различите уметничке праксе, други. Односно, улагањем економског капитала,
знање, сећање и други нематеријални феномени. појединац остварује симболички капитал, који
Важно је само да су они размењиви за нешто друго касније поново може да се преиначи у економски.
– новац, друге предмете, друге облике знања Пластично објашњено, ансамбл улаже средства
итд. Дакле, комодификација је процес изношења у куповину кореографије, музичког аранжмана,
одређене робе – материјалне и нематеријалне народне ношње и других неопходних сегмената,
– на тржиште на којем се до тада није налазила, потом се такмичи на различитим смотрама и осваја
где постаје размењива за друге ствари, предмете, симболички капитал – победу на датом такмичењу.
итд. Водећи се овом тезом, традиција и сви њени Често тај симболички капитал може подразумевати
аспекти такође су подложни комодификацији. и одређену новчану награду.

Шта се заправо комодификује у раду фолклорних Оно што овде истичем као важнији проблем од
ансамбала? Најобухватнији одговор, био би – све. базичних престација у домену традиционалне
Комодификује се традиционални плес, тако што уметности, јесте нерегулисано тржиште и сиве
руководиоци наплаћују када едукују друге, али и економије које су у основи таквих деловања. У
плаћају када је потребно да одлазе на семинаре таквим условима, свако може да се бави овим
зарад сопствене едукације. Спољни сарадници послом и сваки појединац, довољно упоран да
свој рад с ансамблима такође наплаћују, нарочито ради с фолклорним ансамблима, може то да
уколико су у питању ансамбли из дијаспоре, који су постигне. Нема јасне селекције појединаца, нити
препознати као засебно и тржиште рада којем се прописаних услова о томе ко и на који начин може
многи радују. Уколико желите музички аранжман да се бави традиционалном уметношћу у Србији.
за кореографију или кореографско дело, такође Из сивих економских сфера проистиче и чињеница
следи економска престација. Чланови жирија, да многи упосленици на тржишту традиционалне
предавачи на семинарима и различити „чувари уметности немају регулисане услове рада, те

им изостају пензиона и здравствена осигурања. и нерегулисаним зонама и системима. Почевши

Неретко, људи раде у овој сфери и од ње зарађују од едукације, која је сведена на неформално

за живот, али често морају да имају и друге сталне стицање знања и учење искључиво кроз праксу,

послове којима ће покрити све остале аспекте па све до несређених облика запошљавања

изузете у овом нерешеном тржишту у сивој зони. и ангажовања. Можда такав систем одговара

Проблем нерегулисаног тржишта рада многи су појединцима, вероватно да је лакше сналазити се

искусили претходних година. Присетимо се само у њему када не постоје друга обавезивања попут

ситације када је због пандемије вируса корона пореза и администрације, али дугорочно гледано,

обустављен сав мање важан рад у држави. Многи он је погубан за све његове чиниоце. Законско

упосленици у сектору аматерског фолклора регулисање и структурирање поља омогућило би

остали су без примања и нису имали могућности сигурније и квалитетније деловање фолклорних

да добију државну помоћ, када је она следовала ансамбала. У том смислу, није неопходно да

приватницима, мањим предузећима итд. Дакле, ансамбли сада постану опорезиве, професионалне

једини начин да се изборе за свој положај и статус, институције. Довољно је, за почетак, препознати

јесте да постану видљиви и, пре тога, законски рад уметничких руководилаца као делатника у

легални. култури, чији ће радни статус бити регулисан са

16 Патриотизам подразумева мало више од свим погодностима које запослење по себи носи,
поменутих таутолошких понављања о томе како али и уз све неопходне одговорности. Потребно
ми живимо да: „чувамо традицију“, „чувамо је, уз то, поставити и јасне критеријуме ко и на
идентитет“, „отржемо од заборава“, „поштујемо који начин може да ради са ансамблима. С тим у
своју домовину“, „чувамо сећања на претке“ итд. вези, ауторка Мек Роби у свом тексту, када говори
Патриотизам се односи и на поштовање закона и о раду уметника, користи кованицу „трајно
регулатива које прописује „поштована домовина“. прелазни послови“, означавајући све ове послове у
култури које карактерише неодређено запослење,

неформалност и слобода онога који ради (McRob-

*** bie 2001, 98). Препознавање „трајно прелазних
послова“ у култури, био би добар почетак у

регулацији целокупне праксе. Системско уређење

тржишта омогућило би упосленицима да имају

Дакле, у савременом капиталистичком свету, регулисан радни статус и сходно томе сва права

немогуће је говорити о традицији изоловано од и привилегије које уживају легално запослени

њених економских аспеката. Данас су економски радници. У супротном, овај вид рада увек ће бити

и симболички процеси међусобно испреплетани, амбивалентан – смештен између аматеризма, с

економија је културно условљена, док је и култура једне стране, и професионализма, с друге. Будући

подједнако економски условљена (Lash and Urry да системи западних националних држава нису

1994, 64). Другим речима, границе између културе сензибилни на некатегорисане појаве – или је бело

и економије нису стриктне и не можемо говорити или је црно, тако функционише принцип – највећу

о чисто културним и чисто економским праксама. штету сносе чиниоци система, док их закон и други

Овај краћи чланак за циљ је имао да покаже у облици државних политика уопште не препознају
којој мери фолклорни ансамбли и такозвана и, сходно томе, занемарују.

традиционална уметност функционишу у сивим

др Милош Рашић,

Научни сарадник,

Етнографски институт САНУ

НОВЕ
НАДЕ

Марија Стошић,
интервју

17

@ marijastosicmua ФОТО: БРАЦА НАДЕЖДИЋ

Шминка је уметнички
израз, не само
улепшавање. Она је
саставни део лика
на сцени. Променом
изгледа чува
способност глумца да
своје осећаје изрази
на сцени. О томе ће
нам говорити Марија
Стошић, шминкерка и
наша НОВА НАДА.

Како си започела каријеру у овој
области?

Своју каријеру у области шминке почела сам јако млада, прво
самостално, затим у школи шминке код једног од наших
најбољих шминкера Драгана Вурдеље, а потом у Британији у
школи за маске и протетике код Нила Гордона.

Које твоје вештине су доринеле да будеш
боља у свом послу?

Преданост и љубав ка овом послу су две ствари које ме
константно терају да учим, истражујем и из године у годину
унапређујем своје вештине.

Шта је по твом мишљењу највећи успех за
једног шминкера?

Сматрам да је то индивидуално, постоји јако пуно сегмената
у свету шминке, па самим тим у зависности од опредељења
постоје различити нивои успеха.

Пошто си ангажована у свету филма али и
у свету позоришта, да мораш да бираш,
који од ова два сегмента би био твој
одабир?

Приступ креирању шминке за филм и позориште се доста
разликује. Претежно се бавим видео формом, али с времена на
време волим да будем део позоришног процеса. Не бих могла
да се изричито одлучим за једно или друго, оба од мене
захтевају другачију креативну ангажованост. Лепота мог посла

ФОТО: НЕДА МОЈСИЛОВИЋ

ФОТО: НЕДА МОЈСИЛОВИЋ

је то што могу да будем активна на обе сцене. Са једне стране 19
је вечност видео форме, а са друге је непроцењив тренутак у
времену који представља представа. И једно и друго са собом Који од пројеката на којима си радила
носи изазове и константно изучавање нових техника и је представљао изазов за тебе?
приступа креирању карактера.
Имала сам прелепу прилику да будем део представе „Адреса
Колико је по теби шминка битан фактор свемир“ у режији Ање Шуше за Битеф театар. На пројекат ме
за сценско представљање? је позвала Маја Мирковић, костимографкиња чији је приступ
раду и грађењу ликова кроз костим фасцинантан. Она је једна
Сматрам да су шминка и фризура јако битан фактор у од особа чији радни процес мотивише и остатак екипе да
креирању идентитета једне особе, било да је то глумац који јако дубоко промишљају, истражују и опробају ствари пре
носи одређену улогу у филму и представи или певач који је финализирања крајњег производа.
испред камере током снимања спота. Било да се ради епоха, Ова представа има фантастичну глумачку поставу: Младен
савремено или фикционо, захвати који се раде са шминком Андрејевић, Милутин Дапчевић, Данијел Сич, Александар
и косом помажу да се карактер постави у дато време и Вучковић, Никола Малбаша, Јелена Илић, Милица Сужњевић,
атмосферу, да његов изглед комуницира како његову улогу тако од којих смо шминком и перикама направили помало зачудну
и неки његов карактер. екипу свемирских људи, са белим косама и шминком која им
у неку руку даје изглед пластичности, роботских бића. Њихов
Да ли је и колико важно познавање коначни изглед омогућава циљани ефекат на сцени и одговара
материјала када је уметност шминкања у глумачки и костимографски формираним карактерима,
питању? приступом који у овој представи доноси и питање о
аутентичности кроз однос између униформног и посебног.
Познавање материјала је неопходно како би шминкер знао Кроз дуге разговоре са Мајом и кроз мноштво референци
како се дати материјал понаша у одређеним условима, на дошли смо до шминке која ће бити најефективнија на сцени,
различитим типовима коже. Што боље познајете материјал али и која ће одговарати свим нашим ликовима које је требало
којим радите, то ће крајњи производ бити ближи вашој униформисати на неки начин.
примарној идеји. Све љубитеље позоришта позивам да погледају овај комад 28.
марта у Битефу.
Шта те инспирише?

Инспирацију налазим свуда. Инспирише ме рад у креативним
окружењима, људи из посла, уметност, легендарни шминкери
из света, али и сами људи које шминкам.

Овог месеца, у „Нотама КОЛА“, имаћете прилику да се упознате са изводом из
кореографије:

ФОТО: Ема Веднарж

20 Н ОТЕ 20
КОЛА

ИГРЕ ИЗ ВЛАДИЧИНОГ ХАНА

13 9 &b œ œ

&b 'о -

'о œ

6 Н ОТЕ
КОЛА

Ђурђа девојка (Игре из Владичиног Хана)

&#44 œ œ œ œ œ™ œj œ œ œ œ œ™ œj œ œ œ™ œj œ œ œ œ ˙

Ђур - ђа де - вој - ка сву ноћ се - де - ла,

21 5# 21
& œ œ œ œ œ™
‰ œ œœœœœœ œœœ œ™ œj œ œ œ œ ˙

сву ноћ се - де - ла џа - нум би - сер ни - за - ла.

Ђурђа девојка сву ноћ седела
Сву ноћ седела, бисер низала
Бисер низала коњу на гриву
Коњ се протрише, бисер се рони
,,Ја те не китим да те продавам,
на свадбу идем, брат ми се жени“.

6 Н ОТЕ
КОЛА

Покрај, Рушке

&b38 Jœ œ œj œ œJ œ œJ œ œj œ œJ œ œJ œ œj œ Jœ œ Jœ œ œj œ

‹ По-крај по-крај Ру-шке не-мој се у - да-виш у те мут-не во-де у мут - ну Мо

12

22 &b œj œj ‰ & n œj œ œj œ œj œ œj œ œj œ œj œ œj œ œj œ œj œ
‹ ра-ву
Шта те бри-га лу-до за мо - је да - ве-ње за мо - је да - ве-ње

22 & b Jœ œ œj œ œJ œ Jœ œ

& œj œ œj œ œj œj ‰ ‹ ме је мо - ре за те

у мут - ну Мо - ра - ву Бри - га

29 œj œ œJ œ œJ œ œj œ Jœ œ Jœ œ œj œ œj œj ‰

&b

‹ цр - не о - чи за то бе - ло ли - це за ту крш-ну сна- гу.

23