EPA glas 19

МАЈ 2021
БРОЈ 19

СПОРТСКА ПРИЧА:
ДИМИТРИЈЕ
КОВАЧЕВИЋ

Економски троугао

ЕПА ИНТЕРВJУ

ЈЕЗИЧКА МЕТЛА

Нсаучвиа,ранлои!

УПИС ГЕНЕРАЦИЈЕ
2021 ЈЕ У ТОКУ

ПРИЕКПЉА УЕЧКИИПСИЕ !

www.skolaepa.com

ИМПРЕСУМ

ЕПА ГЛАС

Часопис Средње школе ЕПА
Број 19, мај 2021

ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК

Невена Сарић Павловић

ГЛАВНИ УРЕДНИК ЛОКАЦИЈА

Светлана Градинац СРЕДЊА ШКОЛА ЕПА

ТЕХНИЧКИ УРЕДНИК Студентски трг 5,
11000 Београд
Маја Милосављевић

РЕДАКЦИЈА

Срђан Ивановић II/1
Катарина Ристовић III/2

ЛЕКТУРА ИНТЕРНЕТ КУТАК КОНТАКТ

Светлана Градинац WWW.SKOLAEPA.COM СРЕДЊА ШКОЛА ЕПА

ДИЗАЈН И ПРЕЛОМ FB: @SREDNJASKOLAEPA 011/3287477
IG: @SREDNJASKOLAEPA 063/214558
Маја Милосављевић [email protected]

www.skolaepa.com

УВОДНА РЕЧ

Дра и чи аоци,

Док се у е е о у али и уживали у 19. роју на е колско часо иса ЕПА лас, у и е
с ремни а рими е озу креа ивнос и, енер ије и на е ЕПА ма ије.
Свака на а колска о ина крунисана је заје ничким о ухва има и ус есима, који су
о је ињени у на ем ЕПА ласу.
Ка а на уни 14 о ина, заљу љује се и о љу љује , вози ицикл са ру арима,

очиње а се минка и јо увек не може а оверује а ће а и сле еће
о ине и и ма уран у војој коли.
На а кола је на унила 14 о ина 7. маја.
А ми...свако невно се веселимо вес има о на их ив их ђака, са а ословних љу и са
и ломом факул е а, мла их ро и еља, вре них с у ена а, а аман их је а сваки
ан у о ини украсимо њиховим ус есима.
Са ис ом ра о ћу и ухом, као и рво ана, ле емо ам лем са кан о искус ва,
жеља, ру а и о рих енер ија свих ученика, нас авника и ро и еља са којима смо
елили и елимо ра ос и и ри е.
Тај ма ични ам лем сви на и ученици онесу са со ом у живо , он их разликује о ру их
и чини заувек елом на е ЕПА еки е.

Са жаром и ра означо ћу че рнаес о о и њака чекамо нову енерацију а
о о а имо на ам лем и њиховим енер ијама.
Пре нама су нај оље о ине. Очекујемо вас а их с варамо заје но.

Невена Сарић Павловић
директорка

Средње школе ЕПА

Никола Гавриловић Владимир Живановић

Наши бивши ученици НИKОЛА ГАВРИЛОВИЋ (економски техничар) и
Владимир Живановић (туристички техничар) једни су од бројних којима

се Школа ЕПА поноси. Они су започели успешне каријере, вредни су,
запослени, али се радо сећају своје Школе ЕПА. Зато смо желели да
поделимо с вама њихове пословне успехе и како је тим успесима помогло

њихово школовање у нашој школи.

Знање које сам с екао на с ручним
ре ме има ос а ми је омо ло, ре ме е

које смо учили и ма ерију коју смо
о рађивали сам у рвој о ини факул е а

имао на неким ре ме има, и о ми је
омо ло а у рвој о ини имам росек 9,70.

Владимир Живановић

Наведи економски предмет који си у нашој школи посе но волео и з ог чега?
Предмете које сам највише волео, односно који су ми или најзанимљивији су предмети из струке попут
агенцијског и хотлеријског пословања и, наравно, географија.

Kолико ти је економски смер помогао у даљем о разовању и на који начин?
Знање које сам стекао на стручним предметима доста ми је помогло, предмете које смо учили и материју коју смо
о рађивали сам у првој години факултета имао на неким предметима, и то ми је помогло да у првој години имам
просек 9,70.

Kоји факултет си уписао после наше школе и који смер?
Уписао сам основне студије на Универзитету Сингидунум, смер хотелијерски менаџмент, након тога сам уписао и
постдипломске студије, Мастер студије на Универзитету Сингидунум, смер Пословни системи у хотелијерству.

Да ли можеш већ сада да кажеш да си донео праву одлуку јер си се определио за економски факултет и
з ог чега?
Донео сам праву одлуку, јер сам велико знање и искуство стечено кроз праксу изнео из школе, као и познанства са
одређеним људима из струке које сам упознао на стручним праксама.

Реци нам нешто о својим студентским успесима?
За време трајања основних студија истовремено сам и радио као туристички водич, у 4. години сам отишао у
Америку на студентски програм wорк анд травел. Радио сам за једну од најпрестижнијих компанија у Америци,
Холланд Америца Принцесс. Тамо сам стекао разне лиценце за рад у угоститељским о јектима као што су лиценца
за рад са алкохолним пићима, лиценца за рад са храном... Током студија сам положио испите у Министарству
трговине, туризма и телекомуникација и стекао лиценцу туристичког пратиоца. Током основних студија сам
учествовао на преко 50 конференција из о ласти туризма и угоститељства, просек на основним студијама ми је ио
8,88 из разлога што сам ио запослен и природа посла ми није омогућила да могу мало више да се посветим и
постанем стипендиста. На мастер студијама сам имао скоро савршен просек, 9,89 и написао сам један од првих
радова у нашој земљи на тему ез едности хране у угоститељским о јектима. Тема је гласила: Знања, ставови и
пракса запослених који се односе на примену до ре хигијенске праксе у угоститељским о јектима и положио сам
са оценом 10 (100/100). Током студија сам ио члан и потпредседник Студентског парламента Универзитета
Сингидунум, наставио сам сарадњу са Туристичком организацијом Ср ије и Београда коју сам започео током
школовања.

Наведи економски предмет који си у нашој школи посе но волео и з ог чега?

Има их више. То су: Принципи економије, Статистика, Математика, Информатика и пословна
кореспонденција, Историја. Увек сам волео природне науке где сам могао да развијам логику и да долазим
самостално до решења.
Принципи економије су ми доста помогли, поготово на факултету, јер сам ио упознат са доста економских
термина и значења. Статистику волим од малих ногу, па сам желео да је упознам мало више. Математику сам
заволео од основне школе, тако да сам надоградио своје знање у средњој школи и на факултету. Желео сам да
научим пословну културу, кореспонденцију, рзо куцање што ми и дан-данас помаже у дневним задацима које
имам (постоји сјајна апликација за рзо куцање уколико је и даље имате).
Историју изузетно поштујем као науку, и један је од ретких друштвених предмета које волим. Историја нам
помаже да упознамо културу једног народа, као и да не понављамо грешке наших претходника.

Kолико ти је економски смер помогао у даљем о разовању и на који начин?
Пре свега сам желео да наставим студирање на економском факултету. Доста ми је помогло предзнање из
средње школе, јер сам ио припремљен за прву годину факулета, и о имно градиво сам лакше савладао.

Kоји факултет си уписао после наше школе и који смер?

Уписао сам ФЕФУ, смер је општи.

Да ли можеш већ сада да кажеш да си донео праву одлуку јер си се определио за економски факултет и
з ог чега?
Могу да кажем да сам донео праву одлуку, јер се проналазим у послу којим се тренутно авим. Економски
факултет, односно ФЕФА, ми је прузила ширину у размишљању. Економија је о ласт коју волим и у којој ћу
остати дужи период моје пословне каријере.

Да ли сада радиш и где?
Радим у АИK анци, на позицији директора филијале.

И увек знам – што је
занимљиво мени,

Смиљани, као „обичном
гледаоцу“ и дежурном
београдском њушкалу,

биће занимљиво и
гледаоцима.

СМИЉАНА ПОПОВ: ФИЛМСКЕ ПРИЧЕ
ИЗ 1001 НОЋИ, ТО ВАМ ЈЕ ПОВЕСТ
БЕОГРАДА

Разговарала Светлана Градинац ЕПА глас: Рођена сте Београђанка. Откривате
непознате, а драгоцене и занимљиве приче о
Фотографије уступила саговорница Београду и то радите страствено, пасионирано,
професионално, посвећено и зналачки. Роните у
Смиљана Попов је новинарка, водитељка, најдубље слојеве историје, или чак праисторије
репортерка, сценаристкиња, чувено еоградско Београда, бавите се Београдом кад је био
њушкало, ауторка култне тв емисије Београд за Сингидунум, потом средњовековним витешким
Београдом, потом Београдом у двадесетом веку до
почетнике у којој нам открива непознати Београд данашњих дана. Која епоха Вам је
најзанимљивија?
и освешћује нас да ћемо га више чувати и волети
ако га до ро упознамо. Београд деспота Стефана Лазаревића, 1405, када
Београд први пут у историји постаје престоница
Промовише најздравије превозно средство Србије. Деспот Стефан, син кнеза Лазара, добија га
ицикл, воли животиње и ори се да љу итељи као угарски вазал од краља Жигмунда. За неколико
година обнавља опустошени град, подиже палате,
паса усвоје псе луталице. Смиљанини одговори цркве и школе, доводи богате трговце и
на наша питања су чиста поезија, проистекла из интелектуалце попут Kонстантина Филозофа и
велике посвећености, љу ави и мисије да нам Григорија Цамблака, реформише војску и законе о
при лижи чаро ни, непознати, тајанствени,
светски а наш Београд. Зато се њена емисија

Београд за почетнике користи као уџ еник из
учења вољења Београда и Ср ије. Њен однос
према новинарству 21. века је подстицање
хуманизма и трагање за њим.

Сигурна сам да Мало је познато нпр. да је Београд Филмске приче из 1001 ноћи, то
много зрелије крајем 60-их година прошлог века вам је повест Београда. Могла их
Вам причати до сутра. Историја
волимо, први почео да прави претече
поштујемо и хуманоидних ро ота на свету. Тих Београда је за софистицирани
чувамо оно што златних шездесетих Београд је, ез лок астер. А сва та његова
боље познајемо. лажног локалатриотизма, заиста ио
Свет, а понекад, звучи невероватно, и чудесна, за мене неоткривена
рударству и трговини, те Београд корак испред света. Шта рећи данас? места, открила сам и откривам како
учини метрополом средњег века, а на свом ициклу, тако и листајући
ЕПА глас: Београд посматрате не старе путописе, з орнике,
Ср ију једном од економски само у оквиру градског језгра, већ и историјске читанке, али пре свега
најста илнијих земаља Европе. У
време после Kосовског оја! свим оним што припада у кроз дружење са еоградским
„Златно до а“ Београда тих научницима и пасионираним,
оптимистичних 60-их година 20. административном смислу нашем
века: у Авала филму снимале су се граду. За Вас је, чини ми се, Београд стручним истраживачима његове
велике копродукције. Београдом су непресушна тема. У потрази за прошлости, археолозима,
шетали Алфред Хичкок, Лоренс тајанственом историјом Београда, историчарима, кустосима музеја…
Оливије, Kирк Даглас, Орсон
Велс, Ричард Бартон, Елиза ет Ви откривате увек нешто ново и Схватила сам да је експанзија
Тејлор, Шарл Азнавур, Ален Делон... занимљиво. Бавите се и псеудонауке и шарлатанства, са

Амерички астронаути су на великој занимљивом историјом приватних Јованом Деретићем и
след еницима, а које замлаћују
светској турнеји посетили Београд живота из које се много штошта народ квази чињеницама тј.
може научити. Не дате да се лажном науком типа: “Ср и народ
свега три месеца после ступања на најстарији”, винчанско писмо и
Месец. Црвени Београд је тих за ораве важне личности и
година, као оз иљна културна догађаји. Како сте открили Космај, ројне друге есмислице, заправо
Рудник, Гроцку?
престоница ио у жижи и кораку са резултат затварања и повлачења
Великим Белим Светом. Звучи Kосмај су, веровали или не, много саме науке у елитизам, њене
нестварно: Ив Монтан на Kоларцу, оље познавали римски императори,
него ми данас – или су тамо академске некомуникативности и
Луј Армстронг и Ела Фицџералд у самодовољности. Kада се научници
Дому синдиката. Чувена Ворхолова нај огатији римски рудници сре ра у о раћају искључиво једни другима,
Мерлинка на поп-арт излож и у читавом царству! На десетине
Музеју савремене уметности. У не размишљајући да ли их разуме
читавој Европи 1967. године нпр. тајанствених рударских окана из широки аудиторијум, онда не
дискотеке су имали само Париз, комуницирају са свима нама, већ
Лондон, Милано и Београд. времена старих Римљана и данас само између се е, и то
Премијера еоградске „Kосе“, спавају по о ронцима Kосмаја.
шарлатанима и самозваним
једног од најпопуларнијих мјузикла То ми је ила једна од највећих “стручњацима” и пропагаторима
20. века, четврта је премијера те авантура. Умало и да главу нисам тзв. “за рањене историје” и теорија
оставила на улазу у једно окно.
представе у свету и прва у некој завере оставља огроман
социјалистичкој земљи. Само Римска гро ница у Брестовику простор, јер говоре језиком који
(општина Гроцка) је једно посе но широки аудиторијум разуме, и
годину дана после родвејске место, у коју физички можете опија га удалаштинама. Своје
премијере 1969, после Њујорка и место видим у научно-популарном
Лондона, а пре Париза, молићу да уђете и дивите се античким
лепо. фрескама комплетно очуваним. Винча причању прича који при лижава и
среће науку и “о ичног” гледаоца,
на Бањици је невероватна
прича, јер је археолошко налазиште јер утицај медија тре а употре ити
на племенит начин. Тако се авите
светског гласа покрила дивља градња
несрећних 90-их година прошлог века, најчистијим патриотизмом и
грађењем националне свести:
а у винчанску кућу коју су археолози “натерати” широке народне масе да
ископали, уселили су се Београђани 20.
века (!!!) и комплетно је девастирали. се заљу е у властиту историју и

културну аштину - тако што ће је оље разумети и На чекању у мојој ележници дремуцка на десетине
ити поносни на то што смо или, имали и умели прича из еоградске повести, које још нисам стигла да
распакујем и испричам, снимим и измонтирам. И вазда
кроз векове , па и миленијуме… То је мисија и жеља се та листа допуњава новим десетинама неиспричаних,
“Београда за почетнике” и њене ауторке. тајанствених прича старих, веровали или не, неколико
МИЛИОНА година, али и оне пикантне, интимне
ЕПА глас: Колико дуго се припремате за једну историје егзотичних, питорескних, у ило ком смислу
епизоду Београда за почетнике? Шта све тре а да
сазнате, с ким да разговарате, које архиве и великих Београђана који су оставили траг на лицу овог
града, а неправедно су за орављени или недовољно
музеје да посетите да исте дошли до понеговани пијететом и сећањем. Јер Београд је и,
занимљивости? нажалост, мајстор у за орављању и огрешавању о све

Волим долазак на свет и стварање сваког „Београда оне величанствене појединце који су га својим
за почетнике“. Бројне се идеје рзо кувају или пак визионарством, талентом, хра рошћу задужили. Мене
изнова дражи, гони и опседа уверење да новинарство и
дуго крчкају и сазревају у мојој новинарској у 21. веку може и мора да по уђује на хуманост.
ележници. На листи чекања је на десетине њих; која “Београд за почетнике” и моја маленкост као право
расно еоградско њушкало, а опет луталица, несмирено
ће те недеље ити срећни до итник за извлачење,
зависи искључиво од занимљивости саме приче. И наставља да њуши по прошлости овог нашег чудесног
увек знам – што је занимљиво мени, Смиљани, као града, радознало чепрка и даље, грозничаво ископава
„о ичном гледаоцу“ и дежурном еоградском
њушкалу, иће занимљиво и гледаоцима. Онда на својеврсне кости наше повести и чупа их из наше
колективне несвести и за орава. Начин ископавања и
сцену ступа право детективско њушкање по доношења прича остао је исти, тј. сваки пут другачији у
материјалима, консултовање са познаваоцима дате зависности од приче.
теме из струке, прикупљање визуелног материјала, Најтеже је што се емисија спрема за јако кратко време,
па је темпо неумољив. Најлепше је што
затим осмишљавање потенцијалне приче и срећем Диван и Фин Свет, јер саговорнике рижљиво
сценарија на терену…Снимање је само по се и
ментално и физички захтевно јер се све снима у ирам. Сваког понедељка се после снимања емисије
једном дану, на неколико локација, па ила то Авала, кући вратим са једном новом топлином, новом надом,
Kосмај, па круг двојке или тројке… Лепота мог посла новим погледом на живот, на Београд, на његову
је и чар докумнетарног, јер никада не знате шта прошлост или садашњост… Јунаци “Београда за
ћете затећи на терену и кога срести, почетнике” ме из недеље у недељу изненађују и
радозналост ми изнова драже својим племенитим,
интервјуисати успут и тако додати нови слој и хра рим, топлим, животним причама, перспективама и
оју причи. По снимању следи вишечасовно
знањима која ме надахњују и за живот мој… А то ми кажу
преслушавање материјала, тзв. пописивање „тајм и гледаоци.
кодова“ саговорника, разматрање шта је Ја данашњи Београд волим з ог Београђана, оних
најзанимљивије речено, шта пустити да саговорник о ичних, скромних, Великих Људи са Великим Срцем и
каже, у зависности од чега пишем сценарио, тзв. Огромним Знањем. Београд има такве професионалце,
„офове“ за читаву емисију, те је процес настанка стручњаке, научнике, хуманисте, ерудите у свакој
емисије „Београд за почетнике“ стварање једног струци, свакој институцији за које не знамо, а који имају
документарног филма сваке недеље, што уме да уде толико тога да нам кажу. Е то је лепота мог посла, што
заморно и исцрпљујуће, али врло надахњујуће. Док имам привилегију да их упознајем.
пишем сценарио, у глави имам о авезну слику, тј.

снимљени материјал и о иље докуметане грађе и
архиве из различитих музеја и институција. Некада

кадрови са терена које видите могу инспирисати моје
писаније… Онда тражим есплатне аудио и визуелне
ефекте на инетернету за монтажу, адекватну музику
која је врло сочан састојак сваке емисије… Монтажа
је мени лично најдражи део процеса, као својеврсни
чаро њак која може да створи чудесне ствари… Али и
својеврсно креативно игралиште и веж алиште свих
ваших стваралачких снага. Настајање сваке емисије
„Београд за почетнике“ је врло креативан процес у
ком сте посе но живи и духом здрави.

Дакле, цела емисија се снима у Могу да вам о ећам причу о једном ЕПА глас: Завршили сте гимназију
једном дану на више локација, што музеју какав не постоји у Европи! у Београду, Балетску школу „Лујо
је исцрпљујуће, онда следе два Довољно да вам заголицам Давичо“, потом сте студирали
дана преслушавања материјала, интересовање?
истраживања и писања емисије, и светску књижевност на
један дан монтаже. И разуме се ЕПА глас: Ваша емисија Београд за Филолошком факултету. Како се
свакодневни “ рејнсторминзи” са почетнике препоручена је да се као
самом со ом шта их могла, како наставно средство користи у сећате ваших средњошколских и
о разовном систему за наставу студентских дана? Које професоре
их могла, често се идеје сте упамтили и зашто?

моментално ележе у градском историје и српског језика у Које осо ине тре а да има
превозу, да не одлепршају у основним и средњим школама. данашњи наставник? А које

за орав… Имате ли податак колико се ваше осо ине тре а да поседује
“Београд за почетнике” са својим емисије користе и како их ученици данашњи средњошколац?
скромним уџетом, живи је доказ прихватају?
да је идеја, креација и живо У гимназију сам ишла несрећних 90-
интересовање за оно што радите, Немам податак нити статистику колико их када сте з ог санкција, инфлације
али и професионална одговорност, се емисије гледају, али стално ми
оно што прави до ар програм. гледаоци – професори, ученици, и ратова једва стизали у школу
градским превозом, који је личио на
Скидам есплатне видео и аудио њихови родитељи јављају да се возове у Индији. Стопирали смо
ефекте за монтажу, довијам се на “Београд за почетнике” користи као тако мали/млади, да исмо уопште
дошли до школе. Страшна су то
разне начине да их разиграла уџ еник из учења вољења Београда и времена ила, али кад сте тако
млади, “зелени” и чисти, кад осећате
формат који нема велики уџет, али Ср ије, како волим да кажем. Јер да је живот пред вама, онда смо сав

је скуван са много љу ави и емисија вас просто тера да се заљу ите тај ужас који смо живели
промишљања. прерађивали духом, хумором,
у историју српске престонице и оптимизмом. Многооо, али много
ЕПА глас: Скинули сте велове са културну аштину читаве Ср ије, кад смо читали књиге. Јесмо и излазили
схватите какво лаго имамо. у KСТ, Академију култну, али се

многих недопустиво ЕПА глас: Да ли су људи који су сећам да сам изласке пропуштала
за орављених личности. Ваше з ог читања до зоре.

приче о првом модерном рођени у Београду и у њему живе Лектире нашег сентименталног
о разовања или су: Х. Хесе,
градоначелнику Београда Влади више почетници или понављачи у Достојевски, Маркес…
Илићу, о првој жени архитекти познавању града? Пролазе ли Имам утисак да смо много више
Јелисавети Начић, о свакодневно поред знаменитости, а
да не их не виде? сами радили на властитом
за орављеним краљевима о разовању, те да су данас

чоколаде из угледне породице У Београд сам се фатално заљу ила тек наставници и професори много
Шонда, о првом сексологу
Александру Костићу, једном од кад сам почела да стварам серијал мотивисанији да унесу промене и
оснивача Медицинског “Београд за почетнике”. Схватила сам
факултета, откриће су за многе иновације у окоштали о разовни
гледаоце. Какво нам ново да сам и сама почетница у познавању и систем, да се много више труде да
откриће ускоро спремате? вољењу свог града, тек кад сам почела
анимирају процесе учења и
Много важних, великих а опет да копам по његовој чудесној предавања. У наше време су
малих, интимних историја прошлости. Сигурна сам да много
зрелије волимо, поштујемо и чувамо наставници диктирали готово све
оно што оље познајемо. предмете, то је ужасно. Учили смо
напамет. Свеопшти слом
великана ме чека у мојој Несхватљиво је како кад отпутујемо у
институција грађанског друштва
ележници, да их извадим на ели свет јуримо у музеје, а властиту одразио се и на о разовни систем –

светлост дана, пред камере и мале аштину тако неправедно од корупције до

екране. Но предлажем да гледате подразумевамо. А толико нам је незаинтересованости и

“Београд за почетнике”. Неретко ми културно лаго вредно, фасцинантно, немотивисаности наставника и
професора.
се дешавало да вам други медији и толико нам је историја чудесна, да

новинари “украду” идеје кад их немамо потре е да је измишљамо (што

откријете у неком интервјуу. ради псеудонаука).

Памтим своју учитељицу Јасна, а занимљива предавања родитеље не сме да понижава и
Радмилу Симић, која је још 1984. злоставља зато што је другачији.
професорке Адријане Марчетић Јер тако се распомамио фашизам и
године почела од нас да прави заљу ила су ме у Фло ера, топлина и поу ијао милионе људи.
Људе, који знају “шта другарство Одговорност није колективна, већ
значи”, да се људи деле само на људски приступ професора појединачна. И свако од нас је
до ре и зле, и да их је много Миодрага Ломе, који нам је предавао одговоран за сопствено понашање.
више до рих. Националности и Би лију, “омилио” ми је Стари и Нови И тре а да реагујемо на неправду.
националне мржње, завет, кроз научни, књижевни За мене је то најважнија лекција за
дискриминације нису постојале. приступ. младе људе.
Сви смо се дружили – и
Данашњи наставник тре а да уде ЕПА глас: Kоја вам је омиљена
радничка и докторска и књига?
генералска, и они што су имали посвећен најважнијем задатку и
тамнији тен од нас, и они мисији (ма шта предавао) а то “Зашто се нисте у или” – Виктор
сиромашнији, и они који је: какве Људе “прави” од својих Франкл
су имали куће на мору. То су ученика, да их сензи илише на “Снег” – Орхан Памук
савремени свет у ком живе. Сваки “Сло ода” – Џонатан Френзен
најважније лекције које сам просветни радник по мени – од “Врли нови свет” – О. Хаксли
научила. Нај оље другарице и “1984” – Џ. Орвел
математичара и физичара до “Злочин и казна”, Ф. М. Достојевски
куме су ми данас оне са којима Драме и приповетке – А. П. Чехов
сам кренула у школу. А наравно професора књижевности или
ЕПА глас: Kоји писац или песник
да имам пријатеље и из философије не сме да сметне са ума је најлепше писао о Београду?
гимназије, са факултета, посла… своју суштинску о разовну улогу: да Смиљана Попов: Деспот Стефан
на племенит, искрен, хуманистички Лазаревић, Милош Црњански,
Памтим сјајну професорку Душко Радовић, Богдан Тирнанић,
математике у гимназији, начин преноси ученицима оно Момо Kапор, Милан Младеновић…
Славицу Банковић, која је нама, најважније: да не смемо да удемо
друштвењацима, свима ЕПА глас: Да ли се генерације
равнодушни на друштво у коме средњошколаца разликују од Вас
поделила кечеве колико смо живимо, да од ученика ствара кад сте или средњошколци?
или лењи и незаинтересовани, социјално емпатичне, солидарне,
Живимо у потпуно другој ери и
и натерала нас да заволимо грађански одговорне и хра ре квалитативно другачијем “врлом
математику, веровали или не. новом свету” од оног пре 20-30
индивидуе којима је важно да живе у година.
Тако сам стекла свог нај ољег уређеној, правној држави. Дакле, Ја сам ишла у гимназију у
друга из гимназије, почели смо аналогном, предигиталном, не
да учимо заједно, решавамо просветни радник је хуманистички толико визуелном времену.
задатке, како исмо поправили просветитељ, ма коју науку предавао. Слушали смо касете, снимали
кечеве, које је имало цело Данашњи средњошколац, тј. млад емисије са радија, нисмо имали
одељење. Из тог учења се мо илне телефоне. Делили смо се
човек тре а да има поштовање на “падавичаре” и “дизелаше”,
изродило сјајно пијатељство према старијима, или они данашњи средњошколци су, чујем,
које траје и данас. Он ради у наставници, професори, родитељи, подељени на “секташе” и “гасере”…
старији суграђани, комшије…
Историјском музеју Ср ије
данас, завршио је класичне Данашњи средњошколац тре а да је
науке (страогрчки и латински), ескомпромисно “алергичан” на
ја сам новинарка, али одличан
шовинизам, расизам, ксенофо ију,
наставник нас је натерао да хомофо ију, партократију,
волимо математику, које смо се корпуцију, дискриминацију,
до тада ужасавали. непотизам, неправду, силовање
закона… Да има нулту толеранцију
На факултету, светској, тј. општој
према ило каквом о лику говора
књижевности о ожавала сам мржње, да поштује да је свако од нас
надахнута, креативна
посе ан и различит и да као такав
предавања професора Новице заслужује поштовање – ио млад/
стар, олестан/здрав, другачији од
Милића који нам је предавао нас, сиромашан/ огат, црн/ ео/жут,
ренесансу.
да рани сла ијег и не дозвољава

ило какву врсту дискриминације у
свом окружењу. Тако сви правимо
здраво друштво, да нико нашу сестру,

рата, друга, комшију,

Чини ми се да су данашњи средњошколци
много заштићенији од стране родитеља –
родитељи их возе и одвозе, што је у “моје
време” ило непојмљиво. Данас су

родитељи много више за ринути за
васпитање своје деце. Мого више
разговарају са децом. Ми наше родитеље
готово да нисмо виђали. Наше је ило да
идемо у школу. Било је незамисливо да

родитељи са нама разговарају о сексуалној
едукацији, дроги… Данас су родитељи
много више информисани, а с друге стране

много више деце има про лем са
депресијом и анксиозношћу. И о томе се
мора разговарати, тога се не тре а стидети.

Ми смо те про леме решавали како смо
знали, сами између се е. Данашњи

средњошколци имају већу подршку
родитеља, нпр. То видим по деци свих
својих пријатеља.

Жао ми је што су данашњи средњошколци
много интровертнији, мање социјални но
ми, затворенији у куће, испред екрана
својих телефона и компјутера. Ми нисмо у
кућу улазили, много смо се више дружили,

или напољу. Данашњи средњошколци
леже (!) и седе, не крећу се толико, све их
“смара”.
Немају интерес за друштво у ком живе. А
нису више клинци. Ми смо, сећам се, 1992.
године, у 8. разреду сви по егли из школе,
цело одељење, да исмо присуствовали
великом РИМТУТИТУKИ антиратном
концерту. Те године уписала сам гимназију.

Жао ми је што расту и сазревају у оваквом

свету. Неупоредиви су то светови, градови,

државе, свемири…у којима смо ми живели. имамо, али и да је наша грађанска Подржавам мале локалне,
И они данас… Но ез о зира на све, на комшијске, грађанске
дужност и одговорност да
иницијативе које имају
сваком од нас је појединачна одговорност реагујемо и да се интересујемо за
да од се е прави ољег и племенитијег свој крај, град, животну средину… одговорност и вољу да чувају и
Човека. То је универзална категорија – Да не можемо и не смемо да негују наш град. Посе но сам
хуманитет. “сла а” на наше суграђане ез
удемо равнодушни на дома (и одрасле и децу) па се
ЕПА глас: Шта можемо урадити да се у патњу, неправду, сиромаштво,
прикључујем хуманатарним
непоштовање закона или оне акцијама за њих. Свака врста

Београду сачувају драгоцене најрањивије чланове нашег еколошких акција је такође један
од грађанских приоритета, јер је
ам ијенталне целине, вредне друштва којима можемо на ило
савремено човечанство
грађевине, зеленило и спортски терени који начин да помогнемо. То нас
регресирало у еколошког
за децу? чини људима, И оплемењује и нас ретарда. Највише ме опседа

саме, и свет у коме живимо. солидарност и емпатија у

Волим да јавно заговарам и активно се Отуда сам страствена ло исткиња данашњем свету и племенити

укључујем у локалну заједницу када су у за удомљавање животиња са улице начини њиховог
имплементирања у наше мале,
питању вредности у које верујем, јер ду око(имам пса Лоли и мацу Тиги свакодневне животе.

верујем да на тај начин заиста можемо да удомљене са улице), као и јавна

мењамо свет у коме живимо. И да као заговарачица за ицикл као

грађани нисмо свесни ни какву снагу превозно средство удућности.

Инфраструктура је најважнија како Чини ми се да су од тада Београђани још ЕПА глас: Волите природу, псе
исмо или сигурни, а самим тим и посе но. Поручујете онима који
више регресирали у свакодневној
срећнији у својим животима и (не)култури живљења, и то се, нажалост, желе да имају пса да удоме
градовима. види, чује и осећа на сваком кораку… напуштене псе или псе из азила.
Две недеље у Берлину на ициклу, Kад исмо се понашали у складу са Сматрате ли да су ти пси паметнији,
захвалнији, дуговечнији? Шта значи
ез уласка у метро, натерале су ме да једним од мени нај ољих еоградских
графита Понашај се као да живиш Овде, имати пса за породицу и посе но
схватим колико моја свакодневица младе? Kојим врлинама нас пас
може ити лепа и уз удљива, готово ило и нам свима много оље. може научити?
туристичка, и чим сам се вратила у
Београд – купила сам ицикл. Члан Могло и нам ити много оље кад то не Пси нас чини ољим људима. Звучи
сам Удружења грађана „Улице за и зависило од нас. Нажалост, сва рига парадоксално, али жива истина. Kад
смо тужни, депресиви, пасивни,
ициклисте“ које се волонтерски о нама препуштена је нама. Дакле, усамљени, олесни, уморни, нервозни
најгоре могуће решење. З ог тога са – та чудесна крзнена ића нас у
ави промоцијом ицикла као огорчењем можемо рећи - нисмо то секунди “ресетују”, опусте нам мишиће
превозног средства. заслужили, што рече Душко Радовић. згрчене од стреса, разгале нас својом
Придужите нам се, пронађите нас на милошћу, до ротом, невиношћу,
мрежама, тражимо младе људе, Или један практичан рецепт који и нам љу ављу…. Што рече професор Ратко
волонтере, а сваке последње су оте Божовић: “Илузија је да ми њих водимо
у месецу возимо „Kритичну масу“, законом тре ало преписати као у шетњу. Воде они нас”. Заиста, од кад
олесном пацијенту, по препоруци тог имам пса, много сам више напољу,
која се под истим називом вози у шетам, примећујем годишња до а,
више од 350 градова света. Скуп је у еспоштедног дијагностичара упознајем друге људе… Активнија сам и
16.30 сати на Тргу Николе Пашића, и овдашњег менталитета, опет кога другог радоснија откад је Лола у мом животу.
зими и лети. Без изузетка. Дођите! до Душка Радовића: Зашто се уличне
Сви сте позвани. То су ми испричале и породице које су
корпе за отпатке не подигну на висину имале језиве трагедије (смрти, гу ици
ЕПА глас: Једна од ваших девиза је кошева за кошарку? Била и то најдражих) – пси су лаготворно,
“Понашај се као да живиш овде”. крзнено клупко љу ави које нас опусти,
Kада ћемо се тако понашати? Шта провокација којој нико од наше пружи љу ав кроз топлокрвни додир.
кошаркашке нације не и одолео.
свако од нас може да учини да Kошеви и или пуни а Београд чист. Чак и психолози у таквим ситуацијама
нам Београд уде чистији, Ипак, да не уде да само ламентирам људима препоручују псе. Знам људе
зеленији, лепши, хуманији? Kако над савременим Београдом, већ да он
јесте и уме да уде и ео, и зелен, и који су се лечили од рака и којима су
се Београђани односе према савести и социјалне емпатије пун, и да пси или најдивнија терапија. Моја је
својој околини? уме да воли, да се радује, да мисли и
ради, да има чудесну историју која и те мама после можданог удара
Ако је тачно да је град онакав какви захваљујући свом псу, Минолији,
су му грађани, мислим да је крајње како може да удели коју лекцију овом
нашем садашњем Београду (само кад и почела да шета и излази напоље и
време да Београђани престану да умео да слуша), доказујем сваком опорави се. Пси нас држе у тренутку
емисијом “Београд за почетнике”, јер садашњем – што је највећа мудрост и
уду цивилизацијски почетници и срећа - умети живети у садашњости.
трагам за тим племенитим
дечурлија и да једном заувек иницијативама, идејама и прошлостима ЕПА глас: Kако исте описали дух
данашњег Београда?
одрасту и почну да се понашају овог града које га терају да уде ољи и
прогресивнији, ар какав је ио пре сто Волим Београд и радо га се сећам…
одговорно и у складу са својим година. Тај Београд има заиста шта да Цивилизацијски Дивљи Запад на који је
годинама “Београђани ко Ивица и нам каже. пристао… Примордијални степен
цивилизацијске свести и сомна улије,
Марица остављају трагове за со ом дакле висок степен грађанске несвести,
племенске, чопоративне психологије,
да и по њима умели да се врате варварске деструкције и езакоња, и
кућама. На сваких 50 метара по паланачког, малограђанског
један траг. Ако знате шта пуше и од менталитета…
чега олују, лако исте их могли
наћи”, још пре више деценија хватао

је своје суграђане ин флагранти у

њиховим свакодневним

цивилизацијским злочинима
против Београда, њихова грађанска
савест Душко Радовић.

Бео ра у ЕПА глас: Пасионирани сте заљу љеник у Београд је много више подређен
фале јавни ициклизам. Kад год можете, аутомо илима, а не Људима. Погледајте
градове у окружењу: Беч, Будимпешту,
рос ори пропагирате вожњу ициклом у нашем Љу љану – јавни простори намењени су
који граду. И у шпици Ваше емисије Београд грађанима, који их и те како користе да у
центру града предахну, одморе се,
ри а ају за почетнике возите ицикл на једној уживају, опусте се, седе, леже, сунчају се,
онима који
ше ају, лепој ициклистичкој стази на Новом пију кафу у парковима седећи на трави
џо ирају, Београду. Београд има повољан (сазнајем у Градском зеленилу, по одлуци
возе ецу у географски положај, већим делом је у од 1. 6. 2001. из члана 21 о уређењу и
колицима, равници, па је погодан за ициклизам. У одржавању паркова, кретање ван стаза,
седење и лежање на травњацима, осим у
ицикле, целој години можда има само двадесетак парк шумама је овде за рањено, те
ролере или
дана када нам метеоролошки услови не комунални полицајац може да вам
рак икују дозвољавају да возимо ицикл. У наплати казну, премда то не раде, јер ило
з раве
с илове последње време примећујем да има више и заиста апсурдно, већ како су ми рекли у
живо а.. ициклиста него раније. Срећем на комуналној полицији „само упозоравају

ициклистичким стазама целе породице грађане да престану са вршењем те
на ициклима. Kако се у Београду још радње“, а Ср и и немају културу и навику
може унапредити ициклизам? Мислите седења на трави и пикниковања;
ли да и у васпитно-о разовним нажалост, више волимо да седнемо у
кафић него на траву, јер чини се сем
установама тре а да се пропагира вожња роштиљања, на зеленим површинама не
ициклом? Kоји град у Европи или код нас умемо ништа друго да радимо). А
погледајте градове у окружењу – јавни
је нај оље организовао коришћење простори пуни су клупа, столица, па чак и
ицикала у сао раћају? лежаљки – намењени су грађанима за

есплатно уживање, а не власницима
кафића, ил ордима или паркинг
местима. Београду фале јавни простори
који припадају онима који шетају,
џогирају, возе децу у колицима, ицикле,

ролере или практикују здраве стилове
живота. Берлин, Kопенхаген, Амстердам,
Беч су ициклистички рајеви. Па и
Љу љана, као наш комшија, врло

одговорно и зрело размишља о својој
„зеленој“ удућности, тј. срећи својих
становника. Ур ани ициклизам, тј.

ицикл као превозно средство
удућности, а не само рекреативно,

унапређује се тако што људима изградите

ициклистичку инфраструктуру која
повезује цео град – како исмо сви могли

ициклом до посла, школе, факултета..

Београд се претворио у провинцијалну,
ускогруду, затуцану, озлојеђену, шовинистичку
паланку у 21. веку, то му највише замерам. И
нису нам други криви, како вазда мислимо.
Београд ми слама срце свакодневно,
деценијама: сваки пут кад мој “рођени” град
пристане, и изнова пристаје да пред законом,
шалтером, у градском превозу, на улици
превлада закон јачег, ахатијег и “силнијег”.

Београд ми слама срце свакодневно кад жмури
на неправду и езакоње, партократију,
непотизам, корупцију и полтронство, кад
злоставља и дискриминише сла ијег, кад
пре ројава крвна зрнца – ко је где рођен и већи
патриота (као да је важно где је твојој мами
пукао водењак), кад за оравља шта је ио, умео
и смео. “Овај град је некад ацао светла
далеко…”, како Песник Милан Младеновић рече.

Љу ав је кад неког прихватате и волите са свим
његовим манама које не волите. Таква је моја
Љу ав према Београду. Не волим у то шта се
претворио – у цивилизацијски “Дивљи запад”,
али не дижем руке од њега. И мислим да је и
емисија “Београд за почетнике” чиста љу ав и за
овај данашњи Београд – какав и могао да
постане, ако исмо му сви мало помогли…
Истовремено, тај до ри, поштени,
правдољу иви, поносни Београд који има свест
и савест ради, сања и не одустаје од се е. Свега
што је ио, и што ће ити. Зато му опраштам. И
да, несрећно сам заљу љена у њега, али верујем
у хепи енд нашег љу авног лок астера…
Београд волим кад свиће, кад се уди, и спрема
сваки дан да постане ољи, ељи и човечнији.
Волим га и на Бадње вече, кад је питом, нежан и
празан, по кућама.
Београд волим кад трчи маратон. Тај дух
заједништва је величанствено дирљив. Београд
волим на “Kритичним масама”, ициклистичким

вожњама сваке последње су оте у месецу када

на стотине Београђана вози ицикле кроз

центар града и ори се за здраве и хуманије
стилове живота. Београд волим кад год се

његови суграђани удруже у каквој племенитој
идеји. Београд волим з ог његових мислећих,
хра рих, до рих Београђана, који су његови

најврлији ам асадори и који су га кроз историју
учинили Великим и Поносним. Све је то
данашњи Београд.

ЕПА глас: Хвала Вам на одоговорима и
издвојеном времену.

СВА
КЊИЖЕВНА
ПОДНЕВА
ЕПА ШКОЛЕ

Први пут после десет година нисмо у СВЕТЛАНА
могућности да у духу традиције наше школе ГРАДИНАЦ
организујемо Књижевно подне з ог
поштовања социјалне дистанце. На интерактиван и веома занимљив начин
представили смо његову књигу „Велика авантура
Сва наша књижевна поднева реализована су Виктора Лазића“, у којој је, уз слајдове и
поводом Сајма књига са намером да гост занимљиве предмете из далеких земаља, описао
наше школе уде писац, песник или своје путовање око света дуго више од годину
лингвиста, увек у сали „Јосиф Панчић“ , за све дана. Виктор нам је још једном ио гост када смо
ученике и професоре наше школе. представили његову нову књигу „Тумарање
земљом осмеха“, његов путопис по Тајланду.

И увек су у тим сусретима учествовали наши Наредне године гост нам је ио мр Владо
ученици читајући одломке из књига аутора, Ђукановић, чувени лингвиста, који је на лизак и
учествујући у квизу или су постављали
питања. Ученик који и поставио популаран начин покушао да одговори на питање
најзанимљивије питање, награђиван је зашто тре а да удемо писмени.
књигом са посветом аутора. Намера нам је
Новем ра 2013. пружили смо прилику младом
ила да ученицима при лижимо и омилимо песнику Огњену Караџићу, до итнику награде
књигу или да што оље упознамо наш Пегаз, коју додељује Књижевна омладина Ср ије,
књижевни језик. да нам представи своју књигу песама „Прљаве
људске шаке“. Том приликом чули смо како звучи
Тако су гости нашег Књижевног поднева
или афирмисани писци, али и млади и још једна Огњенова песма компонована и певана уз
гитару.
непознати аутори са о јављеном првом
књигом, изузетни лингвисти, лектори и Књижевник, књижевни историчар и управник
познаваоци нашег језика.
Вукове задуж ине Миодраг Матицки ио је наш
Прво наше Књижевно подне догодило се 26. гост крајем новем ра 2014. Говорили смо о
окто ра 2010. у сали „Јосиф Панчић“. Био је то његовом стваралаштву, о активностима Вукове
сусрет са младим писцем и светским задуж ине, о часопису Даница, а понајвише о
путником Виктором Лазићем, потоњим његовој новој књизи приповедака „Цегер пун
оснивачем и директором Адлигата, у оквиру љу ави“. Наши ученици читали су
кога су Музеј књиге и путовања, Музеј српске најзанимљивије одломке из прича. Миодраг је
књижевности и Би лиотека Лазић основана
1882. године. поклонио своју књигу са посветом ученику који му
је поставио питање: Колико сте прича написали о
женама које сте волели?

10 ОНЛАЈН НАСТАВА

О овом сусрету Ненад Новак Стефановић је написао на
својој ФБ страници 24. 11. 2017:

У рива ној Сре њој коли ЕПА рире или су ми
књижевно о не. Двојица ален ованих ученика су

на равила филмић о е кућа у којима ричам у
Во ичу кроз љу авну ис орију Бео ра а. Са и

ва есе мину а у сали Јосиф Панчић на Коларцу, у

рија ном ру ву рофесорке Све лане Гра инац
и е есе ак ученика. Конкре но и ање ученика: Ко
је на исао овор мајору Гавриловићу? Па се снађи...

Делатност Виолете Ба ић, лексиколога, лектора и писца, Децем ра 2018. учинила нам је част Александра
представили смо новем ра 2015. тако што су наши Нинковић Ташић, витез српске културе, жена
ученици драматизовали цртице из њених 365 и 366 несвакидашње енергије, историчар науке која нам

језичких цртица и што су са великом пажњом слушали о континуирано открива запретене тајне о нашим
њеним књигама намењеним тинејџерима: Књига за сваку најзнаменитијим научницима, творац пупинизације,
девојчицу, Књига за сваког дечака, Књига за девојке и ауторка неколико књига о Пупину, Звездо ројцима,
њихове момке. Виолета Ба ић је потом реализовала за Николи Тесли...Тема овог Књижевног поднева ила је
заинетересоване наше ученике малу лекторску школу.
прва књига Звездо ројаца и иографија Михајла
Чувамо писмо које нам је после Књижевног поднева
упутила Виолета Ба ић: Пупина о којима је Александра надахнуто говорила
нашој пу лици. Сазнали смо између осталог да је

Михајло Пупин ио непревазиђени дародавац који је
различитим удружењима, Српској православној цркви,

ученицима и студентима помагао дуготрајно и
езрезервно. Драгој гошћи смо поклонили урамљен

портет Михајла Пупина који је нацртала наша ученица.

Дивно сам се осећала анас у ва ој коли. Хвала на Прошле године гост нашег Књижевног поднева ио је
свему! Нисам се скоро срела с аквим ученицима и Дејан Ристић , историчар, писац, ивши директор
Народне и лиотеке Ср ије, који је својом
рофесорима, а о оме све очи и о личан колски занимљивом књигом „За луде српске историје“ успео
часо ис. Доса сам а чи ала са за овољс вом. Пуна сам да, користећи историјске и научне чињенице, одговори
хвале за ва у колу. Мно о оз рава нас авницима, на 20 укорењених за луда српске историје, 20 дилема –
митологизираних догађаја , међу којима су и одговори
ирек ору и свим ђацима!
на питања да ли је Стефан Немања користио сре рне
Исте године нам је свој рад на Речнику српскохрватског виљушке, јесу ли звона Нотр Дама огласила по еду
књижевног и народног језика представила др Светлана српске војске на Косову, зашто на Титовом гро у нема
Слијепчевић, лексикограф, лектор, лингвиста, писац, петокраке. Аутор је овом књигом доказао шта је мит, а
професор и предавач. шта је истина. О јаснио је разлику између митологије и
митоманије, нагласио да сви народи имају митове, али
Новем ра 2016. са поносом смо као аутора представили
нашу ившу ученицу, председницу новинарске секције, да их тре а разликовати од митоманије која је у
успешну еседницу на такмичењима у еседништву,
до итницу неколико књижевних награда, Сару последње време постала омиљена код
Дамњановић и њен књижевни првенац, з ирку квазиисторичара и пријемчива многим читаоцима.
приповедака „О зид“ који је издала Књижевна омладине
Ср ије. Закључио је да је наша историја толико огата и
разграната да нам никаква митоманија није потре на.
Наредне, 2017, представили смо са задовољством веома
читану књигу Ненада Новака Стефановића „Водич кроз Сви наши драги и драгоцени гости ширили су нам
љу авну историју Београда“. Трагом пет прича из ове видике, откривали тајне, подстицали нам љу ав
књиге наша два вредна и даровита ученика снимила су пет према читању и лепоти нашег српског језика. И сви
прилога о знаменитим зградама Београда и њиховим још су, верујемо, постали пријатељи наше школе.
познатијим станарима.
Зато једва чекамо прилику да позовемо новог
госта на наше Књижевно подне.

ЕПА

ВАМ
ПРЕПОРУЧУЈЕ

ШТА ДА

ЧИТАТЕ И ГЛЕДАТЕ

Срђан Ивановић Катарина Ристовић

КАФКА НА Одговоре на нека питања и недоумице
ОБАЛИ МОРА ћемо досегнути до краја романа, али ће
неке појединости остати тајновите,
СРЂАН ИВАНОВИЋ III/1 недокучиве и несазнатљиве, што књигу
чини посе ном и интересантном.
Петнаестогодишњи Кафка Тамура, испод сенке тамног
пророчанства свога оца, ежи од своје куће и нејасног Она не нуди одговоре, већ отвара нова
породичног сећања, у потрази за одговорима. подручја у којима их сами можемо
пронаћи.
Истовремено, писац Харуки Мураками упознаје нас и са
другим јунаком романа, Накатом, који се никада није Харуки Мураками се на нео ичан начин
опоравио од изарних невоља из свог детињства – гу итка поиграва са нашим схватањем времена и
памћења услед нео јашњивих околносту за време Другог простора, уводећи нас у свој
светског рата. новооткривани међупростор.

З ог тог несрећног догађаја изгу ио је спосо ност читања Дело се врло лако чита јер је Муракамијев
и писања, али је до ио нео ичну спосо ност да разуме стил, и поред комплексних увођења
мачји језик. филозофских цитата и различитих ликова
из савремене културе, зачуђујуће
Писац нас паралелно води кроз њихова путовања у којима једноставан.
трагају за одговорима у нео ичном свету магијског
реализма, у коме се, неосетно и готово сасвим природно, Ово дело својом причом, али и пажљиво
преплићу реални и, померени свет. А у том свету мачке ираним појединостима осваја и оставља
разговарају са људима; ри e падају са не а; у шуми се ез даха.
налазе војници који нису остарили од Другог светског рата.
З ог тога је ,,Кафка на о али мора“, књига
Десило се нео јашњиво у иство, али идентитет и жртве и коју вам пропоручујем.
у ице су загонетка - једна од многих на чијим је основама
саздано ово ремек-дело.

Шећер је ситан
осим кад је
коцка

Катарина Ристовић IV2

ЕПА ЕКОНОМСКИ
ТРОУГАО

Софија Глава овић
Ива Ивановић
Бојан Ја унџић

ОМИЉЕНИ ПРЕДМЕТ У ЕПА ШКОЛИ?

КОЛИКО ТИ ЈЕ ЕКОНОМСКИ СМЕР ПОМОГАО У
ДАЉЕМ ОБРАЗОВАЊУ?

СОФИЈА ДА ЛИ ЈЕ УПИС ТВОГ ФАКУЛТЕТА БИЛА ПРАВА
ГЛАВАТОВИЋ ОДЛУКА?

студент ФЕФА факултета

О СОФИЈИ: МОЖЕШ ЛИ НЕШТО РЕЋИ О СВОЈИМ ДОСАДАШЊИМ
РЕЗУЛТАТИМА НА ФАКУЛТЕТУ (СТИПЕНДИЈА, УЧЕШЋЕ У
Софија је на ро ло о и њи РАДИОНИЦАМА, ПРЕДАВАЊИМА, ДОБАР ПРОСЕК)
ђак енерације, а са а с у ен
ФЕФА факул е а. Енер ична,
у орна и харизма ична, сјајна

евојка!

ОМИЉЕНИ ПРЕДМЕТ У ЕПА ШКОЛИ?

КОЛИКО ТИ ЈЕ ЕКОНОМСКИ СМЕР ПОМОГАО У ДАЉЕМ
ОБРАЗОВАЊУ?

ДА ЛИ ЈЕ УПИС ТВОГ ФАКУЛТЕТА БИЛА ПРАВА ИВА
ОДЛУКА? ИВАНОВИЋ

МОЖЕШ ЛИ НЕШТО РЕЋИ О СВОЈИМ ДОСАДАШЊИМ дипломирани економиста
РЕЗУЛТАТИМА НА ФАКУЛТЕТУ (СТИПЕНДИЈА, УЧЕШЋЕ
У РАДИОНИЦАМА, ПРЕДАВАЊИМА, ДОБАР ПРОСЕК) О ИВИ:

ДА ЛИ РАДИШ И ГДЕ? Ива Ивановић је у ЕПА коли завр ила смер
економски ехничар, а њен аљи

рофесионални у и развој заис а је
инс ирација и во иља свима који желе а се

аве економијом. Ми смо оносни и срећни
о можемо а се охвалимо име а је

Ива рве кораке у својој каријери начинила
а у на ој коли. Ни а мање о о а не

очекујемо и о њено млађе ра а, који је
ео ЕПА ИТ еки е! Пре оручујемо свим

малим, а и великим ма уран има који желе
а се аве економијом, изнисом и
ре узе ни вом, а рочи ају Ивина

искус ва, а ми смо у за сва и ања у вези
са коловањем на о зразовном рофилу
економски ехничар.

ОМИЉЕНИ ПРЕДМЕТ У ЕПА ШКОЛИ?

КОЛИКО ТИ ЈЕ ЕКОНОМСКИ СМЕР ПОМОГАО У ДАЉЕМ
ОБРАЗОВАЊУ?

БОЈАН ДА ЛИ ЈЕ УПИСИВАЊЕ ТВОГ ФАКУЛТЕТА БИЛА ПРАВА
ЈАПУНЏИЋ ОДЛУКА?

студент МЕФ-а

О БОЈАНУ: МОЖЕШ ЛИ НЕШТО РЕЋИ О СВОЈИМ ДОСАДАШЊИМ
РЕЗУЛТАТИМА НА ФАКУЛТЕТУ (СТИПЕНДИЈА, УЧЕШЋЕ У
Бојан Ја унџић, ученик који је у на ој РАДИОНИЦАМА, ПРЕДАВАЊИМА, ДОБАР ПРОСЕК)

коли освајао рва мес а на Поред учешћа у многим такмичењима, најсвежије је да сам прошле
акмичењима из ре узе ни ва, недеље освојио 1. место на Case study такмичењу светске
реномиране компаније Continental у организацији Факултета
нас авио је а и на факул е у ос варује техничких наука у Новом Саду, чиме се јако поносим. Учествовао
сам у организацији разних радионица за средњошколце, направио
ус ехе на разним акмичењима и пројекат који је пружио студентима могућност да из прве руке
ројек има из о лас и менаџмен а. до ију информације о текућој пандемији од најистакнутијих
медицинских стручњака из региона. Просек мојих оцена у првој
Бојана ам имо као ам ициозно , години ио је преко 9...

о роумно и освећено ученика и ДА ЛИ САДА РАДИШ И ГДЕ?

сасвим смо си урни а ће ос вари и све Директор са м и власник кафића Film Caffe-a у Батајници и радим
оно о замисли! као менаџер продаје у малом StartUp-у који се ави
пречишћавањем ваздуха и суз ијањем пандемија о коме ћете,
надам се, ускоро чути више.

Припремила Светлана Градинац







ЈЕЗИЧКА МЕТЛА

ЈЕЗИЧКА МЕТЛА -
ПРИЧАТИ, ГОВОРИТИ,
РАЗГОВАРАТИ

Све лана Гра инац
рофесор ср ско језика и књижевнос и

НЕПРАВИЛНО ПРАВИЛНО

Врхунски снимак Карла Малдена је ретка Врхунски снимак Карла Малдена је ретка
прилика да се чује како прича српски. прилика да се чује како говори српски.

Она одлично прича шпански. Она одлично говори шпански.

Са гостима ћемо причати о радовима на Са гостима ћемо разговарати о
поправци коловоза. радовима на поправци коловоза.

КАДА ПРИЧАМО, КАДА ГОВОРИМО,
А КАДА РАЗГОВАРАМО?

У нашем језику постоје нијансе у значењу глагола причати, говорити,
разговарати. Међутим, у последње време глагол причати преузео је улогу и
значења глагола говорити и разговарати.

Причамо причу кад нешто усмено казујемо или о нечему приповедамо.
Српски језик и остале стране језике говоримо.

Кад питамо неког на енглеском, француском или немачком језику увек
кажемо да ли говорите енглески, француски или немачки.

Са саговорником или саговорницима разговарамо.
Зато се не тре а одрицати других ројних глагола који тачније дефинишу
говорну ситуацију, као што су: расправљати, разматрати, саопштавати,

еседити, излагати, одговарати...

ЕПА ИНТЕРВЈУ

Мој мото је:
"СВЕ СЕ МОЖЕ КАД СЕ

ХОЋЕ". Тиме се
водим! Упорна сам.

Желим да удем што

успешнија у својој
професији!

ВИКТОРИЈА САМАРЏИЋ -
МЛАДА НОВИНАРКА КОЈА НЕ
ПОЗНАЈЕ ПРЕПРЕКЕ

Раз оварала рофесорка
Све лана Гра инац

Кад се родила, родитељи су јој дали име Нашу школу је завршила пре непуне три године.
Викторија. Њено име на латинском значи
По едница. Своје школовање о ележила је посе ним радом у

Викторија Самарџић је то своје име до новинарској секцији нашег ЕПА гласа за који је све
сада ез рој пута оправдала и потврдила.
За њу не постоје препреке ни границе. четири године редовно писала по неколико
Сама се и крчи пут. прилога. Чувени су њени Викторијини разговори у

којима нам је представила многе знамените

личности истражујући посе но време њиховог
одрастања, сазревања, првих љу ави и школовања.

Сада успешно студира трећу ЕПА глас: Пре непуне три године
годину на Факултету за медије и завршила си Школу ЕПА, смер
комуникације, све испите полаже на правни техничар. Са каквим
време и са високом оценама, искуством, вештинама и знањем си
однедавно је запослена као
новинар у ТВ Хепи, а сарадница је кренула у авантуру освајања новог
магазина Глоси и Радија Херцег знања? Какве утиске носиш
Нови. из наше Школе ЕПА?

Са радошћу је прихватила да за наш Уз удљиве! Током четворогодишњег
ЕПА глас одговори на питања о томе
шта је јој значило школовање у школовања сам развила многе
нашој школи, како је заволела вештине, до ила
новинарство, који јој је од два нове видике и погледе на живот, знања.
завичаја дражи, хоћемо ли моћи
овог лета на море у Боку Которску.... Била сам правни смер и са лакоћом сам
га савладала!

Право нам је представљано кроз огат

наставни и ваннаставни програм по

коме је једино наша школа
препознатљива. Заволела сам га
највише з ог наших дивних професора,
који су се максимално трудили.
Наравно, моје школовање је о ележила
и дивна жена, професорка историје -
разредна Јелена Јакшић, која је сву своју
енергију, мудрост, снагу и вештину

пренела и поделила како са мном тако
и са целом генерацијом. Заједно смо

преживљавале и доживљавале и лепе и
оне мање лепе тренутке. Могла их да
напишем мемоаре о томе. Била нам је
као родитељ. Хвала јој на томе! Школа

ЕПА ми је отворила врата ка једном
новом свету, свету новинарства. Своје

прве интервјуе сам успешно урадила и

о јавила захваљујући ЕПА новинарској

секцији и несвакидашњој професорки

српског језика и реторике и
еседништва Светлани Градинац. Она

је прва препознала моју вољу, жељу,
труд, рад и наклоност ка новинарству.
Како тада, тако и сада. Безрезервна
подршка и ветар у леђа, човек са
огромним срцем и душом. Бодрила ме и
веровала у мене непрестано. Срећна

сам што је имам на свом животном
путу. То ми је сигурно најјачи утисак!

ЕПА глас: Као ученица основне школе ЕПА глас: Ти имаш два завичаја: Београд и
освојила си прву награду за песму на Зеленику, односно Херцег Нови. У Београду си
Фестивалу Пријатељи деце Београда. рођена, ту живиш, ту си завршила основну и
Колико година си имала тада и о чему си средњу школу, ту студираш. У Боки Которској
писала? проводиш распусте, у Зеленици, где је
фамилија твоје мајке. О Боки Которској
Имала сам 10 година. Писала сам о својој пишеш, сарадница си Радија Херцег Нови,
мами,песма се зове „Мама аждаја“. Нај оље ћу
вам дочарти кроз завршне стихове песме: ауторка си познате и радо читане ру рике
Срце ира Херцег Нови. У родном граду
Ипак тој жени, недавно си се запослила у ТВ Хепи, сарадница
си магазина Глоси. Шта је за те е Београд, а
Мојој мајци званој аждаја, шта Херцег Нови?
На крају ове песме
Велико хвала! Београд је место где "морам" да удем.
Лековита је она као поље камилице, Чињеница да ми је пружио много тога,
Јер у дневнику су све петице! поготову када је моја каријера у питању, али као
свој град у потпуности доживљавам Херцег Нови,
Мислим да је сасвим довољно шта је јер то сам ја! Често волим да кажем да је моја
десетогодишњи писац хтео да каже! (смех) мала Зеленика центар света, а да сам ја мала
Зеленичанка. То је мој град љу ави, смирења,
ЕПА глас: Пишеш ли и даље понекад песме? ведрине, сигурости и светионик живота. У њему
Да ли си писала песме својој првој су моји најмилији! Моје срце апсолутно ира тај
симпатији или првој љу ави? град мора, зидина и кула!

Ретко, углавном када патим и кад сам тужна. ЕПА глас: Поред тога што си у сваком погледу
Првој, аш првој нисам писала песму, што не студент за пример, ти си положила и возачки
значи да нећу некада, али сам јој нешто друго испит. Посе но желим да истакнем да си
посветила! Прва љу ав је увек посе на и драга
свирала у њеве у Балканској лавини
ез о зира на све! Не кажу џа а да прва љу ав Драгољу а Ђуричића. Један од првих
за орава нема! Има нечег мистериозног у тој
првој љу ави... Викторијиних разговора у ЕПА гласу ио је
твој интервју с Драгољу ом Ђуричићем.
Био је људска, музичка, уметничка, морална
громада. Ретко до ар човек, непоновљиве
енергије, твој лиски пријатељ, твој ђеде,
како си га звала. Захваљујући те и он је

присуствовао прослави једног Дана наше
школе. На друштвеним мрежама ти си
написала снажну емотивну похвалу. По

чему ћеш га памтити?

Била је мртва трка, у неколко сати

су ми о ојица одговорила на
интервју. (смех) Њих двојица
отпочетка су моји "верни фанови",

пратили су сваки мој новинарски
корак!

ЕПА глас: Као највреднији члан

новинарске секције ила си с

разлогом иза рана за

председника
секције. Шта ти је значио рад у

новинарској секцији и писање и

о јављивање прилога у ЕПА
гласу?

Већ сам одговорила на ово питање
у првом одговору. Значила ми је та
пракса, стицање знања и вештина.

ЕПА глас: Какве осо ине тре а да
има млад новинар?

Тешко ми је да причам о томе, ЕПА глас: Све четири године Три врло једноставне. Жељу, труд и
рад и успех је загарантован. Како је
кнедла ми је у грлу, јер су ране још проведене у Школи ЕПА ила си рекла једна моја саговорница:
"Снага воље и рда покреће". Е
увек свеже, мада заправо мислим активна чланица новинарске ,тако је и у новинарству. Драго ми
је што сама се и крчим пут. Циљ
да неће никада ни зарасти. Био је секције и највреднији члан који
ми је да моји родитељи уду
трећи члан моје најуже породице. је за сваки рој имао више
поносни на мене и да им се одужим
Често сам умела да кажем: мама, прилога. Зато сам као уредница за све што су ми пружили у животу!
Ако успем ар један делић, иће ми
тата и Драгољу . Свето тројство! То часописа дала назив за твоје пуно срце!

је ила и остаће нераскидива веза. успешне и веома занимљиве ЕПА глас: Студираш новинарство

Нисам га само звала ђеде већ је он интервјуе Викторијини на Факултету за културу и
медије. Да ли си задовољна
имао заиста ту улогу у мом животу! разговори. Бирала си
предавачима и програмом
Тешко ми је само у неколико саговорнике међу познатим учења? Како постижеш да

реченица да нешто кажем о њему - музичарима, оперским ускладиш о авезе редовног

људској и духовној громади, човеку певачима, врхунским спортским студента који има висок просек
оцена на испитима, све полаже
који је ио легенда пре него што је тренерима, редовно и у року, и да ванредно,

закорачио у вечност и вечност док рок певачима од којих су многи посвећенички и пасионирано
пишеш за Радио ХН, за Глоси и
је ио ту. Премда и даље осећам да доказане легенде. Тако си нас
да си одскоро и запослена у ТВ
је лизу мене. Драгољу је упознала са Немањом Хепи?

о ележио мој живот. Срећна сам Радуловићем, Фрајлама, Аленом

неизмерно што сам га имала поред Исламовићем, Софијом

се е. Имаћу га увек у срцу, другачије Пижурицом, Драгољу ом

не може. Верујем да ће ме увек Ђуричићем, и многим другим

негде са не а гледати, пратити, знаменитим људима из наше

одрити и чувати. Ја ћу наставити земље и окружења. Ко ти је ио

његову овоземаљску мисију, јер ће омиљени саговорник?

кроз њу он живети! Надам се да ће ми опростити сви

Слава му! саговорници на су јективизму, али

они то већ и знају а знао је и он -

Драгољу Ђуричић. То је ио и мој

први интервју и, наравно, Борис

Новковић који је такође ио

првенац.

Малтене одрасла сам у студију и

присуствовала стварању многих
његових песама. То је заиста
привилегија. Мада је он изузетно
скроман човек, некад и превише, и не
воли да се експонира, али је велики
уметник! Јако је педантан, поштен и
вредан. Моји родитељи су моје све!
Највеће лаго које имам! Без њих не

их ништа успела у животу! Мало је

тако пожртвованих родитеља као што
су они! Ордење им тре а дати што трпе
моју тврдоглавост (смех).

Богу хвала на мом факултету! Ту Њена подршка и критика ми је и ЕПА глас: Које питање ти сама се и
сам се поново родила! Често се даље пресудна! Хвала јој! Мој мото често постављаш?
је: СВЕ СЕ МОЖЕ КАД (смех) Вики, з ог чега си толико
шалим да их могла тамо да удем СЕ ХОЋЕ. Тиме се водим! Упорна тврдоглава? - одговора нема, али кажу
даноноћно. Имам златног декана сам јако. Желим да удем што сви да је то до ра осо ина, па се тако
проф. Драгана Никодијевића који тешим! (смех)
нам је други родитељ. Факултет за успешнија у својој професији
(наравно у границама нормале) а ЕПА глас: Где и како највише волиш
културу и медије је изузетно да проводиш сло одно време? Имаш
стручан и до ар, пружа вам да то ћу уз Божију помоћ и да ли неке тајне кутке у
постигнем! Београду и у Боки Которској?
пронађете се е и да у својој Са својом породицом, пријатељима,
професији достигнете врх! Волим ЕПА глас: Твоји родитељи су ти љу авима! Хиперактивна сам. Има ме
да све испите очистим раније, како велика подршка. Кажи нам на милион страна. Свака млада осо а
з ог посла, тако и з ог се е. нешто о њима. Чиме се аве, има своје тајне кутке које не и желела
О ожавам свој посао. Сваки до колико су ти посвећени? да открије, јер тајна је слатка само док је
тајна!
сада сам сама пронашла и Бог ми је дао привилегију да
из орила се за оно што хоћу! У одрастам у музичкој породици. ЕПА глас: Хоћемо ли овог лета моћи
да идемо у Боку Которску?
прилог томе иде и мојих Мама Наталија се у младости Искрено се надам! Време је, сигурна
досадашњих 200 интервјуа који су сам да наша мила Бока вапи за нама,
иза мене. Имам дивне уреднике професионално авила писањем као и ми за њом и за сусретима са
који ме максимално подржвају! песама (за познате певаче), а данас вољеним осо ама!

Пуно ми је срце з ог тога и додатан је поред свог примарног посла ЕПА глас: Кад крећемо?
знак да сам на до ром путу. Желим велика хуманитарка и ПР- ка (по Што се мене тиче одмах, само морамо
потре и) свима! Воли јако да спаја да понесемо и ЕПА глас да оплеменимо
да посе но истакнем своју прву авантуру!
људе и да од немогућег прави
уредницу из Адрија медија гроупе могуће. Борац је и јако је упорна ЕПА глас: Хвала ти, драга Викторија,
(Глоси магазина) - Веру Николић, жена. Тата Бранислав је познати на издвојеном времену! Желимо ти
моју новинарску мајку, која ми је композитор преко 20 година. много успеха у свему што
прва отворила пут, односно врата у радиш! Поносимо се то ом! Видимо
великој компанији, кад сам имала Писао је и компоновао песме за се у Боки Которској!
само 16 година, и уз коју сам Хвала Вама, задовољство је моје!
скоро све наше најпознатије
научила све нај итније ствари о певаче. У својој каријери има
послу. преко хиљаду снимљених песама.



Историјски путокази

И овог 7. окто ра 2020. ученици првог разреда
наше школе кренули су са професорком
историје Јеленом Јакшић пут Новог гро ља да
посете вечна места великана наше прошлости
који су својим делима, хра рошћу,
пожртвованошћу, знањем и родољу љем
допринели од рани и по еди малене Ср ије у
Првом светском рату.

ЕПА спортски дан

Спортски дан на Ади неизоставан је део
септем арског плана рада. Тако је и ове
школске године –дан у дружењу и рекреацији
на спортским теренима. Ученици и наставници
се тако оље упознају и заједно промовишемо
здраве стилове живота.

Вршњачке едукације,
предавања, значајни
датуми...

О ележили смо многе значајне датуме: Светски дан хране,
Светски дан менталног зравља, Дан програмера, Дан планете
Земље, Светски дан толеранције... Тим за ор у против
насиља, и Ученички парламет или су вредни ове школске
године!

Наши професори

гостовали су у емисији

Чашица разговора

Имали смо прилику да неколико пута гостујемо

на КЦН телевизији и говоримо о раду наше
школе, као и о темама значајним за
о разовање. Са Беком и Нешом Павловићем,
водитељима Чашице разговора, говориле су

директорка Невена Сарић Павловић и
професорке: Светлана Градинац, Љиљана
Пањковић, Бојана Сатарић, Јелена Јакшић,
Младенка О ућина, а испред ТВ екрана нашла
се и Катарина Ивановић, ученица трећег
разреда. Више прочитајте на www.skolaepa.com,
а гостовања можете погледати и на YouTube-у.

ПРАКСА У СУДУ, НЕДЕЉА КОДИРАЊА, ПИ
ДАН, ПРОЈЕКТНИ ЗАДАЦИ, ОНЛАЈН
РАДИОНИЦЕ СА ГОСТУЈУЋИМ
ПРЕДАВАЧИМА - ОБЕЛЕЖИЛЕ СУ ОВУ
НЕСВАКИДАШЊУ ШКОЛСКУ ГОДИНУ.

КАДА СЕ ОСВРНЕМО УНАЗАД, ВИДИМО КОЛИКО ЈЕ ОВА ШКОЛСКА ГОДИНА БИЛА ШАРЕНОЛИКА.
МОРАМО ДА ПОХВАЛИМО И УЧЕНИКЕ И НАСТАВНИК И РОДИТЕЉЕ - СВИ СУ СЕ ПРИЛАГОДИЛИ
НОВОМ НАЧИНУ РАДА И ДОПРИНЕЛИ ДА СВЕ ПРОТЕКНЕ КАО ШТО СМО И ДО САДА НАВИКЛИ -

УЗ МНОГО ВАННАСТАВНИХ АКТИВНОСТИ И ЕДУКАЦИЈА!

ПАРЛАМЕНТАРЦИ СУ ОРГАНИЗОВАЛИ НОВОГОДИШЊУ
ХУМАНИТАРНУ АКЦИЈУ ЗА КРИСТИНУ ОБРАДОВИЋ,
ДЕВОЈЧИЦУ КОЈОЈ ЈЕ ПОТРЕБНА ОПЕРАЦИЈА ДА БИ
ПРОХОДАЛА И ТОМ ПРИЛИКОМ ПРИКУПИЛИ СУ ЗНАЧАЈНУ
СВОТУ НОВЦА. У АКЦИЈИ СУ УЧЕСТВОВАЛИ НАСТАВНИЦИ,
УЧЕНИЦИ, РОДИТЕЉИ, ПРИЈАТЕЉИ ШКОЛЕ, ПРАТИОЦИ НА
ДРУШТВЕНИМ МРЕЖАМА - ТИХ ДАНА СМО БИЛИ ПРАВИ ТИМ!

ЉИЉАНА
ПАЊКОВИЋ

координатор УП-а

Циљ школског пројекта из грађанског васпитања је Циљ је, такође, и стварање услова за даље преношење
учвршћивање позитивних ставова младих, као
најризичније групе учесника у сао раћају, о значају знања о ез едности младих учесника у сао раћају на
познавања основних сао раћајних прописа, поштовању
ограничења рзине, везивања сигурносних појасева, наредне генерације у нашој школи и у завршним
последицама вожње под дејством алкохола, коришћења
мо илног телефона током вожње, коришћења разредима основних школа у Београду и промовисање
активности вршњачког тима на сајту наше школе.

електричног тротинета и то из угла личне и ез едности Ученици су радом на пројекту унапредили своје

других учесника у сао раћају, као и промена свести о вештине: сарадње, рада са подацима и

последицама непоштовања сао раћајних прописа, који се информацијама, дигиталне компетенције, унапредили

односе на повреде и страдање у сао раћајним незгодама а су комуникацијске вештине и развили одговоран

не на кажњавање од стране полиције. однос према се и и околини. Током дискусија о

Поред наведеног, задатак нам је ио формирање сао раћајним правилима и незгодама ученици су
разговарали и о личним правима и сло одама,
вршњачког тима ученика Средње школе ЕПА који ће доводећи их у везу са овом темом. Такође, разговарали
су о праву на неприкосновеност живота – посе но о
постати промотери ез едног понашања у сао раћају и
својим примером учити своје вршњаке. Пројекат је праву на неповредивост физичког и моралног

реализован онлајн у виду вршњачке едукације у свим интегритета које је расветљавано у смислу

одељењима наше школе, а у плану је и реализација у одговорности које имамо, као учесници у сао раћају,

завршним разредима основних школа из Београда са према се и и другима. У дискусијама су се дотакли и

којима смо у процесу договора: О.Ш.“Владислав Ри никар“, права на о разовање и учење о сао раћајним

О.Ш.“Светозар Марковић“ и О.Ш.“Јован Миодраговић“. правилима у школи.

Планирано је да пројекат уде реализован у периоду од 17. Са матурантима су разговарали о дужностима које

11. до 29. 12. 2020. године, али је направљена пауза з ог грађани имају када се нађу на месту сао раћајних

школског распуста, и пројекат је продужен до 26. 1. 2021. незгода – пре свега о дужности пружања прве помоћи

године (када су анализирани резултати анкете). и дужности сведочења. Током дискусија након

Предавања уз презентације као и диксусије након предавања, ученици су веома критички разматрали

излагања, у нашој школи реализована су онлајн у трајању питања везана за ез едности младих у сао раћају и

од највише два школска часа. показали су да умеју да саслушају друге и

аргументовано изразе своје мишљење. Ученици су

постали свеснији значаја одговорног понашања према
се и и другима у сао раћају, а и шире – постали су

свеснији одговорног понашања у свом окружењу и
демократском друштву у коме живе.

У реализацији пројекта је, уз подршку наставнице
Љиљане Пањковић, учествовало 20 ученика првог
разреда гимназије и средње школе који похађају
наставу грађанског васпитања. Подељени у пет тимова
ученици су ода рали, истражили и о радили теме и
припремили презентације за вршњачку едукацију!

Пројекат је уврштен у 20 нај ољих пројеката на
конкурсу ЗУОВ-а "Примери успешних пројектних
активности у оквиру грађанског васпитања у
основним и средљим школама.

МЛАДЕНКА ОБУЋИНА

психолог

Три утицајне У оквиру часова културе језичког изражавања авили
блогерке и смо се претераном употре ом англицизама и сленгом
младих.
један конобар
Да исмо се са тим тако актуелним про леом
Илити: о претераној употреби англицизама поза авили на прави начин, договорили смо се да
сачинимо драмску минијатуру у којој ће саваки
ученик 1/3 одељења имати улогу.

Тако смо смислили да три девојке уду логерке које
прате светске модне трендове и о томе пишу, а једини
момак да уде коно ар који је и студент српског језика
и пише лог о српском језику. Радња се одвија у
једном фенси кафићу где су се после дужег времена
среле три другарице и логерке.

Оне говоре тзв. англосрпским језиком, а коно ар их,
док их послужује и пролази поред њих, слуша.

Видео клип настао на овом часу погледајте на нашем
YouTube каналу.

Лица:
Сара, тинејџерка и логерка
Софија, тинејџерка и логерка
Ана, тинејџерка и логерка
Михаило, коно ар, студент српског језика и писац колумни о српском језику

Прва сцена

Сара и Софија разговарају телефоном

Софија: Еееј!
Сара: Де си?
Софија: Шта радиш?
Сара: Ништа, ево смарам се. Ти?
Софија: Ма исто, досадно је аш. Блејим у неке фотке. Чекам да прође ова
корона, па да изађем и покажем свој нови стајлинг. Наручила сам преко интернета
прада монолит утс, палм енџелс ег, то је, знаш, она екстра тор а,
и диор кристал голд рејслет.
А дечко ће ми донети аксесоар! Kад дође на дејт. Биће врх, сестро слатка! Желим
мало да променим овај натурал лук.
Могле исмо да прошетамо, да изађемо.
Сара: Па могле исмо. Дуго се нисмо виделе. Желим неко екстра место, хоћу да
покажем своју нову шминку. Знаш, хијалурон ми је аш поправио тен, а и нокте
сам надоградила. Видећеш какви су ми! Хоћемо ли у Арсенал, Вулфс, Хајп
или Њу кесл?
Софија: Излазимо! Једва чекам! Само реци кад и где да се нађемо!
Сара: Kлу Хајп у 6 сати, знаш да з ог мера не можемо остати дуже од осам.
Софија: Важи, видимо се.
Сара: Видимо се.

Друга сцена

Тиха музика
У клу у. Сара и Софија седе за столом. Чекају Ану.
Сара: Ћао! Јој, каква ти је то тор а?
Софија: Ћао! Баскет! То ти је сад врх! Хтела сам да наручим са анимал принтом, али
није ило.

Долази коно ар, доноси им карту пића и пита их:
Михаило (коно ар): До ро вече! Изволите карту пића. Шта желе младе даме да
попију?
Софија: До ро вече! Па, те ра, чекајте да се договоримо. Нисмо се аш дуго
виделе. Ја ћу коктел маргариту. Ти?
Сара: Ја ћу коктел пињаколада. Дајте нам једну маргариту и коктел
пињаколада.
Kоно ар одлази.
Софија: Kако ти је другарица из Лондона? А Миа из Ду аија? Чуј мене, Миа из
Ду аија! Сад не можеш да путујеш, а видим да си поставила јако лепе постове?
Четујеш ли се с њима? Разговарате ли преко скајпа?
Сара: Ее, да, чујем се с њом. Знаш, Миа је аш кул, увек ме о авести шта
је ин у Ду аију, о чему пишу њихове логерке. Они имају јако лепа места за фото
шутинг. Ниједан ивент не може да прође ез ње.
Софија: Вау! Екстра! Можемо да се договоримо да одемо тамо кад престане
корона. Kакви су тамо људи и храна?
Сара: Па, заправо, људи су јако пријатни и готивни, а храна је рутална.
Долази коно ар са пићем.
Михаило: Изволите и пријатно!
Софија: Хвала. Е, па супер. Шта има овако код те е?
Сара: Па нема ништа специјално, е, да, не знам да ли сам ти причала, узела сам
померанца, име му је Kоко. Мали, ели. Она инфлуенсерка Леа
је тражила померанца за мој спот. Зато сам га купила, позвала сам њеног
менаџера и тако смо ступиле у контакт. Знаш како је сладак?
Софија: Чек, чек... Kо? Померанац или менаџер?
Сара: Па, померанац!

Софија: WОW! Kако је испало?
Сара: Било је аш лепо сарађивати са њима Али, замало што се није десио један
акцидент. Мој Kоко је почео да лаје и кидише на сниматеља! Морали смо да га
склонимо из екстејџа. Али, спот је фантастичан, тре ало и да послушаш песму.
Софија: Наравно да хоћу.
Сара: Шта има код те е? Нисмо се виделе три месеца.
Софија: Па нема ништа ново, желим да упишем правни факс у Лондону.
Сара: Ууу, па то је одлично, како је тамо? Знаш, Лондон је центар светске моде.
Шта је сад тамо најИН? Kакви су им ноћни клу ови?
Софија: Па зависи како који, али у суштини је океј. Нај ољи клу ови су Челси, Јунајтед
и Ливерпул! Боли глава како су до ри! Али су им па ови најкул. Тамо је топ
атмосфера, заиста их сваком препоручила. Могла и некад да анеш кад ја удем
тамо.
Сара: Важи, доћи ћу. А какви су им фрајери?
Софија: Па, како који. Нису наметљиви. Чекају да их ми прве стартујемо.
Kратко тиха музика (30 секунди)

Улази Ана
Ана: Па где сте, девојке?
Софија: Де си, Анчика?
Сара: Де си, ре, Ана?
Ана: Блејите? Вау, какве нокте си на ацила? Kо ти их је радио? А ти, Саро, што имаш
до ру оју косе! Kоја је то оја? Нека ви рантна?
Сара: Ништа, ево изашле смо мало. Експериментисала сам мало с косом у оном
фенси Најн зиро уан салону. Власница ми је препоручила ову оју. Је л’ ти се свиђа?
Kако ми стоји?

Софија: Супер смо, како си ти?
Ана: Феноменално. А кул ти је коса.Топ ти стоји!
Софија: Шта ти се пије?
Ана: Ја ћу један мохито.
Сара: Kоно ар! Донесите један мохито за Анчи! Шта има код те е овако?
Ана: Па ништа. А, знаш ону Нађу, урадила је силиконске усне. Kатастрофа! Знаш на
шта личи! Иста Ана Kораћ!
Kоно ар доноси мохито
Михаило: Изволите!
Сара, Софија, Ана: Хвала!
САРА: Заиста?
СОФИЈА: Шта ће јој то? Она је аш имала лепе усне!
САРА: А ти? Где си ила? Дуго те нисмо виделе.
АНА: Па ето, успела сам да проведем месец дана на Хавајима. Тамо се могло
отићи са писиар тестом.
Софија: О, мај гад! Заиста, како си се провела?
Сара: Да, испричај нам.
Ана: Па прво сам одлетела у Мајами! Летела сам Ер Ср ијом. Чим сам слетела,
одушевила сам се! Kакав свет!И Знате ли шта ме је посе но одушевило? Леди лајк
стајл, кежуал стајл и софистициран стајл. Не знам просто који их иза рала!
Софија: Шта ти се од свега највише свидело?
Ана: Најавише ми се допао Мајами, тамо су јако готивни, све је у фулу. А увек
има и ВИП личности.
Софија: Је л’? Kога си видела?
Ана: Била је Бијонсе с новим дечком, а видела сам и Бритни Спирс.

Сара: Хоћемо мало да ђускамо? Чим чујем музику Бијонсе, ја паднем у транс.
Софија: Даа, може.
Ана: Ајмо.
Чује се музика Бијонсе (минут и по)
После ђускања. Kасније те вечери
Сара: Било је аш топ, искрено, могле исмо да поновимо некад ово.
Софија: Да, о авезно.
Ана: Морамо. Али да иза еремо неко врх место где ћемо да удемо виђене.
Сара: Хајмо један селфи нас три!
Софија: Девојке, журим да поставим лог са фоткама о томе како смо се
провеле ово вече. Биће најкул, гарантујем! Бројаћемо лајкове!

Напуштају клу
Тиха музика 30 секунди

Трећа сцена
Михаило (сам): Ау, за оле ме глава од ових англицизама! Ове девојке говоре
англосрпским језиком. Kо не зна енглески, тешко ће их разумети. А користе и

сленг
тинејџера. Није културно да прислушкујем, али чујем кад прилазим њиховом
столу.
Замислите ВИБРАНТНУ оју косе! То је ваљда она оја шаргарепе или црвена

оја семафора што трепери! Ајд’ што употре љавају KУЛ, али кад кажу НАЈKУЛ!

И
онај узвик ВАУ! Kао да ми немамо својих узвика! Дечко ће јој донети аксесоар
на дејт. Више се састанак не зове састанак, него дејт, а опасност је акцидент.
Kоко им сместио акцидент у екстејџу! А која ли је то тек рутална храна? Никад
чуо! Она што те тера да једеш а да мршавиш? Није лоше! Морам да проверим и

шта је
то фото-шутинг. Чим завршим посао, журим кући. Није ио лош овај ИВЕНТ!
Имам материјала за пет колумни о језику!

Сценарио: Ученици 1/3 Школе ЕПА: Софија Васиљевић, Сара Мијатовић, Ана

Сретковић
и Михаило Рашула и Светлана Градинац, проф.
Из ор музике: Ана Сретковић