EPA glas 20

ВОДИМО ВАС У ЈУН 2022
ДУБРОВНИК БРОЈ 20

ЕПА ИНТЕРВJУ

ЕПА беседа

ЈЕЗИЧКА МЕТЛА

Научи, али
стварно!

УПИС ГЕНЕРАЦИЈЕ
2022 ЈЕ У ТОКУ

ПРИКЉУЧИ СЕ
ЕПА ЕКИПИ!

www.skolaepa.com

ИМПРЕСУМ

ЕПА ГЛАС ЛОКАЦИЈА

Часопис Средње школе ЕПА СРЕДЊА ШКОЛА ЕПА
Број 20, мај 2022
Студентски трг 5
ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК 11000 Београд

Невена Сарић Павловић

ГЛАВНИ УРЕДНИК

Светлана Градинац

УРЕДНИК

Горана Вељовић

ТЕХНИЧКИ УРЕДНИК

Маја Милосављевић

РЕДАКЦИЈА

Срђан Ивановић 4/1,
Огњен Вукотић 2/2,
Сара Вучинић 2/1,
Душан Шушкавчевић 4/1

ЛЕКТУРА ИНТЕРНЕТ КУТАК КОНТАКТ

Светлана Градинац WWW.SKOLAEPA.COM СРЕДЊА ШКОЛА ЕПА
FB: @SREDNJASKOLAEPA
ДИЗАЈН И ПРЕЛОМ IG: @SREDNJASKOLAEPA 011/3287477
063/214558
Маја Милосављевић [email protected]

www.skolaepa.com

УВОДНА РЕЧ

Ближимо се крају петнаесте године постојања, трајања и успешног рада Средње школе
ЕПА.
Следеће школске године извешћемо прву генерацију ИТ матураната и ученика смера опште
гимназије. Идемо у корак с временом, пажљиво ослушкујемо потребе и интересовања
савременог друштва и наших ученика. Остајемо верни и смеровима који су од оснивања
чинили темељ наше школе: правни техничар, туристички техничар и економски
техничар.
Велики капитал наше школе су изузетни наставници, посвећеници и ентузијасти, који
прате трендове савремене наставне методологије, поштују ученике, развијау њихове
креативне и критичке потенцијале, пажљиво прате њихова интересовања, организују
часове ван учионица, умеју да препознају таленат ученика и да му дају шансу да се развије.
Наша предност је и што се школа налази у центру Београда, на Коларцу, па су нам галерије,
музеји, институти, факултети и друге установе надомак руке.
Колико знам, једина смо приватна школа која, ево већ дванаест година, има свој школски
часопис.
Он је не само информатор о ономе шта се у школи дешава, већ нам увек нуди и разговоре са
мудрим и значајним људима, брине о правилности нашег књижевног језика, афирмише
стваралаштво и рад и наших садашњих, али и бивших ученика као и наставника, те смо
поносни што се пред вама налази наш 20. ЕПА глас.
Уживајте и читајте га са радошћу!

Невена Сарић Павловић
директорка

Средње школе ЕПА

Љепше ствари нема на свијету – каже
Његош – него лице пуно веселости! Годинама

се трудим да усвојим овај рецепт, јер сам
(желим да вјерујем) само споља мргуд. Људи

који се стално осмјехују јесу украс,
оплемењују друге, и нису узалуд, чак и у
Његошевом фокусу, осликани новозавјетно.




Никола Маловић

Сматра да је „писање
жанровски праве илити

лијепе књижевности
маратон. Исплати се
само онима којима је
новац мање битан од

величине имена у
историји књижевности“.

Никола Маловић (Фото: Матија, Крстић, Лагуна)

НИКОЛА МАЛОВИЋ: КО НАПИШЕ
СТРАНУ НА ДАН, ИМАЋЕ РОМАН ЗА
ГОДИНУ! АЛИ...

Разговарала професорка Светлана Градинац

Никола Маловић (1970) је српски писац и Најзначајни романи Николе Маловића су Лутајући
Бокељ, Једро наде и Галеб који се смеје. Најчешћи
књижар из Боке Которске и оснивач мотиви Маловићевих дела су морски, а места радње
Издавачке куће Књижара Со. Живи у Херцег су географски оивичена Боком Которском. Језик
Новом. Члан је Српског књижевног друштва, Николе Маловића је српски ијекавски, са финим
један је од оснивача Групе П-70 и Удружења за примесама романизама, онако како се у Боки
културу, уметност и међународну сарадњу Которској и данас говори, а његов стил је пажљиво
Адлигат. Колумниста је Печата. Завршио је брушен, а поруке хуманистичке и јасне. Превођен је
Филолошки факултет у Београду. на руски, енглески, пољски и бугарски.

Написао је око 3000 текстова. Ангажовани је За ЕПА глас Никола Маловић говори о томе шта
значи данас бити писац, којим вредностима је учио
писац и своје политичке ставове храбро и своје ученике у Поморској школи док је био
аргументовано износи јавно. За своје романе професор и како их је подстицао да читају лектиру,
добио је многе награде (Награда Борисав која му је била омиљена књига, а која му је Његошева
Пекић, Награда Лаза Костић, Мајсторско мисао најдража, а младим писцима саветује да
писмо, Награда Бранко Ћопић, Борина поразмисле вреди ли одмах одустати од писања.
награда, Октобарска награда града Херцег
Нови и многе друге).

Временом сам постао херцегновски
сувенир. Иако не волим превише да
се дружим, љети ми језик отекне од
причања. Поштоваоци Књижаре Со,
једине класичне књижаре на ЕПА глас: Оснивач сте и власник Дефинитивно.

Бокељском приморју, осјећају да култне Књижаре Со у Херцег Новом. Постоји толико књига, из сваког
имају обавезу да је обиђу, кад су већ
у Херцег Новом, и да мене обиђу, као Ваша књижара је у центру Херцег жанра, да читалачко око каже

јединог српског писца који заиста Новог, привлачи многе посетиоце, јеботе, и уво то чује, јер мозак види.

као и туристе из разних крајева света. Шта? Па, да писци, они добри, не

столује у књижари, а ја за сада Посебно воле да се сретну и постоје узалуд као заједничке
немам довољно разрађен механизам разговарају с вама. Ко су ваши именице у нашем личном свијету.
најбројнији посетиоци?
да свима објасним како у јулу и ЕПА глас: Једно време сте били
августу немам више од 15 минута
да се сваком драгом духу посветим
дуже од четвртине сата. Временом сам постао херцегновски професор српског језика и

ЕПА глас: Рођени сте у Котору, у сувенир. Иако не волим превише да се књижевности у которској
Боки Которској, где сте завршили дружим, љети ми језик отекне од Поморској школи. Какав треба
причања. Поштоваоци Књижаре Со,
данас да буде професор језика и

основну школу и Средњу поморску једине класичне књижаре на Бокељском књижевности? Какви треба да
школу. Они будући поморци који приморју, осјећају да имају обавезу да је буду ученици?

никако код вас нису могли да обиђу, кад су већ у Херцег Новом, и да

добију двојку имали су задатак да мене обиђу, као јединог српског писца Професор треба да је стекао
„у прсте“ знају целу Хомерову
који заиста столује у књижари, а ја за диплому трудом. Не да ју је платио,
Одисеју, до детаља како се звао
сада немам довољно разрађен или добио зато што је припадник
Одисејев пас?
механизам да свима објасним како у јулу владајуће страначке секте. Ученик

и августу немам више од 15 минута да се мора да буде послушан, ако је ђак

На мојој ФБ страници стоји лажни сваком драгом духу посветим дуже од доброг професора. Ако пак подрива

податак да сам завршио Поморску четвртине сата. рад доброг професора, тада руши
школу, а заправо сам завршио
Увидом у Галерију писаца и познатих у поредак. Чији поредак, државе? Не,
которску Гимназију, која се још увијек Књижари Со (www.knjizaraso.com),
налази под истим кровом, а под којим читалац ће да опази како само онај него космоса.

сам и сам предавао српски језик и писац који није био у Боки Котрорској

књижевност у Поморској школи! није био у Књижари Со. ЕПА глас: Која вам је била

Разлог за ситну лаж која никоме не омиљена књига док сте били

може да науди (премда и такве ваља ЕПА глас: Који су начини дечак?
избјегавати) јесте у мојој силној жељи најефикаснији да младе убедимо да
да видим свијет – као човјек који
је читање добре литературе непходно То је био роман Робинзон Крусо.
декларитивно не путује.
за општу културу и образованост? Касније сам сазнао да је тиме

Моји најбољи ученици знају да су Колико могу, трудим се да ја будем тај Данијел Дефо написао манифест

данас сви они Одисеји, јер плове да који ће младима да каже како им је рационализма, описујући како
би се вратили, а најгори (који су
потребан ментор, у временима кад су човјек својим умом може да
запамтили да се пас звао Аргус)
лектире досадне, са једне, а да књига од преживи све опасности и опстане

такође знају да постоје двије врсте којих застаје дах – постоји толико да нам чак и на пустом острву.
Примораца: који воле море, и који
за читање само најбољих треба 777
хвале копно.
живота. Или више, јер је број

ЕПА глас: Чувена је прва реченица у произвољан. ЕПА глас: А о којој сте књизи

највише волели да говорите

веома читаном вашем роману Формула је ова: када ученик сморен својим ученицима?

Лутајући Бокељ: „Још увек мислим увијек досадном лектиром, мучен
на српском“.
искушењима данашњице (а то су Дакако да Ана Карењина ништа
Ријеч је о, вјероватно,
стотине порука које са свих платформи није значила питомцима которске

најкоментарисанијој реченици у стижу на дисплеј), прочита књигу коју му Поморске академије.

савременој српској књижевности. је препоручио ментор, остаће без даха.

Зато сам им причао о фасцинантној „Експедицији Једро наде (Лагуна) говори о феномену најпознатијег,
Кон-Тики“, из пера Тора Хејердала, Норвежанина који најсексуалнијег и најавантруристичкијег модног дезена који је
је 1947. организовао истоимену експедицију и на
сплаву од балзе са још четворицом Норвежана и уједно и модна униформа у свим морнарицама света
једним Швеђанином, доказао како су се амерички
Индијанци од 5. до 9. вијека селили на корама од ЕПА глас: Љубав према књижевности и српском
ораха, и населили Полинезију. Књига је натопљена језику вас је одвела у Београд, на Филолошки
наутичким вјештинама на пловилу које не тоне, и факултет, на студије књижевности и српског језика.
пуна савјета, као нпр. како на мору преживјети ако Кад сте осетили порив да пишете и да своја дела
нема воде! објавите?

ЕПА глас: Мало људи зна да се Његош школовао у Имао сам непуних девет година када се 15. априла тога
Херцег Новом. Које Његошеве стихове најчешће љета земља затресла до мјере да је море гутало чак и
цитирате? двоспратне куће.
Пажљив ученик нека рачуна да је добио бесплатну
Када Горски вијенац исциједимо као лимун, заиста лекцију из стилистике, ако је опазио како се у горњој
добијемо збирку дјелотвнорних рецепата до краја реченици варира појам године и љета. Реченица је
живота, прије свега за људе нашег, српског и могла да гласи: Имао сам девет година када се те године
православног кода. Шта да издвојим а да добар земља затресла... али би ме та реченица потказала као
ученик већ није подвукао приликом читања...? Љепше лошег стилисту, као аматера који себи дозвољава
ствари нема на свијету – каже Његош – него лице употребу двије исте ријечи унутар малог контекста, што
пуно веселости! није одлика добрих пера...
Годинама се трудим да усвојим овај рецепт, јер сам Земљотрес из 1979. порушио је све обалне градове,
(желим да вјерујем) само споља мргуд. Људи који се премда је, срећом, тада још увијек недовршена кућа
стално осмјехују јесу украс, оплемењују друге, и нису мојих родитеља остала читава.
узалуд, чак и у Његошевом фокусу, осликани У близини је почело да ниче шаторско насеље, пуно
новозавјетно. оних који су остали без крова, па сам, иако
деветогодишњак, пожелио да те људе нечим забавим,
ЕПА глас: Како гласи ваш савет младим писцима? да им представом по властитом тексту скренем мисли.
Извео сам one man show, и ненадано – добио море
Одустаните одмах. Писање жанровски праве илити слаткиша као хонорар! Представу сам пред обалним
лијепе књижевности је маратон. Исплати се само страдалницима извео чак три пута.
онима којима је новац мање битан од величине Шалу на страну и истини за вољу: порив за писањем
имена у историји књижевности. открио сам у тренутку када сам схватио да је Буковски
Пазимо... Ко напише страну на дан, имаће роман за био у праву када је казао да се не бавиш ти писањем
годину. Али... Зашто нобеловци нису писали страну на него да се оно бави тобом. Дан није комплетиран ако
дан а наше популарне водитељке то чине? Зато што ниси порадио на макар једној реченици – па нека је и
страница праве илити лијепе књижевности тражи унутар љубавне поруке у коју вири Гугл, само ако је
(најмање) сто прочитаних страна неког другог текста написана по правилима српског језика.
као примјера или грађе, док текст водитељке настаје у
хипу, текст инфлуенсерке такође, текст учеснице ЕПА глас: Хвала вам, поштовани и драги Никола, на
ријалитија исто... То је ђубре, дакако наплативо у издвојеном времену за наш интервју!
тренутку медијски бустеризованог појављивања, али
од Андрића или Павића – далеко је као планета
Земља од почетка краја Космоса.

ЈЕЗИЧКА МЕТЛА

ЈЕЗИЧКА МЕТЛА - КАКО СЕ
ПИШУ БРОЈЕВИ?

Светлана Градинац
професор српског језика и књижевности

НЕПРАВИЛНО ПРАВИЛНО

1. 9 председничких кандидата су на 1. Девет председничких кандидата су на изборним листама за гласање.
изборним листама за гласање. Почетни ред никад се не започиње писањем арапскин бројем.
2. Београд, 5. 5. 2022
2. Београд, 5.05.2022.
Тачка у датуму на крају реда или година издања неке књиге не обележава се
3. На екскурзију иде нас петоро другара: тачком. А испред бројева који обележавају дан или месец не пише се нула и
Марко, Илија, Стефан, Лазар и Микан. увек се прави размак.
3. На екскурзију иде нас петорица другара: Марко, Илија, Стефан, Лазар и
4. Суботица је имала 2016. Год. Око 104000 Микан.
становника, а Пирот 55300. Збирни број петоро односи се на особе различитог пола, збирна именица
петорица на особе мушког пола, збирни број двоје на мушку и женску особу или
5. Купићу 2 карте за филм Лето кад сам на мушку особу и особу средњег рода.
научила да летим и 7 карата за концерт. 4. Суботица је имала 2016. г. око 104 000 становника, а Пирот 55 300.
Бројеви са више нула пишу се са размаком између три нуле или са тачком. Иза
6. Рођени смо у 21 веку, 2002.,2003., 2004. И године обележене тачком скраћеница за годину је г. (не год. писано великим
2005. Године. словом Г).
5. Купићу две карте за филм Лето кад сам научила да летим и седам карата
7. вНемамо ни пуних 21 годину. за концерт.
Правопис налаже да се арапски бројеви до 10 пишу словима унутар текста.
8. Четири милијарди становника на Земљи 6. Рођени смо у 21. веку, 2002, 2003, 2004. и 2005. године.
гладује. Иза века који читамо као редни број пишемо тачку. Ако наводимо више
векова, одвајамо их запетом без тачке и раздвајамо размаком. После тачке
9. На сајму туризма били смо 10-ти пут. година се пише малим словом.
7. Немамо ни пуну 21 годину, а они ни пуне 23.
10. Нас четири Пера, Сима, Небојша и Сава Ако неко нема још 21 годину, рећи ћемо нема ни пуну 21 годину, а ако нема ни
смо у тиму за борбу против насиља. 22, 23 или 24 године, рећи ћемо да нема ни пуне 22, 23 или 24 године. Ако нема
25 и више, неће имати ни пуних 25 и више година.
8.Четити милијарде становника на Земљи ће гладовати.
До четири се пише милијарде, а од четири милијарди, као и хиљада или
стотина (пет милијарди, седам стотина, осам хиљада..., али једна стотина,
две хиљаде, три милијарде).
9. На сајму туризма били смо 10. пут.
Редни бројеви писани арапским бројевима означавају се тачком.
10. Нас четвотица Пера, Сима, Небојша и Сава у тиму смо за борбу против
насиља.
Више особа мушког пола означавају се бројним именицама двојица, тројица,
четворица, петорица, шесторица итд.

КЊИЖЕВНО МИРЈАНА
ПОДНЕ СА БУЛАТОВИЋ
МИРЈАНОМ
БУЛАТОВИЋ И
ЕЛЕНОМ
СТАНИСАВЉЕВИЋ

У уторак, 14. децембра у 12 сати, у сали Јосиф То сматра својом најважнијом мисијом.
Панчић на Коларцу, на традиционалном Најчешћи мотиви њених песама су Бог, вера, смрт,
Књижевном подневу, гостовале су Мирјана поетика, настанак песме, мајчинство. Песме
Булатовић, песникиња, и Елена смишља и док плива у мору, и док лети авионом за
Станисављевић, која је песмом и звуцима Канаду, дакле, и у води, и на копну и у ваздуху...
гитаре улепшала програм. Сви ученици и Воли да говори песме младима, јер „младост
професори Школе ЕПА, као и директорка сматра новим покушајем живота да буде добар“.

Невена Сарић Павловић и председник УО Иако пише о најчешћим мотивима којима се баве
сви песници, њена поезија, лексика, риме и
школе Мирко Сарић присуствовали су поетика су оригинални и непоновљиви. „Прави
песнници не рециклирају мотиве“, каже Мирјана,
разговору о поезији и стваралаштву Мирјане „и сваки прави песник добро зна да ли му је песма
Булатовић. вредна, не треба нико други то да му потврди“. Од

Књижевно подне припремиле су професорке Мирјане смо чули да су материнство и очинство
Светлана Градинац, која је била и модератор
сусрета, и Горана Вељовић. Избор из поезије најлепше ствари на свету и зато нам је она

Мирјане Булатовић говорили су наши казивала своју песму посвећену сину Матији
ученици Вања Настасовић 1/2, Тамноока песма. Елена Станисављевић нам је уз
Софија Васиљевић 2/3, Андрија Аћимовић
1/2, Сергеј Митровић 1/2, Душан Ракић 1/2, гитару певала руске песме Булата Окуџаве Семе
Марко Грозданић 1/2, Марко Новић 1/3, грожђа, родољубиву песму Матвијенке Коњ,
Лола Ковачевић 1/3, Нађа Љубановић 1/2, веселу народну песму Салоушка, а премијерно је
Вигор Миловановић 2/1
са којима је радила Горана Вељовић. отпевала песму Мирјане Булатовић Све за љубав
која је недавно компонована.
Мирјана Булатовић је објавила преко 30 Публика је са великом пажњом пратила све, а на
књига, превела је са руског три збирке
поезије, добитница је многих награда од крају су двојица ученика поставила питања
учесницама. Михаило Гузијан био је
којих су јој најдраже награда Змајевих дечјих најрадозналији. Ево његових питања: Ако не
игара, Златно перо Русије, Доситејево перо и бисте писали песме, шта бисте радили? Шта
мислите о данашњим писцима тзв. кантауторима?
Златни кључић Смедеревске песничке јесени Елену која је Рускиња, питао је зашто се
који јој је додељен протеклог октобра. определила да живи у Србији. Срђан Ивановић из
Мирјана пише поезију за децу, младе и све четвртог разреда поставио је питање: Има ли
остале. пуно сујете међу писцима? И председник ИО

школе Мирко Сарић питао је песникињу да ли ју је
бескрајна Русија, највећа земља на свету,
инспирисала да напише песму.

10 ОНЛАЈН НАСТАВА

Одговори су дати. Мирјана се бавила и другим Књижевно подне из угла професорке
пословима, али је најважнији писање поезије. Нема Горане Вељовић
лепо мишљење о песмама текстописаца за певаче
забавне или народне музике. Има сујете међу Посматрам оне најхрабрије ђаке, оне који су желели да
песницима и писцима, али „што је већи дар, мања је рецитују. Сигнализирају ми да је трема присутна и да би
сујета“. Елена је одговорила да је Србију заволела као можда, ако могу, одустали. Али не одустају. Већини њих је
своју Русију, да овде живи више од 30 година и да, кад ово прво књижевно подне и први јавни наступ пред
пева о Русији, она мисли на Србију. целом школом. Размишљам да ли да им цитирам
Русија је била инспирација Мирјани, а одговор је песникињу која седи до мене и кажем: "Нико није рекао да
илустровала својом песмом Како бих се представила ће бити лако", али само се насмешим и пустим их да
Ванземаљцу. крчкају речи у мислима, да их ломе и преврћу у нади да ће
Мирјана Булатовић је потписала и поклонила своју их за пар тренутака изговорити без грешке. Смењују се
најновију књигу поезије Зона Амазона нашем осмеси олакшања када заврше свој задатак и онaj
ученику Михаилу Гузијану који је, према оцени нервозни смеx који увек идe здружен са тремом.
жирија, поставио најзанимљивија питања. Књижевно
подне је било поетска и музичка посластица за све Посматрам и остале ђаке, мирнији су и пажљивији него
нас. на часу. А књижевно подне траје. И у времену неосетно
дотакосмо се многих тема, и поезије, и инспирације, и
Русије, и Пупина, и песничке сујете, и школских проблема,
психолога, зборнице, одласка код зубара. А ђаци слушају,
рецитују, постављају питања. Лепа једна атмосфера.

Са моје десне стране - мир. Искуство и зрелост пуни
разумевања за младе немирне године. Професорка
Светлана Градинац и песникиња Мирјана Булатовић
говоре о поезији. Као да су годинама уиграван тандем, не
мешам се, слушам их и ја учим. Поезија више није баук, већ
свеприсутна лепота постојања. Звук гитаре, песме на
руском језику које очаравају и умилни глас Елене
Станисављевић, само употпуњују већ створену магију.

И онда ниоткуд песникиња устаде, као да о теми које
смо се на завршетку дотакли више и није могло да се
говори са исте позиције. Постоји нешто важније и од
поезије, бити отац, мајка, родитељ. Чак и они који су
слутили скори завршетак дружења, па су дозволили да
их привуку приспеле поруке или разни садржаји на
интернету, сада се уозбиљише и умирише.

Да, драга децо, ви ћете увек бити најважнији.

И сада пред крај полугодишта у време када су актуелни
писмени задаци, не могу да се не запитам да ли су од
песникиње научили како се пише тај фамозни закључак.
Заокружиш све што је речено, поентираш, превазиђеш и
учиниш да се то памти.

Историјски путокази

Српски официри испред бараке 14. логора Оснабрик
Милосав Жунић је означен стрелицом

Огњен Вукотић, 2/2

Историја ратовања у мојој породици, колико На слици је поручник Миленко Јањушевић у
знам, траје од Бабинске буне 1875. г. када је Сарајеву 1935. године
прота Јањушевић дигао народ на устанак.
Од освете Турака, породица Јањушевић
побегла је у Бајину Башту.
Прича о Другом светском рату почиње од
Тиосава (управник поште) и Милке
(учитељице) Јањушевић, који су на преласку
из 19. у 20. век изродили једанаесторо деце,
седам ћерки и четири сина. Двојица синова
завршила су војну академију у Сарајеву.
Били су то Бранимир и Миленко.
Бранимир је, за разлику од брата, завршио
и Учитељску школу и није наставио војничку
каријеру. У чину поручника био је у војној
резерви.

Миленко је наставио служење отаџбини и
достигао чин капетана.
Обојица су мобилисани 6. априла 1941. и
распоређени у јединице, Бранимир у Бајиној
Башти, а Миленко у Београду, где је и
живео.
До краја априла 1941. обојица су заробљени
и депортовани у официрски логор у
Нирнбергу.

Српски официри испред
бараке 76/5 у официрском

логору Нирнберг
Миленко Јањушевић у првом

реду, означен стрелицом

За време заробљеништва обојица су често писали дописнице брату
Милошу Јањушевићу, професору Ужичке гимназије



Ослобођени су у априлу 1945. када су америчке војне снаге ослободиле логор и град.
Бранимир се враћа у Бајину Башту, где је до пензије био професор српског језика у

гимназији. Миленко је из Немачке некако стигао до луке у Марсеју и отпутовао у Америку.
Радио је на нафтним бушотинама у Тексасу, умро у Чикагу 1970. године.



Њихова сестра Милица удала се 1922. за учитеља Милосава Жунића из Љубиша на
Златибору. Када је почео рат, Милосав је мобилисан и упућен у јединицу у Ужице, где је
заробљен и као поручник депортован у официрски логор Оснабрик у Немачкој. Милица је

остала у Сарајеву са четворо деце.



За време заробљеништва Милосав је често писао својима. Пошто су писма била цензурисана,
писао је о жељи да поново види своје, о пријатељима из бараке и о поклонима које им је
правио од дрвета.





Милосав је један од ретких који су преживели савезничко бомбардовање Оснабрика 1944.
године. Већи део пута до куће прешао је пешице и возом. Путовање је трајало три месеца.

МЛАДЕНКА ОБУЋИНА

психолог

ЕПА беседа
Одбрана
Хасанагинице

Срђан Ивановић, 4/1

ВОДИМО ВАС

На виртуелно
путовање У

Дубровник води вас
наша професорка
Горана Вељовић

ВОДИМО ВАС Више од петнаест векова дуга историја
У ДУБРОВНИК
Дубровника огледа се у сваком делу града
текст и фото:
професорка Горана Вељовић који се понекад може учинити као музеј на
отвореном. Дубровник је био некада
самостална република, а од 1979. старо

језгро града убележено је у листу светске
баштине под заштитом Унеска.
Уколико се град посети на пролеће, поред
упечатљивих средњовековних зидина,
живописних уличица, скривених вртова,
историјских споменика, лепоту града
употпуњује и мирис наранџиних цветова.

Разгледање града најбоље је започети
обиласком зидина, дуге су око два
километра, а на њима је пет тврђава и око
шеснаест кула. Зидине су изграђене током
14. и 15. века, а дограђиване су и током 17.
века.

Чак ни земљотес који је задесио Дубровник 1667. године, није оставио трага на овим
зидинама. Једна од последица земљотреса огледа се у архитектури града тако да у граду
скоро уопште нема тераса. Са зидина се види унутрашњост града, тргови, улице, катедрале,

али се пружа и поглед на море и луку.

Ако се долази са копна, обилазак града
почиње проласком кроз врата од Пила и тако

се доспева на главну улицу Дубровника
Страдун, или Плацу, најлепшу и најширу
улицу града, која чини и само језгро града.
Назив Плаца означава место одвијања свих
важних јавних догађаја, док назив Страдун
представља аугментативно значење улице и

венецијанског је порекла.

На самом улазу у град налази се
фрањевачки самостан, бочна страна цркве

украшена је готичким порталом,
клаустаром са 120 стубова који окружују
најстарији дубровачки врт, ту се налази и

најстарија апотека у Европи, која има
најдуже непрекинуто трајање, чак од

1317. године.

Постоји још једна занимљива прича везана
за Малу браћу. На левом улазу у цркву

постоји маскерон у облику сове чији је врх
од пењања толико излизан да подсећа на

мрамор. Постоји обичај да се млади
покушају попети на врх уског маскерона, и
скинути па поновно обући мајицу, а да се

не супсте на тло. Према легенди све је
кренуло због једног младића који није
имао среће у љубави. Веровао је да ће се

то променити тек када се попне на
маскерон, скине мајицу, и потом је обуче.
Дуго је покушавао и успео, а недуго након

тога срећно се заљубио. Ритуал се
задржао све до данашњег дана.



На источном делу улице налази се и
Онофријева фонтана. Чесму је израдио
напуљски градитељ Онофрио дела Кава,

1438. године, као део дубровачког
водовода. Вода тече из 16 камених
маскерона. Марин Држић је радњу своје
комедије “Новела од Станца” сместио баш
крај ове чесме. У граду се налази и музеј
Дом Марина Држића, посвећен животу и
делу највећег хрватског ренесансног

комедиографа.

У граду се налази споменик Ивану
Гундулићу, најзначајнијем песнику

дубровачког барока.

У продужетку улице Страдун налази се трг Лужа, где је и градски звоник, саграђен 1444. године.
Са две стране великог звона су две бронзане фигуре, које држе чекиће и чине механизам сата

због којег црква свакодневно звони у подне. На звонику се налази и кугла, која показује месечеве
мене.

Посебном лепотом истиче се готичко-ренесансна палата Спонза, у којој је данас смештен
Државни архив.

Кнежев двор је палата у којој је живео кнез
док је био на дужности, а кнез се бирао

сваких месец дана како не би осетио сласт
моћи. Кнез током својег владања није
напуштао палату осим у случају
државничких обавеза. У простору

Кнежевог двора налазиле су се дворане за
седнице Великог и Малог већа,

оружарница, затвор, судница и барутана.
На улазу у Кнежев двор стоји натпис
“Заборавите приватно и брините се за
јавно” што показује колико је
Дубровчанима држава била важна.

Данас је у Кнежевом двору музеј у којем се
налази намештај из доба Републике и

сликарска дела мајстора од 15. до 19.века.

Многобројна архитектонска богатства красе
Дубровник: Градска катедрала, Црква Светог

Влаха- заштитника града Дубровника,
Доминикански самостан, Црква Светог
спаса... Универзални стваралац српског
порекла Руђер Бошковић, живео је и стварао
у Дубровнику. Средња школа у Дубровнику

носи његово име.

У граду постоји велики број музеја и галерија
са збиркама најпознатијих, како историјских

тако и савремених уметничких дела.
Дубровник можете истражити и шетајући се
лавиринтом уских уличица које крију приче
прошлости, тајне пролазе из града до мора,
локалитете на којима је снимана серија "Игра
престола", поспане мачке и обиље голубова.

Припремила проф. Светлана Градинац
У новој рубрици представљамо вам занимљиве
одломке из књига које су у припреми за објављивање

и које ћете тек имати прилике да читате





Рекреацијом до здравља

Припремиле професорке Светлана Градинац


и Горана Вељовић

Вожња бицикла

Фотографија: Снежана Крстић, Блиц

жена

Ко жели да вози бицикл, мора да испуни неколико услова. Први је да има свој исправан бицикл и да добро
познаје његове могућности. Треба да има сигурне кочнице, неизлизане гуме, звоно и фарове, а пожељно је да
има и ланац и бравицу за закључавање бицикла. Возач треба да познаје саобраћајне прописе и да их поштује.
Иако нас у ауто-школама уче да бициклисту третирамо равноправно као било којег другог учесника у
саобраћају, моје искуство поручује да бициклиста на друму ипак треба да буде веома обазрив. Још један услов је
веома важан: треба да воли да вози бицикл. Бицикл се може возити и у соби (собни бицикл), али то не може
бити задовољство као кад га возите улицама свог града, Земунским кејом поред Дунава или савршеним
бициклистичким стазама по Ушћу.

Возим бицикл од малих ногу. Вожња ми је постала свакодневна потреба и кад год врменске прилике
дозвољавају, ја сам спремна да изађем са бициклом на земунске улице и уживам у вожњи. У мом крају нема
бициклистичких стаза, али то ми није препрека. Живим у Земуну за који се сматра да је раван, али тек кад
возите бицикл, уочите да има доста улица у којима морате да савладате узбрдице. То ми прија, јер ме тера да
своје ножне мишиће што више активирам.

Док возите бицикл, имате прилику да вишеструко уживате: уживате у природи и свежем ваздуху, у улицама,
расцветалим крошњама дрвећа, травњацима, лепим зградама, теренима за игру деце... Уживате у брзини коју
сами подесите, у ветру или сунчевим зрацима, у сигурности да вас нико не може заразити, али ни да ви не
можете никог заразити, да за много краће време можете стићи од тачке А до тачке Б не користећи ни кола ни
возила градског саобраћаја и да притом не трошите никакво погонско гориво сем снаге својих мишића. Зачас
можете стићи до продавнице, библиотеке у крају, самопослуге, до пријатеља у суседном насељу, а лети и до
плаже на Лиду.

Бицикл је омиљено превозно средство у многим градовима света. У Данској, у Немачкој, Аустрији, Мађарској,
Скандинавским земљама вози се кад год је могуће. Тамо је он равноправно превозно средство за које постоје
посебне стазе, сошке за паркирање, бициклистички сервиси за хитну поправку, као и станице за изнајмљивање
бицикала. Послодавци запослених који бициклима долазе на посао, дају им стимулативну повишицу, јер знају
да ће им такви радници бити здравији. У промоцији вожње бицикла учествују многе јавне личности, а посебно
и председници и премијери одређених држава. Бицикл свако од нас може да купи. Довољан је мотив и
полугодишње или једногодишње усмерење штедње од џепарца на тај циљ. Ма колико се некоме бицикл чинио
некомфорним возилом, он је за рекреацију, за здравље, за осећај слободе и радости незамењив. И знај, кад год
возиш бицикл, чуваш здравље и продужаваш живот, штедиш необновљиву енергију, не загађујеш животну
средину и бориш се здравије и хуманије стилове живота!




Светлана Градинац, проф.

Рекреацијом до здравља



Рекреативно трчање постаје све популарнији облик вежбања код нас. Често и сами приметите
појединце или групе како трче улицама града. О популарности говори и велики број људи на
полумаратонским и маратонским тркама које се организују широм земље: затворене улице,
пунктови подршке и река људи уједињена у једном циљу да превазиђу сами себе.
У трчању је битно само једно: почети. А онда је све лако.
Трчање од нас не тражи много: основну спортску опрему, мало времена и јаку вољу, а враћа нам
вишеструко добрим. Позитивно утиче на наше здравље, помаже у јачању мишића, регулише рад
срца, повећава капацитет плућа, јача имуни систем, отклања стрес. Уз све то јача и карактер.
Упорност, издржљивост, посвећеност и истрајност граде се са сваким новим километром под ногама.
Када први пут истрчите трку (важи и за сваку наредну), имате осећај да можете да остварите све што
замислите, да границе и препреке не постоје. Вероватно је да ћете у неком тренутку помислити зашто
је мени ово било потребно, али та помисао нестаје већ са новим кораком. Јер једном када дозволите
себи да се заљубите у трчање, изговори престају да постоје.
Сада још да се вратимо почетку. Не заборавите да ослушкујете своје тело и своје могућности, почните
полако, шетајте и трчите, дишите дубоко. Напредак ћете и сами осетити и тада се препустите.
Искористите време за трчање да размишљате о свему, да не размишњате ни о чему, да слушате
музику и трчите у ритму, да се осмехнете другом тркачу кога сретнете на стази.
Уколико вам је потребна и додатна мотивација прочитајте књигу Харукиja Муракамија „О чему
говорим када говорим о трчању ” и сагледаћете трчање из перспективе једног писца.
Видимо се на стази!

Горана Вељовић, проф.

ПЛЕС КАО РЕКРЕАЦИЈА
ПЛЕС ЈЕ ГОВОР ДУШЕ

Плес је одличан избор за људе који желе да се баве неким спортским активностима. Опоравља тело,
подстиче креативност и добар је начин да упознате нове људе.

Пре три године кренуо сам рекреативно да се бавим плесом. Нисам имао никакав циљ нити неку велику
жељу. Хтео сам само да се бавим неким активностима. Нисам знао да ћу једног дана одлучити тим путем
да идем. Почео сам да се такмичим, где сам наступао као солиста, а и у групама. Постао сам државни
првак у модерном балету у мојој категорији 2021, а крајем године постао сам део балетског ансамбла у
Позоришту на Теразијама, са којим наступам у мјузиклу Flashdance. Такође повремено радим и као
помоћни тренер у студију плеса “Рис”.

Плес ме је научио контроли, дисциплини и фокусу. Дао ми је много самопоуздања и научио ме је да волим
своје тело, поред свих стандарда лепоте који постоје у свету плеса. Доста је изазовно, поготово када се све
врти око изгледа, али сматрам да жеља за покретом све то превазиђе. Професионално бављење плесом
подразумева 6-7 сати рада у сали дневно, а и више. Пуно одрицања, а и потребна је жеља за напретком.
Савршенство не постоји, али сви тежимо ка њему. Како год, бавили се рекреативно или професионално,
плес нам дозвољава да искажемо оно што речима не можемо да кажемо. Као што би Марта Грејам рекла
“Плес је говор душе”.

Недавно сам положио пријемни испит и примљен сам на Универзитет за музику и уметности у Бечу,
Аустријиа, смер класичан балет и савремена игра. Нова прилика да се пробијем и да још више радим на
себи! Јако се радујем периоду који ми следи.

Срђан Ивановић, 4/1

На часу реторике на којем смо говорили о треми и како је превазићи, ученици 4/1
добили су задатак да кратко изговоре беседу На ти са тремом


Ево њихових одговора:

Ја имам трему када су неки битни догађаји преда мном, јавни наступ, нпр. Имали смо симулацију
суђења на Правном факултету. Било је превише људи и била сам у групи у којој су се људи стварно
пуно спремали и нисам смела да погрешим. Трему углавном превазилазим тако што се
концентришем на задатак и покушам да не мислим на тежину задатка и околину. Тако
превазиђем трему.

Катарина Ивановић 4/1

Ја никада нисам јавно наступао, па зато никада нисам имао трему. У већини случајева ми је
непријатно када говорим пред својим одељењем, само што није исти осећај као трема, јер нисам
уплашен, само ми је непријатно.

Матеја Јеркоб 4/1

Кад год треба да имам јавни наступ, увек имам трему. Нпр. кад сам изашла да полажем возачки
испит, имала сам велику трему. Знала сам да ми то неће донети ништа добро већ само лоше.
Увек кажем себи: „Могу ја то!“

Нина Бадњар 4/1

Свако од нас се у животу сретне с тремом и то је нормална појава. Моје искуство с тремом је кад
сам у основној школи учествовала на приредби поводом Дана школе. Добила сам текст који сам
морала да изговорим публици. Тада ме је ухватила јака трема, а превазишла сам је тако што сам
се фокусирала на текст и нисам размишљала о треми него о томе шта ћу рећи и тако сам је
превазишла.

Марија Крстић 4/1

Трему имам увек кад треба јавно да наступим. У таквој ситуацији се трудим да будем што
јаснија и брза, као и да гледам у само једну тачку. Мислим да трему свако преброди чим стане на
бину, али опет влада осећај да не направим грешку или да ми се неко не насмеје што би ме
уздрмало.

Софија Симић 4/1

ЕПА репортажа

ВЕЛИКАНКЕ СРПСКЕ КУЛТУРЕ У ДОМУ
ЈЕВРЕМА ГРУЈИЋА

Март је месец жена, па тако нисмо могли да пропустимо феноменалну изложбу под
називом "Великанке српске културе" у Дому Јеврема Грујића.
Прво су професорке Љиљана Пањковић, Јелена Јакшић и Горана Вељовић водиле
прваке, а потом су, поучене њиховим одушевљењем, исто учиниле и професорке
Нела и Наташа и са осталим ЕПА ученицима провеле један леп, користан и
садржајан школски час на овој изложби.Милица Стојадиновић Српкиња, Мина
Караџић, Полексија Тодоровић, Драга Љочић, Бета Вукановић, Надежда Петровић,
Исидора Секулић, Јелисавета Начић, Марија Мага Магазиновић, Видосава
Ковачевић, Аница Савић Ребац, Зора Петровић, Десанка Максимовић, Лепосава Ст.
Павловић, Милена Павловић Барили, Љубица Марић, Љубица Цуца Сокић и Соја
Јовановић су нам испричале делове својих животних прича.
Изложба истиче судбине и постигнућа 18 великанки, од којих су неке биле
слављене за живота, по другима се зову школе, болнице и улице, док има и оних о
којима се ретко говори, или су остале - заборављене. На изложби су се могли видети
предмети наших великанки- попут виолине прве школоване композиторке
Љубице Марић, писаће машине Исидоре Секући, личних ствари Милене Павловић
Барили, чувеног шешира Десанке Максимовић...
Ауторке поставке су Бранка Цонић, директорка Дома Јеврема Грујића, др Гордана
Бекчић и историчарка уметности Ружица Опачић.

Викторијини разговори

ЗОРАН КАЛЕЗИЋ
– Ех, љубави, да
те није

Наша бивша ученица, а однедавно ВИКТОРИЈА: Како бисте описали другарство
дипломирана новинарка Викторија Самарџић, са Томом Здравковићем?
- Не бих могао да опишем. То није било
остаје верна нашем ЕПА гласу у којем је другарство, то је било поседовање! Ја сам био
начинила своје прве новинарске кораке. роб његових жеља, од момента када ми је дао да
будем у близини његовој. Осетио сам његову
Викторија је пре рока завршила факултет са
душу и величанственог уметника који је живео
одличним оценама и све време у току студија за песму и био њен роб, а живот је живео како је
је радила као новинар. За време школовања хтео. То је било тако отмено! Није баш много
уметника успело да живи како хоће, а он јесте.
Викторија је била најактивнији и највреднији Није се обазирао да ли ће се допасти публици,
члан новинарске секције, а три године је била критичарима и осталима. Живео је баш по свом.
и председник секције. Памте се њени Зато сам га много волео.
интервјуи са познатим личностима, посебно
музичарима. Овог пута Викторија је посетила ВИКТОРИЈА: Да ли сте имали трему када сте

познатог певача народних песама Зорана наступали за Тита и да ли можете да
Калезића са којим је разговарала. Занимљиво опишете те тренутке?
- Био сам исувише млад. Члан сам био културно-
је да ја Викторијина мама Наталија написала уметничког друштва “Будо Томовић” у
Подгорици. Превише је све то било узбудљиво
текстове за две песме које је Зоран Калезић за мене. Нисам смео да се померим, нити да
нешто питам икога, једноставно нисам постојао
својим гласом овоковечио и које су постале тад. Нисам чак стигао ни да певам и мислио сам
хитови.
Зоран Калезић (72) рођен је 1. фебруара 1950. у да је готово вече све док се није појавио Пурко
Даниловграду. На сцени је више од пола века, Алексић из тадашњег бенда “Монтенегро фиве”
и сетио се да постојим и ја. Отпевао сам песму
а сви се веселимо и понекад тугујемо уз
његове ванвременске песме попут: Мој добри На мајчином гробу коју је председник Тито
анђеле, Добро вече, изгубљена надо, Стан’, волео, а коју сам научио од свог оца.
младости, стани, стани, Мој живот је тужна
прича, Жељо моја, мој отрове, Како је лепо у
мом крају, Ти никад нећеш знати, Шта ће мени
вино, Вратићу се, мајко…

У пријатној атмосфери дома Зорана Калезића
у Даниловграду, уз цвркут птица, док је ветрић
лагано пиркао, разговарали смо са легендом

народне музике којинас је уз старе црногорске

обичаје угостило и доказао да је прави
домаћин.

ВИКТОРИЈА: Снимили сте нову песму “За
УВЕК ПОНАВЉАМ ДА ЈЕ Ирену" (Ех, љубави да те није). Ово је посебна
БЕОГРАД ДОБРА МАЈКА СВИМА песма за вас, а и за мене, јер је те стихове
ОНИМА КОЈИ СУ ПОНЕЛИ КУЋНО написла моја мајка Наталија…
ВАСПИТАЊЕ И ПОШТУЈУ СВОЈУ - Мале сам шансе себи давао да ћу моћи да је
отпевам у овој ситуацији у којој се налази моје
МАЈКУ. тело. Али изгледа да су жеља, воља, љубав и вера
и сам текст песме ушли толико дубоко у мене да
ВИКТОРИЈА: Једном сте изјавили како нисте сам ја скупио снаге. Колеге су ми рекле да је ово
најбоља интерпретација у мојој каријери. Сама
имали шансе ни у Даниловграду ни у судбина песме је невероватна! Није ми
Подгорици, а да сте у Београду сами добили непријатно да причам, јер се ради о твојој мајци.
шансу за каријеру. Шта вам је то наш град Давно сам отпевао хит и евергрин “Шта ће мени
пружио и у каквом сећању остао? вино” Наталије Преочанин Самарџић, а сада се
- Увек понављам да је Београд добра мајка свима срећемо. То је игра живота коју не можемо да
избегнемо! О овој песми ће се тек говорити.
онима који су понели кућно васпитање и поштују Жарко Лаушевић и Драган Гаги Јовановић су
своју мајку. Нисам ништа добио од Београда на фасцинирани… Њихове поруке у овој ситуацији
поклон, али сам добио шансу и прилику да се су ми много значиле.
остварим као човек, као родитељ, уметник и
грађанин. Добио сам шансу коју у Даниловграду ВИКТОРИЈА САМАРЏИЋ
нисам имао. То никада нећу да заборавим. Сви су Извор HAPPY BSC portal
морали да се легитимишу и докажу у Београду.
ДЕЈАН САВИЋЕВИЋ ЈЕ ОСТАО
Дејан Савићевић је остао у Подгорици да игра за У ПОДГОРИЦИ ДА ИГРА ЗА
Будућност, кад је отишао за Београд играо је за
Звезду и постао светска звезда. Сви су морали да се БУДУЋНОСТ, КАД ЈЕ ОТИШАО
докажу, и они из Сплита, Загреба, Скопља, ЗА БЕОГРАД ИГРАО ЈЕ ЗА
Љубљане, Подгорице… Београд је шанса. Дивно је
кад шетам Кнез Михаиловом са мојом Иреном. ЗВЕЗДУ И ПОСТАО СВЕТСКА
ЗВЕЗДА.
Често кажем ја сам овоме граду купио кроз порезе
најмање стотину станова. Живео сам у регуларној
држави и ја сам се Београду одужио. Камо среће да
сам добио шансу у Даниловграду, био би већи бар
за хиљаду становника.

ВИКТОРИЈА: Да ли вам се младе наде обраћају
за савете?
- Мене млади људи доживљавају као старијег
колегу, јер ја немам тајкритички однос. Не дајем то
себи за право. Свако нек тражи своје место под
сунцем. Лепо ми је кад чујем да они певуше те
песме, иако су у неком другом фазону. Са доста њих

сам остварио лепу комуникацију и увек су спремни
да чују мој савет, мишљење. Поштују моје искуство
и године, то се види да је искрено. Рећи ћу вам
један савет: Дајте све за музику и од музике ћете
добити довољно да будете срећни. За музику треба
дати све, а песму ни за шта!



ЕПА корак ближе
здрављу

Веће природних наука организовало је излет

на Авали поводом Међународног дана
пешачења. Наставици и ученици су освојили
Авалу, чули много занимљивих чињеница о
овој планини и добро се забавили... А и
проверили своју кондицију. Био је ово дан за
памћење! Ми смо направили корак ближе
здрављу.

ЕПА спортски дани

Спортски дани на Ади неизоставни су део ЕПА
традиције. Провести дан у дружењу и рекреацији на
спортским теренима је дивно искуство. Ученици и
наставници се тако боље упознају и заједно
промовишемо здраве стилове живота.

Вршњачке едукације, пракса,
предавања, значајни датуми...

Обележили смо многе значајне датуме: Светски дан хране,
Светски дан менталног зравља, Дан планете Земље, Светски
дан толеранције... Тим за борбу против насиља, и Ученички
парламет били су вредни и ове школске године, а посебне
похвале имамо за професорку Тамару Ђикановић, која је
наше правнике водила на разна предавања, трибине и
изложбе из области права.

АЛЕКСА ПЕТРОВИЋ
ОБЈАВИО СВОЈ ПРВИ ФИЛМ

У Малој сали било је Алекса Петровић, бивши ученик наше школе,
Књижевно подне.
представио је свој први документарни филм
Колевка за Куршумлију, у петак, 17. 12. 2021. у нашој
школи.

Ученици економског и правног смера имали су

прилику да се гледајући филм упознају са

хуманитарном акцијом младих волонтера у
региону Куршумлије. Циљ предавања и радионице

која је одржана после пројекције филма био је да
подигну свест о значају хуманитарних акција.
Поносни смо на нашег Алексу Петровића, студента

треће године Факултета политичких наука у
Београду, који је веома друштвено ангажован као и
у време док је био ученик наше школе.
Пројекција филма, предавање и радионица су били

део активности Предузетничке секције и Тима за

заштиту ученика од насиља уз подршку наставница
Наташе Курилић Ђурић и Неле Ранковић.

Трагање за новим

Ученици трећег и другог разреда посетили су

изложбу посвећену Јовану Дучићу у Галерији
САНУ.
Академија наука и уметности је 2021. годину
прогласила годином Јована Дучића поводом 150
година од рођења песника.
Изложба је названа “Трагање за новим”, у

сагласју са новинама и светлом које песник уноси
у поезију крајем 19. и у првим деценијама 20.
века. Изложба се састоји од неколико целина.

Ученици су се упознали са битним подацима из
живота песника, књижевним стваралаштвом,
дипломатским пословима. Изложена су прва
издања збирки песама, делови рукописа,
преписке са савременицима, часописи.

Један од одељака изложбе посвећен је Београду
и Требињу, градовима који су посебно значајни у
животу песника. Представљен је Дучићев
дипломатски рад, изложено је много
оригиналних докумената, личних белешки,
одликовања, фотографија, тестамент, као и
његова амбасадорска униформа.
Ученици су могли да погледају филм о Требињу,
који је снимљен за потребе изложбе, и да чују

наснимљене његове песме или делове из његове
историје.

ПРАКСА У СУДУ, НЕДЕЉА КОДИРАЊА, ПИ
ДАН, ПРОЈЕКТНИ ЗАДАЦИ, ТЕМАТСКА
НАСТАВА - ОБЕЛЕЖИЛИ СУ ШКОЛСКУ
ГОДИНУ 2021/2022!

ПОМОГЛИ СМО ДЕЦИ ИЗ СВРАТИШТА, ПРОСЛАВИЛИ ШКОЛСКУ СЛАВУ, УГОСТИЛИ МНОГЕ
ПРЕДАВАЧЕ, ПОСЕТИЛИ ПРИВАТНЕ И ДРЖАВНЕ ФАКУЛТЕТЕ, МУЗЕЈЕ И ГАЛЕРИЈЕ.



ТИМ ЗА БОРБУ ПРОТИВ НАСИЉА И УЧЕНИЧКИ ПАРЛАМЕНТ СУ БИЛИ НА ВИСИНИ ЗАДАТКА, КАО
ШТО МОЖЕТЕ ВИДЕТИ НА ФОТОГРАФИЈАМА.

На Правном
факултету





Ученици другог и четвртог
разреда правног смера су са
професорком Тамаром Ђикановић
посетили Правни факултет.
Присуствовали су симулацији
кривичних суђења која су одржана
у "судници" (амфитеатар 8)
факултета. Симулација је била
такмичарског типа - припрема за
национално такмичење у
симулацији кривичних суђења која
ће се одржати следећег месеца. У
жирију су били еминентни
адвокати и судије, стручњаци за
област кривично право - Наталија
Бобот, Бошко Журић, Бојана
Стојиљковић и Марина Барбир.
Симулацију су извели студенти
права, четврта година. Сви су
чланови @еlsabelgrade, Европског
удружења студената права.







Најлепше Импровизована
странице наших беседа са часа
писмених задатака реторике 13. 4. 2022

Црни биво у мом срцу

Шта је то? Да ли је то грех? Порок? Лоше ХЛЕБ
навике? Лоша дела која чинимо? Тешке речи Хлеб је једина намирница која нам никад
које изговоримо? не може досадити. Основни састојци хлеба
Нека буде све лоше у човеку, у његовом срцу и су брашно, вода, квасац и со. „Хлеб наш
у његовој души. Не знам шта бих изабрала да насушни дај нам данас...“ чувена је молитва
сам ја у питању. Ипак, сви смо ми грешни, и из Оченаша која нам сведочи о значају
тиме се тешимо. хлеба. Основни састојак наше свакодневне
Не желим да оправдавам своја лоша дела, исхране је хлеб. Захваљујући њему нисмо
била су непромишљена...Такође, моје речи, гладни ни кад ничега другог нема. У рату
мисли. Некада тај црни биво превлада у нама, нам је такође помогао да преживимо.
За добар хлеб, као и за сваки други посао,
храни се свим лошим поступцима које ми потребни су добро брашно, квасац, со,
правимо. Можда се храни и туђим. Ми вода, али и добар пекар.
посматрамо друге људе, за неке поступке
налазимо оправдање. Зашто? Само зато што Душан Шушкавчевић, 4/1
што их је неко начинио? Неке ствари које
видимо и које су лоше утичу и на нас. Туђа

дела, тешке речи, нечије мишљење. Треба да
се боримо се њим, када желимо да урадимо
нешто да промислимо два пута, да имамо
емпатију према другима, а некада само да
прећутимо. Не морамо ми све да кажемо и да
урадимо. Битно је да он то не уради.
А сад ко ће победити? Да ли је он јачи од мене?
Не знам, али трудићу се да постане гладан, а
онда ће нестати.

Сара Вучинић, 2/1

18

Бизони су се вратили на Фрушку гору, а сви фото: интернет
грађани Србије су могли да бирају имена. На ново
станиште се навикавају, а убрзо ће и посетиоци
имати прилике да их виде.
Пројекат о повратку бизона је сазревао пет година.
Они су се веома брзо адаптирали на овај терен који
има све предуслове за њихов боравак.
Завршена је анкета по којој су бирана имена за 5
бизона. Грађани су рекли своје мишљење и
одлучили да име за мужјака буде Ђука, док су за
четири женке изабрана следећа имена: Фрушка,
Њина, Мила и Цвета.

А како су иначе бизони
добили име?

Стари Грци и стари Римљани први су
именовали бизоне - аутори из 2. века нове
ере Паусанијe и Опијан су их помињали као
хеленистички грчки βίσων, романизовано

bisōn.



Раније, у 4. веку пре нове ере, током
хеленистичког периода, Аристотел је бизона
назвао βόνασος, bónasos. Такође је приметио
да су га Пеонијци назвали μόναπος (monapos).



Клаудије Елијан, који је писао у касном 2. или

раном 3. веку нове ере, такође је означавао
ову врсту као βόνασος, а и Природна историја

Плинија Старијег и Гај Јулије Солин
користили су лат. bĭson и лат. bonāsus



Марсијал и Сенека млађи помињу лат. bison

(pl. лат. bisontes).



Каснији латинични изрази овог термина
укључивали су лат. visontes, лат. vesontes, и

лат. bissontes.