The words you are searching are inside this book. To get more targeted content, please make full-text search by clicking here.

Ovoga maja 2020. godine, kada se nastava odvija onlajn, nismo u mogućnosti da Dan škole obeležimo kao ranije - interesantnom i lepom školskom priredbom. Zato smo pripremili rođendansko elektronsko izdanje našeg EPA glasa, tako da Dan škole (trinaesti po redu) proslavljamo u skladu sa situacijom.

Discover the best professional documents and content resources in AnyFlip Document Base.
Search
Published by Srednja škola EPA, 2020-05-27 12:15:05

EPA GLAS 18

Ovoga maja 2020. godine, kada se nastava odvija onlajn, nismo u mogućnosti da Dan škole obeležimo kao ranije - interesantnom i lepom školskom priredbom. Zato smo pripremili rođendansko elektronsko izdanje našeg EPA glasa, tako da Dan škole (trinaesti po redu) proslavljamo u skladu sa situacijom.

Keywords: school magazine,epa glas,srednja škola epa

ЕПА ГЛАС
ЧАСОПИС СРЕДЊЕ ШКОЛЕ ЕПА

МАЈ 2020
БРОЈ 18

СВЕ О СПОРТСКА ПРИЧА
ОНЛАЈН
НАСТАВИ У ИЗАЗОВИ ЗА
ЕПА ШКОЛИ СРЕДЊОШКОЛЦЕ У

ВРЕМЕ КОРОНЕ

ПИСМО БИВШЕГ
УЧЕНИКА

ЕПА, ХВАЛА ТИ
ЗА СВЕ!

ЈЕЗИЧКА МЕТЛА У
ДОБА КОРОНЕ

БУДИМО ТИМ!

УПИС ГЕНЕРАЦИЈЕ
2020 ЈЕ У ТОКУ

ПРИЕКПЉА УЕЧКИИПСИЕ !

www.skolaepa.com

УВОДНА РЕЧ

Свих ре хо них о ина Дан коле смо о ележавали на свечан начин, ин ересан ним
и ле им колским рире ама.

Ово а маја 2020. о ине, ка а се нас ава о вија онлајн, нисмо у мо ућнос и а о
чинимо као раније. За о смо ри ремили рођен анско елек ронско из ање на е ЕПА
ласа, ако а Дан коле рослављамо у скла у са си уацијом!

Про ло је 13 о ина о оснивања коле , а и анас оминира је ан у исак, који оносно
ис ичемо – кроз на у колу нису ученици ро ли, кола је ро ла кроз њих. Нисмо се

авили само о разовањем, већ и вас и ањем, формирањем и развојем свих о рих и
вре них осо ина које рајно красе личнос . За о се на и ученици увек ре ознају као
ученици коле ЕПА, ус е но нас ављају своје коловање и ос ају зрели и о оворни
љу и.

Школа је очела са ра ом 2007. о ине у Ус аничкој улици и рво о ељење је имало 12
ученика. То су или равни ехничари, а већ сле еће о ине смо у исали економске и

урис ичке ехничаре и наре них о ина ру е о разовне рофиле.

Школа се развијала, реселили смо се на Дорћол у Kнићанинову улицу, а за им у з ра у
Kоларчеве за уж ине, е се и анас налазимо и у исујемо енерацију 2020/2021 на 5
о разовних рофила - ИТ и о а имназија, као и економски, урис ички и равни

ехничар.

Мирко Сарић
председник

УО Школе ЕПА

САДРЖАЈ

ТЕМА БРОЈА - ОНЛАЈН НАСТАВА
6 МОЖЕМО ОВАКО, АЛИ НАМ НЕДОСТАЈЕ

ШКОЛА
8 ПИСМО ПСИХОЛОГА

10 ОНЛАЈН НАСТАВА ИЗ УГЛА УЧЕНИКА

12 ОНЛАЈН НАСТАВА ИЗ УГЛА НАСТАВНИКА

У ВРЕМЕ КОРОНЕ ТЕМА БРОЈА

14 ИЗАЗОВ КОРОНАВИРУСА ЗА ОНЛАЈН НАСТАВА У НАШОЈ ШКОЛИ
СРЕДЊОШКОЛЦЕ
Како смо организавли наставу на даљину, шта о томе мисле
16 БЕСЕДА У ВРЕМЕ КОРОНЕ родитељи - страна 6

18 ДУЊА ВАВИЋ - ВОЛОНТЕР И ХЕРОЈ У ВРЕМЕ КОРОНЕ

20 МЕДИЈСКИ ГОВОР У ВРЕМЕ КОРОНЕ ИЗАЗОВ КОРОНАВИРУСА
ЗА МЛАДЕ
22 ИНТЕРВЈУ - ВИКТОР ЛАЗИЋ
страна 14

НАШИ УЧЕНИЦИ ИНТЕРВЈУ ИНТЕРВЈУ

26 СТИГЛО НАМ ЈЕ ПИСМО ИЗ БЕЧА ВИКТОР ЛАЗИЋ: ЉУДЕ ДУЊА ВАВИЋ: БИТИ ВОЛОНТЕР

30 ИСТОРИЈСКИ ПУТОКАЗИ ПРАВИМ ВРЕДНОСТИМА ЗА МЕНЕ ПРЕДСТАВЉА
ВРАЋА ЈЕДИНО ОНО ШТО
37 ЕПА ТРОУГАО НОСЕ У СЕБИ АЛТРУИЗАМ.

41 ЕПА ЛЕТОПИС страна 22 страна 18

56 ДА ЛИ СУ СЛЕПИ МИШЕВИ КРИВИ ЗА
ПАНДЕМИЈУ

59 ВИКТОРИЈИНИ РАЗГОВОРИ - МИРА

БАЊАЦ

62 ЕПА СПОРТСКА ПРИЧА - МИЛОШ

ПАНТОВИЋ

www.skolaepa.com

ИМПРЕСУМ

ЕПА ГЛАС

Часопис Средње школе ЕПА
Број 18 - Mај 2020

ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК

Невена Сарић Павловић

ГЛАВНИ УРЕДНИК ЛОКАЦИЈА

Светлана Градинац СРЕДЊА ШКОЛА ЕПА

ТЕХНИЧКИ УРЕДНИК Студентски трг 5,
11000 Београд
Маја Милосављевић
ИНТЕРНЕТ КУТАК КОНТАКТ
РЕДАКЦИЈА
WWW.SKOLAEPA.COM СРЕДЊА ШКОЛА ЕПА
Софија Главатовић IV/1
Анђела Дерикоњић IV/3 FB: @SREDNJASKOLAEPA 011/3287477
Срђан Ивановић II/1 IG: @SREDNJASKOLAEPA 063/214558
Матеја Јерков II/1 [email protected]
Марко Мазић II/1
Лазар Павловић II/1
Катарина Ристовић III/2
Софија Симић II/1
Андрија Сретковић IV/3

ЛЕКТУРА

Светлана Градинац

ДИЗАЈН И ПРЕЛОМ

Маја Милосављевић

www.skolaepa.com

ОНЛАЈН
НАСТАВА У 

ШКОЛИ

О НАСТАВИ ИЗ УГЛА УЧЕНИКА ИЗ УГЛА НАСТАВНИКА

Невена Сарић Павловић Софија Глава овић IV/1 На а а Курилић
Бојана Са арић
Ма еја Јерков II/1 Ђорђе Ман ић
ПОДРШКА ПСИХОЛОГА
Срђан Ивановић II/1 Милица Ан овић
Мла енка О ућина
Ка арина Рис овић III/2

УТИСЦИ РОДИТЕЉА

Мом е е у с варно о ро и е.
Неуо ичајено мно о ру а улаже а ура и

све ре времена и а ис рави за а ак
уколико је о ре ио. За о о ија и лично

охвале о нас авника. Захваљујем свим
нас авницима о се ру е а у личној
комуникацији охвале, укажу на ре ку и
ис у о рос е. То њему мно о значи, а и нама

ро и ељима.
ХВАЛА И СВАKА ЧАСТ!

ЕПА родитељ

6 ТЕМА БРОЈА

Реч ирек орке Невене Сарић Павловловић и рофесорке
информа ичких ре ме а Бојане Са арић

МОЖЕМО ОВАКО, АЛИ
НАМ НЕДОСТАЈЕ ШКОЛА

Kако се у нашој школи и у редовним околностима у настави користе алати за
учење "у о лаку", наставници и ученици школе су ез тешкоћа прихватили
наставу на даљину.

Наставници показују своју креативност, са лакоћом припремају часове и
комуницирају са ученицима, поштујући њихове индивидуалне потре е, спосо ности
и негујући тимски рад.

Школа се од почетка рада на даљину определила за употре у гугл алата, јер су
интуитивни за рад и наставницима и ученицима, нуде доста разноврсних опција: за
групне и индивидуалне позиве (Meet), за тестирање (гугл упитник) и друге.

Ученицима није ило тешко јер су сви наствници започели наставу на даљину на исти
начин, користећи исте алате, па смо тиме из егли за уне. Све је на једном месту.

Како је време одмицало, пратећи потре е ученика а и усклађујући их са методичким
потре ама тема које су о рађивали, у наставу уводили су и друге платформе и
апликације: за комуникацију са ученицима користе и скајп (Skype), зум (Zoom), воцап
(Whats App), ви ер (Viber), едмодо...

Са циљем да сачувамо квалитет наставе, динамичност и разноликост наставних
метода, на шта су наши ученици навикли, наставници су припремали и видео-
лекције и видео-упутства за рад.

Ученици се радују видео-лекцијама, јер тиме постижемо личнији контакт са њима, на
шта су они, такође, навикли.

ОНЛАЈН НАСТАВА 7

Настава у нашој школи је тако 90%

организована да често ученике ученика задатке ради
на време
поставља у ситуације реалног
пословног окружења, чиме постижемо Нама се чини а на ем е е у
овај ви нас аве у о унос и
да наши ђаци стичу функционална
знања. о овара. Сма рамо а је ова
онлајн нас ава коју с е
Трудили смо се да ни овај сегмент не
запоставимо, па су ученици до ијали ор анизовали врло квали е на.
разне пројектне задатке, на којима су
радили тимски, јер је то део реалног ЕПА ро и ељ

пословног окружења које их очекује у
удућности.

Онлајн нас ава може у Наставници су се изјаснили да преко 90%
великој мери а замени ученика школе своје задатке завршава на
време. Редовнији су него у традиционалној
ра иционалну. настави. Kомуницирају оз иљније и
То зависи о отвореније.
с ре нос и и
креа ивос и До рим и систематичним планирањем
нас авника. рада свих органа школе, одговорили смо на
изазов.
Одељењске старешине редовно прате рад
ученика и редовно комуницирају са Бесплатна припремна настава за ИТ
родитељима, који су нам велика подршка у одељење гимназије такође се одвија у
овој сутуацији. онлајн окружењу и сваке недеље се
повећава рој заинтересованих малих
Изазов је наставу у потпуности поставити у матураната.
„о лак", а да се у том процесу не изгу и
квалитет наставе, нарочито социјална и Може и овако, мада нам
васпитна димензија школе. свима недостаје права,
жива, „школа на лизину“!
Одељењске старешине, путем групних
позива, редовно држе часове одељењске
заједнице. Ти часови су и старешинама и
ђацима право мало лаго, време за
опуштање, разговор, шалу, понекад и за
утеху, дељење рига и про лема, а увек
за подршку и личан, породичан однос
који у нашој школи негујемо.

8 ТЕМА БРОЈА

ПИСМО
ПСИХОЛОГА

На прагу смо маја месеца, месеца у коме МЛАДЕНКА
прослављамо Дан школе и о ично уз осмех
констатујемо да вас је понело пролеће и да је ОБУЋИНА
све теже седети у школској учионици. А сада
већини вас, ученика и нас, наставника, Водите рачуна о свом изгледу- лепо се
учионица тако недостаје. о уците, средите, удите се и лепи. Још

Желим да вам кажем да Управа школе, ваше итније- пазите на своје здравље, веж ајте,
одељењске старешине и ја, школски психолог, редовно се храните и спавајте. Хвалите се е
редовно разговарамо о томе како сте, како вам кад нешто до ро урадите, а похвалите се и
иде, смишљамо како да вам настава уде другима, зашто да не!
занимљива и што мање оптерећујућа, а сада и
како да удете оцењени на нај ољи начин. У наредним данима и недељама иће више
прилике да прошетате, искористите сунце и
Наравно, сви ваши наставници укључени су у свеж ваздух, али се понашајте одговорно и
договоре и организовање наставе тако да она заштитите се е и друге када сте напољу. Сви
сада причају о социјалној дистанци, а у питању
уде скројена по нашој и вашој заједничкој је, заправо, физичка дистанца! Она није
мери. Драго ми је што, судећи по вашим препрека да се дружи и уде у контакту.
ставовима које сте изнели у анкети о онлајн
настави, ви то примећујете и цените. У претходном периоду тај контакт је
углавном ио преко разних онлајн платформи,
Охра рујем вас да и у удуће сло одно а у наредном ће све чешће ити и уживо, али уз
износите своје утиске и предлоге и да тражите поштовање прописаних мера.
помоћ ило кога од нас запослених ако вам
Биће пуно изазова за све нас на путу ка
уде потре на. Ми смо ту з ог вас и увек жељно очекиваном повратку на стари начин
размишљамо о вашој општој до ро ити, а не живота. Све те изазове лакше је прихватити
само о испуњавању школских о авеза. Надам када имате на уму да је свако од нас одговоран
се да ринете о се и и налазите начин да се и за се е и за оно што је до њега. Тај став ће вам
приушите тренутке опуштања и понеко мало помоћи да се чувате, али и да разумете, не
задовољство. Заслужили сте!   осуђујете и да наставите даље хра ро, одлучно
и нежно према се и и другима.
О радујте се е неким ситним поклоном, на
пример. Допустите укућанима да вам помогну, Пуно вас оз равља ва сихоло
родитељима, раћи и сестрама да вас грле, да Мла енка О ућина
вам угоде. Наравно, то исто и ви узвратите
њима.

Мислим а ра и е о личан осао и
улаже е велики на ор за на у ецу
уо е и све охвале за Вас и за све
ос але ре ме не рофесоре. Хвала.
Вама свима желим срећан ра и о ро

з равље.

ЕПА родитељ

10 ОНЛАЈН НАСТАВА

Из
угла
ученика

СОФИЈА ГЛАВАТОВИЋ IV/1 МАТЕЈА ЈЕРКОВ II/1

ЕКОНОМСКИ ТЕХНИЧАР ПРАВНИ ТЕХНИЧАР

Искрено сам презадовољна онлајн наставом и Онлајн настава је нај оља ствар која се
начином на који се она реализује у нашој школи. десила у овом несрећном периоду, јер
Сматрам да сам се одлично снашла као и моји немамо толико велику пресију када је у
другари из одељења. Сви професори су врло питању реализација наставног програма.
ревносни и веома до ро су организовани – и они
и њихов начин предавања у оваквим условима. Нема пуно тестова и контролних задатака,
има довољно времена да се уради задато,
На дневном нивоу имамо сасвим довољно посе но када нам поједини наставници дан
времена да урадимо све што су нам професори или више пре свог часа у свом фолдеру
задали и да нам поред тога остане времена за поставе материјал. Такође, многи од њих нам
ваншколске активности. Имамо одличну дају дуже рокове за решавање задатака, па
комуникацију, што је веома итно, како ми – з ог тога могу унапред да организујем своје
другари међусо но тако и са професорима који су сло одно време.
увек ту да нам помогну и о јасне шта год тре а.
Будим се око 8-9 ујутру и седнем за
Одушевљена сам како заједно реализујемо компјутер, проверавам да ли је неко од
часове економских предмета. Упркос ситуацији у наставника поставио материјал за тај дан и,
којој се налазимо, успевамо да уз помоћ одличних ако јесте, одмах урадим домаћи. Остатак дана
материјала за рад научимо све што је по плану представља моје време за за аву и хо и, а
предвиђено. Такође смо успели да пренесмо и оно користим га за играње игрица, цртање,
што смо радили на редовним часовима у школи на писање песама...
онлајн наставу - размену мишљења и полемисање
на дату тему и простор који свако од нас има да се Онлајн настава има и неке мане. Током
докаже и представи на нај ољи могући начин. онлајн наставе теже је радити о имније
задатке и временски ограничене тестове из
Пресрећна сам што у Школи ЕПА свакодневно појединих предмета, него када се настава
имам прилику да надограђујем своја знања како одвија у школи.
из стручних –економских предмета тако и из
осталих – општих предмета и што нас ситуација у Мислим да је највећа мана онлајн учења
којој се налазимо није омела у томе. у време ванредног стања недостатак
контаката уживо са пријатељима, али сам
се на то адаптирао и надокнадио онлајн
дописвањем и играњем игрица са њима.
Ја сам се одлично уклопио у онлајн наставу и
волео их да тако наставим школовање у
редовним околностима. .

ТЕМА БРОЈА 11

СРЂАН ИВАНОВИЋ II/1 КАТАРИНА РИСТОВИЋ III/2

правни техничар туристички техничар

Професори покушавају да нам олакшају рад у Учење онлајн је до ра прилика за по ољшање
складу са ситуацијом и не преоптерећују нас. сналажења на интернету, стицање навика за слање и
Када је све тек почело, ило ми је тешко да се одговарање на мејлове наставника и оље
навикнем, нео ично је. Није само мени тако распоређивање о авеза. Имам много више времена да
се посветим читању школског материјала и да до ро
ило, већина се исто осећала. Временом је све ускладим своје о авезе. Уједно се стиче навика да имамо
постало лакше. Знам када и шта тре а да одређени рок за израду финалног пројекта и тиме ће нам
о авим. Редовно нам се шаљу материјали у у удућности ити лакше да своје послове завршавамо на
термину часа, што је одлично, јер можемо све време и нај оље што можемо уз до ру организацију.
лепо да организујемо.
Рад од куће у данашње време је никад лакши, уколико
Једино што ми недостаје јесте контакт са имамо приступ интернету преко ило ког уређаја.
професорима и пријатељима. Све је лакше Наставници су веома посвећени и отворени за
када се ради у групи, када нисмо сами. Можемо додатна питања и појашњења. И за њих је све ово
једни другима да помогнемо, у случају да ново.
некоме нешто није јасно. А професори могу
лепше да нам о јасне градиво. До сада сам чула мешовите коментаре на тему онлајн
наставе. Углавном су замерке то што је у почетку темпо
Када ми нешто није јасно, могу да се о ратим
професорима преко мејла. Одговор са ио мало јачи и рокови су или краћи. Сада, када смо при
о јашњењем веома рзо стигне. То ми често крају школске године, имамо дуже рокове, али уз то и
помогне. Разредна нам је увек ту ако нам тре а задатке који заиста захтевају до ар материјал, до ро
нека помоћ или ако имамо неке техничке распоређено време и концентрацију.
про леме.
Из осталих школа утисци нису најпозитивнији. Осећа се
Часови одељенске заједнице се одржавају јачи притисак и има доста нејасноћа. У нашем систему је
преко аудио-позива. Ту делимо своје утиске и заиста све кристално јасно и веома до ро о јашњено.
разговарамо о разним темама. Надам се да Сваки наставник ће изаћи у сусрет и можда продужити
ћемо од септем ра моћи да идемо у школу као рок или смањити о им задатка.
што смо раније ишли. До тада је најважније
остати здрав. Досадашњи утисци су одлични. Врло сам задовољна и
позитивна од самог почетка. Могу само признати да ми
Ка а ми не о није јасно, мо у недостаје уживо коментарисање са наставницима и
слушање њихових предавања.
а се о ра им рофесорима
реко мејла. О овор са
о ја њењем веома рзо с и не!

12 ОНЛАЈН НАСТАВА

ИЗ УГЛА
НАСТАВНИКА

НАТАША КУРИЛИЋ МИЛИЦА АНТОВИЋ

професорка економске групе предмета професорка српског језика и
књижевности
Имајући у виду колико се све рзо и неочекивано
догодило, изузетно сам задовољна рзином и Школске клупе и катедру заменили смо
оз иљношћу којом смо се сви преоријентисали на кућним ам ијентом већ пуних девет недеља.
oнлајн наставу. Кратке предахе и наставници и ученици
проводе уз своје рачунаре, што им је постало и
Нисам толико изненађена до рим сналажењењем место за учење и место за за аву.
професора с о зиром на то да су у претходном
периоду ишли на о уку за ову врсту наставе, али сам У почетку онлајн наставе ило је техничких
пријатно изненађена ученицима као и њиховим про лема које смо решавали у ходу. Стара
родитељима који су одлично прихватили овакву правила престала су да важе и успостављена су
наставу. Ђаци су показали висок ниво самосталности нова „виртуелна“ правила. Показало се да
и одговорности. Своје задатке су редовно срамежљивим ученицима прија овакав вид
извршавали, слали мејлове, постављали питања и наставе. Они су до или своју прилику да се
активно учествовали у извођењу наставе. Ово је ила истакну. Узорни ученици постали су још
до ра прилика да покажу своју креативност у изради активнији.
пројеката, презентација и есеја.
Онлајн настава показала је да има предности
Наставници су користили различите платформе за у односу на традиционалну. Рад је
извођење наставе, свакодневно имали комуникацију флекси илнији, све се одвија рже и
са ученицима а њихове радове редовно евидентрали ефикасније и лакше се прати редован рад
у електронски дневник. ученика.

Наши драги ђаци имали су све време велику Међутим, оно што мени недостаје јесте жива
подршку од својих професора и разредних реч и права повратна информација од
старешина, што се може видети и из њихових порука ученика.
путем мејлова. И поред о остраног задовољства
реализацијом наставе, мој утисак је да се ипак сви
радујемо скором виђењу.

ТЕМА БРОЈА 13

Волео сам а чујем о ученика
како су, како о носе

си уацију, а ли се сналазе
са ра ивом и а ли имају
неких о ешкоћа у ра у.

ЂОРЂЕ МАНДИЋ У првој недељи рада са зе њом смо ишчекивали
одговоре ученика, а онда су мејлови почели да
професор туристичке групе предмета стижу. Систем је почео да ради и радио је до ро.
Редовно смо комуницирали са разредним
Услед изненадне промене услова и начина живота старешинама, пратили смернице Министарства
изазване пандемијом за коју нисмо или спремни, просвете, размењивали утиске међу со ом, давали
као школа смо се суочили са можда највећим и прихватали сугестије.
изазовом до сада. Било је потре но у најкраћем року
наставити наставни процес тамо где је стао, ез Највише су нам, ипак, значиле повратне
физичког присуства у згради школе. информације од самих ученика. Лично, волео сам
да чујем од ученика како су, како подносе ситуацију,
У почетку смо имали пуно идеја, у главама су нам се да ли се сналазе са градивом и да ли имају неких
низали различити сценарији часова путем ројних потешкоћа у раду.
технологија које су нам на располагању. Ипак,
морали смо имати у виду да неће сви ученици ити у Такође, иако од ученика нисмо очекивали да
могућности да прате наставу у реалном времену задатке раде у време самих часова, неки ученици су
(Некада један компјутер користи више укућана, на
снази је ила за рана кретања у одређеним сатима аш тада или активни. Тада сам их поздрављао
па не и ило коректно да и оно мало сло оде како исмо имали представу да час управо траје.
ученицима одузмемо. Сматрам да је то имало и терапијски ефекат.

Неки ученици су имали и других о авеза попут У условима када подразумевана сигурност
риге о старијима или волонтерског рада). Били смо одједном ишчезне, када познато окружење
свесни да неће ити лако све ученике укључити у рад одједном делује опасно и претеће и када нам и она
и остварити редовну комуникацију са њима. Морали најосновнија сло ода коју имамо ива одузета,
смо водити рачуна о томе да ученици имају више сматрам да је важно да задржимо све оно што
предмета и да ће им и сама комуникација са свим представља нормалан живот. А то су свакако
наставницима рзо постати напорна. Свесни тога, часови, школа, радне о авезе, домаћи задаци...
настојали смо да ученицима не задајемо превише
задатака да не уду више оптерећени. Морали смо, Морам, на крају, ити искрен, па рећи да смо у
такође, имати у виду да они ову стресну ситуацију поређењу са другим школама имали ту предност
проживљавају теже него одрасли. што смо информационо-комуникационе
технологије доста користили у настави и пре
ванредних околности, па нашим ученицима и
наставницима није много тре ало да потпуно
пређу на овај начин рада. Такође, принципи
развојног оцењивања, пројектна настава и
оријентација ка исходима су нешто што се увек
примењивало у нашој школи, а у оваквим
околностима се показало као неопходно.

Ипак највећу заслугу за наш успешан рад
приписујем ученицима, који су показали да су
одговорни, вредни, зрели и потпуно дорасли овој
ситуацији.

14 НАШИ УЧЕНИЦИ

Изазов Имамо времена да се посветимо се и,
коронавируса
за само се и. Имамо времена за све. Чак и за
сре њошколце
неке ствари за које смо мислили да их
Срђан Ивановић II/1
никада нећемо завршити. Проводимо
Када се ова гло ална пандемија појавила,
из ацила нас је све из такта. Нико није време са родитељима, ратом, сестром,
веровао да ће се овако нешто десити. За
кратко време доста ствари се променило. кућним љу имцима. Чистимо целу кућу/
Више не идемо у школу, немамо жив
контакт са професорима. Не идемо на стан. Правимо нови распоред намештаја.
тренинге и друге активности.
Сређујемо ашту. Садимо воће, поврће,
Све о ављамо од куће. Имамо онлајн
школу, која је на почетку ила мало цвеће.
изазовна, али смо се временом навикли.
Правимо презентације, гледамо филмове, У кухињи испро авамо рецепте за јела 
радимо задатке… Друге активности које смо која  се никада нисмо усудили да их
имали, такође о ављамо од куће. Ко испро амо. Некако све иде рзо, време
тренира, покушава да остане у форми. Да
рзо пролази. Скоро два месеца траје
и, када и се опет унормалила ситуација, карантин, али као да је прошло само пола
наставио даље. месеца. Полако све постаје мало

Неко учи страни језик. Неко је креативан, ез едније, али опет тре а пазити.
ради у ашти, кува… За већину нас је
најтеже што не можемо да се видимо са Средњошколци су сада у тим годинама у
пријатељима и нај лижима. Не дружимо се којима и да се друже, да излазе, проводе
више са пријатељима. Чујемо се преко време заједно. Неки су и нестрпљиви. Не
позива, али то није исто. Другачије је када могу више да издрже, па излазе. То није
се смејемо заједно у учионици или у граду. паметно. Не чувамо само се е тиме што не
Недостаје нам контакт са људима, излазимо, већ и друге. Морамо сви да
разговори, шетње, дружења… Поред свих имамо стрпљења. Да се занимамо како год
тих лоших ствари, постоје и до ре. знамо и умемо. Само да нам не уде
досадно.

Мислим да ће нас вирус све научити
стрпљењу. Да удемо разумљивији и
хуманији једни према другима. Да се не
оговарамо међусо но и ширимо мржњу.
Већ да удемо весели, срећни и захвални
што смо здрави. Да када се цела ова
пандемија заврши, једни другима
помажемо. Тада ћемо ити задовољни сами
са со ом.

ИЗАЗОВ КОРОНАВИРУСА 15

Софија Симић II/1

Средњошколци су период изолације Замислимо како је ило када људи
поднели и до ро и лоше. нису имали ни телефон, а знамо да је
планету Земљу доста пута нападало
Поднели смо лоше карантин зато што се пуно опасних вируса и инфекција које су
први пут сусрећемо са вирусом који у ија усмртиле преко милион људи. Сматрам
животе у великој мери. да имамо срећу што имамо технологију
која нам помаже да се чујемо са
Први пут смо у карантину око 4 недеље и нај лижим људима.
први пут смо видели шта значи када одете
у продавницу, а да немате шта да купите. Када гледам са средњошколске стране,
Још горе је то што не смемо да се морам признати да смо сви, укључујући
при лижавамо људима које волимо свакако и мене, или срећни што не
поготово ако су стари. Постоји могућност да морамо да се удимо рано, да се гурамо у
их заразимо иако нама није ништа. ауто усима, ми девојчице не
морамо да мислимо шта да о учемо или
Исто тако је и са пријатељима - нисмо се да ли да се нашминкамо....
виђали и они нам недостају . Пошто смо у
21. веку сматрам да ово и није толико Све то је јако до ро, али после неколико
неиздржљиво - имамо телефоне, видео- недеља увидели смо да је тешко ити
позиве... затворен у кући.

Иако смо мислили да ћемо ити срећни
у карантину и одморити се, схватили
смо да то није тако и да свако од нас
жели сло оду ез страха.

16

БЕСЕДА

У

ВРЕМЕ КОРОНЕ

Овогодишња Осамнаеста смотра духовног еседништва, на
којој традиционално учествују и представници наше школе,
ове године је емитована путем јутју а 10. маја 2020. у 18 часова.

Смотру је организовао протојереј Владимир Замахајев. И поред
отежаних услова за припрему учесника, своје учешће је потврдило
девет говорника. Први пут се чуо глас ромског језика ученице
Ромкиње из Медицинске школе „Надежда Петровић“ из Земуна, и
први пут је на смотри учествовао ученик Богословије СПЦ Свети
Петар Цетињски са Цетиња.

Посе ан допринос смотри дала је наша матуранткиња Анђела
Дерикоњић својом еседом „Смири се, горди човече“ у којој се
осврнула на актуелну ситуацију изазвану коранавирусом и на
последице које су изазване претераном индустријализацијом и
злоупотре ом природних ресурса.

О смотри је у Политици 11. маја о јављен чланак „Ђачке еседе
удахнуле топлину електронском простору“.

БЕСЕДА 17

СМИРИ СЕ, Тако је настао и овај вирус тамо где се
ГОРДИ ЧОВЕЧЕ
плаво не о није видело три деценије од
АНЂЕЛА ДЕРИКОЊИЋ IV/3 отровних индустријских испарења. И ез

Дуго смо уништавали нашу планету. А она се сада, тако о зира да ли је створен у ла ораторији или
затрована, рани и узвраћа ударац. З ацила нас је с у загађеној природи, изазвао је да сав муљ
лажног трона. Показала нам је да је још увек јача од нас, на целој планети исплива. Натерао нас је да
од наших профита, превеликих апетита, од нашег се загледамо у се е, да се преиспитамо, да
егоцентизма, похлепе, ахатости. утврдимо где смо грешили, да успоримо, да
приметимо своје лижње, да се вратимо
Се ичност је зацарила планетом. За оравили смо хуманости, солидарности, одмерености,
једни на друге. За оравили смо на сиромашне и гладне. природи, вери, Богу.
Не умемо да чујемо друге, не умемо да се гледамо у очи!
За оравили смо на иљке и животиње! За оравили смо Човек је нарушио склад природе, и то не
на хармонију којој теже и Бог и природа. преко ноћи. Ово је опомена свима нама.
Опомена коју тре а схватити оз иљно. То
Савремени човек се отуђио од природе. Он више не је последњи аларм и звоно за уз уну.
мари за средину у којој живи. Одједном су фа рике, моћ
и профит итнији од здравља планете. Горе шуме и Освестимо се и почнимо да размишљамо
прашуме услед гло алног загревања! Човек о се и и другима, о нашим потомцима!
немилосрдно сече дрвеће! Неке животињске врсте више Какав ће ити свет након кризе? Немогуће
не постоје! Гу имо реке з ог мини-хидроелектрана! је да ће остати исти. Нека промена се мора
десити, јер је то оно за чим и природа и Бог
Зашто је човек поверовао да тако мора, да је важнији жуде.
профит од здравља, од чисте воде и свежег ваздуха?
Зашто је за оравио да се новцем који стиче не може аш Планета се напокон одмара. Човек је у
све купити? изолацији. Животиње живе. Природа дише.
Нема лова и ри олова, мање је људи на
улицама, па је мање и отпадака. Превоз је
стао, аутомо или су паркирани, индустрија
смањено ради, ваздух је знатно чистији.
Оно што је највредније, не може се новцем
купити.

Душан Ковачевић каже: „Сада сви
сим олично перемо руке. Сви на планети
перемо руке, али ојим се да их дуго
нећемо опрати, шта смо све урадили овој
лепој и, нашом кривицом, несрећној
планети“, а Достојевски додаје: „Смири се,
горди човече!“

18 ХУМАНОСТ НА ДЕЛУ

DECEMBER 2016

ДУЊА ВАВИЋ - Дуња је че вр и
ВОЛОНТЕР И разре смера
ЈУНАК урис ички
ехничар и увек је
Светлана Градинац
с ремна а омо не
Наша матуранткиња Дуња Вавић, ДУЊА: Бити волонтер за мене љу има у невољи!
од почетка увођења ванредног представља алтруизам.
стања  до ровољно и Људи којима
самоиницијативно одазвала се ЕПА глас: Kад си одлучила да помажемо су
позиву своје отаџ ине и народа да се пријавиш за волонтера? емотивни и
као волонтер помаже тамо где Kоји је ио твој најјачи мотив захвални.
тре а и коме тре а. да постанеш волонтер?

Зато је она јунак ових дана и зато ДУЊА: Чим сам схватила колико
смо одлучили да јој одузмемо ситуација постаје оз иљна,
мало времена и поразговарамо с одлучила сам да се пријавим.
њом. Никада раније нисам имала
прилику да волонтирам. Мој
ЕПА глас: Бити волонтер – шта то најјачи мотив ио је да усрећим
за те е представља?
аке и деке који су немоћни.

ДУЊА ВАВИЋ 19

ЕПА глас: Шта је у овој ситуацији
задатак волонтера, а у којим ти
конкретно акцијама учествујеш?

ДУЊА: Постоје три сектора: Први Кол
центар - примање поруџ ина и
консултовање са остатком тима око
развожења. Други сектор – возач помагач
волонтер (људи који су на терену,
куповина намирница и развожење
намирница на различите адресе). Трећи
сектор је организациони сектор. Ја
учествујем у свим акцијама јер сам
корисна у сва три сектора. А Car:go ми је
о ез едио служ ени аутомо ил.

ЕПА глас: Да ли виђаш људе којима
помажеш? Kако они реагују? 

ДУЊА: Свакодневно сам у контакту са
људима којима достављамо поруџ ине.
До сада смо имали неколико стотина
поруџ ина. Људи којима помажемо су
емотивни и захвални. Уносимо ведрину у
њихове домове.

ЕПА глас: Да ли су волонтери ез едни
и заштићени од вируса корона? Имате
ли заштитну одећу, маске и рукавице?

ДУЊА: Волонтерима је о ез еђена
заштита у виду маски, рукавица и
дезинфекционих средстава.

О ВОЛОНТИРАЊУ

ЕПА глас: Kаква је атмосфера у волонтерском ЕПА глас: Kолико сати дневно радите?
шта у? Kаква правила морају да поштују Да ли стижеш да се одмориш и
волонтери? Kо може да постане волонтер? припремиш за наредни напоран дан?

ДУЊА: Атмосфера је тимска, позитивна и радна. ДУЊА: Радимо од 8 ујутро до 17 сати
Волонтер може да постане сваки студент или поподне. Уз до ру организацију и
пунолетни ученик који је одговоран и спреман на довољно сна, успевам да испуним
тимски рад. очекивања своје организације.

20 ЈЕЗИЧКА МЕТЛА

ЈЕЗИЧКА МЕТЛА

ЈЕЗИЧКА МЕТЛА -
МЕДИЈСКИ
ГОВОР У ВРЕМЕ
КОРОНЕ

Све лана Гра инац
рофесор ср ско језика и књижевнос и

НЕПРАВИЛНО ПРАВИЛНО

Останите кући и одмарајте. Останите код куће и одмарајте се.
За очекивати је да ћемо у наредним Очекује се да ћемо у наредним данима
данима имати нове резултате из наших имати нове резултате из наших
ла Араторија. ла Ораторија.
У протеклом временском периоду повећан У протеклом периоду повећан је рој
је рој о елелих. о олелих.
Излечених је 1223, а новоо олелих 52. Излечена су 1223, а новоо олела 52.
Веома смо потреШени стрмоглавим Веома смо потреСени рзим растом
растом пацијената на респираторима у пацијената на респираторима у
олницама ковид.
олницама Ковид . Тре а да одржавамо физичку/просторну
Тре а да одржавамо социјалну дистанцу. дистанцу.
Релаксираћемо мере кад уде мања цифра Попустићемо мере кад уде мањи
заражених. рој заражених.
Зато останите кућама! Зато останите код куће!

У ВРЕМЕ КОРОНЕ 21

OБЈАШЊЕЊЕ

Бити КУЋИ, останите КУЋАМА – неправилно је употре љен падеж датив
уместо генитива или локатива. Бити код куће или у кући означава место, па
се може употре ити исправно или у генитиву (код куће) или у локативу (у
кући).

ЗА ОЧЕКИВАТИ – неправилно је предлог за употре ити с глаголом у
инфинитиву. Предлог за исправно је употре ити у езличном глаголском
о лику (очекује се) или уз именицу (за очекивање).

ЛАБАРАТОРИЈА је неправилно. Правилно је ла ораторија, јер је ова именица
настала од латинске речи речи labor, што значи рад.

ВРЕМЕНСКИ период – у овој синтагми придев временски је вишак.

ИЗЛЕЧЕНИХ 1223, НОВООБОЛЕЛИХ 52 – уз све сложене ројеве с 2, 3, и 4 на
крају, именица и глагол су у о лику двојине: излечена 1223, новоо олела 52.

ПОТРЕШЕНИ – не, него потресени.

СТРМОГЛАВИ раст – придев стрмоглави никако не може стајати уз раст, већ
само уз именицу пад.

Ковид, Коронавирус, Corona – сви називи овог вируса пишу се малим словом:
ковид, коронавирус, вирус корона.

РЕЛАКСИРАЋЕМО – глагол страног порекла има ез рој значења у нашем
језику. Зато је оље предност дати нашем глаголу попустити.

22 ЕПА ИНТЕРВЈУ

DECEMBER 2016 ЕПА ИНТЕРВЈУ

Виктор Лазић је оснивач и

председник Удружења за
културу, уметност и

међународну сарадњу
Адлигат, директор Музеја

књиге и путовања и Музеја
српске књижевности, члан

Удружења

књижевника Ср ије и носилац

многих других функција и
награда.

Он је и адвокат, туристички
водич, полиглота, писац,
новинар, преводилац,
хуманиста...

ВИКТОР ЛАЗИЋ - ЉУДЕ КА
ПРАВИМ ВРЕДНОСТИМА ВРАЋА
ЈЕДИНО ОНО ШТО НОСЕ У СЕБИ

раз оварала рофесорка Све лана Гра инац

Први интервју са Виктором Виктор је провео више од десет О асно је
година на путовањима, посетио је и о уђење о
Лазићем о јавили смо у првом упознао више од 100 земаља на шест риро е које
роју нашег ЕПА гласа, пре десет континената.
оноси
година, поводом његове књиге мо еран
Велика авантура.
начин
У међувремену Виктор је ио гост На путовањима сакупља књиге на живо а.
нашег књижевног поднева, ми смо
разним језицима и материјалима и
посетили његове музеје и редовно
пратимо ројне активности Адлигата. остале занимљиве експонате за
музеје Адлигата.

ВИКТОР ЛАЗИЋ 23

Чувар је Би лиотеке Лазић, Ко за лу а и Виктор: У већем делу планете људи
основане пре двеста година, која ре расу а још увек живе у складу са
чини темељ Адлигатових музеја. природом. Од Гренланда до
О јавио је седам књига, а сада у најо асније је суданске Сахаре, од ри оловаца на
тишини изолације пише нову о ш о их Сулавеси острву до амазонске
књигу о Гренланду на којем је прашуме, још увек велики рој
најчешће људи живи као део природе, па
оравио месец и по дана у лето нисмо свесни. самим тим и у складу са њом.
2019. У еђени смо
Опасно је отуђење од природе које
За наш 18. рој ЕПА гласа а је оно ш о доноси модеран начин живота.
пожелели смо да нам Виктор је нама Важно је у свакодневном животу,
поново уде саговорник и он је, као нормално чак и у граду, наћи аланс са
пријатељ наше школе, радо је ино
одговорио на наша питања. ис равно. оравком у природи, дружењем са
животињама.
ЕПА глас: О ишао си езмало цео
свет. Где по твојој оцени људи Сви смо заједно на планети, а
живе у највећој мери у највише се и шкодимо ако се
складу с природом? затворимо у етонске градове
у еђени да је то врхунац живота.
Врхунац је планински ваздух,
излазак и залазак Сунца, рођење
телета или јарића.

ЕПА глас: Путовања су
упознавање с пределима,
људима, културама, навикама,
културом, уметношћу другог
народа. Које за луде и
предрасуде путовања
отклањају? Да ли си ти допринео
да се и други осло оде
предрасуда о нама?

Виктор: Путовања неминовно уче
толеранцији и поштовању
различитости. То је sine qua non.
Толико је сличности и уједно
толико различитости на планети,
да је немогуће отићи ма куда, а да
се и једно и друго не примети.
Код за луда и предрасуда
најопасније је то што их најчешће
нисмо свесни.

У еђени смо да је оно што је нама
нормално једино исправно.

24 ЕПА ИНТЕРВЈУ

Путовања веома често на непосредан и јасан Надам се да сам са свим својим активностима,
начин стављају до знања колико грешимо. али пре свега својим ставом и понашањем
Некада је то тешко признати, јер је потре но да многим људима показао ко су Ср и и да оно што
променимо сопствену личност, схватања за виде на вестима није увек истина.
која деценијама сматрамо да су једина могућа.
ЕПА глас: Вирус корона нас је затворио у куће,
У мојим путописима увек покушавам да станове, градове и државе. Не може се
једноставно покажем колико су разне врсте путовати ни до суседног места, а камоли до
предрасуда и у еђења смешне и шкодљиве, а суседне државе или другог континента. Какав
пре свега погрешне. ће ити туризам у удућности? Куда ће се
моћи путовати? Чиме ћемо путовати?
Исто тако када путујем, већ самим својим
присуством, као једини или веома редак човек Виктор: То тренутно нико не зна. Сви се искрено
са ових простора који долази у удаљена места, надамо да ће се пре или касније ствари вратити у
џунгле, пустиње, свестан сам да онако како нормалу, и ја сам склон да се томе надам. Можда
људи доживе мене, доживеће и целу нашу то неће ити тако скоро, можда то уде за годину,
земљу и народ. две или три, али надам се да ће напори да се
пронађе вакцина уродити плодом. Ово није прва
Знам да носим ту посе ну врсту одговорности, пандемија на свету, па сасвим сигурно неће ити
као и сваки путник. Замислите да вам сада дође ни последња. Свакако је важно да се про уди
у госте неко из Боцване. Пошто пре њега никога свест да је хигијена важна, да човек другом
одатле нисте видели, нити ћете у удуће, можда човеку може да уде вук и случајно, само ако
и никад више видети, ваша представа о довољно не пази на се е и своје кретање. У
Боцвани формира се искључиво на томе какав многим државама већ дуго се користе заштитне
ће тај човек оставити утисак на вас. Тако је исто маске на отвореном, претпостављам да ће то
са мном и Ср ијом, само што је про лем у томе сада постати свакодневица целог света.
што је Ср ија јако дуго ила у свим светским
вестима и приказана веома лоше. На ам се а сам са свим
својим ак ивнос има,
Када сам ишао у неке делове света у којима је та али ре све а својим
пропаганда ила нарочито јака, многи су ме с авом и онашањем
саветовали да се представљам као Рус или мно им љу има оказао
Пољак, ради ез едности. Међутим, ја то нисам ко су Ср и и а оно ш о
могао. Тај сам ко сам, па ако ће се неко на мене ви е на вес има није
увек ис ина.
ацити каменом з ог тога, истрпећу. Одржао
сам много предавања по свету, од
Владивостока, преко Техерана до Амстердама и
Лондона, углавном увек о Ср ији и српској
култури.

ВИКТОР ЛАЗИЋ 25

ЕПА глас: Поштовани и драги Викторе, од почетних слова Можда ће ова ситуација скренути
твог имена и презимена издвојили смо појмове. пажњу да је потре но да мало
Молимо те да нам напишеш своје прве асоцијације о њима: ду ље погледамо у се е и око се е.
Али, шта ћемо тамо затећи, то нико
В – висина - Хималаји, удизам не може да гарантује.
И – извор - живот, шума, вода
К – креативност - уметност, Бог ЕПА глас: Ниједна зараза, ниједан
Т – трешње - младост, детињство карантин или изолација не могу
О – опклада - ништа до ро, коцка, гу итак да одузму унутрашње огатство
Р – раскош - господство, књига духа креативном човеку и
Л – лакоћа - летење као птица, параглајдинг потре у да ствара и ради. Твоји
А – аналитичност - наука, Теорија игара музеји сада не раде, али ти
З – звук - Марија Калас, Бетовен радиш пуном паром. Откриј нам
И – изолација - Гренланд, Сахара, Амазон чиме се сада авиш.

Ћ – ћутање - мир, природа. Виктор: Музеји су отворени и током
ове кризе, једино је о устављен рад
Питам се колико е њих посетило са посетиоцима. Ми смо имали
читав низ важних активности:
ЕПА глас: И наша лепа Ср ија има фантастичан Музеј поклонили смо 3500 књига за
привремене олнице за о олеле од
шта да понуди знатижељним ваздухопловства или Поштански коронавируса, организовали смо
волонтерски шта па више од
путницима. Шта Им ти музеј, Музеј аутомо ила и многа педесет наших оснивача и
донатора, старијих људи, до ија
препоручујеш? друга места. помоћ и подршку од наших
волонтера, формирамо дигаталну
Виктор: У еђен сам да и путник ЕПА глас: Достојевски је записао: архиву, а ову кризу користимо и за
о раду фондова и за
могао путовати годину дана по „Смири се, горди човече!“ Људи реконструкцију простора.
Ја сам се највише авио
Ср ији и свакога дана и имао га нису чули. Хоће ли нас ова сређивањем з ирке
филателије. Поред тога, пишем
шта ново и занимљиво да види и пошаст вратити неким нову књигу о Гренланду и у томе

научи. Као и свака земља на свету, и за орављеним вредностима: аш уживам.

наша домовина је пре огата. Цер и породици, књизи, вери, ЕПА глас: Кад прође време
короне, која ће ити прва
Дрина са огатом Мачвом; Ђавоља тиховању, разумевању? дестинација коју ћеш посетити?

варош, Војводина са Дели латском Виктор: О томе још не размишљам.
Иначе дестинације ирам
пешчаром, Сом ором, Бачем, Виктор: Од Достојевског до данас спонтано, зависно од прилике и
ситуације. Свакако ћу наредних
Су отицом, Вршцем... Магична прошао је век и по, а током тих година о илазити Кари е, северну
и западну Африку, Оман,
источна Ср ија од Ђердапа преко силних година догодили су се Антарктит... те дестинације су ми
већ дуго на списку жеља .
Неготинске крајине до Деспотовца, више пандемија, више хиљада Вик оре, хвала на из војеном
времену за ЕПА лас!
Ресаве, Манасије... Косово и епидемија, два светска рата,

Метохија од Горе до Грачанице, од нуклеарне ом е и сијасет других

Бањске до Дечана и Ораховца! недаћа које су често иле веће и

Довољно је само возити се теже од коронавируса. И то све

путевима око Београда, па душа скупа ништа није човека више

већ одахне међу шумама и горама и вратило породици, књизи, вери,

кућама које су у много већем складу тиховању и разумевању, него једна

са својом околином од еограда. једина књига Достојевског! Људе

Мада, има и у Београду много места ка правим вредностима враћа

које нису посетили. једино оно што носе у се и.

26 ПИСМО БИВШЕГ УЧЕНИКА

DECEMBER 2016 PROFILE

СТИГЛО НАМ ЈЕ
ПИСМО ИЗ БЕЧА
Желео их а и
Милош Милићевић, рукометаш и Милошева сестра Анђела, као и се захвалим на
рат Божидар, сада су ученици риказаном
студент Економског универзитета рак ичном
у Бечу, о ратио нам се емотивним наше школе. Поносни смо на њих знању из све а
економије које
и искреним писмом упућеном и захвални родитељима што су анас корис им.

својој ившој школи које се радо нам указали поверење да

сећа и коју препоручује млађима удемо задужени за о разовање
од се е да је упишу. њихове деце!

Дра а ЕПА,

Пре свега желим да кажем да ми је велика част и задовољство што имам прилику
да ти испричам своју причу.

По завршетку средње школе сам се путем рукомета преселио у Беч. Након
наученог немачког језика, уписао сам факултет. Одлучио сам се за Економски
универзитет, смер право у изнису.

Желео их да ти се захвалим на приказаном практичном знању из света
економије које данас користим. Никада нисам ио неки теоретичар, нити сам
седео за књигом по цео дан, али сам временом схватио да сам са мог (економског)
смера понео велику количину практичног знања које се користи у пословању.
Сматрам да је погрешно јурити за највишом оценом и по ту цену “ у ати све
напамет”, већ то знати применити. На крају је итно шта знаш да урадиш, а не
испричаш (када се говори о практичним предметима).

Знам, нисмо или аш најмирнија генерација, али се мора признати да су наше
шале и смицалице иле веома креативне и иновативне. Сваки сусрет са неким од
другара и другарица из одељења је испуњен само смехом и присећањем на
учионицу 8а.

Сећам се једног часа у првој години код разредне Јелене Јакшић (моје друге
мајке). Тема је ила Први светски рат. Историја и ја до тог тренутка смо или онако,

лаго речено два антипода који говоре различитим језицима. Сматрао сам је
једним од најне итнијих предмета у школском о разовању, шта је ило - ило је,
не може да се промени, тре а да се фокусирамо на садашњост и удућност.

28 ПИСМО БИВШЕГ УЧЕНИКА

Након разредниног предавања о српским жртвама у рату, половина одељења је
имала сузе у очима, док је друга половина држала отворена уста и ништа није
проговарала. У мени су се први пут про удила нека осећања која су проузрокована
једном презентацијом. Тада сам схватио поенту те лекције и колико је историја итна,
јер да није ило тога што је ило, ми не исмо или ту где смо, ило то до ро или
лоше. Научио сам да је садашњост последица свега онога што смо радили и што се
десило у прошлости, те је итекако итно проучавање историје како исмо могли да
утичемо на удућност.

Искрен да удем, на том часу нисам ни наслов записао у свеску, чак не знам ни да ли
сам имао свеску, али након шест година знам да испричам колику велику улогу су
Ср и имали у Првом светском рату!

Управо је то највеће твоје огатство, огроман труд и посвећеност сваког
наставника да лекцију прикаже на другачији начин, кроз презентације, чувени
пројектор и његов даљински управљач. Такође посвећеност сваком ученику и
пре свега разумевање. Можда је неко јуче имао тежак дан, посвађао се са
девојком/дечком/родитељима, устао на леву ногу. Наставници увек покушају
да разумеју ту ситуацију, разговарају с нама и кроз разговор се сви про леми
реше.

Средњошколски узраст је такав да о ичне глупости знају да изгледају као огромни
про леми, ту је моћ професора да као одрасле осо е ипак о јасне тинејџеру да то и
није тако страшно.

Желим да поручим свим твојим тренутним ученицима да уживају у сваком дану који
им је преостао до краја средњошколског школовања. Потписујем да ћете се по
завршетку само са осмехом сећати тог периода и пожелети да је арем још мало
трајало. За крај их нешто још рекао удућим ученицима и њиховим родитељима.
Моји млађи сестра и рат тренутно иду у ЕПА школу, то износим као доказ да ја овде
нисам напричао неке измишљотине него да стојим иза сваке своје речи.

Уколико желите да вам најлепши период живота прође у једној топлој,
пријатној и веселој атмосфери из које ћете понети ез рој лепих успомена и
практичног знања, нема потре е да вам говорим шта да урадите. Са друге
стране, ако планирате да удете овца у стаду државног школства, такође нема
потре е ништа више да вам причам.

ЕПА, јо је ном хвала за све, на ам се а се ускоро ви имо!

Твој Мило Милићевић

НАШИ
УЧЕНИЦИ

СУ
ВРЕДНИ

И
КРЕАТИВНИ

30 ИСТОРИЈСКИ ПУТОКАЗИ

ИСТОРИЈСКИ
ПУТОКАЗИ

Јелена Јак ић

професорка историје

Ученици четвртог разреда, о разовних профила правни и туристички техничар,
у оквиру oнлајн наставе реализовали су пројектне задатке о догађајима који

су о ележили историју света у време Другог светског рата. Последњи
задатак који је стигао некако сим олично у освит прославе 75-годишњице Дана

по еде, ио је да истраже историју своје породице и да путем разговора са
декама, акама и другим старијим члановима породице оживе сећања на ове

догађаје.
Тим поводом ученици су сазнали и за ележили приче које можда никад нису
чули или су кроз њих освежили своје сећање на претке уз које су одрастали, а
који више нису са њима. Овим задатком, користећи усмене изворе, ослањајући
се на сећања својих дека и ака о њиховим родитељима, у појединим ученицима

је ових година можда и спавао неки нови Херодот. Будућност је пред њима.
Овом приликом издвојили смо резултате оз иљног истраживачког рада у ком је

по едила воља, жеља и креативност.
Пред вама су радови Алексан ра По овића, Анђеле Дерикоњић, Ане Рацковић,

Лазара Павловића, Михаила То оровића, Тање Дра ојловић и Ан рије
Сре ковића. Поједине приче дочаране су и фотографијама које су можда

деценијама спавале за орављене у старим породичним ал умима.

ПРЕЦИ УЧЕНИКА У ДРУГОМ 31
СВЕТСКОМ РАТУ

Алексан ар По овић IV/3

Ево како је то ило. Један мој прадеда Никола Бојанић је на почетку Другог светског
рата ио младић од 20 година. Kао и све друге, рат га је изненадио и прекинуо његове

планове о школовању у Високој пољопривредној школи.

Није ило дилеме да се тре а орити против окупатора, али је за њега ило з уњујуће
то што су у Ср ији постојале два таква покрета: партизански и четнички.

Пошто је водио порекло из учитељске породице са револуционарним ставовима,
одлучио је да се придружи партизанима.

Био је тих првих месеци задужен за послове курира. И тако, једне летње вечери, док је
носио пошту, упао је у заседу четничке јединице. Нису га у или само зато што је ио
млад, али су га предали Немцима који су га заточили у логор на Бањици. Ту је провео
неко време присуствујући разним страхотама и не слутећи да га оно најгоре тек чека.

Наиме, после неколико недеља, њега и још неколико десетина затвореника Немци су
потрпали у камионе прекривене церадом и започели дуго путовање у непознатом
правцу.
Пролазили су дани у путовању, смењивали су се крајолици и пејзажи све док нису
стигли до о але мора на северу.
Потом су трајектима стигли до земље прекривене снегом. Тек тада је схватио да су у
Норвешкој, земљи коју су такође окупирали Немци. Путовање се наставило све до
крајњег севера земље, до радног логора у месту које се зове Kорген. Ту су
затвореници или ангажовани за рад у каменолому под страховито тешким, готово

нељудским условима велике хладноће и тешког изгладњивања. Често је причао како
су их хранили једино супом скуваном од коре кромпира.

Пролазили су месеци тешког кулучења током којих су многи затвореници умрли од
глади, разних олести или су или стрељани.

Прадеда је једног дана схватио да мора да покуша да по егне и са још тројицом
другара сковао је план како то да спроведу у дело.

Док су у каменолому товарили тешко камење на вагонет, гурнули су колица низ шине
како и стражарима одвукли пажњу. Истог тренутка су почели да трче према

о лижњој шуми. Немци су одмах запуцали за њима и тада у или једног од њих.
Прадеда је имао среће и неозлеђен је успео да утрчи у густу шуму. Наставио је да ежи

читав тај дан и ноћ и пред јутро наредног дана је стигао до о але једног језера.
Схвативши да више нема снаге да се креће, ушао је у један ри арски чамац који је ио

на о али, одгурнуо се у воду и прекрио ће етом које је ту нашао.

Плутао је ни сам не зна колико пошто је, како сам каже, ио у некој врсти унила од
умора, страха, глади, хладноће. Свести су га дозвали неки људи који су изгледа или

ри ари и који су му о јаснили да је допловио до о але Шведске која је ила
неутрална држава. Тада је схватио да се спасао Немаца. Остао је у Шведској до краја

рата, јер није ило начина да се врати све до 1945. године.

32 ИСТОРИЈСКИ ПУТОКАЗИ

Анђела Дерикоњић IV/3

Људи који су или спремни да дају живот за отаџ ину. За осло ођење. Могу са поносом и
дивљењем да кажем да су неки од тих хра рих људи моји прадедови. Прошло је много
времена и драго ми је што је сећање на њих живо и дан - данас. Остале су успомене у
виду слика и прича оних којима је причано.

Отац моје а е, мој прадеда Крсто Рељић, учестовао је у Другом светском рату на страни
партизана. Рањен је (на 7 места у ногу) на Косјерићу. Кажу да су рањеницима сваког јутра

давали ракију као лек.
Када је његов таст дошао да га о иђе, једва га је препознао, јер је прадеда Крсто толико
смршао, да је имао само 40 килограма. Преживео је рат. Његову споменицу, признање да

је у НОБ учествовао од 1941, и даље чувамо.
Отац мог деде, мој прадеда Милорад Дерикоњић, учествовао је у ор и на
Буковнику код Алексинца 1944. године. Једно време је крио партизане. Рођени рат мог
прадеде, Чедо Дерикоњић, такође је ио у партизанима. Окупили су се из околних села и

кренули према Бањи Ковиљачи, преко Зворника.
Почели су да се раз ољевају временом з ог мањка хигијене. Вашке су такође иле један
од про лема. У децем ру 1944. тре ало је да пређу преко Дрине, али народ махом није

знао да плива.
Неки су про али да плове у казанима за маст. Mноги су се утопили. Крајем месеца су их
напали четници у једној шуми, где је деда Чедо чучнуо да се одмори, да предахне. Ту су
упуцали њега и његовог пријатеља. Он се правио мртав, иако је ио само рањен. Тако је
преживео, али његов друг је ту погинуо. У току наредне године су продужили за Русију

(СССР), затим су се расформирали и вратили својим кућама.
Када је ило тешко овој земљи, наш народ се увек орио. Борили су се наши
преци. Тре а да удемо поносни што смо њихови потомци, што нашим венама тече

њихова крв. Тре а заувек да негујемо сећања на њих.

Ана Рацковић IV/3

Причала сам са а ом и испричала ми је неке детаље о прадеди и чукундеди. Мој
чукундеда Марко је ио у партизанима, ио је рањен и вратили су га кући док се не
опорави. За то време су наишли Немци, и кога год су затекли у месту радно спосо ног,
оводили су у логор у Немачку. Одатле је он пре ачен у неко газдинство да ради. Имао је

среће, јер га је газда волео и ио је до ар према њему.
Кад се рат завршио, заро љеници су или враћени својим кућама. Укућани су или

изненађени кад су видели мог чукундеду, јер су мислили да је већ одавно мртав.
Његов син Радоје, мој прадеда, такође је учествовао у ор ама у Другом светском рату.

Он је ио заро љен од стране окупатора и завршио је у Бањичком логору. Тамо је
тре ало да уде стрељан, међутим, његов комшија и велики пријатељ, који је тада ио
„моћан” успео је да га извуче из логора. Они су се касније окумили и моји родитељи и

дан-данас поштују њихове потомке.

ПРЕЦИ УЧЕНИКА У ДРУГОМ 33
СВЕТСКОМ РАТУ

Деда мог тате, мој прадеда Драгољу , за време Другог светског рата живео је у Босни и
ио је у војсци Краљевине Југославије. Када је почео Други светски рат он је, као и сви

остали становници села, ранио своје огњиште од усташа и касније Немаца. Из татине
приче сам чула да су доживљавали да њихово село свако јутро нападају усташе, а они

и организовали сеоске страже и покушавали од ити њихове нападе.

Прадеда је погинуо у ици на Сјемећу 1942. године, у ор и против Немаца. О њему су
се касније причале приче и писале песме. У роману Тече крвава Дрина аутора Момира

Крсмановића детаљно су описани ратни дани мога прадеде Драгољу а Рацковића.

Ан рија Сре ковић IV/3

Потичем из породице која има огату историју. Више сам везан за мајчину страну, па ћу
се држати ње. Моји су из Београда, једино ми је а а рођена у Француској с почетка

Другог светског рата. Што и се рекло, дошла је са ратом 1939. Елем, прадеда, дедин отац,
вуче порекло из Врања тако да ми је и Бора Станковић прадеда илити рат мог прадеде,

тек да споменем.

Мој прадеда Стојадин ио је Солунски орац. У Првом светском рату изгу ио је четири
рата, двојица су погинула при осло ађању Београда и сахрањени су у заједничкој
гро ници на Новом гро љу. Стојадин је једини преживео рат.

У Другом светском рату није учествовао и провео га је у Београду, на Дорћолу, са мојом
пра а ом Љу ицом и њихово четворо деце. Дедина сестра ила је удата за Душана

Адамовића који је ио генерал, учесник у Другом светском рату, али и он је умро пре него
што сам се ја родио, па нисам имао част да га питам за живот у време рата, те одрадим
домаћи задатак.

Мој деда је још увек жив, али је ио дете за време рата и најјачи утисак на њега оставило
је ом ардовање Београда. Бом ардовање Немаца 1941. и савезника који су га тукли из
ваздуха чак 11 пута, три пута у априлу, ваљда да не заостају за Немцима, 21 – 24. априла
на православни Ускрс, два пута у мају, по једном у јуну и јулу и четири пута у септем ру

1944.

Тако да се мој деда највише сећа траума које је доживео за време ом ардовања, па се у
инат целом свету и мојој а и кад су нас опет ом ардовали 1999, сада сви уједињени у

НАТО алијансу, од ио да иде у склониште рекавши кад га нису у или за време Другог
светског рата неће ни тада. Што се тиче живота са Немцима, није имао лоших искустава,

али долазак партизана није хтео да коментарише - ,,није за причу“, рече ми.

34 ИСТОРИЈСКИ ПУТОКАЗИ

Лазар Павловић IV/3

Отац моје аке, мој прадеда Драгослав Ристић, као млади активиста на Машинском
фалултету у једној рацији 1941. године ухапшен је од стране нациста и отеран је у логор

на Бањици. Потом је након пола године ио депортован у Немачку у радни логор у
Нирн ергу. У периоду од четири године, колико је трајало његово заточеништво, у
логору је упознао своју удућу супругу Љерку, са којом је у логорашким данима до ио

ћерку Јелену Ристић, рођену сестру моје аке.
У породици се никада није причало колико су им или тешки логорашки дани, јер су
прадеда и пра ака пре свега или захвални што су преживели те логорашке мучне
године. У нирн ершком логору су остали до осло ођења савезника 1945. године. Након
осло ођења вратили су се у Југославију у Београд, после путовања које је трајало четири

месеца 1945. године.

Отац мога деде, Ђура Тртица, припадао је једној од Крајишких ригада за време Другог
светског рата. Мој прадеда заједно са својом раћом учествовао је у

Народноосло одилачкој ор и против окупатора. Као веома млад прикључио се
партизанима и учествовао је у многим ор ама. Већински део провео је на Козари.
Истакао се својом ор еношћу, сло одарским духом тако да је врло рзо стекао велико
поверење команданата и тако, као врло млад постао је мајор да и године 1943. ио на
стражи у Јајцу приликом Другог заседања АВНОЈА (Антифашистичко веће народног
осло ођења Југославије). У том заседању учествовали су Јосип Броз Тито, Моша Пијаде,
Јосип Видмар и Едвард Кардељ, као и иза рани делегати из свих крајева Југославије.

Михаило То оровић IV/2

Веома сам поносан што сам потомак до рих, честитих и хуманих људи који су
несе ично помагали другима и сами или део наше историје. Током вишегодишње
ор е против фашизма већина моје род ине ила је укључена у ор у за осло ођење

наше земље. Мој прадеда, деда моје мајке Чедомир Јелић, у то време је ио млади
скојевац, орац партизан. До ар пријатељ му је ио млади орац Мика Митровић Јарац.
Често је оравио у њиховој кући. Заједно су ишли из ор е у ор у. Нажалост, Мика је у

ор и око Шапца погинуо у јулу 1941. године. Постхумно је проглашен за народног
хероја.

И моја пра ака, ака моје маме Зага, за време рата ила је млада скојевка и партизански
курир. Пошто су њене старије рођаке иле у партизанима, она је често ишла да им носи

храну и топлу одећу као и о авештења о догађајима у месту. Она је то чинила врло
смело и хра ро да се ми данас дивимо том подвигу.

У мушком оделу, са огромном кантом за млеко пуној хране и одеће за партизане, често
и ила пресретана од немачких патрола. На срећу, никада је нису угрозили јер су
вероватно мислили да је то неки сељачић који иде да музе краве.

ПРЕЦИ УЧЕНИКА У ДРУГОМ 35
СВЕТСКОМ РАТУ

Не чуди нас њена хра рост јер је таква по угледу на свога оца који је препешачио
стотине километара, учествовао у про оју Солунског фронта и ор и на Kајмакчалану.

Преко Бизерте, Француске и Намчке исцрпљен, али срећан, вратио се у своју Ср ију.
Трудићу се да са поносом носим име и гене својих предака.

Тања Дра ојловић IV/2

Учешће породице мога деде по мајци Вукадина Вујисића има значајну улогу у НОБ од
1941. до 1945. године. Брат Душан (1921 - 2015) је 1940. године позван на одслужење

војног рока после завршене гимназије у Приштини.
Kао војник Ђачке чете учествовао је 1941. у рату против Немачке која је окупирала
Југославију. Немци су тада заро или велики део југословенске војске, а међу њима и
Ђачку чету. Деда Душан, као и цела та чета одведени су у Немачку у логор. То су или

радни логори где су преко дана радили код немачких сељака и у фа рикама уместо
немачких радника који су послати као војници у Русију, а увече су враћани у логоре.

Деда Душан је имао срећу да је радио на једном пољопривредном до ру у Источној
Немачкој и имао је до рог газду. Он је тамо провео 4 године, а за све то време његова

породица није ништа знала о њему. Пред сам крај рата стигла је наред а да све
логораше тре а стрељати, али је његов газда Јосеф то сазнао и рекао му је да те ноћи
мора да по егне како и се спасио, што је он и урадио и тако се 1945. године вратио у

родну Kосовску Митровицу где је касније завршио правни факултет.

Други рат мога деде, Радован (1927 - 1943), припадао је организацији СKОЈ, чији је
задатак ио ор а против окупатора, Немачке и Италије. Радован је у току ноћи одведен
у затвор у Kосовску Митровицу, који је ио под контролом Немаца, и тамо је по каснијим
сазнањима 1943. год. стрељан. Никада се није сазнало где му је гро . Породица је до ила

за њега једино Споменицу за заслуге у ор и против фашизма.

Дедин ујак Божо Милетић (1907-1943), као правник-адвокат 1941. године укључио се у
НОБ и као факултетски о разован постао је комесар Треће пролетерске ригаде.
Погинуо је 1943. године и проглашен је за народног херпја.

Божова супруга Бојана (1914-1942), ујна мога деде, такође је ила члан KПЈ и желела је да
се прикључи ор и против окупатора. Оставља два мала сина на чување мојој пра а и
и у покушају да ступи у партизанску јединицу у Шарпланински одред, код Гњилана су је
са групом комуниста у или шиптарски андити и италијански војници. Такође су стриц
и стрина мога деде Милан и Латинка Вујисић или учесници НОБ-а. С о зором на то да

је Милан ио на служ и у Шавнику, ступили су у партизанску јединицу 1942. год. и
орили се до краја рата 1945. године. Милан је пензионисан као мајор ЈНА. Мој деда није
учествовао у рату, јер је тада ио мали , али је зато до ио Златни орден рада СФРЈ, јер је

знатно допринео својим знањем и залагањем као дипл.економиста у о ласти црне
металургије.

36 НАШИ УЧЕНИЦИ

Слава у Без крсника нема славе. Зато се славски
мојој кући колач увек налази на столу поред славске
свијеће.
Ја сам Марко, рођен сам и одрастао у
прелијепом граду који се налази на улазу у У 12 сати се пали свијећа, тада мој ђед са
Бококоторски залив, Херцег Новом. осталим свештенством реже крсни колач и
кади кућу. Ми као унуци учествујемо у
Рођен сам у свештеничкој породици гдје је резању колача.
слава нешто посе но за ту породицу. Слава
мога ђеда је Свети Алемпије Столпник која се Kад се очита Оченаш, тада сви остали
прославља 9. децем ра у вријеме ожићног гости сједну и почиње ручак.
поста.
Прво се служи предјело које се састоји од
Од малена сам ишчекивао тај дан, као и хо отнице на салату, сланих сардела и
цијела породица, и цјелокупно свештенство са разноразних салата. Затим се служи ри ља
мојим ђедом. чор а. Kада се стави родет на тањире,
тада кум и домаћин устају и ломе крсник.
Данима се спремала ри а као и сви морски
плодови. Још те мирисе осјећам у свом носу. Домаћица доноси оцун црног вина који
Прво и се почела спремати хо отница, затим је прекривен наранџом. Kада се крсник
преломи, домаћица га реже и послужује
акалар и родет. госте њиме. Kуму дарује наранџу са оцуна
и ручак се наставља. Увјек их радо чекао
За те специјалитете заиста мораш ити
мајстор да све испадне онако како тре а. акалар и лигње које су прелијепо
спремљени.
На Светог Алемпија ујутро се одржи литургија
и лагано гости почињу да пристижу у дом мога Оног тренутка када и се кренуле
ђеде. износити аклава и посна торта, знао их
да се лижи крај ручка.
Уочи славе ака умеси крсник, славски колач,
који украси печатима који представљају Kада гости оду, почиње припрема за
хришћанску вјеру, са словима ИС ХС НИ KА што вечеру. Вечера почиње у 19 сати и
значи Исус Христос по јеђује. Она на њега редослед служења је исти као и за ручак. Уз
стави птицу која сим олише мир породичног ри у се служи домаће ијело и црно вино.
гнијезда и голу а који представља Светог Духа,
грожђе и уре за родну годину и књигу која се Гости остају до касних вечерњих сати. У
односи највише на нас школарце, јер поноћ се свијећа гаси са комадом крсника
сим олише знање. и то о иљежава крај крсне славе.

Сви ти о ичаји и сви ти дани остали су у
мени урезани да наставим ту традицију.

Марко Мазић II/1

ЕПА ТРОУГАО 37

ЕПА ТРОУГАО

Снежана Василијевић
Марија Шће ановић
Анђела О реновић

KОЛИКО ТИ ЈЕ ЗНАЊЕ СТЕЧЕНО У НАШОЈ ШКОЛИ
ПОМОГЛО У СТУДИРАЊУ?!

Приступ професора и навођење примера, пракса, секције,
семинари, све то утиче на наш из ор жељене професије.

СНЕЖАНА ДА ЛИ СЕ ДРУЖИШ СА ДРУГОВИМА ИЗ ЕПА ШКОЛЕ?
ВАСИЛИЈЕВИЋ
Чујем се са неким друговима, размењујемо знање у истој
дипломирани правник о ласти, а једну другарицу сам окумила.

О СНЕЖАНИ: KОЈЕ ИСКУСТВО СТЕЧЕНО У НАШОЈ ШКОЛИ СМАТРАШ
ДРАГОЦЕНИМ?
Снежана Василијевић ри а а рвој
енерацији на их ученика који су ре 10 Животно искуство, поверење, савети...
о ина ма урирали. Снежана је ос ала
верна својој ЕПА коли, ре овно нас KОЈЕ ПРЕДНОСТИ ПО ТВОМ МИШЉЕЊУ ОБЕЗБЕЂУЈЕ
осећује и ра и на ра . Ди ломирани ШКОЛОВАЊЕ У НАШОЈ ШКОЛИ?
је равник и ра и у Врховном касационом
су у. Професори су увек или креативни и оригинални, посвећивали
су пажњу и раде са сваким учеником подједнако како у стручним
ПОРУКА ЗА БУДУЋЕ УЧЕНИКЕ: о ластима, тако и на приватним пољима (решавање про лема,
саветовање...)
Дра о ми је о сам ила ђак ако
с ручно колек ива, очев о ДА ЛИ СУ НАСТАВНИЦИ У НАШОЈ ШКОЛИ ВИШЕ ПОСВЕЋЕНИ
УЧЕНИЦИМА?
ирек ора, рофесора, ка ровске
служ е, као и о ез еђења. Познајем Професори су и више него што тре а или посвећени мојој
мно е ученике који су охађали на у генерацији. Поносна сам ученица прве генерације. Трудили су
сре њу колу и ос али су а вока и, се максимално да нас науче како теоријском знању, тако и
служ еници у равосуђу, практичном.
минис арс ву уну ра њих ослова,

ре узе ници...
МОЈ СЛОГАН ЈЕ: У и и колу ЕПА и

осао е си урно чека.

KОЛИКО ТИ ЈЕ ЗНАЊЕ СТЕЧЕНО У НАШОЈ ШКОЛИ АНЂЕЛА
ПОМОГЛО У СТУДИРАЊУ?! ОБРЕНОВИЋ

Знање стечено у ЕПА школи доста ми је допринело у из ору студент правног
факултета. У ЕПА школу сам дошла у другој години на правни факултета
смер и након неколико месеци сам закључила да ме право јако
занима. Све што смо учили на правним предметима у школи О АНЂЕЛИ:
доста ми је олакшало учење неких предмета на факултету, а
највише Увод у право. Анђела О реновић је с у ен ру е
о ине Правно факул е а
ДА ЛИ СЕ ДРУЖИШ СА ДРУГОВИМА ИЗ ЕПА ШКОЛЕ? Универзи е а у Бео ра у на уџе у.
Ус е ан је с у ен , ре овно аје
Да, две моје нај оље другарице су такође ишле у ЕПА школу. ис и е. На у колу завр ила је 2018.
Kатарина је ишла са мном на правни смер, а Тамара на о ине, са о личним ус ехом и охвалама.
туристички. Разре ни с аре ина јој је ила
нас авница Јелена Јак ић.
KОЈЕ ИСКУСТВО СТЕЧЕНО У НАШОЈ ШКОЛИ СМАТРАШ
ДРАГОЦЕНИМ? ПОРУКА ЗА БУДУЋЕ УЧЕНИКЕ:

Сматрам да су сва искуства која сам стекла у школи драгоцена. Не После ње о желим а кажем
бих могла да издвојим само једно. Имали смо много ваннаставних у ућим ученицима је а ће у ову колу
активност, а професори су нас учили практичним знањима, не олази и са осмехом. Поре о ромно
само теоријским, а то ретко у којим школама раде.
знања које ће с ећи, с ећи ће и мно о
KОЈЕ ПРЕДНОСТИ ПО ТВОМ МИШЉЕЊУ ОБЕЗБЕЂУЈЕ рија еља. Школа ће вам омоћи а
ШКОЛОВАЊЕ У НАШОЈ ШКОЛИ?
крене е равим у ем и о лучи е се
Школовањем у ЕПА школи, као што сам већ рекла, стећи ћете чиме ће е се ави и у живо у. 
практична знања, имаћете ваннаставне активности, професори
ће се трудити да вам помогну у савладавању градива и сваком
ученику ће се посветити у потпуности, сваки ученик има право
да изнесе своје мишљење и своје ставове. Школа се труди да
ученике што оље спреми за даљи живот и
даље о разовање.

ДА ЛИ СУ НАСТАВНИЦИ У НАШОЈ ШКОЛИ ВИШЕ ПОСВЕЋЕНИ
УЧЕНИЦИМА?

Да, сматрам да је то и најзначајније у школи. Наставници су у
потпуности посвећени сваком ученику. Олакшаће учење
градива, труде се да што оље о јасне и што више помогну.
Поред тога, нај итније је то да су професори ту да помогну
уколико имамо ило каквих про лема, ез о зира да ли се тичу
градива или не.

МАРИЈА KОЛИКО ТИ ЈЕ ЗНАЊЕ СТЕЧЕНО У НАШОЈ ШКОЛИ
ШЋЕПАНОВИЋ ПОМОГЛО У СТУДИРАЊУ?!

студент економског Око из ора факултета сам чак више разговарала са
факултета професорима у школи него са својим родитељима. Одређени
професори су ми на адекватан начин помогли да се усмерим
О МАРИЈИ: на ода рани факултет и помогли су ми да остварим први свој
мали корак, а то је уџет и на томе им ескрајно хвала.
Марија Шће ановић је завр ила на у
колу ре о ину ана. Била је о личан ДА ЛИ СЕ ДРУЖИШ СА ДРУГОВИМА ИЗ ЕПА ШКОЛЕ?

ученик, учес вовала је у ваннас авним Нажалост сла о, јер су нас о авезе развојиле.
ак ивнос има, осе но се ис акла као
новинар у на ем ЕПА ласу. Са а је KОЈЕ ИСКУСТВО СТЕЧЕНО У НАШОЈ ШКОЛИ СМАТРАШ
с у ен на Економском факул е у ДРАГОЦЕНИМ?
Универзи е а у Бео ра у и на
Најлепша искуства која ћу памтити из наше школе су разне
уџе у је. конференције које смо организовали, јер су ми оне помогле да
откријем своје скривене таленте за јавни наступ и организацију.
ПОРУКА ЗА БУДУЋЕ УЧЕНИКЕ:
KОЈЕ ПРЕДНОСТИ ПО ТВОМ МИШЉЕЊУ ОБЕЗБЕЂУЈЕ
Ако жели е а с екне е мно о ШКОЛОВАЊЕ У НАШОЈ ШКОЛИ?
искус ва и корисно знања, у и и е се
у на у колу! Велика предност наше школе је што постоји само једна смена и
Ја сам ила смер економски ехничар, што школа почиње у пола 9, потом рад у малим групама и што
али з о савремено о а ре оручила смо стално или активни на настави у виду
презентација и никада није ило монотоно, јер је увек ило
их ИТ смер :) за авно и, наравно, стекла сам много знања у нашој школи,
поговото из историје.

ДА ЛИ СУ НАСТАВНИЦИ У НАШОЈ ШКОЛИ ВИШЕ ПОСВЕЋЕНИ
УЧЕНИЦИМА?

Јесу, рад је у малим групама и професор, за разлику од
наставника из државних школа, могу оље нас ученике да
упознају, могли смо са њима и да разговарамо о про лемима
који нас муче и да нам помогну у вези с градивом и да се на
прави начин посвете сваком понаосо .

ЕПА ле о ис

42 ЕПА ЖИВОТ - СЕПТЕМБАР

Јутарње ИКТ вести

Друштво за информатику Ср ије и Удружење за
електронске комуникације и Информационо
друштво Привредне коморе Ср ије
организовали су Јутарње ИТ новости
у четвртак, 5. септем ра 2019. Том приликом
представљена су актуелна дешавања у
иновацији знања и популарисању најновијих
информационих технологија и њихових
примена у Репу лици Ср ији. Скупу су
присуствовали ученици првог разреда Школе
ЕПА са својом наставницом Бојаном
Сатарић. 

ОТВОРИЛИ СМО СЕЗОНУ ЈАВНИХ
ЧАСОВА – ПРВАЦИ СУ ПРОВЕЛИ
ЧАС СА НАСТАВНИЦОМ БОЈАНОМ
САТАРИЋ У МУЗЕЈУ НАУКЕ И
ТЕХНИКЕ!

ЕПА спортски дан

Спортски дан на Ади неизоставан је део
септем арског плана рада. Тако је и ове
школске године – провели смо 12. септем ар у
дружењу и рекреацији на спортским теренима.
Ученици и наставници се тако оље упознају и
заједно промовишемо здраве стилове живота.

Деца на интернету 2

У Дому омладине смо гледали представу Деца
на ин ерне у 2. У три истините приче које су се
догодиле прошле године у Београду и другим
градовима у Ср ији, представљене су младима
највеће опасности које вре ају на интернету, на
друштвеним мрежама. Представа је оставила
јак утисак и на ученике и на наставнике, па се
дискусија о насиљу на интернету наставила и
на часовима.

ЕПА ЖИВОТ - ОКТОБАР 43

ЕПА ЖИВОТ - СЕПТЕМБАР PAGE 10

Алекса Петровић
као гост предавач

На из орном предмету Језик, медији и култура,
гостовао је Алекса Петровић, некадашњи
ученик наше школе, а садашњи студент ФПН.
Алекса има огато искуство у наступима
које је стицао као водитељ и глумац и у нашој
школи, које је пренео нашим гимназијалцима.

Матуранти у
Педагошком музеју

Ученици четвртог разреда су са наставницом
историје о ишли сталну поставку музеја као и
излож у Украсни мотиви на повезима
Хиландарских рукопискоја је приређена
поводом 800 година самосталности Српске
православне цркве.

ПОСЕТИЛИ СМО ФЕСТИВАЛ
ЗДРАВЉА У ДОМУ ВОЈСКЕ И
ПРИСУСТВОВАЛИ ТРИБИНИ
О РЕПРОДУКТИВНОМ
ЗДРАВЉУ!

Прваци у
Историјском музеју

Ученици првог разреда посетили су
Историјски музеј Ср ије. Интерактивна
излож а о последњим годинама Првог
светског рата оставила је јак утисак и на
наставнике и на ученике.

44 ЕПА ЖИВОТ - ОКТОБАР

ЕПА ЖИВОТ - ОКТОБАР PAGE 10

Прослависли смо
Пупинов рођендан

Веће природних наука организовало је
прославу Пупиновог рођендана. Ученици и
наставници гледали су филм Пу ка све лос и
и тако о ележили Пупинов рођендан и
Национални дан давања (НДД).

Kарта за пројекцију филма ила је потврда о
слању смс-а за хуманитарну акцију НДД.
Ученици су пажљиво пратили филм и научили
нешто ново о Пупиновом животу.

НА ЧАСОВИМА ОДЕЉЕНСКЕ
ЗАЈЕДНИЦЕ РАДИОНИЦОМ ШТА
ЈЕ МЕНТАЛНО ЗДРАВЉЕ И КАКО О
ЊЕМУ БРИНУТИ ОБЕЛЕЖИЛИ
СМО СВЕТСКИ ДАН МЕНТАЛНОГ
ЗДРАВЉА. 

Јавни час на Новом

гро љу

У понедељак, 21. окто ра 2019. око подна, по
сунчаном времену, сви ученици првог
разреда посетили су Гро ље осло одилаца
Београда поводом 75-годишњице
осло ођења наше престонице у Другом
светском рату.
Ово је десета генерација наших првака која
одлази на ово гро ље, упознаје се са
херојском ор ом наших ораца и
црвеноармејаца који су осло ађали Београд
пре 75 година.

ПАРЛАМЕНТАРЦИ СУ ОРГАНИЗОВАЛИ
ХУМАНИТАРНУ АКЦИЈУ ЗА ДЕЦУ ИЗ
СВРАТИШТА И МАЛИШАНИМА ДАРОВАЛИ
ШКОЛСКИ ПРИБОР

45

пројекат

800 ГОДИНА
САМОСТАЛНОСТИ
СРПСКЕ
ПРАВОСЛАВНЕ
ЦРКВЕ

фо о раф: Марко Мазић II/1

46

ЗАЈЕДНИЧКИ ПРОЈЕКАТ
НАСТАВНИЦА ЉИЉАНЕ ПАЊКОВИЋ
И АЛЕКСАНДРЕ ЗИРОЈЕВИЋ

Наставнице Љиљана Пањковић и Марко Мазић је ученик другог разреда
Александра Зиројевић о ележиле су са смера правни техничар. Камером и
ученицима значајан ју илеј, осам векова фотографијом се ави две године.
Српске православне цркве.
За нашу излож у снимио је фотографије
Пројекат је о ухватио излож у о дугом српских цркава и манастира, уметничких
трајању СПЦ и пано са речником предмета и драгоцености.
православних појмова који су или
постављени у ходницима наше школе да Пано са речником појмова везаних за
православље и њиховим значењем на
уду доступни свима. занимљив начин су осмислили и
направили ученици првог и другог
Излож а фотографија ученика Марка разреда.
Мазића посвећена је сим олима
православне духовности, вере и цркве.

47

После 1204. године седиште
византијског цара и цариградског
патријарха налазило се у Никеји.
Свети Сава се запутио у Никеју с
мисијом да црквени положај српских
земаља доведе у склад са државном
самосталношћу и политичким
положајем.
Као резултат преговора основана је у
Ср ији аутокефална архиепископија
чији је архиепископ иран и
посвећиван у земљи.
За првог архиепископа је 1219. године у
Никеји постављен и посвећен сам
Свети Сава, рат српског краља
Стефана Првовенчаног (1217—1228).

48 ЕПА ЖИВОТ - НОВЕМБАР

На Сло одној зони
десети пут

Ове године смо десети ју иларни пут посетили
Међународни филмски фестивал Сло одна зона.
На пројекцијама за средњошколце гледали смо
два филма награђивана на најзначајнијим
светским фестивалима у Берлину, Kану, Сарајеву.

Уживали смо у нео ичној француско
италијанској причи Селфи и у изузетном
француском играном филму Девојка о 100 кила.

У ПОНЕДЕЉАК, 25. НОВЕМБРА, НАШУ
ШКОЛУ СУ ПОСЕТИЛИ ЧЛАНОВИ
ВОЈСКЕ СРБИЈЕ И МАТУРАНТИМА
ОДРЖАЛИ ПРЕДАВАЊЕ О ОДБРАНИ
НАШЕ ЗЕМЉЕ У СЛУЧАЈУ ДА ЈЕ
НАПАДНЕ СПОЉНИ ИЛИ УНУТРАШЊИ
НЕПРИЈАТЕЉ

ЕПА у Бајракли џамији

Сваког 16. новем ра у свету се о ележава
Међународни дан толеранције.

Чланови ЕПА Тима за ор у против насиља,
занемаривања и дискриминације о ележили
су овај значајан датум посетом јединој

еоградској џамији - Бајракли џамији.
Наставнице Нела Ранковић, Наташа Kурилић
Ђурић, Љиљана Пањковић и Маја
Милосављевић и ученици другог и четвртог
разреда провели су један школски час у
занимљивом разговору са главним имамом
Бајракли џамије Рамаданом еф Мехмедијем.

НАШИ УЧЕНИЦИ УЧЕСТВОВАЛИ СУ
НА ТАКМИЧЕЊУ ДАБАР


Click to View FlipBook Version
Previous Book
OBTE 7
Next Book
2020_06 Pag Krant