The words you are searching are inside this book. To get more targeted content, please make full-text search by clicking here.

Likovni i literarni radovi učenika OŠ "Isa Bajić" iz Kule

Discover the best professional documents and content resources in AnyFlip Document Base.
Search
Published by va.lja92, 2019-11-30 12:10:01

UČITELJI SU VAŽNI

Likovni i literarni radovi učenika OŠ "Isa Bajić" iz Kule

УЧИТЕЉИ СУ ВАЖНИ

Моја учитељица
Да сам наставник

ОШ „Иса Бајић“ Кула
Спектар 2019.

МОЈА УЧИТЕЉИЦА

У одељењу нас је било двадесет четворо: 12 дечака и 12 девојчица. Наша
учитељица се зове Наталија и била је са нама од првог дана школе. Нисам се радовала
поласку у школу, али то се већ првог дана променило.

Моја учитељица је витка и висока, има тамну косу и дивне крупне црне очи. Увек
је лепо обучена и дотерана. Када уђе у учионицу сви увек прво видимо њен осмех. Увек је
добре воље. Никада јој није било тешко да уради било шта, увек се трудила да сваког од
нас разуме, а и да ми разумемо шта она говори. Све што смо учили, учили смо и кроз игру
и практичне примере. Тако нам ниједан задатак није била препрека све смо брже и лакше
научили. Баш због тога, контролни задаци нису били тешки. Иако учитељица није давала
баш лаке задатке, сви смо добијали четворке и петице, а ако би неко добио лошију оцену,
учитељица би после часа попричала са њим, и онда би са тим учеником мало више радила,
док не би поправио оцену. Нешто што је било смешно и забавно у мом одељењу, било је
то да смо у току четири године смишљали шале и вицеве и сећам се да је учитељица то
бележила у једну свеску. Некад смо знали и да претерамо, једном смо сломили лустер у
учионици, тад смо били други разред. У четвртом разреду смо сломили прозор.
Учитељица је толико била љута на нас да је свима дала ,,дупли домаћи“, тако га је она
звала. Увек је прихватала наше захтеве, као што смо тражили да на математици идемо
напоље, али и ми смо морали њу да слушамо када нешто тражи од нас.

Било је лепо дружити се са нашом учитељицом 4 године. Сваком ђаку бих
пожелела учитељицу као што је наша. Добра, фина, паметна, весела и лепа. Уз њу сам
заволела школу и сваки дан са њом био је бајка.

Ивана Девић 7/4

ОШ „Иса Бајић“

Кула

ДА САМ НАСТАВНИК

Понекад се запитам како је то бити наставник и предавати ученицима. Да сам ја
наставник, била бих разредни старешина и предавала бих математику.

Децу не бих учила само градиву, већ и неким животним стварима. Научила бих их
дисциплини, не зато што сам строга, већ сматрам да деца треба да знају неки ред и да
имају своје границе. Кад се палимо, палимо се, али кад се учи нешто ново, онда се слуша.
Сваки пут кад би нешто добро урадили, наградила бих их оценом или плусем. Увек ћу
изаћи у сусрет ученицима који су то заслужили. Волела бих да ме деца сматрају својим
пријатељем и да могу да ми се обрате за било шта. На часу би наравно било што више
групних радова јер, мислим да би се деца која се иначе не друже, тако склопила нова
пријатељства. Када би се неки ученици посвађали, пустила бих их да прво обоје кажу шта
се десило и шта им смета код овог другог. То бих урадила зато што свака прича има две
стране.

Све у свему посао наставника је јако тежак, а пошто сам још увек дете могу само да
маштам о томе.

Лана Поповић 6/3

ОШ „Иса Бајић“

Кула

ДА САМ ЈА НАСТАВНИК

Да сам ја наставник, деци не бих давао много задатака за домаћи рад. Деци бих свој
предмет предавао на најлепши могући начин. Ако би ученици били мирни и послушни на
часу, остало би нам мало времена па би ученици могли да причају у учионици и можда
некад да понове градиво за следећи час. Ако би свако од ученика урадио контролни за
најбољу оцену коју жели, може да добије, један час слободно. Сваки час пред тест бих се
трудио да сваком ученику помогнем ако му лекција не иде. Допунске би биле редовне и на
њих би позивао ученике који не разумеју лекције или нису били у школи па су пропустили
лекцију. Проблематичне ученике бих уписивао у своју свеску и ако опет буду
проблематични уписао бих их у дневник. Лекције бих показивао на презентацијама и
занимљивим видео снимцима везаним за час. Дозвољавао бих ученицима да они оцене
моје предавање и ако им се нешто не свиђа око мог предавања да ми кажу. Ученици би
скупљали плусеве пред контролни и ако ученик погреши на тесту, плусеви би могли да му
повећају оцену. Ако би неко лоше урадио контролни, имао би прилику да поправи оцену и
та лоша оцена не би била уписана у дневник већ само поправљена.

Вук Рајчевић 7/3

ОШ „Иса Бајић“

Кула



Моја Учитељица

Не знам за остале, али је бих јако желела да се вратим код моје учитељице... Све је било
лепше, све је било лакше. Једноставно, начин на који је она причала, и начин на који нам
је она помагала да савладамо градиво је био посебан...

Ја не знам одакле да почнем, ја сам јако срећна што сам била баш код те учитељице и само
желим да кажем хвала. Једно ооогромно хвала. Хвала за све. Хвала за све успомене које смо
имали, наравно сви као одељење. Никада нећу заборавити дан када смо разбили прозор... И да,
неко ће можда рећи да то и није баш најбоља успомена, али за мене јесте. Ја сам убеђена да
цело одељење жели да се врати у прошлост и проведе више времена са нашом учитељицом.
Она је просто најбоља. Увек се трудила да све покаже на некако спонтан, али у исто време и
занимљив а и забаван начин. Увек је давала све од себе да будемо срећни и покушала је да нас
орасположи и да реши све проблеме који су се десили.. Она нам је била на неки начин чак и
као друга мама. Барем сам је ја доживљавала тако, а сигурна сам да је и остатак одељења
осећао исто. Сећам се, био је то задњи дан четвртог разреда, сви су славили, али доста нас је
плакало, јер ће нас раздвојити од учитељице. То је био један од најтужнијих тренутака у мом
живота. Трудим се да заборавим све тужне тренутке, и упамтим само оне најбитније,
најсрећније. Али не, то је просто неизводљиво. Ја ћу запамтити сваки тренутак који сам
провела са учитељицом. Било је то само четири године, знам, звучи као много, али није, то је
прошло јако, јако брзо. А сада пети, шести разред су прошли јако споро. Ја не знам зашто је то
тако. Сада чак ни немам пуно времена да посетим учитељицу, поготово не сада, у седмом
разреду. Тек је почетак школе, али већ имамо много обавеза. Срећна сам само зато што и мој
брат иде код исте учитељице,и знам да је и њему лепо и да ће и њему она улепшати живот.
Ја ово пишем са сузама, али ја стварно само желим да кажем једно оогроомно хвала
учитељици, она ме је променила, направила је од мене бољу особу, једноставно поправила ми
је и улепшала детињство. Волим је пуно и много ми недостаје :( <3

Ана Вуковић 7/4

ОШ „Иса Бајић“

Кула

ДА САМ ЈА НАСТАВНИК...

Одувек ме је занимало како је то наставницима са нама децом, мора да је хаос. Понекад се
замислим и питам се како би било да сам ја наставник.

Кад бих ја била наставник, била бих као моја наставница српског, Валентина Мујичић.
Моја наставница Валентина је увек организована, и увек спремна,ЗА СВЕ! И ја бих
стално, као она, правила неке пројекте и смишљала занимљиве часове јер ја то обожавам.
Нисам неки љубитељ наше граматике, па бих ја предавала само књижевност, ако је то
могуће. Мислим да не бих била толико строга наставница, већ бих само претила са
проверама и онда када стварно видим да је доста, онда дам блиц. Мислим да то није
толико строго. Књижевност обожавам и јако волим кад је нешто добро организовано,
обожавам да пишем саставе, што се да приметити,и јако волим љубавна дела. Тако да би
се код мене на часовима што чешће и што детаљније радила љубавна дела,да то
ученицима остане у памћењу.Волела бих када би могли да науче што више песмица
напамет да им и то остане у сећању јер им је то неопходно за завршни испит. По мом
искреном мишљењу мислим да је јако тешко бити наставник или наставница,уцитељица
или професор,и ја им се дивим.

Мислим да нико од нас деце не зна како то тачно изгледа посао наставника и да ћемо то
сазнати ако будемо ишли тим стопама,али ја сам изабрала тотално други пут, иако бих
јако волела да знам како је то тачно бити наставник.

Ана Драгић 7/4

ОШ „Иса Бајић“

Кула



Моја учитељица

Било је то давно пре седам година . Мала Анастасија је била узбуђена, једва чекала свој
први дан школе, много радознала .

Њен топао осмех и глас нам је пожелео добродошлицу . Све нас је пригрлила тог дана .
Полако смо упијали све што нам је рекла , почели смо од слова А од броја један и од тога
шта је жива а шта нежива природа . Увела нас је у свет школе . Друга мајка који су први
кораци знања и школовања направљени уз њу . Много тога смо научили . И оцене су
пристизале понекад је било четворки , тројки али на крају је више било оних добрих .
Научила нас је да праштамо , да волимо , помажемо , пре свега да будемо добри људи .
Њено стрпљење и толеранција су нас учили . Знала нам је сваку ману и врлину. Својом
вољом нас је водила кроз те четири године . Сећам се свега . Као да је било јуче , године
су веома брзо прошле . Наш ослонац и наша подршка , помоћ уз коју смо прегурали све
препреке . Била је добар пријатељ . Благи поглед је красио моју учитељицу . Културна ,
мирна , тиха , правична . И до данас је веома ценим као особу и учитеља . Имала је кратку
плаву косу са шишкама . Носила је наочаре , који је целокупан утисак употпунио . Била је
мала и ситна жена са искуством .

Заувек ћу памтити прве и последње дане са учитељицом , нећу је заборавати . Са
осмехом ћу јој сваки пут прићи .

Анастасија Рађеновић 7/4

ОШ „Иса Бајић“

Кула

ДА САМ ЈА НАСТАВНИК...
Да сам ја наставник био бих јако строг.
Давао бих провере сваке недеље тако да би учење код мене било обавезно.
Вероватно би ме ученици мрзели јер сам јако строг, али би ме, можда, неки и волели.
Када бих био наставник, предавао бих историју.
И то је моја прича о мени као наставнику.

Винету Јусуфи 7/4
ОШ „Иса Бајић“
Кула



,,Да сам ја наставик“

Стално сам се питао како је то бити наставник. Како је то тежак посао и како увек треба
причати са децом када се не осећају најбоље. Ја себе видим као наставник математике.
Толерисао бих ненаучену лекцију, али бих очекивао да се ученик следећи час јави сам да
одговара. Код мене би били ред и дисциплина, не зато што сам наводно строг, већ зато
што се тако постижу најбољи резултати. Увек бих имао десетак минута да попричам са
ученицима као што је и наш наставник математике. Код њега је било смеха и радости и
увек би се шалио са нама. Код мене би требало марљиво да се ради целе године, а не да се
активирају на крају године. Уз марљив рад и причање са децом они израсту у велике људе.
Уопште није немогуће увести ово у праксу у сваком предмету. Мислим да би уродило
плодом. И било би нам лакше, да израстемо у боље људе. Спремне да се носимо са
препрекама.

Вукашин Ћосић 7/4

ОШ „Иса Бајић“

Кула



Да сам ја наставник

Има код нас деце пуно ствари које нам нису јасне, па зато постоји школа. У школи постоје
наставници који нам то објшњавају, али много деце би хтело да они то раде другачије,
тако и ја.

Да сам ја наставник, много тога бих променио. Не бих био пуно строг наставник,али не и
превише благ јер када бих био пуно благ ученици би се опустили. Као строгог наставника
деца ме не би волела. Покушавао бих да објасним неку лекцију најбоље што могу. У
школи се стиче знање за цео живот, учимо да постанемо прави људи. Да сам наставник,
покушао бих да мало смањим тежину торби деце, тако што бих им дао план и за сваки дан
само да носе одређене књиге. Не бих толико давао контролних задатака, више би било
усмених одговарања. А када бих дао контролни, саставио бих питања по нивоима да свако
дете може да бира за коју оцену жели да добије задатке. Када би се добила лоша оцена, из
контролног задатка дао бих да се та оцена поправи. Не бих кажњавао децу уписама или
лошим оценама чим нешто ураде, већ бих им скретао пажњу на кућни ред школе.

Има још пуно ствари које бих радио да сам наставник, али рад са децом је доста тежак.

Данило Кековић 7/3

ОШ „Иса Бајић“

Кула

МОЈА УЧИТЕЉИЦА

Почела је нова школска година .На излазу из школе угледао сам групу првака.Сетио сам
се свог поласка у први разред. Питао сам се каква ће бити моја учитељица.

Сећам се да сам угледао насмејану, лепо обучену младу учитељицу црне косе. Пожелео
сам да је то моја учитељица. Обрадовао сам се када је прочитала моје име.Од тада она је за
мене постала посебна особа којој сам се дивио. Осећао сам сигурност јер ме је подржавала
и храбрила да имам боље оцене. Њене црне очи пратиле су наш рад. Што сам је више
упознавао схватио сам да је правична. Научила нас је да будемо вредни,одговорни и
радознали, а посебно је ценила кад помажемо једни другима. Сећам се да смо били
немирни. Она је знала како да нас смири. Мене би растужио њен озбиљан израз лица и
нерасположење. Ипак би нам опростила наше грешке и била упорна да нас што више
научи.

И данас, када се сетим своје учитељице поносан сам што ме је баш она припремила за
више разреде.

Дрио Омеровић 6/3

ОШ „Иса Бајић“

Кула



Да сам ја наставник...

Многи кажу да је бити наставник један од најтежих послова.Сва та галама, подучавање и
васпитавање деце је велики изазов.
Да сам ја наставник, многе ствари би се промениле. Моји часови не би била бескрајна
прича која успава сваког ученика и учини да му мисли одлете далеко од учионице.
Користио бих занимљиве технике и сликовит приказ лекција. Не бих задавао превише
домаћих задатака које ученици углавном раде на одморима или на другим часовима.
Акивни ученици који учествују у настави били би награђени. Код мене се не би училе
напорне дефиниције које још више збуњују и отежавају лекцију.Трудио бих се да ученици
што више науче са часа, а не да троше време читајући лекцију коју неће запамтити. Ако би
било икако могуће, часови би се одржавали када би време то дозволило. На часовима се не
би много писало, али бих ја постављао питања ученицима у току предавања. Одговарало
би се својим речима.
Моји најважнији циљеви били би да деца на мојим часовима изађу са неким знањем, а не
да уче дан пред проверу, а онда градиво забораве за пар дана.

Димитрије Бублић 7/4
ОШ „Иса Бајић“
Кула

MOJA УЧИТЕЉИЦА

Када одрастемо најлепши утисак у нашим животима остављају први школски
дани. Некима то остане као лепа успомена , а неки и не воле да се враћају на тај период
живота . Ја ћу тај период свакако памтити уз дивну учитељицу која ми је била као “друга
мама”.

Увек брижна, са бисерним осмехом, још од првог дана мог доласка у школу и
почетка једне прилично занимљиве авантуре . Приликом мог досељавања у Кулу било ми
је све ново и била сам прилично забринута како ће учитељица и друштво да ме прихвате ,
али те стрепње уз њу су, наравно, брзо нестале. Осећала сам се као пожељан гост у
њиховој породици . Када год сам осетила неко разочарење њен само један осмех ми је дао
снагу и вољу за повратком . Увек пуна идеја , са предивном дугом црном косом косом,
увек дотерана, била је кад год је требало ту за нас . Она нам је помогла да започнемо
градити нашу зграду знања , иако је било потребно да изградимо још много таквих зграда
она је учинила да та зграда буде најлепша . Захваљујући њеној смирености и стрпљењу,
показали су се наши добри резултати . У почетку то су били само цветићи и срцуленца
која су се после претворила у праве и јаке петице . Наравно дешавала се ту и по нека
тројкица , четворкица па некима и двојкица, али била је сигурна да ми можемо боље и
била је спремна да вежба са нама како бисмо то поправили . Никада , ни једног тренутка
није показала умор или тугу на свом лицу . Када год смо” пали” она нам је пружила своју
нежну руку да устанемо . Уз њу наше сузе од повреда претварале су се у осмех . У сваком
тренутку је чинила да је волим све више и више. Иако сам дошла касније у њен разред,
учинила је да моје срце направи посебно место за њу . И увек ћу се са великом тугом
сећати тренутка када је било време за наше нове победе и када је учинила све што је могла
за нас, али је морала да нас препусти у пети разред. То је за мене , као и моје другаре, био
један од најтужнијих тренутака јер смо знали да нас чека нови почетак и да више нећемо
имати прилике када ће нас она учити нечему новом. Али, то је била велика грешка, она је
још увек ту за нас, увек расположена да саслуша и посаветује.

Нико никада није у мом срцу оставио утисак као она . Иако она сада има своје нове
птичице, још увек нас памти. Иако ћемо за њу, можда, једнога дана бити само једна од
многих њених генерација, ја је никада нећу пустити из мог срца .Увек ће бити једна лепа
успомена за мене као и за друге којима је она улепшала учење.

Доротеја Тошић 7/4

ОШ „Иса Бајић“

Кула

Писмо учитељици

Учитељице хвала Вам што сте ме научили да пишем, читам и сабирам. Помагали сте ми
кад год сам урадио нешто што не треба . Били сте увек ту за мене, увек сте ме саслушали
кад год сам имао нешто да кажем и кад год сам имао неки проблем . Кад год сам се
посвађао са другом или другарицом из разреда, Ви сте увек били ту да нас помирите. Још
се сећам кад сте нам делили сваки контролни. Увек сте били насмејани и срећни кад би
нас негде водили. Сећам се сваке екскурзије са вама како смо се лепо проводили. Волео
бих да се нисмо ни растајали.
Сада вам могу рећи само једно велико: Хвала.

Иван Шевин 7/4
ОШ „Иса Бајић“

Кула



ДА САМ НАСТАВНИК

Бити наставник је јако тежак и одговоран посао јер је свако дете прича за себе и неко зна
више неко мање.

Да сам ја наставница, ја бих свако дете морала учити онолико колико је потребно за њега,
јер не зна свако дете све баш као сви, неком иде лошије, неком иде боље. Да сам
наставница, била бих строга јер је дисциплина веома важна да би науили нешто ново.Као
и сваки други наставници на часу бих учили лекције и наравно давала контролне и
блицеве, наравно било би и одговарања.Код мене би у одељењу било најажније да се сви
слажу и лепо друже и, наравно, да нема насиља. Код оцењивања бих била мало строжа. Да
сам наставница, код мене би морао редовно да се ради домаћи или би се добијали минуси
ко не уради, а ко уради плусеви. Деца би излазила на таблу и радила задатке. Мој циљ
када бих била наставница је да ученике доведем до добрих оцена, доброг успеха, неке
добре школе и најважније до доброг човека.

И ето како би код мене изгледало да сам ја наставница.Верујем да не би било баш лако јер
наставник не може бити свако.

Јелена Перовић 6/4

ОШ „Иса Бајић“

Кула

МОЈА УЧИТЕЉИЦА

Већини деце из мог старог одељења родитељи су били одсутни због посла, а ми смо
генерација којој због тешких времена, бака и дека нису ишли у школу, нисмо имали неког
да ради са нама кад се вратимо из школе, знајући то ,учитељица нам је постала друга
мајка.

Била је изузетна мајчинска фигура, много строжа од моје маме. Када смо водили
дуге разговоре, тиме је најпре желела да у њу имамо поверења, и није чекала последњи
тренутак да нас добро упозна . Са сваким учеником је имала другачији приступ . Мењала
је наш ток мисли, као и наш поглед на свет. Сваки учитељ има свој приступ при учењу ,
углавном се своди на то, да кад неко падне, да му помогну да устане и крене даље, код ње
није било тако, она није дозвољавала да паднемо. Учила нас је да увек будемо спремни ,да
верујемо у себе и у своје знање . Пре свега желела је да будемо успешни, а пут до успеха
је образовање . У њеном приступу са мном јасно ми је давала до знања чија реч је била
последња. За три године које сам са њом, желела је да се осамосталим и да развијам
креативност. За време великог одмора, стајала је на прозору зборнице, и водила рачуна о
томе да је све у реду. У једном дану имала је само две паузе и захтевала је да увек буде
обавештена о сваком нашем покрету. Када се преселила у Нови Сад, обећала нам је да ће
нам идаље бити учитељица, због тога је сваки дан, било да је поподневна, или
преподневна смена колима долазила из Новог Сада. Нажалост, после годину дана,
доживела је удес. Била је на боловању шест месеци и након тога сам имала још годину
дана да се опростим.

Сада време тако брзо пролази, дани нестају са залазећим Сунцем , а пре смо моје
одељење, учитељица и ја, као да смо могли да зауставимо време, и сви заједно да
уживамо у тренутку.

Јелена Радоњић 7/3

ОШ „Иса Бајић“

Кула



ПИСМО УЧИТЕЉИЦИ

Драга моја учитељице,

Сећам се тог првог дана школе,и срећа и туга,немир и спокој,лупање срца и знојење
дланова и твој осмех.

Осмех који радује,глас који греје и поглед који све разуме.

У школу сам кренуо раније и било ми је тешко,плакао сам данима а ти си
разумела.Разумела и научила ме да сузе заменим осмехом.За то ти неизмерно хвала.Хвала
и за сво разумевање за моје немире и несташлуке.За све научено и усмерено знање.За
подршку и критику.Ма за све ти до неба хвала,била си као члан моје велике породице.У
најболнијем тренутку мог живота твој загрљај и загрљај свих мојих другара,памтићу док
сам жив.

Ја цу памтити све,а волео бих да макар у једној области мојих интересовања остварим
успех да ти са поносом можеш рећи:“Био је мој ђак“.

Лука Ногавица 7/3

ОШ „Иса Бајић“

Кула

МОЈА УЧИТЕЉИЦА

У животу сваког детета улога учитељице је веома важна.Она оставља неизбрисив траг
који никада нећемо заборавити.

Посао сваке учитељице је племенит и врло важан посао, али и тежак.За тај посао
треба пуно бриге и стрпљења .Код сваке учитељице је најбитије стрпљење према деци.
Учитељицина љубав свим ученицима значи много. Лице учитељице мора да буде лепо,
ведро и насмејано.Њу не би требало да мрзи ништа за децу.Осмех на њеном лицу увек би
орасположило све нас.Њена брижност је као мајчинска љубав.Размишљала сам да ја
постанем учитњељица.Када бих била учитељица, деци бих подарила сву љубав овог
света.Бринула бих се за њих као да су моја деца. Када бих видела да је неко дете тужно
одмах би га орасположила.Свако дете би ми подједнако било лепо и важно.Учитељица
увек треба да буде нежна, али и некада строга. Креативна је и пуна лепих идеја.

Баш овако сам ја доживела моју учитељицу Тању. Са широким осмехом нас је све
дочекала у школи, али и испратила у даљи живот.Знам да ће ми остати у веома лепом
сећању.

Марија Крајиновић VI-3

ОШ „Иса Бајић“

Кула



ДА САМ ЈА НАСТАВНИК

Сви смо ми у једном тренутку хтели да будемо наставници. Мој омиљени предмет у
школи је физичко, па бих ја вероватно био наставник физичког. Ја као наставник бих био
благ према ђацима, али би постојале границе. Научио бих децу разним чињеницама о
спорту и дисциплинама. Предавао бих часове у природи колико би то било могуће. Увек
би се радиле неке занимације или забаван програм који би сви волели и који би мени био
занимљив за предавање. Желео бих да сви са мог часа изађу насмејани и срећни. Играли
би се спортови као: фудбал,кошарка и одбојка и дисциплине као: трчање и скок у даљ. Не
би то трајало цео час јер би се загревали и истезали да не би дошло до повреде или неког
лома. Волео бих да деца због мене заволе спорт и да схвате да је то најбоље за њих. Увек
бих био једнак према свакоме какав год да је. Желео бих да сваки ђак једва чека мој час и
да им постане навика да вежбају и живе здраво. Мој час се не би базирао само на физичко
и спорт већ би се причале разне теме и савети који су добри за њих. Кад бих био
наставник, дао бих све од себе да деца заволе школу због мене и да им никада не буде
тешко да уче али, то не би зависило само од мене.Све у свему када бих био наставник
трудио бих се да будем њихов други родитељ и пре свега друг који би им помагао и чинио
их срећним.

Милош Даниловић 7/4

ОШ „Иса Бајић“

Кула



ДА САМ ЈА НАСТАВНИК

Одувек сам волела животиње и природу и због тога бих волела да будем наставник
биологије.

Моји часови би се разликовали од часова какве имамо сада у школи. Бар једном
недељно имали бисмо час у природи и посматрали бисмо разне биљне и животињске
врсте. То би био најбољи начин да упознамо врсте које нас окружују. Осим тога покушала
бих да часове учиним занимљивијим да би деца била заинтересована. Показивала бих што
више примера како би ђацима олакшала учење нових лекција. Често бих организовала
разне акције у циљу очувања природе. Када су у питању немирна деца покушала бих да
их заинтересујем и укључим активно у наставу. За оне који, као ја, воле биологију
организовала бих секције и обиласке везане за природу.

Да сам ја наставник, мој главни циљ био би да деца заволе предмет који предајем и
схвате зашто је важно да знају зашто је тај предмет важан за њихов живот.

Мина Џомба 6/3
ОШ „Иса Бајић“

Кула

Драга учитељице,

Кренула сам у седми разред. Тек идемо непуне три недеље, па не могу да Вам кажем да је
тешко, мада верујем ће ово бити и те како изазовна година.

Већ следеће недеље имамо два контролна.Требало би да на почетку добијем добре оцене
да се касније не бих мучила да поправљам. Ви сада предајете трећацима, верујем да они
уче много лакше градиво. Волела бих да се вратим у трећи разред, да ми опет буде пуно
када бих имала пет часова, а сада редовно остајем у школи до пола два. Желим да Вам
кажем да тек сада схватам колико је лако било у нижим разредима. Било је довољно да
само једном прочитам лекцију и добила бих петицу на контролном, а сада уопште није
тако. Када сам кренула у пети разред, мислила сам да могу исто тако једном да прочитам
лекцију из историје и добићу пет, али се испоставило да треба много више рада и труда да
се уложи како би се постигли добри резултати.

Желим још да Вам кажем да мислим да сте ме извели на прави пут. Да треба редовно да
учим и да будем пристојна. Јер како сте Ви увек говорили ``Деца су огледала својих
родитеља``.

Миона Кнежић 7/3

ОШ „Иса Бајић“

Кула



MОЈА УЧИТЕЉИЦА

Упознали смо се пре четири године. Био је то 1.септембар 2013. године када смо
кренули у први разред. Тада, кад смо чврсто држали родитеље за руке и стидљиво гледали
једни у друге. Са страхом смо ушли у зграду збуњени.

Taj neжни глас учитељице нам је пожелео добродошлицу. Сузе у очима и страх су
убрзо нестали. Родитељи су убрзо отишли својим кућама, а ми смо убрзо постали једна
сложна дружина. Полако смо градили своје знање. Почели смо од „А“, од броја „1“, па
онда сабирање и одузимање. И много, много тога смо научили. Захваљујући стрпљењу,
раду и упорности наше учитељице стекли смо много знања. Наше свеске у почетку су
красили цветићи, а затим петице. Заједно смо се радовали сваком успеху. Било је и
четворки и тројки, али смо ми увек били ту једни за друге да помогнемо, да будемо све
бољи и бољи. И успели смо. Како су године пролазиле ми смо све више времена
проводили заједно. Не само у школи већ и ван ње. То наше другарство надјачало је све
страхове, па и дан данас траје. Четири године проведене са учитељицом су брзо прошле.
Научила нас је како да решавамо проблеме, да праштамо и помажемо једни другима.
Научила нас је и да се дружимо. Кад је дошло време растанка са учитељицом сузе су опет
у очима. Опет нас чека један нови почетак, нови наставници и предмети.

Знам да ће учитељица добити нове прваке, али ми ћемо целог живота памтити прве
школске дане, сваку њену реч и пажњу коју нам је пружала све ове четири године.

Немања Поповић 7/4

ОШ „Иса бајић“

Кула

''Да сам ја наставник...''

Да сам ја наставник трудио бих се да будем благ, али да научим ученике. Хтео бих да
будем сличам мојој учитељици која је била блага, али нас је научила све потребно и
корисно.

Да сам ја наставник био бих опуштенији тип наставника, ту и тамо бих се шалио, и
направио бих добре односе са ученицима. Не бих био строг, осим ако је потребно, зато
што мислим да најбоља техника за учење је у опуштеном стању. Не бих хтео да ученици
буду под стресом или под притиском. Потрудио бих се да их подучим највише у мојој
моћи, и да их спремим за ''Велики свет''. Да могу да бирам који предмет ћу да предајем
изабрао бих енглески језик или информатику. Енглески зато што засад тај предмет ми иде
најбоље зато што од малена сам волео игрице, и јако млад сам почео да играм енглеске
игрице, и то би ми олакшало предавање енглеског језика. Са друге стране информатику из
сличног разлога, због изложености рачунару од малена и учењу о њему.

Када помислим на учитеље увек се сетим моје учитељице, која ми је била као друга,
школска мајка, и са којом сам проводио пуно времена. Зато увек кад имам прилику одем
да посетим учитељицу и видим како јој је са новом генерацијом ученика.

Огњен Марјановић 7/4

ОШ „Иса Бајић“

Кула

“Моја учитељица“

Моја учитељица се зове Тереза Димитрић. Немогу да замислим бољу учитељицу за
себе. Све четири године сам био одличан, захвалјујући њеној посвећености према свим
својим ученицима.

Била је и блага али и строга, знала је и да викне на нас ако нисмо добри. Увек је
знала да нам на добар начин укаже на грешке. Када смо добијали контролне задатке, и ако
неко није урадио добро задатак, увек је знала како да каже шта је било добро или лоше,
притом да се не неко не растужи. И имали смо једно правило код ње: „кад се ради ради се,
а кад се прича и дружи исто се ради али само ако ја дозволим да причате“! И веома смо се
добро придржавали тог правила. Увек је знала ако неко покуша да слаже за неки домаћи
или било шта слично. Била је драга и често је мењала небитне часове за физичко, као на
пример чувари рироде, свет око нас или природа и друштво. Али је зато код код куће
имало да се ради доста. Много домаћег је волела да задаје. Учетвртом разреду на крају
године када смо се растајали са њом, било нам је криво што нам учитељица више неће
предавати. Много сме се везали за њу, а и она за нас. Неки су чак и плакали, и то баш они
од којих то нисмо очекивали. Нарочито се трудила да направи добре људе од нас. Кад год
би избило неко неслагање између ученика увек би имала решење.

Памтићу је по томе што је била веома посвећена свима појединачно.

Растко Батуран 7/4

ОШ „Иса Бајић“

Кула

ДА САМ ЈА НАСТАВНИК

Да сам ја наставник, ја бих сигурно предавао историју, јер је то мој омиљени
предмет, и сигурно бих предавао у основној школи, зато што је то најлепши део живота,
док си у основној школи.

Код мене на часу било би неколико правила којих би се сви морали држати. То су
да деца могу да раде шта хоће, до неке дозвољене границе, мој час би се поделио на три
дела: први део је онај битан део где се учи, други део би онај где неко одговара или раде
блиц, а трећи део би био онај занимљиви део где би свако могао да ради шта год хоће
(само да не напушта учионицу).Деца код мене не би имали свеске, него само уџбенике
које бих ја сам измислио, јер децу нетреба терати да пишу нешто што већ имају у
књигама.На мом часу би увек неко одговарао, ја бих се држао оне пословице да је
историја учитељица живота. Код мене у учионици била би паметна табла и свако дете би
на свом столу имало по један таблет како би имали модеран час и како би свима било
лакше.На мојим часовима ми се не би смарали писменим проверама зато што сваки час
неко одговара. Избацио бих иницијалне и завршне тестове, јер је то само губљење
времена. Ја децу не бих смарао са домаћима, али зато би сви морали редовно да
уче.Оцењивање код мене би било лако:ако незнаш добијаш 1, ако нешто знаш добијаш 3, а
ако си баш добро научио имаш 5. Због мог доброг начина оцењивња, закључивање оцена
би било још лакше.Ако би случајно имао своје одељење морали би сви да буду пристојни,
а поготово код мене на часу, да се држе свих мојих правила.Ко од ђака се буде противио
којим правилима, нек се поздрави са добром оценом.

Нарано ја никад не бих био наставник, али волео бих да пробам. Све ово горе
наведено је сан сваког ученика да се овако поступа на часу, али закон то никако неби
одобрио.

Стефан Рељић 7/3

ОШ „Иса Бајић“

Кула

МОЈА УЧИТЕЉИЦА

Ја могу поносно рећи да сам имао најбољу учитељицу. Зове се Татјана Килибарда и први
пут кад сам је срео знао сам да ћемо се одлично слагати. За време које сам провео у њеном
разреду научио сам много тога. У исто време била је строга а и блага. Преносила нам је
своје знање на занимљиве нацине. Код ње, осим што сам научио да читам и да пишем,
захваљујући њој сам заволео математику. Свакоме од нас пружала је време и пажњу и
трудила се да одговори на свако наше питање. Учила нас је да се слажемо и да будемо
добри једни према другима, па чак и да се међусобно помаземо. Надала се да ћемо кад
одрастемо да постанемо добри и поштени људи и да је никад нећемо заборавити. Уз њу
сам провео четири године и за то време ме је научила много тога. Осим што нас је учила, у
исто време нас је васпитала. Када је сретнем на улици имам осећај као да сам срео неког
драгог члана породице, била ми је као "Мајка". Веома сам поносан што сам ишао код
најбоље учитељице која је поред тога што ме је научила много чему, пренела ми је
основно а то је како да будем боља особа, друг и због тога сматрам да је посебна. Хвала јој
на свему.

Тадија Медић 7/4

ОШ „Иса Бајић“

Кула

Радови ученика ОШ „Иса Бајић“ из Куле
Литерарни радови:

Ученици 6. и 7. разреда
Илустарције:

Ученици 1. разреда

Пројекат
СПЕКТАР 2019
УЧИТЕЉИ СУ ВАЖНИ
Септембар-новембар

2019.


Click to View FlipBook Version