The words you are searching are inside this book. To get more targeted content, please make full-text search by clicking here.

Приче са променом улоге

Discover the best professional documents and content resources in AnyFlip Document Base.
Search
Published by va.lja92, 2019-10-14 14:31:50

РОБИНЗОН КРУСО

Приче са променом улоге

РОБИНЗОН КРУСО
Прича са променом улоге

2019.

Петко
Ја сам Петко. То име ми је дао мој господар и пријатељ Робинзон
Крусо.

Једног дана стигао сам на пусто острво. Водили су ме људи из
мог племена који су хтели да ме убију. Одједном се појавио један
бели човек који ме спасио. У тренутку сам се уплашио да ће да ме
убије. Одвезао ме је и повео са собом кући. Научио ме је да причам
његовим језиком. Живео сам са њим, имали смо козе које смо
гајили. Свидео ми се тај живот са Робинзоном. Једног дана су
дошли гусари који су нас напали. Они су заробили посаду на броду.
Ми смо их ослободили и договорили се са њима да нас одвезу
назад у Енглеску зато што је Робинзон Крусо тако хтео.. Отишли смо
бродом кући.

Мени се више свидео живот на острву Хуан Фернандез, али
нисам желео да оставим пријатеља и кренуо сам са њим у далеку
земљу.

Бојана Ачански 5/4

ПЕТКО

Ја сам дивљак са пустог острва. На овом пустом острву сам
сам. Мене су једног дана били заробили људождери. Тада
сам био јако уплашен. У том тренутку сам видео човека који
ме ја спасио од људождера и одвео у пећину. Тада сам сазнао
да нисам сам на пустом острву. Када смо се упознали, сазнао
сам да се он зове Робинзон. У пећини ме је учио многим
стварима које је он научио кроз свој живот, учио ме је да
причам и дао ми је име Петко зато што ме је спасио у петак.
Робинзон и ја смо се много лепо забвљали и дружили. Када
смо требали да кренемо у Енглеску, Робинзон није имао срца
да ме остави на пустом острву и повео ме је са собом и тако
смо заједно живели до краја живота.

Јелена Перовић V-3

Петко

Ја сам дивљак и одрастао сам на пустом острву. Временом сам
постао ловац и у томе сам био веома вешт. Заљубио сам се у
поглавичину ћерку, али је у међувремену то и поглавица сазнао па
ме је протерао из нашег племена. Послали су ме на неко друго
пусто острво, на коме су требали да ме поједу људождери. У једном
тренутку из жбуна је изашао један бели човек који ме ја спасао из
руку људождера. Био сам много срећан знајући да нећу бити
поједен. Човек који ме је спасио представио се, рекао је своје име
Робинзон Крусо, и питао ме како се зовем. Пошто нисам умео да
говорим, дао ми је име Петко, по дану када смо се упознали. Био
сам му врло захвалан и не само зато што ме је спасио, већ и зато
што ме је научио основној култури и како да говорим. Увек сам му
помагао око лова. Мој сваки тренутак са њим био је диван. У
почетку сам осећао да ме није ценио онолико колико сам ја њега,

али ме је временом прихватио као једног од чланова своје
породице. Једног дана сам јурио његову козу и угледао сам један
брод како иде ка нама. Отрчао сам до Робинзона и рекао му шта се
дешава. Он је препознао тај брод и наредио ми да се спакујем.
Дошли смо до брода и видели да су то његови стари пријатељи из
Енглеске који су дошли по нас. Од тада смо живимо у његовој
земљи

Ивана Драгичевић V3

КОЗА

Ја сам Јанка, коза са једног мирног и лепог острва.
Једног мирног и сунчаног дана, заједно са својим другарицама козама
причала сам осочној трави на острву. Причале смо ми тако неко верме,
све док у једном тренутку нисмо зачуле застрашујући звук. Ухватиле
смо се за руке и сакриле се у оближњој шуми. Тада смо угледале неко
једног човека. Био је гладан, жедан и промрзао. Виделе смо да није
опасан, па сам чупнула мало траве и однела му. Када нас је угледао,
човек је био зачуђен, али и захвалан. Након пар дана живећи са њим,
виделе смо да он не једе само траву као ми. Човек је био усамљен на
острву те је често причао сам са собом. Из његових прича сазнале смо
да се зове Робинзон Крусо. Почео је да гради неке чудне грађевине.
Његова прва кућа је била у стени, а убрзо се преселио у кућу од дрвета.
Једног дана направио је и шталу за нас козе. Биле смо врло зачуђене.
То нам је било и превше сумњиво. Једног дана се пришуњао мојој
другарици Милки и убио је. Много смо се уплашиле побегле смо од

њега. Од тог дана га се јако бојимо. Прошло је неколико година и
Робинзон је и даље остао самац. Ипак једног тмурног дана спасио је
једног момка од гладних људождера.Назвао га је Петко.Петко је
заједно са Робинзоном ишао у лов.Биле смо мудре и увек смо
избегавале његове нападе. Пошто смо остариле једног дана морале
смо да се предамо, те смо све заједно отишле у шталу. Робинзон је био
зачуђен када нас је видео, поштедео нас је и никада нас више није
убијао. Прошло је још много година и Робинзон и Петко су се одселила
на неко друго острво.

Провеле смо много година са људима,али нам се ипак више свиђа без
њих на нашем дивном острву.

Дуња Јовановић V-4

ПЕТКО

Ја сам Петко, урођеник. Робинзон Крусо ме је спасао на петак и
дао ми име Петко. Свидело ми се то име.

Ја сам снажан лик, дуге косе и тамног тена. Нашао сам се на
Крусоовом острву као заробљеник. Крусо ме спасио. Неко време,
пошто нисам говорио енглески, спразумевали смо се рукама. Јако
сам му захвалан. Живот нам није лак, али заједно све лакше
пребродимо. Од њега сам научио пуно ствари и енглески језик.
Недостаје ми породиц и јако сам се обрадовао сусрету са оцем. Крусо
ме цени и поштује што ме посебно радује. Успели смо победити
пирате који су напали капетана брода. Он нас је за узврат одвезао у
Робинзонову домовину - Енглеску.

Дарио Омеровић 5/3

Научник-еколог

Ја сам научник и бавим се екологијом. Дуго година сам заинтересован за
острво Хуан Фернандез. На острву се налазе разне егзотичне биљке и
животиње које су биле већином угрожене. Плаже су биле посуте најфинијим
песком, а море је изгледало као бескрајно блиставо плаветнило. Једног дана
смо добили дојаву да се на острву сем људождера налази и један бели човек.
Мене су задужили да га посматрам и да пратим његово опхођење према
острву. Сазнао сам да му је име Робинзон Крусо. Све је било нормално,
Робинзон се хранио биљкама, бобицама и понекад месом, а живео је у
пећини. После пар година приметио сам нека чудна дешавања на острву.
Приметио сам да је Робинзон саградио кућу од дрвећа, удомио пар коза и
посадио пшеницу. Временом је наставио да на неки начин уништава природу
крчећи прашуму и сејући семе које је донео са потонулог брода. Године су
пролазиле и после 28 година Робинзон и Петко су напустили острво и опет је
све било по старом. Егзотичне биљке су постале раскошне са цветовима
најлепших боја, животиње су уживале у сваком слободном покрету или лету,
а плаже су после дуго времена целом својом дужином биле посуте чистим
финим песком. Одласком Робинзона и Петка острво Хуан Фернандез је
поново постало мали еколошки рај.

Теодора Станковић

ОТАЦ

Зовем се Крусо,трговац сам.
Имао сам три сина, два старија су ми умрла рано, један је био
војник и погинуо је у рату, други је био морнар отпловио је и више
се није вратио. Остао нам је најмлађи син. Њега смо неизмерно
волели и све наде смо полагали у њега. Он је желео да буде
морнар. Желео сам да буде доктор и слао га у школу. Време је
пролазило, али видео сам да вајде нема. Годинама је одлазио на
пристаниште и уживао гледајући бродове како долазе и одлазе,
слушајући приче морнара. Молио сам га да не иде, да ради у мојој
радњи, али није вредело. Бунтовник је био. Остварио је свој сан и
једног дана отишао. Године су пролазиле, патио сам много за њим
као и његова мајка. Ништа нисмо знали о њему. Касније сам сазнао
да му се на том путовању свашта издешавало. После дугих 28
година се вратио, стар и изнемогао какав сам био, мојој срећи није
било краја, мајку није затекао живу.
И узалуд се ми родитељи трудимо за своју децу све најбоље она
на крају ураде како желе.

Огњен Влашки

Лик Робинзонове мајке

Мој син Робинзон,од малих ногу је желео да постане морнар и да путује
светом,али мени и његовом оцу се није допала та идеја. Робинзонов отац
зелео је да Робинзон постане трговац. Робинзон се неко време и бавио тиме,
али му се тај посао уопште није свидео. Док је продавао неку робу, није
мислио о трговини него се стално питао одакле је та роба дошла.
Наш син једнога дана је срео пријатеља који му је понудио да пође са њим у
Лондон. Он је то прихватио,али се плашио да нам каже. Отишао је у Лондон
и опростио се од другара, наишао је неки морнар и питао га је да ли жели да
га поведе кући и Робинзон је пристао. Сутрадан се мој син пробудио на
пустом острву потпуно сам. Пошто се Робинзон плашио да нам каже да иде у
Лондон, јако сам се бринула за њега, бојала сам се да му се није нешто
десило.
Јако сам се бринула за свог њега и жао ми је што га више никада нисам
видела јер сам преминула пре него што је дошао, али сам се цео живот
надала да ће ми се једног дана жив и здрав вратити кући.

Милица Георгиевски

РОДИТЕЉИ

Ми смо родитељи авантуристе Робинзона Крусоа.Само хоћемо
да наш син има добар посао и да лепо живи. То је била наша
жеља, али шта то вреди када је он одувек био велики авантуриста
у души. Једног дана нам је саопштио да одлази бродом у
авантуру. И поред нашег противљења, није одустао. Ја се као
његова мајка не слажем са тим,а и његов отац исто то мисли.
Када сам видела да се не враћа кући након тог првог бродолома,
почела сам да се бринем. Никад нисам волела да путујем бродом
и зато сам била против тога да мој син буде морепловац.
Мог сина није било већ 15 година и знала сам да га нећу
дочекати јер сам била јако болесна и та моја брига ме је сваки
дан све више и више исцрпљивала. Сваког дана, сваког часа и
сваког тренутка сам гледала у врата и ишчекивала да ће мој син
трчећи улетети мени у загрљај.
То се нажалост није десило. Моје срце није издржало тугу и бригу
за њим.

Лана Поповић 5/3


Click to View FlipBook Version