Ликовна култура 3

LLiIkoKvOnVaNA
kuKlUtLuTrUaRA

za tre}i razred osnovne {kole



VODI^

zadatak
slikamo
ispri~aj
istra`ujemo
igramo se
o umetniku
va`no
crtamo
potrebno ti je
pravimo
re{ewa
re~nik

DOBRO DO[LI U ^AROBNI SVET
LINIJA, BOJA I OBLIKA!

ZSaitvlkoaiakksvieoaurjgaama,deoptonrnveividikus,dmtkiaaevitdqnadaiocks`ravtieravta,qozsalnlviiaakkk.uoaju. Narodni muzej
u Beogradu
Primeti}e{ da svaki tvoj
crta, slika ili vaja druga~ije. Ako u mestu u kojem `ivi{ postoje muzej
drugar To je ba{ lepo. ili galerija, obavezno ih poseti.

Zidni sat, U {kolskoj biblioteci potra`i kwige
po~etak XX pomo}u kojih se mo`e{ upoznati
veka, Vojvodina s delima velikih umetnika.

Posmatraj svoju okolinu. Svaki susret s umetni~kim delom
ostavqa nezaboravan ose}aj!
[ta sve vidi{ oko sebe?
Koje je sve lepe stvari Kada ode{ u neki drugi grad,
stvorila priroda, poseti muzej ili galeriju.
a koje ~ovek?
Na kraju kwige prona}i }e{
adrese muzeja i galerija u nekim gradovima.

iumuUeltasnvzine~sikkcuiehmidoze`mleua{zkeodjajaakltoeijpesise{idspolopisakedetaijou. Sava
muzej, galerija [umanovi},
Crkva u [idu,
1940

Crtajmuo}`i ei{sldiak: aju}i
– –przaebdesltaev`ii{{ssvveotjiuztissvaokjeomsav{ettue,,

– ukrasio{kriu`uleewpe{. a{ svoje

[TA TI JE SVE POTREBNO
ZA LIKOVNU PUSTOLOVINU

U fascikli koju si Nazparsavvoijeucsrvtoejo`jesiobsilikkuet.ak
dobio uz uxbenik nalaze se
papiri koje je te`e prona}i Sakupqaj
papiri}e raznih
u kwi`arama. formata, vrsta i boja.
Dobro }e ti do}i za
Ostaje ti samo da nabavi{:
kola`-papir (samolepqivi skice.

i obi~an), blok broj 3,
krep-papir, flis-papir

i magnete.

^uvaj srebrne omote od Skupqaj neobi~ne kamen~i}e, {koqke,
~okolade za ukra{avawe plodove koje si prona{ao u prirodi.

~estitki i ukrasa za Wima mo`e{ ukrasiti radni sto,
Novu godinu. a mo`da }e ti pasti na pamet i kako

da od wih ne{to napravi{.

^estitke, {nstteIoaosvb}SpdiiervttS{~aaieanvsklnpoqouiergvapskeaojqtok}bialaoelhijp{itkailikoipziahmi{hkiprew}ta|aceaip.uvkgieaor}. ae.
kimroandzojemaordguosdoogavrniimsaiupgzhneravakeropsodeslrjmodiiabnekvsetieieij{i
^uvaj svoje skice, crte`e, slike.
mogu kupiti U dowem desnom uglu svakog rada napi{i
u prodavnici.
kada je on nastao datum i potpi{i se.
Radove mo`e{ da urami{ i da wima ukrasi{

svoju sobu, stan ili da ih pokloni{
dragim osobama.

VOLIM…

[ta najvi{e voli{ da crta{?
Koje su tvoje omiqene boje?
Koje je doba dana za tebe najlep{e?
Koji je tvoj najdra`i cvet?
Tvoje omiqeno godi{we doba je:
Voli{ i…

CRTAWE JE
1. ^AROBNO!

Pablo Pikaso

SAZNA]E[:
– kakve mogu da budu linije
– {ta mo`e{ da nacrta{ pomo}u linije
– kakvi materijali za crtawe postoje
– ~ime sve mo`e{ da crta{
– po ~emu mo`e{ prepoznati delo jednog umetnika

TVOJ ZADATAK ]E BITI:
– da u svojoj okolini uo~i{ razli~ite linije
– da crta{ razli~ite linije olovkom i ostalim materijalima za crtawe
– da, koriste}i razli~ite linije, nacrta{ svoju sobu, ro|endansku tortu, poklone
– da napravi{ i ukrasi{ ram za fotografije i obele`iva~ za kwige
– da se potpisuje{ kao umetnik
– da posmatra{ neki zanimqiv predmet i da ga nacrta{

LINIJA

Cn{stiuevtz.ooicPjrpetgrtoairsatpmaaowjio{neber}ie,uu,hijpe~oflrolk~iealioandonllreivomiookjvnoeubeivknmipaooz.ooja!dir`naDoieskdom{erivqecovnineqiaev,dnco{oior:mtupikjaearpqtriouedksznasteuovpieljrkumooonovajzanei{okmo-re

Anri Matis

Paul Kle, Niz maski, 1923
Anri Matis, Glava `ene, 1949

Pablo Pikaso, 1955

6 linija

Aksoepbae`, uqoi~vio}peo{smraaztnrea{lisnviejte.oko
da bKiasdmaocprrteadmsot,avkiolriisotniomo{tloinviijduimo.

Pogledaj pa`qivo slike na ovim stranama. list iz bloka
Opi{i kakve sve linije vidi{ na wima. olovka

Nacrtaj linije koje si uo~io na slikama.

7

^IME SVE MOGU DA CRTAM

ZA CRTAWE olovka tu{
SE KORISTE: i pero
vo{tana boja
tu{ pastel
i ~etka

drvena kreda
boja
tu{ ugqen
i trska flomaster

Kada crta{ olovkom, koristi onu koja ima oznaku B.
To su meke olovke koje }e ti omogu}iti da ostavqa{ razli~ite tragove na papiru.
Tvoj crte` }e biti interesantniji.

Trag koji ostavqa olovka 2B Liunizjaavimson`MoesAtbiLiIotidStpAoaVlnEokT`aIaijlairduekbee.la,

Tanka lkuiasnppirajaapvisnreou.d, [olibtinoijavjaik{apdoeasntsaaejgeiowdleeobmvqkoaa.

dr`i
olovku

Na ovom mestu isprobaj kakav trag ostavqa Ako `eli{ da nacrta{ svetlu liniju,
tvoja olovka. Svaki put mewaj nemoj pritiskati.

ugao pod kojim je olovka nagnuta

u odnosu na papir. Kada crta{, opusti ruku!
[ta prime}uje{? Nemoj stiskati olovku!

Olovka sa oznakom H je tvrda; olovka sa oznakom HB je polumeka, a olovka
sa oznakom B je meka. Oznake na olovkama uvek su napisane latini~nim slovima.
Brojevi uz oznake pokazuju stepen tvrdo}e olovke.

8 tu{, vo{tane boje, flomaster, pastel, ugqen, kreda

Na ovom mestu i ti nacrtaj neke {are olovkom.

Pa`qivo pogledaj crte`, pa u predvi|enom prostoru
nacrtaj linije pomo}u kojih je nacrtano sunce.

9

UMETNIKOV ATEQE Glava `ene, 1909

PABLO PIKASO (1881–1973) je {panski slikar. Wegov otac
je bio profesor crtawa, pa se Pikaso od detiwstva intere-
sovao za umetnost. Sa 16 godina imao je svoju prvu izlo`bu u
Barseloni. Od svoje dvadesete godine `iveo je i radio u Pa-
rizu. Uticao je na modernu umetnost XX veka. Wegova slika
Glava `ene nalazi se u Narodnom muzeju u Beogradu.

Ovako je Pablo Pikaso nacrtao svoj ateqe. Kakve sve linije postoje na ovom crte`u?

Linije mogu biti: duge i kratke, pune i isprekidane,
tanke i debele, prave i krive, izlomqene…

10

slikar, vajar, ateqe, crte`

Pa`qivo posmatraj crte` Pabla Pikasa.
Linije koje si uo~io nacrtaj na ovom prostoru.

Nacrtaj svoju sobu koriste}i sli~ne linije.

Moja soba 11

HAJDE DA STVARAMO! list iz bloka
olovka
Na listu iz bloka nacrtaj ro|endansku tortu
kakvu bi `eleo i poklone koje pri`eqkuje{ drvene boje
da dobije{ za ro|endan.

RASPORED ^ASOVA

papir u svetloj boji MALI SAVETI
olovka
pDrppaeirgblseiaeddtmtinveiot{jajitrap, aminssappazaoinnrviieemmdd,s~aalanonsavoaimvzmiaoav`be.ie{o
drvene boje bNitaiziivsipinsaasntaivrnaizhlpir~iedtimmetbaomjaomgua.
makaze

lewir
lepak za papir

Kada napravi{ Spoj.
raspored, savij
papir napola.

Odredi polovinu papira.

12 cm Nanesi lepak. Sada ti samo preostaje
da odabere{ mesto
21 cm
na svom radnom stolu
Gore i dole ostavi na koje }e{ staviti
prostor od 1 cm, na koji
raspored.
}e{ naneti lepak.

12

RAM ZA FOTOGRAFIJE

diezbbqliokpaapuiz ruxubbeonjiik MALI SAVETI
lepak za papir
oho-lepak Pre nego {to po~ne{ s radom,
smisli {are kojima `eli{
selotejp da ukrasi{ ramove.
makaze
lewir Nemoj odmah prekriti ceo ram
lepkom, jer }e se lepak brzo osu{iti.
slam~ice za sok
vunica Nanosi ga postepeno.

Oho-lepak koristi
za lepqewe slam~ica na ram.

Fotografiju zalepi
selotejpom za pozadinu rama.

Jedan ram ukrasi raznobojnim
slam~icama, a drugi tako {to }e{
napraviti krive linije od vunice.

19,5 cm 4 cm
4 cm16 cm

13

POTPIS UMETNIKA

SAVA [UMANOVI] (1896–1942) je studirao slikarstvo

u Zagrebu i Parizu. Jo{ u gimnaziji je pokazao intere-

sovawe za umetnost. Posledwih 12 godina `ivota najvi{e

je slikao sremske pejza`e. Najve}i deo wegovih radova

nalazi se u Galeriji Sava [umanovi} u [idu (Svetog Save

7, 22 240 [id). Autoportret

Umetnika ne prepoznaju samo po wegovim delima
ve} i po potpisu. Pored potpisa umetnik pi{e
godinu nastanka dela.

Potpis slikara Save [umanovi}a.

Ulica u [idu, 1933

Na ovom mestu potpi{i se na vi{e razli~itih na~ina. Izaberi onaj koji ti se
najvi{e dopada – to }e biti tvoj potpis. Ponovi ga jo{ nekoliko puta.

Na prvoj strani uxbenika i korici bloka – tamo gde si se ve}
potpisao – sada se potpi{i i svojim novim potpisom.

14 pejza`, portret, autoportret

OBELE@IVA^ ZA KWIGE21 cm

6 cm

(izdaedbiboezqrbiibilojpoeuakdzpaaiunkrxoobujdeinbpsioaikjpi)ira
drvene boje
flomasteri
makaze
lewir

MALI SAVETI
Napravi obele`iva~ prema

slikovnom uputstvu,
pa se na wemu potpi{i.
Prostor oko svog potpisa ukrasi

razli~itim {arama.
Drugu stranu tako|e ukrasi {arama.

Napravi nekoliko obele`iva~a
Neka oni budu razli~itog oblika.

Obele`iva~i mogu biti
razli~itih oblika.

Napravi i ti obele`iva~
neobi~nog oblika.
Ukrasi ga razli~itim linijama
i svojim potpisom.

autor: Neda Doki} 15

GLEDAM I CRTAM

ANRI MATIS (1864–1954) je francuski slikar i vajar. Naj-
~e{}e je slikao `enske figure, mrtvu prirodu i predele. U
ranoj mladosti nije bio zainteresovan za umetnost. Dok je u
Parizu studirao prava, nijednom nije posetio Luvr. Umet-
nost je zavoleo u dvadeset prvoj godini – tada je, tokom dugo-
trajnog oporavka od operacije, po~eo da slika.

[koqka [koqka sli~na onoj koju je

Ovako je Anri Matis nacrtao {koqku. Matis posmatrao dok je crtao.

Pogledaj pa`qivo {koqku na fotografiji,
pa je na ovom prostoru nacrtaj olovkom sa oznakom B.

16

MOGU DA CRTAM ^IME PO@ELIM

Na ovim crte`ima razli~itim materijalima nacrtana je jedna ista palma.
Autor crte`a je Pablo Pikaso.

Nacrtaj svoj omiqeni cvet, drvo Na hrapavom papiru treba crtati
ili `ivotiwu onoliko puta drvenim i vo{tanim bojama,
koliko ima{ razli~itih pastelima, ugqenom.
materijala za crtawe.
Na glatkom papiru treba crtati
flomasterima i tu{evima.

MALI SAVETI

Linija nacrtana perom je o{tra
i uvek je iste debqine.

olpoavskteal,tidu,r{fv,elpnoeemriaos,vt~oee{rtitka,anu. egqbeonje, , Crte` }e biti interesantniji
glatki i hrapavi papiri ako linije prepli}e{ pod
raznim uglovima.
lak za kosu
Flomasteri ostavqaju ujedna~en trag,
a nacrtane linije ne mogu se
izbrisati.

krpica za brisawe ugqena Ugqenom i pastelima
lak{e }e{ crtati ako ih izlomi{

na mawe komadi}e.
Crte`e za{titi lakom za kosu.
Neka ti u tome pomogne u~iteq.

Kada scmretab{i,tiopzugsrt~ienrau!ku!
Ne

17

HAJDE DA SE PODSETIMO

1. Napi{i nazive vrsta linija koje smo pomiwali.

2. Re{i rebuse. b) v)
a) ^ = L K=R
R

3. Napi{i koji se materijali mogu koristiti za crtawe.

4. Na liniji napi{i ime slikara
koji je nacrtao ovaj crte`.

5. Re{i ukr{tenicu.

S

18

POVR[INE
2. SU SVUDA

OKO NAS

Milan Milovanovi},
Put od Gruza, 1917

SAZNA]E[:
– kakve povr{ine postoje
– kako nastaju povr{ine na crte`u, slici, kola`u
– {ta je kola`
– {ta je frota`

TVOJ ZADATAK ]E BITI:
– da u svojoj okolini uo~i{ razli~ite povr{ine
– da naslika{ koru drveta
– da ukrasi{ kutiju za boje
– da napravi{ papire za kola`

LIKOVNE POVR[INE

Od tehnika i materijala koje koristimo
zavisi kakva }e biti povr{ina na slici,
crte`u, kola`u.

Vinsent van Gog, Poqe sa cve}em, 1888, tu{ Kod Pkraoablzlano`iPhaimpknaoaostvover,ir{Nnioeijta,nlntekiaanl(naipissattnpaaiij)urg.i,ktkoaarrriat,{o1n}9,1e2wk/oe1lm9a1`3,,

Kada crta{, stvara{ povr{ine
povla~e}i razli~ite linije.

(Seti se kakve linije mo`e{ da
koristi{ dok crta{.)

Kristijan Rolfs, Ku}a, 1916, tempera

Kad slika{, onda boji{ povr{ine
raznim bojama.

20 kola`, povr{ina

Okru`eni smo raznim povr{inama.

Povr{ina mo`e biti:
velika ili mala,
svetla ili tamna,

glatka ili hrapava,
meka ili tvrda.

list iz bloka Trudi se da na slici, crte`u {to
tempere vernije do~ara{ povr{inu
~etkice onoga {to posmatra{.
paleta
Obrati pa`wu na boju, veli~inu
i na to da li je povr{ina
svetla ili tamna,
glatka ili hrapava,
meka ili tvrda.

Posmatraj i dodirni koru drveta,
pa je onda naslikaj.

21

KUTIJA ZA BOJE

list iz bloka MALI SAVETI
kutija za cipele
Kutija nema sve strane iste veli~ine.
vo{tane boje Za neke strane bi}e ti potreban
flomasteri mawi, a za neke ve}i papir.

tempere Najpre oboj sve strane kutije svetlim
~etkica bojama. Zatim na papiru napravi
krpica {aru za kutiju prate}i uputstvo
sa ovih strana.
keceqa
mu{ema ili stare novine Lepak nanesi na celu
povr{inu papira.
lepak za papir
Vo{tanim bojama ili
flomasterima mo`e{
dodatno da ukrasi{ povr{ine kutije.

Presavij papir napola. Zatim ga ra{iri.

22

Nanesi boje iz tube samo Zatim preklopi papir
na jednu stranu papira. i dobro ga pritisni.
Boje }e se otisnuti

i na drugu stranu.

Postupak mo`e{ ponoviti
da bi popunio bele
povr{ine.

Kada se boje osu{e, papir
izre`i onako kako `eli{

i ukrasi kutiju.

Na ovaj na~in ukrasi sve ~etiri U~ukvuatitejimtsjeivpgoelkjreoeejzvu,aoksdrvieopnudiekucr.ebaosjie,o
strane kutije i poklopac.
23
tempera, vodene boje

KOLA@ Prona|i:
rebrasti karton,
Povr{ine nekih predmeta su hrapave. ihbsralvkaieipstnao,vsmkutoaiprlqouoev,d{r~r{tevoi{enitaaumq.a,
Tu wihovu osobinu mo`e{ iskoristiti
za stvarawe zanimqivih podloga
koje }e{ upotrebiti za svoj kola`.

vi{e tawih papira
(mo`e i u boji)

meka grafitna olovka
vo{tane boje
drvene boje

DOBsIZtAa]vNNEi[aIpMhaNrpQaAipIrSaVvLkEuoEjpTDioREsAv]irGI{OiziNVanEAbu^raIoN. : MALI SAVETI

s papEiksrpiemraimraeznntiih{bioja.
Po{tojakjeopparpiitristkaawtii,. nemoj

Olovkom, dtrrqveanj opmreikloipvaop{irtaan. om
bojom

Ovaj postupak se naziva
FROTA@. Na francuskom

jeziku to zna~i trqawe.

24 frota`

Ovako izgledaju
papiri dobijeni
postupkom frota`a.

papiri iz prethodne ve`be MALI SAVETI
kola`-papir u boji
lepak za papir Papir mo`e{ da re`e{
makaze ili cepa{.

papir obojen Ako jesdtproaabpniietri, cobebepolajuewnievsmiac}mueo.{s jedne
samo sa jedne
pa tekPzanrtaviokmrnkaarjpuurpnanavijisjieptoonzbialjdeiikdneeu,t,aqe.
strane vPsieepnrlzotdiiaezop~rakpdrKideoaienoislrmalaniauanquh`ij`tueotnsnnenbkiaekroaujjiadkjpooizourbnallpedkkriioraaa~pkakzioplevoltreoiiiopev`{~md|ireia.{plb{tjaiiiianp{h}nraiee,baromkaojaaj.,e

papir obojen sa
obe strane

Opusti se i igraj se.
Kola` je poput slagalice,
samo {to ti odre|uje{ gde

}e {ta da stoji.

25

HAJDE DA SE PODSETIMO

1. Koji se materijali mogu koristiti za pravqewe zanimqivih podloga za kola`?
2. Kakve vrste povr{ina postoje?
3. Na ovom prostoru olovkom nacrtaj dve razli~ite povr{ine.

4. Re{i rebuse. b)
a)
, @
PO I
P=T @=K
H=[

5. Napi{i nazive nekoliko predmeta koji imaju:
a) hrapavu povr{inu

b) glatku povr{inu b)

6. Re{i rebuse.

,a)

26

UHVATI
3. RITAM!

Endi Vorhol, Zelene boce koka-kole, 1962

SAZNA]E[:
– {ta je to ritam
– kako nastaje ritam

TVOJ ZADATAK ]E BITI:
– da na slikama uo~i{ elemente koji se ponavqaju
– da igra{ uz omiqenu pesmu
– da razgleda{ svoju okolinu i da u woj prona|e{ ritam
– da naslika{ svoju {kolu ili zgradu
– da napravi{ ukrase za svoju sobu
– da napravi{ perle za nakit
– da napravi{ ogrlicu

PRONA\I RITAM

Pogledaj pa`qivo ove slike,
pa objasni kako je na
wima ostvaren ritam.

Viktor Vazareli, Zebegen, 1964 Klod Mone, Topole na obali reke Ept
Lari Puns, Nedosti`na dru`benica, 1964
Pusti svoju omiqenu pesmu,
pa igraj uz wu. Da li si u
igri ponavqao neke pokrete?
Kako bi nazvao ponavqawe
istih pokreta?

@an Dibife, Paul Kle, U struji {est pragova, 1929
Panorama Pariza: @ivot u`ivawa, 1944
Ritam nastaje ponavqawem
istih elemenata.

28 ritam

RpaarziPugtlrwaeimdomajsejpv}sruuvdojoeanj{auo|kodiokaornjlieaitsan.mu,.

Naslikaj svoju {kolu ili zgradu u kojoj `ivi{. Mo`e{ naslikati
i zgradu iz svoje ma{te. Isplaniraj visinu zgrade, broj prozora i izgled crepa.

list iz bloka MALI SAVETI 29
~etkice br. 2, 4, 8, 10
Napravi skicu.
tempere
Razmisli o tome
krpica kako }e{ okrenuti papir.

Koristi tawe i debqe ~etkice.

RIBICE

kola`-papir u boji Sigurno voli{ da ponekad ne{to promeni{ u svojoj sobi.
lewir Mo`da bi mogao da napravi{ nove ukrase.
olovka Ribice od kola`-papira su pravo re{ewe za tebe.
makaze
10 cm
tawa vunica
ve{alica 10 cm MALI SAVETI

Ovako izgleda kada savije{. Savij papir kao na slici. Odbaobjear, ioddvkaojpiahp}ier{a razli~itih
Okreni. ribice. praviti

Upotrkeaboi{vtuonijecpuaipsitri.h boja

Ribice oka~i o ve{alicu.

Noekkaa~reinebincaeiissttoej boje budu
visini.

Ribicama mo`e{ ukrasiti
prozor u kupatilu ili sobi.

Okreni je. Ribica je gotova.

Po{to si uspe{no napravio ribice,

30 uz pomo} u~iteqa napravi jo{ neke
ukrase od kola`-papira.

PERLE ZA NAKIT

masa DAS ili glinamol Od mase DAS ili glinamola napravi
poklopac od flomastera perle razli~itih oblika: kuglice,
kockice, vaqke…
~a~kalice
mup{odemloagailoidnpelkaastdirkuega MALI SAVETI

Kada napravi{ perle,
probu{i ~a~kalicama.

Vrhom poklopca flomastera
i ~a~kalicom napravi razli~ite {are.

Ostavi perle da se dobro osu{e.

Na slede}em ~asu ih oboj,
a zatim izvuci ~a~kalicu,
pa od wih napravi nakit.

Vide}e{ da i ti mo`e{
postati pravi majstor!

NAKIT

perle od mase DAS MALI SAVETI
ili glinamola

tu{ OSnaamnoedsrmeedibidtui`ui`nua ogrlice.
od glave.
~etkica br. 8
Ni nua`raukovditcvaojneersumkee.biti
konac

stare novine Odaberi tri ili ~etiri
boje koje ti se dopadaju.
oboj perle.
Wima

Vondii`rea{~upnearolitcoemerakzoljiim~irtiedhobsoljead. om

Sada, kada si postao 31
majstor za nakit, napravi
poklon za nekog koga voli{!

HAJDE DA SE PODSETIMO

1. Kako nastaje ritam?
2. Nabroj nazive nekoliko predmeta iz svoje okoline na kojima si uo~io ritam.
3. Na ovom prostoru nacrtaj {aru na kojoj postoji ritam.

4. Re{i rebuse. b)

a) ,,, ,

32 K=R

^AROLIJA
4. ORNAMENTA

]ilim, 1870, Vajska (Ba~), Vojvodina

SAZNA]E[:
– {ta je to ornament
– {ta sve mo`e{ ukrasiti ornamentom od papira
– kako mo`e{ napraviti ukrasni papir
– kako se ponavqa {ara za vez

TVOJ ZADATAK ]E BITI:
– da nacrta{ xemper kakav bi `eleo da ima{ i da ga ukrasi{ ornamentima
– da napravi{ ornamente od papira
– da s drugovima iz odeqewa i u~iteqem napravi{ izlo`bu
– da napravi{ ukrasni papir
– da smisli{ {aru za vez
– da napravi{ ornament za ram

ORNAMENT

Manastir Kaleni} Manastir
Studenica
Ornament je ukras ili {ara koja
se koristi za ukra{avawe zgra-
da, predmeta, narodne no{we, ~ar-
{ava i pe{kira, }ilima, tepiha.

Jevan|eqe po Luki Manastir Studenica

Uporedi predmete
i zgrade na kojima
ne postoje ukrasi

s onima na
kojima postoje.

Koji su ti
predmeti lep{i?

Za{to?

Vukova

34 zadu`bina

Zubun, Srbija Mnoge {are imaju
simboli~no zna~ewe.

U na{em narodu
postoji verovawe

da one donose
sre}u i {tite od zla.
Ptice su ~est motiv
(petao, paun, kraguj,
orao, soko, `dral…),
jer, po verovawu na{eg naroda
donose radost, uspeh,
sre}u, qubav, dobre vesti.

U narodnim pri~ama i pesmama
tako|e se govori o pticama koje

poseduju ~arobnu mo}, {tite
junake, ubijaju zle duhove,
donose vesti s boji{ta.

Tkanica, Srbija

Zubun, Srbija Vez na stolwaku,
Srbija
Pe{kir, Vojvodina
Da li u tvojoj okolini postoje
ovakvi predmeti?

Opi{i detaqno kakve su
{are na tepihu u tvojoj sobi.
Ima li {ara koje se ponavqaju?

Kog su oblika?
Kojih su boja?

ORNAMENT NA XEMPERU

Nacrtaj xemper kakav bi `eleo da ima{.
Ukrasi ga razli~itim ornamentima.

MALI SAVETI

list iz bloka Xemper i {are
flomasteri prvo nacrtaj olovkom.

olovka Kada smisli{ i nacrta{ {are,
oboj ih flomasterima.

35

OD IGRE DO ORNAMENTA

Pogledaj pa`qivo slike.
[ara za vez ponavqa se
u pravilnim razmacima.

Smisli i ti neku {aru. Kvadrati}i }e ti pomo}i da {ara koju drvene boje
}e{ ponavqati u pravilnim razmacima bude uvek ista.

Obi~nom olovkom nacrtaj skicu
ornamenta za ram koriste}i samo
liniju koju }e{ preplitati
onako kako `eli{.
Trudi se da se {are koje su
nastale preplitawem ponavqaju
u pravilnim razmacima.

olovka
gumica za brisawe

36

RAM ZA FOTOGRAFIJU

U ram mo`e{ da stavi{ svoju fotografiju, fotografiju neke drage osobe
ili fotografiju svog ku}nog qubimca. Napravi ram, pa ga ukrasi ornamentima.

21 cm

21 cm

Sve ~etiri strane Gorwi levi i dowi desni Gorwi desni i dowi levi
papira treba da budu ugao preklopi i savij. ugao preklopi i savij.

istih dimenzija.

Kada potom rasklopi{ Savij dowi ugao Isto to u~ini Jo{ jednom savij ugao
papir, dobi}e{ do sredine.
s preostala tri ugla. do unakrsne ta~ke.
dijagonale i odredi}e{
centar papira.

MALI SAVETI

Kada fotografiju stavi{ u ram,
spojeve zalepi tra~icama od
samolepqivog kola`-papira.

Ram je spreman
za ukra{avawe.

Kada to ponovi{ Pozadi zalepi
i s preostala tri ugla, zaka~ku od
vunice
savij ih jo{ jednom selotejpom.
do prvog prevoja.

debqi papir u boji
selotejp

makaze

lewir

olovka Sve ~etiri strane ukrasi 37
drvene ili vo{tane boje ornamentom koji si smislio.

ORNAMENT OD PAPIRA

kola`-papir u boji MALI SAVETI
makaze Ornamente od papira

lepak za papir mo`e{ da zalepi{
Mnoa`er{o|deandnaanpsrkauvi~{estpiathkuuq. e
NA^IN SAVIJAWA uvijejal~keu,zipardkoawzwiogrie,m,saktuautrkirijaensaziam{ei{grtaa~j,ke.
Napravi ornament prema

slikovnom uputstvu.

Po{to si napravio razli~ite ornamente,

38 s drugovima iz odeqewa i u~iteqem organizuj izlo`bu.

UKRASNI PAPIR

Sigurno voli{ da dobija{ poklone. Pokloni su jo{ lep{i kada se uviju u lep
ukrasni papir. Ukrasne papire mo`e{ skupqati, a mo`e{ ih i sam napraviti.
Poklon za druga mo`e{ da uvije{ u ukrasni papir koji si sam napravio.
Tako }e poklon biti jo{ dra`i tvom drugu!

flis-papir u boji Nabroj jo{ nekoliko
{ingarlai~caek,adieldorv.i predmeta koji ti mogu
tempere poslu`iti za pravqewe
~etkica ornamenata.
voda
Ovi predmeti mogu
ti poslu`iti
za pravqewe
ornamenata.

Evo kako uz pomo}
ornamenata obi~an papir
postaje ukrasni papir.

MALI SAVETI
{Naarmuamowode`amber{paandpooigbriuptriiesdopmtrieostbkaai.jvkaawkevmu

^eatkoincduauumtoe~mipuervuo.du,
Temperu nanesi

a znaatiomdaobtriasnniipnraepdampeit,r.
~Aetkkoi`cuelikiap{dradedmamekweotrao{ipstbeiro{iju.sdvvaekbiopjeu,t

39

HAJDE DA SE PODSETIMO

1. [ta se sve ukra{ava ornamentima?
2. Nabroj nekoliko predmeta u svojoj ku}i na kojima postoje ornamenti.
3. Pogledaj pa`qivo slike, pa zaokru`i one na kojima ima ornamenata.

Sava [umanovi}, Ibrik,
Ada{eva~ki drum Bosna

Pablo Pikaso,
^a{a i boca, 1912

Ogist Renoar,

@ena na

stepeni{tu,
1876

Motiv s keceqe Amadeo Modiqani,
Glava, 1911/1913
4. Pro~itaj koja se re~ ovde krije.
Anri Matis

5. Za{to je, po tvom mi{qewu, ovo poglavqe
nazvano ^arobni svet ornamenata.

40

[TA JE
5. KONTRAST

Helen Frankentaler, Enterijerni pejza`, 1964

SAZNA]E[:
– {ta je to kontrast
– kada se koristi kontrast
– {ta sve mo`e{ da naglasi{ kontrastom

TVOJ ZADATAK ]E BITI:
– da otkrije{ razli~ite vrste kontrasta na slikama
– da posmatra{ i otkriva{ kontraste u svojoj okolini
– da zamisli{ qutito me~e, pa da nacrta{ no}no nebo
– da napravi{ novogodi{wu ~estitku, ukrase za prozor i orman,

ukrasne trake za jelku

KONTRAST Kvelinokonogtg,rtiaasnmtkaojlegoisg,udgpelrbaoettklnoooggs,itprhsarvveaotplgaoivgokgir…itvaomg-,

Otkrij kontraste na ovim slikama.

Ispod svake slike napi{i koje si kontraste prepoznao.

Vinsent van Gog, Zvezdana no}, 1889 Pablo Pikaso, 1947

Hans (@an) Arp, Kola` sa Huan Miro, Plavo II, 1961
kvadratima slo`enim prema
Klod Mone, Ulica Bavol u
zakonima slu~ajnosti, 1916/1917 Honflueru, 1864

Pablo Pikaso, 1959 Mark Rotko, Mark Rotko,
Naranxasto i `uto, 1956 Bela i zelene u plavoj, 1957

42

kontrast

Kont`raelstimkoordiastinmagolaksaidma on.e{to
inteTrveosjacnrttnei`ji, salkiokap,oksotoljai`kobnit}reast.

Posmatraj i otkrivaj kontraste
u svojoj okolini: u u~ionici,
na putu do ku}e, kod ku}e, u parku…

43

NOVOGODI[WA ^ESTITKA

rebrasti papir MALI SAVETI KAKO DO IDEJE?
iz fascikle [ta nacrtati
Rebrasti papir iseci na ~estitki?
list iz bloka na dimenzije 14 × 20 cm.
tu{evi u boji Razmisli o tome
vo{tane boje Crte` uradi vo{tanom bojom. {ta je sve
srebrni omot od ~okolade Pozadinu oboj tu{em.
lepak za papir karakteristi~no
Ako koristi{ svetlu vo{tanu boju, za Novu godinu.
lewir za pozadinu koristi tamnu boju.

Kada radi{ tamnom vo{tanom
bojom, za pozadinu koristi
svetlu vo{tanu boju.

olovka Na kraju ~estitku ukrasi srebrnim
omotom od ~okolade.
makaze
20 cm tjbuaeOormzvjanoaa|temkeio,bnmnoisajnzevgape.lntaelepdtoiamtrucuv{ront{ea`tkaonjiom
Koristimo
kontrast: 14 cm Presavij Ovde Unutra je
svetlo/tamno. napola. zalepi prostor
svoj za pisawe
crte`. ~estitke.

UKRASI ZA PROZOR

list iz bloka MALI SAVETI
tu{evi u boji
Izre`i razne
velike i male oblike.

tempere Napravi {arene
i jednobojne ukrase.
vo{tane boje
srebrni omot od ~okolade Tempera:
Prvo nanesi osnovnu boju.
lepak za papir Sa~ekaj da se boja osu{i,

a onda ukra{avaj.

makaze Ukrase zalepi na prozor. Tu{evi u boji:
Pore|aj ih tako da Na~in ukra{avawa
selotejp jednobojni budu do {arenih, je isti kao za ~estitku.
veliki do malih.
Koristimo kontraste: Tako }e{ ista}i lepotu Ne zaboravi srebrni omot
veliko/malo i svakog ukrasa. od ~okolade.
{areno/jednobojno.
Kontrast nam poma`e da na{i
44 ukrasi za Novu godinu budu
zanimqivi i veseli.

JELKA MALI SAVETI

drvene i vo{tane boje, desbaemloUe,psrsrvaaaamzkvlooei,m~tsaipantmoekqoel,uikcnrniaiikcvjceera:,tkasjaimdor.
flomasteri razAliik~zogilbteueddlaeit{niiuzjpaeonttivrmoeqjbaiqjvaeolv.akao }e
zelene

lepak za papir

(mok`doeerb{iqciiespkbaolproiikrsat)iti
crvena ili zlatna traka

makaze

Ovu jelku zalepi Jelku mo`e{ zaka~iti
na debqi papir, na prozor
pa je onda izre`i. vrata svog ili na
ormana.
Na vrhu jelke napravi rupicu,
pa kroz wu provuci traku. 45

Koristimo kontraste: tamno/svetlo,
tanko/debelo, pravo/krivo



UKRASNE TRAKE

(dve bsotovjkeeprtlkelaopaj-iepiahstpluaiamsdrunnpaar,)otne: 3 cm
lewir
15 cm

olovka Iseci isti broj traka. Na jedan kraj nanesi lepak za papir.
belo lepilo Jedan kraj trake spoj s drugim.

makaze Kada nanese{ lepak, svaku slede}u
traku provuci (kao na slici),
Sam odredi du`inu trake. pa tek onda spoj.

Trakama mo`e{ ukrasiti
jelku, prozor ili zid.

Plavu traku Naranxastu
savijaj savijaj na
nagore.
levu stranu.

Kada stavi{ Plava traka Naranxastu
trake u ovaj se savija traku sada
polo`aj, nadole. savijaj
zalepi ih. na desnu

stranu.

Zatim se opet vrati na po~etak.
Tako }e{ trake savijati do kraja.

Krajeve traka Ukrasna traka je gotova! Ovim trakama mo`e{
spoj lepkom. ukrasiti jelku,
Zatim ra{iri. prozore, zid.

Koristimo kontrast:
tamno/svetlo.

ZVEZDANO NEBO

list iz bloka Zamisli da si qutito me~e (iz kwige Qutito me~e
i pribtoemr pzearselikawe B. Crn~evi}a) i da celu no} gleda{ u zvezde.
kredneasrvaentxlaishtab,objael(a`)uta, Nacrtaj nebo puno zvezda.

lak za kosu 47

HAJDE DA SE PODSETIMO

1. Nabroj kontraste koje zna{.

2. Re{i osmosmerku. S K A T AMNO
Prona|i i istom bojom oboj V K RIVORP
poqa s re~ima koje imaju
suprotna zna~ewa.

E G LAT KOR

T V E LIKOA

LMA LOC \ V

OH R APA VO

3. Pove`i linijom odgovaraju}e kontraste.

4. Re{i rebus. G=S
W=N
T
48