The words you are searching are inside this book. To get more targeted content, please make full-text search by clicking here.
Discover the best professional documents and content resources in AnyFlip Document Base.
Search
Published by MajaSavic, 2019-01-15 10:34:03

Petar Petrovic Njegos

Petar Petrovic Njegos

Петар II
Петровић

Његош

Биографија БРОЈ 1,
Његош као светитељ ДЕЦЕМБАР

Занимљивости
Књижевни рад

Значајна дела
Мудре мисли

ВЕЛИКАНИ XIX ВЕКА
Петар II Петровић Његош

Детињство
Његошево порекло води из централне
Босне, из околине Травника (Зеница).
Покренути су из ових крајева 1463.
године падом Босне под Турке. Једно
време су боравили на невесињској
висоравни а ускоро су одатле кренули
према Црној Гори.

Владика Петар II Петровић

Његош родио се 1813.

године ,,крај огњишта” на

Његушима, као други син Томе

Марковића Петровића,

Манастир Топла, Херцег Нови најмлађег брата владике Петра

Раде је провео детињство у Његушима. I, и Иване Пророковић. Његош

Владика Петар I га је одвео у Цетињски је на крштењу добио име

манастир да га школује монах Мисаил. Рафаел али се звао Радивој,

Ту је написао своје прве песме да би али најрадије су га звали Раде.

забављао локалне главаре и свештенике. По Вуку Караџићу његово

Средино 1825. био је послат у манастир крштено име било је Радоје, па

Топлу где је имао часове италијанског, је у народу остало владика

математике, црквеног певања, псалтира Раде. Потписивао се својим

и осталих предмета. Често је посећивао калуђерским именом Петар

службе оближњег манастира Савина. У Петровић.

Топли је остао до краја 1826. године када

се вратио на Цетиње. ~1~

ВЕЛИКАНИ XIX ВЕКА
Петар II Петровић Његош

Избор за наследника

Последње године живота владике Петра I обележене су његовим све
горим здрављем и сталним напорима да себи пронађе наследника.
Звање црногорског владике било је у последу породице Петровић, и она
је прелазила са стрица на нећака пошто се од владике захтевало да буде
нежења.

Петров први избор био је Митар Петровић,
син његовог најстаријег брата. Други избор је
био Ђорђије Савов Петровић, син његовог
другог брата. Пошто је он био неписмен,
владика га је послао на школовање у Санкт
Петербург. Тамо је Ђорђије схватио да му се
више свиђа живот у Русији него у Црној Гори
па је одлучио тамо да остане. Избор је пао на
младог Рада, па га је владика Петар за свог
наследника прогласио 20. јануара 1827.
године.

Петар I Петровић Његош

Пошто Раде није имао формално образовање, владика је хтео и њега да
пошаље на школовање у Русију, али није имао новца, па га је сам учио
италијански, руски, немачки, енглески и француски језик. Касније је
довео за учитеља Симу Милутиновића који му је предавао историју,
књижевност и филозофију.

~2~

ВЕЛИКАНИ XIX ВЕКА
Петар II Петровић Његош

Последње године и смрт

До 1849. године Његош је почео непрекидно да кашље и ускоро је лекар из
Котора открио да Његош болује од туберкулозе. До почетка 1850. било је
јасно да је његово стање тешко. Свестан чињенице да Црна Гора није имала
ниједног школованог лекара, отпутовао је у Котор и саставио свој
тестамент. Затим је кренуо у Венецију и Падову где је највише времена
провео одмарајући. Чинило се да је успео да заустави своју болест. Али,
кашањ се вратио после осам дана. Напустио је Падову и вратио се у Црну
Гору како би му свеж ваздух ублажио симптоме.

Провео је лето 1950. одмарајући се и
пишући поезију. Његово стање се
побољшало па је кренуо на још један
пут у Италију. Путовао је кроз
Венецију, Милано, Ђенову и Рим.
После консултације са лекарима у Бечу,
одлучио је да се врати у Црну Гору. Док
је био у Бечу срео је фотографа
Анастаса Јовановића, који га је убедио
да позира у његовом студију.
Јовановићев калотип је једина позната
фотографија Његоша. Његош се вратио
у Цетиње, августа 1851. а његово
здравље се брзо погоршало. Преминуо
је 31. октобра окружен својим
најближим сарадницима и то само две
недеље пре свог 38. рођендана.

Његошев портрет(Анастас Јовановић)

~3~

ВЕЛИКАНИ XIX ВЕКА
Петар II Петровић Његош

На основу Митрополије црногорско
-приморске, 19. мај је установљен
као датум празновања Његош као
светитеља. На својој првој икони,
која је 19. маја 2013. унета у
Цетињски манастир, Његош је
представљен у архијерејским

Црква Светог Петра Цетињског Прва Његошева икона

Луча микрокозма је поема Петра II У десној руци он држи ловћенску
Петровића Његоша настала у цркву Светог Петра Цетињског, а у
пролеће 1845, која припада левој свитак са стиховима из “Луче
епохи романтизма. Прво издање је микрокозме”. Стихови на првој
објављено у Београду исте године. икони Његоша посвећени су
васкрснућу Христа, а налазе се на

,,О преблаги, тихи учитељу,
воскресењем смрт си
поразио,
земља слави свога
спаситеља!”

~4~ Стихови ,,Луче” на икони

ВЕЛИКАНИ XIX ВЕКА

Београдски дневни лист Политика од 18. септембра 1925. године
комплетан број посвeтио је у сећање и славу на Петра II Петровића
Његоша. На насловној страни овог листа, изнад написа „ПОЛИТИКА“,
изнад кога никада и ништа није писало, стоји: „Његошев број“, што је

У Русији, где је провео годину дана, највише путујући и упознајући њен
црквени живот, душу руског човека и његове светиње свети Владика
Николај Велимировић написао је своје прво веће дело – студију „Религија

Његош се налази н новчаници од 20 динара.

~5~

ВЕЛИКАНИ XIX ВЕКА
Петар II Петровић Његош

Његош се није редовно школовао, нити
је прошао кроз више школе.
Код бокељских калуђера се учио само
основној писмености. После му је
учитељ био Сима Милутиновић, који
такође није прошао кроз редовне школе.
Он је код Његоша развио љубав према
народној поезији, указивао му је на њене
лепоте и подстицао га на писање.
Класичну грчку поезију читао је на
руском а један дио „ИЛИЈАДЕ“ је
превео са руског на српски језик, у
народном десетерцу. Његово најбоље
дело “ГОРСКИ ВЈЕНАЦ”, узвишеном
дикцијом и обликом подсећа на грчку
трагедију.

Његош је почео да пише још као дечак. То су биле кратке и безначајне
песме, сасвим у духу народне поезије, често испеване уз гусле. Сима
Милутиновић је у своју збирку народних песама унео пет за које тврди да
су Његошеве. Вук Караџић је сматрао да је и друге песме о новим
црногорским бојевима испевао управо Његош. Он је радио и на
прикупљању народних песама и издао их у збирци ОГЛЕДАЛО СРПСКО. По
савременим листовима и часописима изишао је знатан број његових
краћих песама, пригодног и моралног карактера, као и велики број ода и
посланица. Његош је почео скромно, подражавајући народну поезију или

~6~

ВЕЛИКАНИ XIX ВЕКА

“Горјски вјенац”

Горски вијенац је рефлексивно-херојска поема у облику народне
драме Петра II Петровића Његоша, настала у доба српског романтизма.
Дело је објављено у Бечу 1847. године на српском народном језику и
својом појавом представљало је велики допринос победи Вукове борбе
за нови књижевни језик.. Тема „Горског вијенца” је истрага, односно
истребљење потурица. Дело је написано после поеме „Луча
микрокозма” (1845), a пре поеме „Лажни цар Шћепан Мали” (1847,

Стихови из “Горског Вијенца”

1.Виђи врага су седам бињишах,
2. су два мача а су двије круне,
3. праунука Туркова с Кораном!
4. За њим јата проклетога кота,
5. да опусте земљу свуколику
6. ка скакавац што поља опусти!
7. Францускога да не би бријега,
8. аравијско море све потопи!
9. Сан паклени окруни Османа,
10. дарова му луну ка јабуку.
11. Злога госта Европи Оркана!

~7~

ВЕЛИКАНИ XIX ВЕКА
Петар II Петровић Његош

“Лажни цар Шћепан Мали”

“Лажни цар Шћепан Мали” је
историјска поема у облику
народне драме Петра II
Петровића Његоша,
настала 1847. у доба
српског романтизма. Прво
издање објављено је
у Трсту 1851. године
на српском народном језику.
"Лажни цар Шћепан Мали" је
хронолошки последње од три
Његошева најпознатија дела.
Пре овог дела написани су:
„Луча микрокозма“ (1845) и
„Горски вијенац“ (1846).

Стихови “Лажног Цара
Шћепана Малог”

Весели се, праху Немањића,
Немањића и Гребљановића,
јер ће ваше круне засијати
како јарко сунце на истоку,
знамена се ваша развијати
над велике ваше развалине,
потећи ће крваве ријеке
од нечисте крви агарјанске,
опрат Србу љагу са образа.

~8~

У добру је лако добар бити,
на муци се познају јунаци!

Свак је рођен да по једном умре,

Коме закон лежи у топузу,
трагови му смрде нечовјештвом.

Ћуд је женска смијешна работа!

Очи зборе што им вели срце.

Славно мрте, кад мрети морате.

У добру је лако добар бити,
на муци се познају јунаци!

Ко на брдо, ак и мало,
стоји више види но онај под брдом

Рад: Јована Костић
Маја Савић
Јована Шимшић
Анђела Димитријевић
Александра Вујовић


Click to View FlipBook Version