Марко Краљевић укида свадбарину

Марко Краљевић је заиста постојао у нашој
историји. Његово право име било је Марко
Мрњавчевић. Рођен је око 1335. године, а
погинуо је 1395. године. Био је син српског краља
Вукашина Мрњавчевића. Владао је територијом
западне Македоније, а његов престони град био
је Прилеп. Његов отац, краљ Вукашин, био је
савладар цара Стефана Уроша V под чијим
вођством је српска држава слабила. Отац је
Марка 1370. или 1371. године крунисао у
“младог краља” како би, у случају да Стефан
Урош V нема мушке потомке, постао владар
Србије. У Маричкој бици 26. септембра 1371,
Турци Османлије поразили су и убили Вукашина,
а око два месеца касније умро је и цар Урош.
Марко је након тога законски постао краљ српске
државе, али српски великаши, који су практично
постали независни од централне власти, нису ни
помишљали да га признају за свог врховног
господара. Неодређеног датума након 1371. ушао
је у вазални однос према турском султану. До
1377. значајне делове територије коју је наследио
од Вукашина разграбили су господари околних
области. Краљ Марко је у стварности постао
само један од обласних господара, који је владао
релативно малим подручјем у западној
Македонији. Задужбина му је Манастир Светог
Димитрија близу Скопља, познат као Марков
манастир, изграђен 1376. Погинуо је у бици на
Ровинама 17. маја 1395, борећи се у Влашкој на
страни Турака. Убио га је влашки војвода
Мирчета.

2

Историја српског народа забележила је много хероја, али у усменом предању
нико није толико слављен као турски вазал Марко Краљевић. Поставља се
питање откуд то да је један турски вазал у народном предању представљен као
највећи јунак? Најближе здравом разуму је објашњење да је Србима било
забрањено да певају о својим јунацима како их не би урекли, а Марко је био
турски вазал и истовремено Србин. Било како било, тек овај лик је у машти
народа преточен у великог борца за слободу обесправљене раје (народа). Дакле,
Марко Краљевић је дефинитивно био најпопуларнији јунак код народних певача
и приповедача, који су створили мит о човеку натприродне снаге и храбрости.
Био је митски заштитник Срба од сурових турских освајача и као такав уливао је
наду народу да ће се ослободити турског ропства. Стварајући у својој машти
ликове попут Марка Краљевића, Срби су веровали да ће се Бог смиловати на
њихове патње и да ће им заиста и послати јунаке таквих способности, који ће их
ослободити отоманских окова.

Песме о Марку Краљевићу Вук Караџић

сврстао је у песме СТАРИЈИХ

ВРЕМЕНА. Те песме не приказују верно

историјска дешавања без обзира на то

што су учесници историјске личности.

Марко Краљевић је у овим песмама

приказан као човек ненадмашне снаге,

поштен, праведан, заштитник

сиромашних, са брковима „као јагње од

пола године“.. Све је на њему вансеријски

од одеће до коња. Он живи 300 година, а

ни смрт му није извесна. Помажу му

натприродна бића– вила Равијојла, чувају

га анђели и Бог, одликује га буздован

шестоперац, коњ Шарац..

Познате песме о Марку Краљевићу су:
Марко Краљевић познаје очину сабљу,
Марко Краљевић и Арапин, Марко
Краљевић укида свадбарину, Марко
Краљевић и Муса Кесеџија, Орање
Марка Краљевића, Марко пије уз
Рамазан вино, Смрт Марка Краљевића...

3

Поред тога што је величан у

нашој народној епици Марко

Краљевић има и сличан статус и

у традицијама других

јужнословенских народа. Бугари

га поштују као свог народног

јунака под именом Крали Марко.

Запамћен је као неустрашиви

заштитник слабих и

беспомоћних, који се борио Постоји више легенди о смрти
Марка Краљевића.
против неправде и делио мегдане
1. Марко није погинуо у боју
са турским насилницима. Знате од мача већ га је Бог
сместио на планину
ли како је Марко нашао свог Урвин, а Марко је пре тога
бацио свој топуз у море и
верног пратиоца Шарца? свом Шарцу одсекао главу
да га се Турци не би
Марко Краљевић је свог верног дочепали.
пратиоца коња Шарца угледао
код једног ковача. Шарац је тада 2. Са Шарцем се склонио у
био болесно ждребе. Марко је то једну дубоку пећину, у
болесно ждребе ухватио за реп и којој спава дубоким сном
покушао је да га завитла око и чека тренутак када ће
себе. Иако болестан и мршав овај народу бити потребна
се није макао с места те га је његова помоћ.
Марко купио и излечио од губе
(куге). Шарац је тада постао
снажан, брз.

4

Књижевни род: ЕПИКА

Књижевна врста: ЕПСКА ПЕСМА

Време радње: 14. век

Место радње: Косово

Ликови: Косовка девојка, Марко
Краљевић, Арапин

Композиција песме:

1. УВОД: Марков сусрет са Косовком
девојком-њена исповест

2. ЗАПЛЕТ: Марков одлазак на мегдан
са Арапином и његова јадиковка

3. КУЛМИНАЦИЈА: Сусрет Арапина и
Марка

4. ПРЕОКРЕТ: Марко убија Арапина

5. РАСПЛЕТ: Оглашавање да је укинута
свадбарина

ТЕМА: Марко Краљевић убија Арапина и
спасава народ од зла (Марко укида
свадбарину)

ИДЕЈА: треба увек помоћи другима у
невољи

ПОРУКЕ:

 Марко је на муци јунак, а у невољи
пријатељ („На муци се познају
јунаци“)

 Издићи се изнад личног (себичног)
интереса и окренути ономе што је
заједничко и општељудско, јесте чин
достојан сваког правог човека.

5

Маркове особине у песми:
 људска једноставност;
 непосредност;
 саосећање са туђим невољама;
 осећајност (пустио је сузе,

разгневио се);
 срастање (поистовећивање) са

народом;
 праведност и презир према

злу;
 надмоћност у духу и снази.

Стих: ЕПСКИ ДЕСЕТЕРАЦ
Цезура: иза 4 слога
Стилске фигуре:
ЕПИТЕТИ И СТАЛНИ ЕПИТЕТИ (Косово РАВНО; БЕЛОМ двору..)
АПОСТРОФА (Драга сестро, Косовко девојко; Драги бато, делијо
незнана...)
СЛОВЕНСКА АНТИТЕЗА (део када разговарају Марко и девојка о
томе што је оседела)
ПОРЕЂЕЊЕ (Цикну Арап КАО ЗМИЈА ЉУТА)
ХИПЕРБОЛА (из копита жива ватра сева... Како га је лако ударио,/
искиде му из рамена главу.. исече му четрдесет слугу..)

6

7