Орање Марка Краљевића

Марко Краљевић је заиста постојао у нашој
историји. Његово право име било је Марко
Мрњавчевић. Рођен је око 1335. године, а погинуо
је 1395. године. Био је син српског краља Вукашина
Мрњавчевића. Владао је територијом западне
Македоније, а његов престони град био је Прилеп.
Његов отац, краљ Вукашин, био је савладар цара
Стефана Уроша V под чијим вођством је српска
држава слабила. Отац је Марка 1370. или 1371.
године крунисао у ―младог краља‖ како би, у
случају да Стефан Урош V нема мушке потомке,
постао владар Србије. У Маричкој бици 26.
септембра 1371, Турци Османлије поразили су и
убили Вукашина, а око два месеца касније умро је и
цар Урош. Марко је након тога законски постао краљ
српске државе, али српски великаши, који су
практично постали независни од централне власти,
нису ни помишљали да га признају за свог врховног
господара. Неодређеног датума након 1371. ушао је
у вазални однос према турском султану. До 1377.
значајне делове територије коју је наследио од
Вукашина разграбили су господари околних
области. Краљ Марко је у стварности постао само
један од обласних господара, који је владао
релативно малим подручјем у западној Македонији.
Задужбина му је Манастир Светог Димитрија близу
Скопља, познат као Марков манастир, изграђен
1376. Погинуо је у бици на Ровинама 17. маја 1395,
борећи се у Влашкој на страни Турака. Убио га је
влашки војвода Мирчета.

2

Иако је био владар релативно
скромног историјског значаја, Марко
је током турске окупације постао
један од најпопуларнијих јунака
српске народне епике и усмене
традиције уопште. Сличан статус има
и у традицијама других
јужнословенских народа. Бугари га
поштују као свог народног јунака под
именом Крали Марко. Запамћен је као
неустрашиви заштитник слабих и
беспомоћних, који се борио против
неправде и делио мегдане са турским
насилницима.

Као што можемо приметити
Марко као историјска личност у
потпуности се разликује од
Марка из епске народне
поезије. У историји он је био
турски вазал који је погинуо
борећи се на турској страни,
док је поезији описан као
народни јунак који кажњава
Турке за сва њихова зверства и
зла. Песма га је тако извукла
из историјске сенке и учинила

3

Марко Краљевић је у епској песми
представљен као горостатс коме нема
равна. Он има натприродне способности -
изузетно је јак, неустрашив, све што му
припада (оружје, снага, коњ Шарац) све
је дато у хиперболи. Заштитник је
сиротиње и нејаких, а заклети
непријатељ насилника. Лако плане—прек
је. Кавгаџија је—склон пићу. Живећи у
ропству и патњама српски народ је сањао
о јунаку који враћа њихово достојанство
и избавља их из свих невоља, те је народ
створио лик Марка Краљевића који се
виђа само у бајкама.

Као што смо већ рекли Марков историјски отац био је Вукашин Мрњавчевић и
народна епика није могла променити ту чињеницу. Вукашин је, међутим, био
омрзнут у народу јер се сматрало да су Мрњавчевићи делом били криви за
пропаст државе Уроша Нејаког. Херојско наслеђе Марку Краљевићу обезбеђује
његова мајка Јевросима. Наиме њен брат је чувени војвода Момчило из
Пирлитора на Дурмитору, господар крилатог коња Јабучила, поседник страшне
сабље са очима – укратко, јунак који „не боји се никога до Бога‖ („Женидба
краља Вукашина‖). Зато ће се у многим епским песмама о Марку Краљевићу
појављивати лик мајке Јевросиме. Поред тога што је прибавила епски
легитимитет сину, Јевросима је у песмама представљена као заступник
позитивних моралних начела и најдрагоценији Марков саветник.

4

Вино пије Краљевићу Марко
са старицом Јевросимом мајком,
а кад су се напојили вина,
мајка Марку стаде бесједити:
„О мој синко, Краљевићу Марко,
остави се, синко, четовања,
јер зло добра донијети неће,
а старој се досадило мајци
све перући крваве хаљине;
већ ти узми рало и волове,
пак ти ори брда и долине,
те сиј, синко, шеницу бјелицу,
те ти храни и мене и себе‖.
То је Марко послушао мајку:
он узима рало и волове,
ал' не оре брда и долине,
већ он оре цареве друмове.
Отуд иду Турци јањичари,
они носе три товара блага,
па говоре Краљевићу Марку:
„Море Марко, не ори друмова!‖
„Море Турци, не газ'те орања!‖
„Море Марко, не ори друмова!‖
„Море Турци, не газ'те орања!‖
А када се Марку досадило,
диже Марко рало и волове,
те он поби Турке јањичаре,
пак узима три товара блага,
однесе их својој старој мајци:
„То сам тебе данас изорао‖.

5

Није познато ко је испевао песму
„Орање Марка Краљевића‖.
Забележио ју је и објавио Вук
Стефановић Караџић. Са тридесет
стихова једна је од најкраћих
епских песама. Ипак, у тих тридесет
стихова непознати певач је успео да
покрене важна проблемска питања и
да обликује кохерентан, историјски
и социјално конретизован свет.

Књижевни род: ЕПИКА

Књижевна врста: епска песма
тематског круга о Марку Краљевићу

У овој песми мајка саветује Краљевића Марка да се окане хајдучије, и
да се прихвати мирног живота и орања. Он ју је послушао, али на свој
начин: почиње да оре друмове. Кад наиђу Турци долази до сукоба и
Марко их поубија. Доносећи товаре блага мајци вели јој: „То сам тебе
(теби) данас изорао.‖
Ово је десетерачка народна песма. Ваш задатак је да одредите цезуру
и напишете у вашим свескама прецизно врсту стиха.
Песма има доста вама познатих стилских фигура. Ја ћу написати које
стилске фигуре се јављају у песми, а ви нађите бар по један пример из
песме и напишите у ваше свеске.
ЕПИТЕТИ -
АПОСТРОФА-
МЕТАФОРА-
КОНТРАСТ-

6

Како сте доживели песму „Орање Марка Краљевића‖?
Који су вас Маркови поступци изненадили?
Шта вас је навело на размишљање?
Размислите шта нам уводни мотив заједничког пијења вина открива
о Марковом односу према мајци. Какав захтев поставља мајка у
својој беседи? Зашто?
Покушајте да издвојите два животна начела супротстављена у
мајчином говору. Ког се животног пута придржава Марко –ратничког
или мирољубивог?
Како доживљавате појаву Марка Краљевића са ралом и воловима?
Шта је ту у нескладу?
На који начин Марко ипак показује своју бунтовну страну?
Протумачите шта симболично представља орање царских друмова.
Ко су били јањичари? Шта мислите, какво они благо носе?
Како су то благо стекли?
На ком контрасту је утемељена препирка између јањичара и Марка?
Шта је Марко „изорао‖ мајци? Упоредите Марково „орање‖ са
мотивом крвавог „плаћања свадбарине‖ у песми „Марко Краљевић
укида свадбарину‖. У каквој се улози налази Марко у обе песме?
Кога он штити?
Може ли се тако силан јунак оканути „четовања‖?

7