Српско Поморје од 7-до-10 Столећа-Ђорђе Јанковић

СлободанЈарчевић:

НИЈЕБИЛОДОСЕЉАВАЊА
СЛОВЕНАНАБАЛКАН– ОНИСУ

СТАРОСЕДЕОЦИБЛАКАНАИ
ПАНОНИЈЕ

КонстантинСедмиПорфирогенит–
царевисписикаоизворизаисторију

Словена

БЕОГРАД, 9. септембар7515 (2007)

1

ЗаговорницитезеодоласкуСловенанаБалкану6. и
7. столећупослеХристанемајуниједанизворотоме- осим
Списа византијског цара Константина Седмог
Порфирогенита. Међутим, многојепоузданихизворадасу
Словениодбиблијскихвременаусливусредњегидоњег
токаДунава. СписивизантијскогцараПорфирогенита, из
десетогстолећа, основасузакључакаузваничнојисторији
дасунашипрецинаБалканскомполуострвутекодСредњег
века. ДрЈованИ. Деретићоспораваоваквенаучнесудовеи
затонаводинеколиконаједноставнијихобјашњења:

1) Порфирогенитови списи су једини
средњевековни документ у којем се
наговештаванекивиддосељавањаСловена
наБалкан(нетврдисеизричито).

2) Сви други историјски извори, хронике,
летописи, књиге и писмаСредњегвека
означавају становнике Балкана као
словенскаплемена, подразнимименима.

3) Најпознатијисредњевековниисторичарии
хроничариоставили сузаписеоСрбима
(Словенима) на Балкану и у данашњој
Румунији.

4) Већина европских историчара, последња
тристолећа, опредељиваласезатврдњуда
су Словени староседеоци Подунавља и
Балкана.

5) Логичкијенеприхватљивамогућностдасе
толикинароддоселинаподручјеодАлпаи
севернеИталиједоЦариграда, адаотоме
не остану бројна документа. Па такав
потреснавећемделуЕвропе(кадсеузмуу
обзирипределипрапостојбине), мораоби
даостави неизбрисивтрагуколективној
свестиистароседелацаидошљака.

6) Немогуће је претпоставити да су
неписменидошљаци(какосетврди) могли
дастароседеоценаучесвомјезику, уместо
да приме језик културних и писмених
становникаВизантије.

7) Немогуће је веровати да су неписмени
Словенимоглидаорганизујутакомасовно
и тако успешно сељење и то на
најпривлачнијеподручјеВизантије– тада
најмоћнијеевропскесиле.

У светлуовихнедоумица, српски стручњаци све
чешћедетаљно анализирају сваку реченицу у списима
византијскогцараПорфирогенита. У Србијисуштампане
многе књиге опречне закључцима званичне историјске
науке, аоневећувеликоизазивајупажњучиталацаи, штоје

2

нормално, нарушавајуповерењеусадржајеизисторијеу
школским и универзитетским уџбеницима. У питањује
својеврсно урушавање образовног система (у важним
областима: историји, лингвистици, култури, географији...),
паби било вишенегоштетнодасеоовајнаучнискуп
оглуше заговорници званичне историје. Посебно
историчариифункционериудржавнимустановама, јерим
једужностдабранеиунапређујузнањаусвакојнаучној
грани. Акосенеодазову, имаћемодватумачењаистих
догађајаизпрошлости– прво, којећемозадржатизасебеи
друго, којећемоизложитикадбудемоиспитиваниушколи
инауниверзитету.

Оноштојезасрпскинародважно, аотометребада
брину, предругих, државниисторичариифункционери,
јесте позната истина да прошлост обликује понашање
појединца, колектива и нације. Кад имамо конфузну
(неразјашњену) историју, онданисавременазбивањанеће
битибезнедоумица, недоречености, несистематичности...
нажалост, свенасоводанас, каонарод, прати.

Копљасувећукрштена
Небисемоглорећиданијебилополемикеизмеђу
заговорникаједнеидругетезеодавном присуствуСрба
(Словена) наБалкануиПанонији. Билоје, алиспорадичне.
Није се одликовала научношћу, ако се то може тако
објаснити. Представници званичне историје су с
омаловажавањем писали описцимановестареисторије
Срба (Словена). Називали су их незналицама,
занесењацима, митоманима, новоромантичарима, итд. Ретко
кад су покушавали да аргументима оспоре неки од
закључака др Олге Луковић-Пјановић, др Јована И.
Деретића, Светислава Билбије, Трубачова, проф. Реље
Новаковића, МилошаЦрњанскогимногихдругих. Варнице
су севале, свакако, али сучељавања мишљења, према
правилима научне методологије, није било. У једном
оваквом приказу, није могуће ни нама да на научно
прихватљивначинизложимопогледеједнихидругих, али
ћечитаоцимабитизанимљиводасазнајукојисудогађајии
којеисторијскеличности билеуцентрупажњеспорова,
спорадично објављиваних на електронским медијима,
часописимаидневнимлистовима.
На неки начин, копља су, ипак, већ укрштена.
Озбиљнијесеубојногкопљаприхватиоједаноджестоких
поборника средњевековног словенског досељавања на
Балкан и у Средњу Европу. То је др РадивојРадић,
професорБеоградскогуниверзитетаичланВизантолошког
институтаСрпскеакадемијенаукаи уметности, рођени
Ливњак.

3

Даби одбранио Порфирогенитовзаписо доласку
СловенанаБалканувремевизантијскогцараИраклија(610-
641), написаојекњигу СрбипреАдама ипослењега,
трудећиседасвакуреченицупошкропиотровом против
истраживача који трезвено упозоравају да стотине
историјскихизвораупућујунасловенскостароседелаштво
наБалкану, асамо један (Порфирогенитов) нањихово
досељевање с данашњег подручја Пољске, Белорусије,
УкрајинеиРусије. Поредотрова, дрРадићсе, нескривено,
ругадрОлгиЛуковић-Пјановић, дрЈовануИ. Деретићуи
другимаштосеусуђујупротивречитизакључцимазваничне
историје. БилобикориснодаједрРадић, какосмонавели,
својукњигупопунионаучномполемикомсовимауторима,
уместоштојесамонаводиоњиховезакључке, аондаје, без
аргументације, дописивао да они нису у праву. Биће
занимљиво данаједном примеру видимо поступак др
Радића. Узећемодеорасправеонационалнојприпадности
Светог Јеронима из четвртог столећа после Христа –
преводиоцаСветогписмасгрчкогналатински. Читаоци
Сведокаимајуразлогадаспажњомпратеовуполемику, јер
јеСветиЈероним(тонијеспорно) рођенуримскомнасељу,
налокацијинакојојједанасБосанскоГрахово. Узто,
подациоњемусувишенегодрагоцени, јерупућујуна
суштинунационалнихирелигиознихпревирањаусрпским
земљама- одпојавехришћанствадоданас. Какознамо,
биласутешкаи, најчешће, последицаосвајачкихпохода
европскихиазијскихсила. Тапревирањасураздробила
српско национално биће по религиозним шавовима и
раздробљене деловесупроставилаједан другом. То се,
најочитије, препознајенаневеселојсудбиниСрбауБоснии
Херцеговини током двадесетог столећа – испуњеног
светскимиграђанскимратовима.

Да погледамо полемику о Светом Јерониму и
Римокатоличкојцркви. ДрРадићнапададрДеретићашто
Светог Јеронима (330. или 337 – 420) убраја у Србе
(Словене). ОвакозамерадрДеретићу:

''И СветиЈероним, учениегзегета4. векакојије
превеоБиблијусјеврејскогигрчкогналатински, према
дрДеретићу, биојеСрбин. Занимљивојједапоовом
питању 'новоромантичари' ненаступају јединствено.
Тако госпођа Луковић-Пјановић одбацује српско,
односнословенскопореклоСветогЈеронима. С друге
стране, тозначидајесагласночудноватим мерилима
'новоромантичара' дрДеретићвећи'родољуб' одгоспође
Луковић-Пјановић. Нерекохли већдајеонглавна
узданицаовемалеалиодабранедружине''.

КориснијебибилодаједрРадићизнеодоказеда
СветиЈеронимнијеСрбин, негоштосе, покознакојипут,
наругаодрДеретићуидрОлгиЛуковић-Пјановић.

4

Имаписацакојисунаговештавалисрпскопорекло
СветогЈеронима, маданисуСрби. Занимљивоједаје
професордрЂорђеЈанковић, археолог, којијеистраживао
гробницеод4. до6. столећапослеХристауДалмацији,
Босанској Крајини, Херцеговини и Западној Србији,
установиодасусловенске(српске).1 Самоподатакдасуна
подручјуКнинаи БосанскогГраховасрпски гробови с
почетка4. столећа, могаојенавестинаопрездрРадића,
кажедрДеретић, данеодбацујесвакиподатакукњигама
''новоромантичара''. Ако јеархеологЈанковић нашао у
околини БосанскогГраховасрпскегробовеспочетка4.
столећа, анаподручјуовогсрпскогградау Босанској
КрајинијерођенСветиЈероним330. или337. године, онда
јеистинаосрпскојприпадностиовогсветитељапотврђена.
Требало би много поузданих докумената да би се то
оповргло. Например, дајерођенусрпскомнасељу, алиу
породицинекенационалнемањине. КаоРимљанин, није
рођен, јерпостојезаписидајелатинскинаучиотекушколи.
ДрДеретићсепозиваинанаучникеизнесрпскесредине, па
упућујеиназнаменитогхрватскогархеологаФранаБулића.
Булић јеутврдио дасе родно место СветогЈеронима:
СтридонналазилонаподручјуданашњегБосанскогГрахова
– наАрежином бријегу. Натом местујебилаи мала
црквица, срушили су је Турци у време Босанско-
херцеговачкогустанка1875-78. Тусу(1952) нађениостаци
средњевековногграда, исподкојегсубилеосноверимског
насеља. У околиније, иначе, вишеналазиштасостацима
римскихграђевина, цркаваипредметадомаћинства.2

ХрватФранеБулићјезаписаодајеЈеронимовотац
биоимућан, пајемогаоплаћатиучитеља, дабиЈероним
научиолатинскијезик.3

Француз Сипријан Робер је написао о Светом
Јерониму: ''Има нешто словенско у њему'', а чешки
историчарФрањоВ. СасинекјетврдиодајеЈеронимов
матерњи језик био словенски.4 Италијан Апендини је
Јеронимовјезикзвао: илирско-словенски, аФрањоБулићје
овајнаводАпендинијапревеокао''хрватскијезик''.5

ДрДеретићсеприпремиодадрРадићаупозоридау
Српскојакадемијинаукаиуметностиможеконсултовати
академикаМирославаПантића, којијесачуваонекебројеве
часописаДубровникуДубровнику, ауњимајеобјављена
полемикаСрбакатоликаДубровникасВатиканомпочетком
двадесетогстолећа– оЗаводуСветогЈеронима. Наоснову
теполемике, можесезакључитидајеСветиЈеронимбио

1 ЂорђеЈанковић: Српскегромиле, Београд, 1998.
2 ЈовоБајић: БлажениЈероним, СолинскацркваиСрбо-Далмати,''Бели
Анђео, Шабац, 2003.
3 Исто.
4 Исто.
5 Исто.

5

Србин, мадарођенучетвртом столећу– презваничног
досељавањаСрба(Словена) наБалкан. КадјеДубровник
писаооСветомЈеронимуиватиканскомзаводусњеговим
именом, било је време захуктале аустроугарске
кроатизацијеСрбаДубровникаиосталихделоваДалмације.
У јекусвојеборбепротивкроатизације, Дубровчани ће
покренутиипитањеЗаводаСветогЈеронимауРиму.

Учинићетоуједном од бројеваДубровника1901.
године. СупроставићесенамериВатиканадаЗаводСветог
Јеронимапреименујуу''ХрватскизаводСветогЈеронима''.
ДубровчанисудоказивалидајеЗаводсрпскиипослалису
телеграмспротестомкардиналуРамполијууВатикан:

''НекасеудостојиВашаЕминенцијаподнијетина
ноге пресветога оца Папе Лава Тринаестога изразе
жалости Срба католика, житеља старе дубровачке
државе, изградаиоколице, штојеубревуе-укоји-јемсе
јесвето-јеронимскизаводпрестројио, биломимоиђено
српскоиме, којепоповјеснијемисправамаинароднијем
тградицијамаи обичајимаустранаманакојесебрев
односисасвијемпревлађује''.

Да јеовајподухват Ватикана био део захуктале
кроатизација Срба католика, сведочи и чланак у
Дубровнику, пренесенизцетињскогГласаЦрногорца:

''ЦрнаГораиСв. јереномскизавод– Одкакојеу
Аустро-Угарскојраспиренапознатаборбаизмеђубраће
ХрваљтаиСрба, изгледалојевећ, каодајеиВатикан
пристао уз Хрвате, јер при разним својим
манифестацијама, нијесемоглоопазити, дапризнаје, да
имасвојихсљедбеникаиусрпскомнароду, каоштоима
убугарском иуруском... Алије1. августапоновом
календаруизашаоутомсмислуједанпапскибреве, који
седотичеиЦрнеГоре. Евоучемујеставр: У Римује
постојаоодстаринаилирскизаводСветогЈеронима, у
ком сукатолиции изсрпскихкрајевапохађали Рим,
одсиједалии, услучајуболести, његаналазили. Садасе
уВатиканунашлозадобро, дасестогазаводаизбрише
илирскоиме, идасенамијениобразовањукатоличких
клирика, рода и језика хрватског – изрично: про
цроатицагенте. Но, тосенасјошништанебитицало, да
се у тај хрватски народ не убраја и барска
Арцибискупија.

Ми бисмо тојодлуци Свете Столице могли
доскочити, шаљућинашекатоличкеклирикезавише
образовањенадругустрану, поштоихуЦрнојГори
немахрватскогродаијезика, штојеусловуживањатог
завода; али неможемо допустити дасеједним тако
свечаним актом једненајвишевласти црквенеуноси
туђаполитикаунаш народинашудржаву.

Осим тога, барскаАрцибискупијаноси наслов
ПримасаСрбијеизнајстаријегдоба српскедржавне

6

самосталности. ИсторијскусудбинуСрбиједијелилаје,
наравно, и ова првосвештеничка столица српске
католичке цркве, и Божијим Провиђењем, нашијхе
дана, Његово Краљевско Височанство КњазНикола
Први ослободиојеиобновиотустарославнустолицу,
обезбиједиојепотребнурелигиознуслободу, и онаје
такоступилаунови животдадијели судбинуЦрне
Горе''.

Види седацрногорски листсвесвојекатолике
сматраСрбимаиданикоодњихнеговорихрватски, апише
о Арцибискупији у Бару као српској. Све то преноси
католичкичасописДубровник– употпуностиподржавајући
изнетеставовеосрпствуихрватствунаЈадрану. Унаставку
овогчланка, обасрпскагласиласматрајудасуСрбинекад
носилиимеИлира:

''СветиОтацууводусвогаписмаизјављујесвоју
љубавпремаСлвенству, идатуљубавидокаже, вели,
дамјестодосадашњегилирскогзаводаСв. Јеронима
установљујезаводзахрватскинарод. Српскинародје
једнагранаСловенства, каоштогаобухватаиилирско
име; а најновија политичка доктрина, наметнута
хрватском народу, непризнајеи нијечеегзистенцију
српскогнаорда: итадоктринаодлукомСветогОцасада
сеусваја! То очевидно противуречје између његове
љубави премаСловенствуињеговеодлукепротивне
Српству, доказуједаСветиОтацнијеимаонаумодакле
потичеи куда смијера та хрватска доктрина, тесу
његови савјетници, који стојеначелутеполитичке
струје, моглииздејствоватитаквуодлуку''.6

Овасрпскагласила спочеткадвадесетогстолећа
упућујучитаоцедајеСветиЈеронимизсрпскогнарода– а
његовзаводуВатикануустановаСрбакатолика.

Примерци новина с овим (и другим сличним
текстовима) налазесеуСАНУ.

Ифилолозипротивзваничнеисторије
Заговрницимасрпског(словенског) староседелаштва
наБалкануиуПодунављусупритеклиупомоћфилолози.
Нисутоучинилиснамером дасеспореспристалицама
званичнеисторије, алисуњиховафилолошкаистраживања
указаладајенемогућеобјаснитинајстаријепознатеназиве
планина, река, језера и насеља без присуства Срба
(Словена) у Подунављу. Према филолозима, друге
претпоставке су неодрживе. Разложно обавештавају да
људиусвомприродномокружењудајуименаизсвогјезика
– никакоизјезикасуседа, апоготовонеизјезикаудаљених
племена, како, уовомслучају, званичнаисторијаудаљује

6 СлободанЈарчевић: Историјскескривалице, БеоградИПА''Мирослав'',
2002, стр: 222-223.

7

античкеСловенеодДунаваиБалкана. Следственооваквом
закључку, филолозиманијепреосталоништадругонегода
потврдедајепрво писмо насвету рођено наобалама
ДунаваидасумутворциСловени. 7

Браниоци словенског досељавања на Балкан у
Средњемвекусунајрањивијиусучељавањусафилолозима.
Уовојнауци, немаместазаједанилидругизакључак, како
јетоизвесно кад јереч осадржају других историјских
извора. Услучајуфилолошкенауке, немадвоумљења. Ако
јенаодређеномподручјуживеонекинарод, нањемусу
остали трагови његове културе и језика. Пред овако
једноставном чињеницом, занемео је и профосор на
СорбониПјерШатрен. Предњимјебраниладокторскутезу
ОлгаЛуковић-Пјановићосрпскимречимаустаромгрчком
језику. Запрепашћење– акосепрофесорсложисОлгином
тезом, мораћепризнатидасуСрби, однајдавнијихвремана,
билисуседиГрцима, атозваничнаисторијанеприхвата?
Желеоједаодбранизакључкезваничнеисторије, алиу
филологијинијеимаоаргументе. Овајсвојеврсни''гордијев
чвор'' јерешиотакоштодокторскутезустуденткињеиз
Србијенијекоментарисао. Рекаоје:

Госпођо, јасесВаманеслажем, алиВам дајем
титулулекторагрчкефилологије, јерстејезаслужили.

О траговима српског (словенског) језика на
ПодунављуиуИндији, написалисумногиаутори: Индуси,
Руси, Французи, Словаци, Италијани, итд, али ћемосе
задржати само на књизи руског филолога Олега
НиколајевичаТрубачева. ИздалајујеРускаакадемијанаука
– Историјскофилолошкоодељење: Етногенезаикултура
древнихСловена.8

Трубачовпратигенезусловенскихнароданаоснову
историјских, географских, археолошкихилингвистичких
истраживања. Посебнупажњупосветиојехидронимима,
етнонимимаиантропонимимауЕвропииАзији, аиразвоју
индоевропскихјезика. Једанјеодводећихфилологаусвету
исвојезакључкејечитаонамногим научнимскуповима.
Укратко, објашњавадајепрапостојбинаСловенасредњи
токДунава– територијесњеговелевеидеснестране.
Значи, тврди истооноштоизносе''новоромантичари'' у
својимделима. Ту, уПанонијиинаБалкану, кажеТрубачов,
пониклојеипрвописмо. Научнирадподнасловом: О
Средњедунавскојпрапостојбини Словена прочитао јена
СкупуславистауБратислави1993. инаСкупуславистау

7 ДрОлгаЛуковић-Пјановић: Срби...народнајстарији, ИПА
''Мирослав'', Београд, 2003. идокторскираднафранцускомјезику:
ПравдауЕсхиловимиСофокловимтрагедијама, истииздавач, 2002.
8 ОлегНиколајевичТрубачов: ЕтногенезаикултурадревнихСловена,
Москва, Рускаакадемијанаука, 2003. Књигућенасрпскомјезику
штампатиИПА''Мирослав'', Београд.

8

Будимпешти, у октобру 1995. Трубачов је о тој
прапостојбиниСловена, насредњемДунаву– доЂердапа,
поднеореферат: Словенскијезикиисторија– каооснова
етногенезе и на Скупу јужнословенских слависта у
Београду, 1995.

ИстраживањеО. Н. Трубачовајепотврдадасрпски
''новоромантичари'' нисупосебнапојавауЕвропи- данису
јединикојисупосумњалиузакључкезваничнеисторијео
Словенима. Тимејеобавезанашихисторичарада, при
одбранисвојихставова, подвргнукритицинаучнирадО. Н.
Трубачеваиистраживањамногихдругихнаучника- накоје
сеТрубачовпозиваичијаистраживања, такође, упућујуда
јеДунавпрапостојбинасловенска.

КакоразуметиПорфирогенита?
С обзиромдаћенанаучном скупууНишубитиу
центру расправе списи византијског цара Константина
СедмогПорфирогенита, осврнућемосенањиховесадржаје
- наосновукојихјеприхваћенотумачењедасусеСловени
појавилинаДунавутеку6. и7. столећупослеХриста.
Др Јован И. Деретић и његови истомишљеници
упозоравају да су и поруке цара Порфирогенита
кривотворене– прилагођенеунапреддонетомзакључкуда
суСрби(Словени) освојилиземљедругихнарода- нипре
никасније, негоу6. и7. столећуНовеере. Затоштоза
другепериоденијебилопогодногстарогзаписа– погодног
задомишљања, какавјеовајцараПорфирогенита. Будући
да је непрецизан у опису познатих догађаја – без
временскиходређења, тумачимајепруженамогућностда
наведу дасеПорфирогенитпревариои данијереч о
назначеном столећу, негоонеком многокаснијем. Ако
читалацпомислидасутаквеигревременом ипојмовима
немогућекодауторанајвишестручности, некапрочитају
текст византијског цара и коментаре југословенских
академика. РечјеоприликамауРимскомЦарствуувреме
цараДиоклецијана. Билојетовременакрајутрећегвека
Новеереиверовалиилине, Порфирогенитспомиње, иу
трећем столећу, СловененаДунаву, алитумачињегових
списакажудацарнијеписаоотрећем, негоошестом
столећу. Дабинамовобилојасније, подсећамодајеовде
речодведржаве– увремеДиоклецијана(3. столеће),
имамоРимскуИмперију, ау6. и7. столећуВизантију. Како
седесило даПорфирогенитов записо Диоклецијану и
његовомвремену, академициподеленадвадела– паовај
други преместе и вежу за догађаје 300 година после
Диоклецијана? Тајдругидеозаписајепребачен(датован) из
РимауВизантију, кажедрЈованИ. Деретић, затоштосеу
њему, такорано, спомињуСловенинаБалкану. А акосу
Словенибили становнициПанонијенаДунавуувреме
Диоклецијана, онда то искључује сваку могућност

9

досељавањаСловенаиз''прапостојбине'' наБалкану6. и7.
столећупослеХриста. Евоспорног(бољерећинејасног)
ПорфирогенитовогописаДалмацијеувремеримскогцара
Диоклецијана(3. столеће):

' 'Овајцар Диоклецијан подижеградСплити у
њемусазидапалатукојасенеможениречиманипером
описати, одчијенекадашњевелелепности стојеи до
данасостаци, иакоихједуговремеоштетило. Шта
више, и градДиоклију, који сададржеДиоклецијан
(Дукљани), истицарДиоклецијанподиже, збогчегасу
становницитеземљеназвани Диоклецијанима. Власт
ових Романа протезала се до реке Дунава. Једном
приликом они (тј. Романи) желећи дапређу рекуи
упознају становнике с оне стране реке, прешавши
нађошесловенскаплеменаненаоружанакојасезвахуи
Авари. И нити суови (Романи) очекивали да соне
странерекеиманекихстановника, нити(Словени) даих
има с ове. Пошто су Романи затекли ове Авара
ненаоружанеинеспремнезарат, нападнуих, покупе
плениробљеивратесе''.9

Нашиакадемициобјашњавајупрвидеоовогтекста
на прихватљив начин. С обзиром да Порфирогенит
обавештавадасуРомани изДалмацијепредузели војни
походпрекоДунава, онитачнозапажајудајетаобласт
имала своју власт и, овим освртом, дају за право
Порфирогениту:

ОбластДукље(каснијеЗетаиЦрнаГора) одељена
јеадминистративном реформом 297. годинеодвелике
провинцијеДалмацијеи постала самосталнауправна
јединица– провинцијаПревалитана.

ДаљетумачењеПорфирогенитовогтекстаодстране
Српскеакадемијенаукајевишенегозагонетно. Горњи
записПорфирогенита, уделугдеговориоСловенимаи
Аварима, академијиниисторичаритумаче, иуверавају, дасе
односи на 6. столеће, а не на треће - с којим је
Порфирогенитзапочеосвојеприповедање, поднасловомО
Далмацијиисуседнимплеменима. Аречјеоистомпасусу.
Но, нашигаисторичариразбијају– деосадржајавежуза
трећестолеће(тосмовиделиугорњемцитату), адеоза
шестоизаВизантију(штоћемовидетиуследећемцитату):

Овајподатак јасно показуједа јевизантијска
власт допираладоДунава.

Честа је појава код византијских писаца да
неколико племена, која заједнички нападајуцарство,
називајуједним именом, пољудствукојеихјеводилои
повезуивалоуједнуцелину... Словенису, почевшиодкраја
60-тихгодина6. века, заједносАвариманападалина

9 САН: ВизантијскиизворизаисторијународаЈугославије, томдруги,
Београд, ''Научнодело'', 1959, обрадиоБожидарФерјанчич, стране: 10. и

11.

10

византијскепровинцијенаБалканском полуострву. Ти
заједничкинападитрајудовеликеопсадеЦариграда626.
годинеинеуспехаАварауовомподухвату, послечегасе
центараварскедржавепомеравишепремасеверу.

ДрЈованИ. Деретићупућуједаседобропрочита
Порфирогенитовтекстидаћесевидетиданеманикаквог
ослонца у њему за закључак научника на челу с Б.
Ферјанчичем даПорфирогенитовдеговориоВизантији.
Додаједанепостојенидругиизворикојиби, допуњавајући
иразјашњавајућиПорфирогенитоврукопис, дализаправо
југословенскимисторичаримадаовакозакључују. Акосе
Порфирогенитов текст подвргне само логичком суду,
видећеседанемастручњакакојибимогаозакључитидаје
уњемуречодвавременскапериода- удаљенаједанод
другога300 година.

Погрешан закључак је присвојен од Српске
академијенаука, тврдидрЈованИ. Деретић, самозатодаби
сеодовогдокументаначиниостубнакојем ћепочивати
тзв. досељавањеСловенанаБалканувремевизантијског
цараИраклија. Занимљивоједаакадемицинисунашлиза
сходнодаобјасне(барнекако) какојемогућедаједна
областслокалномуправомуРимузадржитакавстатусиу
другојдржави– Византији, после300 годинаиубитно
измењениммеђудржавнимодносиманаБалкану? Таобласт
- Превалитанамождајеимогладапредузимавојнепоходе
преко Дунава у 3. столећу, како нас обавештава
Порфирогенит, адабиточинилаиувремеВизантије,
моралабииматииуњојстатусонакавкакавјојједаровао
римскицарДиоклецијан. Историчаринасотаквомстатусу
ПревалитанеуВизантијинеобавештавају, мадапишудаје
онатајвојнипоходпредузелау6. столећу. ДрЈованИ.
ДеретићодбијатаквумогућноститврдидаПревалитана, у
6. столећу, нијенибилаподвлашћуВизантије, негоје
представљалазначајнуобластуСрбији.

Акопретпоставимоданиједнастрананеможеса
сигурношћутврдитидајеуправуупогледуцитираногдела
Порфирогенитове приче о Далмацији и Дукљи –
првенствено, што се тиче датовања описаног (првог)
покољаСловенаслевестранеДунава, ондабисмобили
обавезнидатражимопотврдуједнеилидругепретпоставке
нанекомдругомместуцаревогСписаонародима. Такоби
се, можда, могло одгонетнути да ли је Порфирогенит
реченипокољ надСловенимасместиоутрећеилишесто
столеће– даподсетимо: историчариСАН тврдедајето
билоу6. столећу, адрЈованИ. Деретићдасетомогло
деситииутрећемстолећу, акотакоописанидогађајзависи
самоодчињеницедалијетадаСловена(Срба) билоили
нијебилонаБалкану. Билоихје, онисустароседеоци
Балкана, упоранједрДеретић.

11

Нашенедоумицебимоглебитиотклоњенеследећим
сведочанствомПорфирогенита:

''МеђуонимакојисусепреселилиуРагузусуови:
Григорије, Арсафије, Викторин, Виталије, Валент –
архиђакон, Валентин отац протоспатара Стефана. А
откадсеониизСалонепреселишеуРагузу, доданасима
500 година, асадимамо7. индикт6.457 године''.10

Ево, с обзиром на време своје владавине, цар
ПорфирогенитовдепишедасуСловенизаузелиСалонуу
Далмацијиу5. столећу. Тојескоро200 годинапревремена
кадјевизантијскицарИраклије(610 – 641) дозволио, како
званичнаисторијатврди, насељавањеСловенанаБалкану.
ОвосведочењецараПорфирогенитајеу сагласности с
тврдњамадрЈованаИ. ДеретићаооснивањуСрбијеупетом
столећу.

Многопреданашњегвременајебилоисторијских
делаооснивањуСрбијеупетом столећу– 490. године.
Католички свештеник из Далмације из 18. столећа –
АндријаКачићМиошићјенаписаокњигу „Пресветлом
господину“, штампанауЗадру1856. Уњојјепобројаосве
владареСрбијеод490. годинедокасногСредњегвека.
Можемо бити сигурни да је Андрија Качић Миошић
податке о Србији изпетогстолећа(безобзирашто ту
СрбијузовеСлавенскимКраљевством) нашаоуархивама
Ватикана.

Могли би се и неки текстови код цара
Порфирогенитадовестиувезусовом Србијом изпетог
столећа, алито, својимкоментаримаСписа, недозвољавају
југословенски(српски) историчари. Тако, кадуочимода
нам јецар Порфирогенитпомогао да ранијецитирани
римски покољ над Словенима сместимо у 5. столеће,
историчариСрпскеакадемијенауканасупозоравајудасе
писацПорфирегонитпревариоидаоннеописуједогађаје
изпетогстолећа, негоизмногокаснијегвремена. Евокако
тообјашњавају:

Наосновуовогподатка, добијасе449. годинакао
датумпадаСалонеурукеСловенаиАвара, штосвакако
нијетачно. Bury претпостављадајеовагодинапроизвод
дубровачкетрадицијекојаједогађајспојиласнападима
Атиле, докNiderle, Manuel I, 60, мислидајецарпомешао
нападГота449. годинесазаузимањемСолинапочетком
7. века. Најприхватљивијеједаједатагодинарезултат
грешке каснијег преписивача. Међутим, значајовог
хроношкогподаткајеутомештојасноодређујевреме
састављања29. главеDAI, седмогиндикта948/9 године.

Кадсепогледаовакавприступисторијскомизвору,
ондасеморадовести усумњуњеговавредност. Јер, и
противницимазваничнеисторијесеморадатиправокојесу

10 Исто, стране: 20. и21 .

12

за себе узели заговорници словенског досељавања на
Балкан. Ондаћеонипоступитинаистиначин– тамогдеим
одговараПорфирогенитовтекстрећићедајетачан, атамо
гдеимнеодговара, утврдићедато''свакаконијетачно'', као
штосутоучинили, уцитираномслучају, приређивачиу
Српскојакадемијинаука.

Овако, делимично прихватан а делимично
одбациван, Порфирогенитовсписнебимогаобитиподлога
заприхватањетезедасуСловени(Срби) дошлинаБалкану
6. и7. столећу. Таконештобиморалобитипоткрепљено
другимбројнимипоузданимсведочанствима, алиЈованИ.
Деретић, изричито, наводидатаквихдокуменатаусветским
архиваманемаидасезатоодлучиоданаучнискуппосвети
анализиПорфирогенитовогСписаонародима.

ПорфирогенитовасведочењаоХрватима
УПорфирогенитовомСписуонародима, 30. главаје
посвећена Хрватима – гласи Излагање о провинцији
Далмацији. Овдејецарсведочиоовременуод6. до10.
столећа, чимејеподелиоисторичаре, јермуједниверују, а
други никако. Приређивачи његових списа у Српској
академијинаукасуутврдилидаовопоглавље, инекадруга,
Порфирогенитнијемогаонаписати- непознатиауторихје
додаоцаревимрукописима. Тодоказују, поредосталог, и
чињеницомдајеуСписуонародимаописанидогађајпосле
Порфиргентиовесмрти(959):
Изсвега наведеног, следи да јеВ написанаод
непознатогаутораинакнадноунесенауDAI. Сличне
примереналазимоуDe cerlmonlls, гдесеуописуцарских
гробовауцрквиСв. АпостолауЦариграду, наводигроб
КонстантинаПорфирогенитаигдесеописујекрунисање
цараНићифораДругогФоке963. године.11
Српскиакадемицису, какотоиприличи, наводили
краткезакључкеионихкојиверујуунаведенеподаткеи
онихкојиуњихсумњајуилииходбацују. Но, дрЈованИ.
Деретићсенеприклањаниједној, нидругојгрупи. Он
тврдидајеГлава30. Списаонародимачистфалсификат, да
јеписанауновијевреме(мождау17. столећу) идасуњиме
католичке државе и Ватикан намеравале подржати
''хрватскодржавноправо'' – кривотворећидасусрпске
територијебилеуграницамакраткотрајнесредњевековне
хрватскедржаве. Поњеговоммишљењу, фалсификаторје
имаонамерудаисторичареобавеженатри ''историјске
истине'' – оправдавалебиукључивањесрпскихземаљау
некуодбудућиххрватаскихдржавнихтворевина:
1) појављивањеХрватауДалмацијииСлавонијипре
негоштотодругиисторијскиизворибележе,

11 Исто, стр. 27.

13

2) средњевековнехрватскеграниценаЦетини(много
јужнијеодстварних) и

3) надлежностРимокатоличкецрквенадХрватском,
(мадасуХрватибилиподјурисдикцијом Патријаршијеу
Цариграду).

1) ПојављивањеХрватауДалмацијии
Славонији

Глава30. Списаонародимадоносиименахрватских
вођа, паиименањиховихсестара, из7. столећа, мадатакве
податкенемазаСрбе, који сувишеструко бројнији од
Хрвата. ДрДеретићизбоговогаверуједајеупитању
фалсификат, поштодругиизворинепотврђујутаконешто, а
поготовонепотврђују присуство Хрватау Славнији и
Далмацијипочетком7. столећа, какотопишеуГлави30.
Погледајмо:

''Видевшидајеоваземљадобра, Аварисенаселе
у њој. У то време, Хрвати становаху соне стране
Багибарије(Баварске), гдесусадаБелохрвати. А једна
породица, оделивши сеодњих, наимепеторо браће:
Клукас, иЛовелос, иКосениц, иМухло, иХрват, идве
сестре Туга и Буга, са својим народом стигну у
Далмацију и ову земљу затекну под влашћу Авара.
Поштосу ови неколикогодина међусобноратовали,
Хрвати однесу победу и једне од Авара побију, а
преосталепринуденапокорност''.12

У 31. глависепрецизирадасуХрвати дошлиу
ДалмацијунапозиввизантијскогцараИраклија, алисетиме
опетсверемети– Ираклијејевладаоод610. до641, аова
наводнахрватскапобеданадАваримаихрватскиулазаку
далматиснкиградСалонудесиосе602. године– пренего
штојеИраклијеступионапресто. ВидиседаСписо
народима врви грешкама. То је уочио и проф. Реља
Новаковић, паћепозиватиисторичаренаопрез. Цитира
описгорњегдогађајаизГлаве31. Списаонародима:

''ОвиХрватидођошекаопребеглицецаруРомеја,
пренегоштоСрбипребегошеистомцаруИраклију, у
времекадаАвариратујућипротерашеодавдеРомане...
ОвиРоманибехупротераниодАварауданеистогцара
Ромеја Ираклија... По наређењу цара Ираклија ови
ХрватизаратившииодавдеистеравшиАваре, населесе,
понаређењуцараИраклијаутојземљиАвара, укојоји
данасстанују''.13

ПрофНоваковићизносисвојемишљење:
ИзанализехронолошкихвестиизDAI увезиса
доласком Хрвата и Срба на Балканско полуострво,
добијамоутисакдамеђувестимасастављачаDAI има

12 Исто, стр. 30. и31.
13 РељаНоваковић: ОдаклесуСрбидошлинаБалканскополуострво,
ИсторијскиинститутуБеограду, ''Народнакњига'', 1977, страна61.

14

нескладазбогкојегјетешко закључити да сесвето
десилоувремекадсуАвари протерали Романе. Ако
пажљиво пратимо шта о нападуна Салону бележе
писциглаве29. и30. и акопроверимоштаоистом
догађају казују папа Гргур Први и Тома Архиђакон,
добијамоутисакдасуАваро-Словени стигли узалеђе
Салонеубрзопосле582. године, тј. убрзопослепада
Сирмијума, адасусамуСалонузаузелинајкасније602.
године, штозначиготовоосамгодинапренегоштоје
Ираклијеидошаонавласт.. Наиме, акосуАваро-Словени
јошкрајем6. иусамомпочетку7. веказаузелидобардео
континенталнеДалмације, азатим и Салонуињено
подручје, какојемогућеда суХрвати пребегли цару
Ираклију ''у време када Авари ратујући протераше
одавдеРомане..'', јербисветобилопренегоштоје
Ираклијеипостаоцар''.14

Дабичитаоцубилолакшеразумљивозбогчегасене
моженикопоуздатиуПорфирогенитовСписонародимаи
зашто нема основа да се верује о доласку Хрвата у
Далмацију 602. године, скратићемо запажање проф.
Новаковића на две противречности у Глави 31.
Порфирогентовогсписа:

- АкосуАваро-СловенивладалиДалмацијом
602, анеВизантинци, ондаХрвати нису
моглипребећивизантијскомцаруИраклију
утуистуДалмацију– чакдајеонтадаи
био цар! У Далмацији није тада била
византијскавласт.

А даХрватинисубилиуДалмацијииСлавонијини
200 година касније, потврђује Ајнхардов летопис о
догађајиманафраначкомдвору818. и822. године. Уовом
документу, гдесепрвипутспомињуСрби, аХрватини
једном речју, немаништаонекаквој''Далматинскојили
ПриморскојХрватској'' и''ПосавскојХрватској'', какото
пишеуПорфирогенитовимсписима. Подацисеодносесамо
наКнежевинуДалмацијииКнежевинуПосавину. Оведве
кнежевинећехрватскиисрпскиисторичариу19. и20.
столећукрститиу''Далматинску(Приморску) иПосавску
Хрватску'', ослањајући се, како смо видели, само на
непоуздане податке у Порфирогенитовим Списима о
народима. Погледајмо како уверљиво, на основу
Ајнхардовоглетописа, проф. РељаНоваковићоповргава
могућност присуства Хрвата почетком 9. столећа у
ДалмацијииПосавини, атимеихрватскедржавеуњима:

У описудогађајапредсам почетакЉудевитовог
устанка, Ајнхарднаводикакосу818. годинестиглиу
Херистал, гдејетада боравиофраначкицарЛудвик,
посланицимеђукојимасеспомињеиБорна, личносткоју

14 Исто, стр. 61.

15

историографија готово бездвоумљења сматра кнезом
ПриморскеХрватскеинепитајућиседалијеуопште
биломоугћедасемеђуизасланицимауХеристалунађе
тада и кнез Приморске Храватске... Поставља се
питање, заштојеучениАјнхард, којијезбивањаописаос
толикодетаља, назваоБорнусамокнезомГудускана, ане
кнезом Хрвата? Он спомиње изасланике Абордита,
Гудускана, ТимочанаиЉудевита, каостарешинуДоње
Паноније, аоХрватимаиХрватској, натомместу, по
нашеммишљењунеобичноважном, неманиречи''.15

2) СредњевековнехрватскеграниценаЦетини
Друга''истина'', намењенабудућимисторичаримаи
творцима хрватске државе је она о распростирању
хрватских племена до реке Цетине у Далмацији и у
Панонији. ИмадајесамодеоданашњеЗападнеСлавоније
биоуХрватској, препадаподМађаре, нашиисторичари,
кадпишуоХрватскојкраљаТомислава, чинетоуопштено.
ТимесестичеутисакдајеречотериторијиодЗагорјадо
Дунава. Једноставно, користесамоизраз– Панонија, без
ближег географског одређења колики је њен простор
припадаоТомислављевојХрватској. Овакавтонозначају
хрватскогнарода и његовесредњевековне државевуче
коренеизГлаве31. ПорфирогенитовогСписаонародима.
Евотогтекста:
ОдХрватакојисудошлиуДалмацију, одвојисе
једандеоизавладаИлириком иПанонијом. И овису
ималинезависногархонта, којијенаразнестранеслао
посланства а пријатељска само архонту Хрватске.
ИзвестанбројгодинаиХрватиуДалмацијипокораваху
сеФранцима, каоиранијеусвојојземљи; Франципрема
њимабехутоликоокрутнидасуодојчадХрватаубијали
ибацалипсима. НемогавшитоодФранакадаподносе
Хрвати се одметну од њих, побивши њихове
намеснике...Отада оставши независни и самостални,
затражишесветокрштењеизРимаи епископибеху
послатии покрстишеихзаПоринаархонтањиховог.
Беше подељена њихова земља уједанаест жупанија,
наиме Ливно, Цетина, Имотски, Плива, Песента,
Приморје, Брибир, Нона, Книн, Сидрага, Нин; ињихов
бан држи подвлашћуКрбаву, Ликуи Гацку...Одреке
Цетине, почиње земља Хрватска и пружа се према
ПриморјудограницаИстре, односнодоградаЛабинаис
брдскестранеуизвеснојмери пружа се и даљеод
провинцијеИстре, апремаЦетинииЛивнуграничисеса
Србијом.16

15 Проф. РељаНоваковић: ГдесеналазилаСрбијаод7. до12. века,
Београд, ИсторијскиинститутуБеоградуи''Народнакњига'', 1981.
16 САН: ВизантијскиизворизаисторијународаЈугославије, Београд,
1959, странице:30 – 35.

16

ОваквомописуцараПорфирогенита, нисуподлегли
британскиисторичариикартографи, пасууполитичкој
мапиЕвропеиз814. године(времеокојем пишеицар
Порфирогенит), хрватскаплеменасместили самонадео
подручјаданашњеХрватске– од Ријеке до Загорја, с
границомналевојобалирекеКупе.17 Британскиисторичари
су остале земље: Лику, Далмацију, Кордун, Банију,
Славонију, Херцеговину, Босну, Црну Гору, Албанију,
Србију, Македонију, унутрашњостсевернеГрчкеиострво
Пелопонезозначилизаједничкимименом: Србија.

Мада професор Новаковић није користио ове
британскекартекадјеистраживаораспрострањеностСрба
наБалкануу9. столећу, ионјезакључиодасуонитада
насељавалиобластинадеснојобалиКупе. Овајподатакје
драгоцен, јерсењимерушиукорењеномишљењеотурском
прогону Хрвата из српских крајина и Далмације, па
досељавањутамоСрбау15. и16. столећу. Старадокумента
оводемантују, јерпружајуподаткеосрпскомстановништву
у овим крајевима600 годинапретурских освајањана
западу Балкана. Један од тих докумената је Ајнхардов
летопис, укојемсеописујесловенска(српска) побуна, под
вођством кнезаЉудевита, уПанонији противфраначке
власти. Наосновуњегапроф. Новаковићзакључује:

Ш то сетичепростора на којем сусе могли
налазитиСрби, међукојејеотишаоЉудевит, једино
штосезасадможерећијестедаседеоњиховогподручја
морао тада налазити уз саму границу Људевитове
Панонијеито, највероватније, одСискапремајугуили
југоистоку. Кадбудемокаснијеразматралиидругестаре
податке, ПорфирогенитовеиДукљанинове, видећомдасу
се Ајнхардови Срби могли заиста налазити негде
надомакУне. Опредељујућисезаоваквомишљење, не
тебаизгубитиизвидадаАјнахрдзнакакосепричадасу
Срби у његово време, а свакако и пре, држали
(настањивали) великидеоДалмације. Кадовомдодамода
јеЉудевит убиоједногодсрпскихкнезоваидаонговори
оСрбимакаоонароду, чиниседасајош већимправом
можемо рећи да је сасвим могуће да у велики део
ДалмацијеможемоукључитиипоречјеУне, утоликопре
шточитавАјнхардовописЉудевитовогратовања с
Борном ињеговсукобсасрпским кнезом упућујеготово
јединонаподручјеодКозаредоГрмеча, прекоУне, до
Купе''.18

17 ПолитичкакартаЕвропеиз814 . године– смрт КарлаВеликог,
штампанау: Longman Brown & Co. London, New York & Bombay и
објављенаенглескојкњизи: Franks and Saxons, London (малоупрошћена
– систакнутимобележјиманаБалкану) иукњизи: АнтичкаСрбија, др
ЈованаИ. Деретића, Београд, ''Сардонија'', 2000, стр. 258/а.
18 Проф. РељаНоваковић: ГдесеналазилаСрбијаод7. до12. века,
ИсторијскиинститутуБеоградуи''Народнакњига'', Београд, 1981, стр.

35.

17

3) НадлежностРимокатоличкецрквенадХрватском
Колико је српских интелектуалаца: историчара,

писаца, филолога, књижевнихкритичара, политиколога...
писало о хрватскојдржави, народу, култури, језику...,
огрешившисеионауку, иоистину, дабихрватскоучешће
уевропскојисторијиприказалиштозначајнијим? Помагали
сухрватскимисторичаримадакривотворедасуданашње
земље Републике Хрватске увек биле с католичким
становништвом. Католичанствомна«хрватскојземљи» се
тумачиприпадностХрватазападноевропскојцивилизацији,
анебизантиској(грчкој, илиправославној), укојуХрвати
смештајусамоСрбе.

ВезивањеХрватазахришћански центар уРиму,
налазимовећкодПорфирогенита, штојеочигледанзнакда
јетонекоподметнуоовом византијскомцару, јербион
мораодасезалажезајурисдикцијуцариградскогцентранад
хришћанима, анеримског. Јер, иакојош нијебилораскола
у Хришћанскојцркви и тад се (у 7. столећу и у
Порфирогенитовомдестом) назиралонеслагањеЦариграда
иРима– посебнозатоштосубилицентриудверазличите
империје. ПогледајмотајдеоуСписуонародима:

Цар Ираклије, пославши и из Рима довевши
свештенике и од њих произвевши архиепископа и
епископаипрезвитереиђаконе, покрстиХрвате...Ови
покрштени Хрвати неће да ратују против страних
земаља, извансвојеземље. Јердобилисунекопророштво
изаповест одримскогпапе, којијезаИраклијацара
Ромејапослаосвештеникеињихпокрстио. Наиме, ови
Хрвати после свога покрштавања дадну својеручно
потписану обавезу, под чврстом и непоколебљивом
заклетвом уСветогПетраАпостола, даникаданеће
провалитиутуђуземљуиратовати, већдаћерадије
живетиумирусасвимакојитожеле, примившиод
истогримскогпапеовајблагослов: аконекидругипагани
пођупротивземљеовихХрватаизарате, неказањих
(Хрвате) ратујебогХрватаиштитиихипобедуим
донесеПетарХристовученик.19

Самопоизразу''БогХрвата'', видимокакојеширено
ухрватскомнародуиуинтелигенцијимногоодоногашто
јеуПорфирогенитовимсписима– јер''БогХрвата'' јемного
спомињанувремеДругогсветскограта, кадјеуХрватској
обављензамашанпокољСрба.

Да је наша претпоставка о подметању
Порфирогениту хрватске верске везе с Римом тачна,
посведочиће историјски извори о православном
становништву средњевековнеХрватске – пре хрватског
поразаодМађара1.097. године.

19 ВизантијскиизворизаисторијународаЈугославије, стр: 40 – 42.

18

Почећемо с православним становништвом Истре,
такоудаљенеодДрине, закојухрватскиисторичарикажу
да је била границаИстока и Запада; католичанства и
православља. Овајподатакћеизненадити(уклањанјеиз
историјскелитературеуобеЈугославије). Сведочидасу
Истраниисповедалиправославнурелигијусведопочетка
17. столећа. Ово је превише за поимање просечно
обавештених Срба и Хрвата, јер се у хрватској
историографији (коју српски историчари нису радо
оспоравали), какосморекли, границаизмеђуправослављаи
католичанствасмештанарекуДрину. НисамиИстранине
верујудасуим, нетакодавни, прецибилиправославне
вероисповести. МождазатоХрвати(дабиприкрилиистину)
присутнеправославцеуИстриповезујуснекаквимдавним
досељавањем Црногораца. Мадаје, додуше, моглобити
досељавањесрпскихпородицаизЦрнеГореуИстру, али
треба занати да су они затицали у новојпостојбини
православнестароседеоце– којисусе, какосморекли,
осећалиСрбима. ПогледајмоотимистарскимСрбиматекст
једногдокументаиз17. столећа. Писанјерукомзагребачког
епископа (бискупа) Бенедикта Винковића. Писмо је
адресирано вишим достојанственицима Римокатоличке
цркве:

Узвишена и многопоштована Господо, моји
предусретљивиЗаштитници, желимВамодБогаздравље,
срећу, довека.

БлаженеуспоменеФердинандДруги, ЦарРимљана,
каоКраљ Угарскеи Славонје, установио је, беззнања
многопоштованогФрањеЕрдељског– тадашњегбискупа
загребачког, нетражећисаветаоднадбискупаКолаче, ни
одњеговогмиторполита, истовременодуховногпримата
Угарске, нову епископију у Краљевству Славонији, за
становништвогрчкевее, схизматике, којиседржегрчких
заблуда, то је дотичну епископију поверио извесном
Србину, василијанском монаху, по имену Максим
Петровић...Онсе, зајдено са свештенством инародом
којемјеначелу, сведоданасдржигрчкесхизме, теисам,
као његови свештеници и павства, задржава тешке
заблудепротивистинитевере... Најпреби требалода
Срби, одбацивиши заблуде и очистивши се од истих,
остануусвомобреду. Акадбисеоканилизаблудаисхизме
икадбиупозналиБожијуслужбу, помалобимоглидасе
ослобађајуигрчкогобреда. ТакојеучињеноуИстри,
ПивкииКрасу, каоуСењскојдијацези, уЛицииДраги
Винодолској, гдесуСрби, кодкојихсуранијеважиле
сличнезаблудеи обичаји, напустивши грчки обреди
одбацившизаблуде, заслугомдобрихкатоличкихотаца,
досадасузадржалиримскеобреде, којесупримилиисебе
вишененазивајуСрбима, негоХрватима.

19

У Загребу, 3. 2. 1639, уГосподупокорникапелан
наших Узвишених Господстава, Бенегдит Винковић,
изабраниепископзагребачки.20

Аустрија је ове хрватске мере одобравала и
помагала.

ХрватисуодАустријесталнотражилидањиховој
локалнојуправибудупотчињениСрбиуВојнојКрајини, јер
су, наводно, нахрватскојземљи. ЗбогтогасуСрбидужни
даприхватеикатоликурелигију.

Забележеноједајеаустријскицарпосведочиооно
штосмовиделиубританскимкњигамаиштојезакључио
проф. Новаковић– дасуСрбистароседеоцинаподручјима
уданашњојРепублициХрватској. БиојетоЛеополдДруги,
ионћеодговоритиХрватима1790:

ШтосеМенетиче, држимдајесрпскинарод, ипре
ратасТурцима, живеоуСрему, СлавонијииБачкој, а
приликом рата, једнодушноупоновном освајањуистих
предела, учествовао, теисадтаможиви, пада, стога, на
теземљеинајвишеправаима.21

ДабисеДалмацијидаододатникарактерхрватства,
др Чубриловић ћенаписати дајеу11. столећу уњој
католичкацрква. ЗнамодасеРимиздвојиоизХришћанске
цркве1054. године, ада, претога, нијеимаонадлежности
надцрквамауДалмацији. И самдрЧубриловић, навише
места, сведочиовизантијскомцрквеномутицају, алићесе
одлучитидаистакнедајеуДалмацијицрквениживотпо
ватиканскимобрасцима, дабисе, вероватно, какотоХрвати
прижељкују, посведочилодасусеони, јоштада, укључили
уцивилизацијуЗападнеЕвропе. ТодрЧубриловићчини
збркано– наводидасеуДалмацијипримењујуправославни
обреди, алидасутосамонеприкладнепојавеуКатоличкој
цркви:

У Сплитусесастаоновисабордаспроведеодлуке
римскоглатеранскогсинода1.059. године.Требало јеи
католичкуцрквууХрватскојочиститиодразнихисточних
обичаја:женидбасвештенства, словенскаслужба, ношење
браде идугекосе, посвећивањесвештеника беззнања
латинскогјезика, итд.22

Само36 годинапослеовогСабора, Хрватскуће
покорити Угарска, па нема места тврдњама хрватских
учењака да је средњевековна хрватска држава била
укљученаутоковезападноевропскецивилизације. Нијесе
томоглодеситикадимсвештеницинисузналилатински,
женилисусеибилисуобраслиудугукосуибраду. Значи,
Хрватисумоглидасеприближезападнојцивилизацијитек
уУгарској, паакојецивлизацијскапредностбитикатолик,

20 Исто.
21 Псуњски: Хрвати, усветлуисторијскеистине, Беогрд, 1944.
22 Др Васо Чубриловић: Политичка прошлост Хрвата, Београд,
''Политика'' А.Д, 1939.

20

анеправославнихришћанин, ондахрватскинародзасвоју
католичку прошлосттребадазахвали угарскојдржави.
Никако својојдобровољнојопредељености, или одлуци
својихсредњевековнихкраљева– преугарскеокупације. На
то упозорава и др Чубриловић, јер сведочи да се у
Далмацији проповед држала или на грчком или на
словенскомјезику– виделисмодасвештеницинисузнали
латинскијезик:

КрешимирЧетврти, одгојенуВенецији, јошмањеје
бранио словенску службу у Хрватској од краља
Томислава.23

А дасунижиплемићи, нижесвештенствоинарод
Далмацијеостали верни православљу, показујеи скори
нестанакхрватскедржаве. УзрокјебиоСаборбискупау
Сплиту, јер су га Крешимир Четврти и наследници
подржавали и покушавали спровести његове одлуке –
противно вољи већинесвештенства, народаи племића.
ОвакотообјашњавадрЧубриловић:

ИакојепапаодобриоодлукеСплитскогсабора, ипак
ихјеуХрватскојбиловрлотешкоспровести. Кадсу
саопштене свештенству и народу, изазвале су велико
узбуђење. Забрана словенске службе по црквама,
присиљавањесвештенствадасераздвајаодпородицаисве
већиутицајлатинскихбискупа, изазваојеотпорународу.
Ниже свештенство, ниже племство и народ били су
противреформаСплитскогсабора, краљ, високоплемство
исвештенствосуихпомагали. Борбаизмеђунаородаи
латинскестранкепочелајејош заживотаКрешимировог
ибићеглавниузрокнеслозиинередимамеђуХрватима, паи
пропасти хрватске државе 1.102. године... Краљева
послушност премапапскојкуријииотворенопомагање
латинскогсвета, изазивалојенезадовољствоухрватском
народу. Ми немамоподатакашта сеуто времесве
одигравалоуХрватској, алиубиствоДимитријаЗвонимира
наСаборунаКнинскомпољу1.089. најбољепоказуједокле
сусетамобилераспалилестрастимеђустранкама.

Ако јеисповедање католичке вереједногнарода
неоспорно сведочанство о уласку тог народа у круг
културнихнародаЕвропе, ондавидимодатостановници
Хрватскенисумоглидаучине1.089. године. Тадасубили
приврженициправославља– итожестоки, јерсуубилии
свогкраља, заговорникакатоличанства. Дапоновимо, ушли
суутајкруг(дазанемаримочињеницудалијеЗапад, тада,
биокултурнијиилинеодИстока) текпоштоихјетамо
увелаУгарска– којаихјепокорила1.097 – осамгодина
послеубистваДимитријаЗвонимиранаКнинскомпољу.24

ПорфирогенитпротивПорфирогенита

23 Исто.
24 Исто.

21

Пошто смо видели да се Порфирогенитова
сведочењакористе заподршку хрватским посезимана
српске земље, не можемо се отети утиску да су та
сведочењадодавана- кадјевећбилауобличенастратегија
империјалнихсилаЕвропедасенаБалкануједнадржавас
католичкимстановништвом(Хрватска) супроставидржави
справославнимСрбима. Дајеовапретпоставкатачна, не
упућујунаснатосамосупротнетврдњеоистомдогађајуу
многим главамаСписа о народима, него и споменута
грешка- кадПорфирогенитописујесвојусопственусмрт.

Иначе, штосетиченаводногдосељавањаСловенана
БалканиуПанонијуи заштасеупориштетражикод
Порфирогенита, наводимоцаревокључносведочењеотоме.
Одмахћемовидетидалогичкинијеприхватљиводасена
основутогаможеприхватити, здравозаготово, појава
Словенауседмомстолећу, натакоогромномпростору– од
ЦариградадоМилана. Порфирогенитотомеобавештавау
Глави32. Списаонародима:

ТребазнатидаСрбиводепореклооднекрштених
Срба, названихиБели, насељенихсонестранеТурске
(тј. Мађарске), украјукојисекодњихназиваБојки; њима
јеусуседствуиФраначка, истокаоивеликаХрватска,
онанекрштена, којасеназиваиБела. Тамосудаклеи
они Србиоддавниненасељени. Поштосудвабрата
наследили од оца власт над Србијом, један од њих,
преузевши половину народа, пребегне Ираклију, цару
Ромеја; царИраклијегапримиикаоместонасељавања
дадемуусолунскојтемиСервију, којаотадатајназив
носи. Србинајезикуромејазначиробови, пасестогаи
ропскаобућаобичноназивасербула, ацербулијаниони
којијевтинуисримашнуобућуносе. Овоимедобише
Срби, јерпостадошеробови цараРомеја. Посленеког
временаистиСрбиодлучедасевратеусвојеземљеицар
ихотпусти. КадасупрешлирекуДунав, покајусе, и
прекостратегакојијетадауправљаоБеоградом, јаве
царуИраклијудаим доделидругуземљузанасеље. И
поштосадашњаСрбијаиПаганијаиземљаЗахумљанаи
Травунија и земља Конављана бехупод влашћуцара
Ромеја, атеземљеопустеодАвара(јеризтошњих
земаља, ониизгнашеРоманекојисадастанујуДалмацији
идрачу), тоцаруовимземљаманаселиистеСрбеибеху
онипотчињеницаруРомеја; царњихпокрстидоневши
светеникеизРимаи, научившиихдаправилновршедела
побожности, изложиимхришћансковероучење.

Неможемосеотетиутискудаовајтекст, наводно
писанудесетомстолећу, неодишедухомновихвремена.
Пресвега, збогсведочењада''Србин'' значи''роб'', штосу
хрватскишовинисти, упрвомредуАнтеСтарчевић, тако
ватрено користили приликом припрема и спровођења
покољанадСрбимаудеветнаестомидвадесетомстолећу. И

22

овдесенаглашаваутицајРимокатоличкецркве(изападне
културе – што може бити само конструкција новијег
времена), паодједномвидимодасуиСрбипокрштениод
свештеникауРиму, анеодоних уЦариграду. Даље,
неодрживе су две тврдње цара Порфирогенита око
насељавањаСрбауданашњојХерцеговинииДалмацији–
једнаједасуоваподручјабилаподвлашћуВизантије, а
другадајебилаподвлашћуАвара. Акосутамовладали
Авари, ондаИраклијенијемогаодадоноси одлукеда
аварскуземљупоклониСрбима. Јошједноуказивањедасу
овитекстовиподешенидабисеповећаозначајХрватана
Балкану, налазимо у чињеници да Порфирогенит не
спомињеимеархонтаСрбакојије''побегаоИраклију'' (мада
сунајбројнијиЈужниСловени), акодХрватанаводиимена
петвођа– браћеиименањиховихсестара, ТугеиБуге!?

У овакомалоречи, толикопротивречностиилако
уочавање да Порфирогенит учестало наступа против
Порфирогенита. Тоћеучинити и уГлави 49. Списао
народима, јер ће посведочити да Словени много пре
ИраклијаживенаБалкануидасумоћнојВизантијиотели
територије у Грчкој и цео Пелопонез! То пише
Порфирогенитовако:

КадајеНићифордржаоскиптарРомеја, ови(тј.
Словени) који беху у теми Пелопонезодлуче да се
одметнуинајпреопустошеиопљачкајукућесуседаГрка,
пољапредзидинамаипочнуградопседати, водећиса
собом и афричкеСарацене. Пошто јепрошлодоста
времена и у граду почела да се појављује оскудица
животних намирница, воде и хране, (грађани) се
посаветујуиодлучедаступеупреговоре, добијуобећање
сигурности и тадада предајуград њима. Пошто се
стратегтаданалазионакрајутеме, утврђавиКоринту,
очекивалисудаћепритећиупомоћипобедитинарод
Словена, пошто је од архоната претходно био
обавештеноњиховомнападу.

У Глави50, Порфирогенитјош јаснијепишедасу
СловенибилинезависниодВизантијенаПелопонезу, пре
временацараИраклијеинаводногнасељавањаСловенана
Балкан:

Требазнати да суСловени пелопнескетемеу
времецараТеофилаињеговогсинаМихајла, усталии
посталисамостални, вршећипљачкањаизаробљавањаи
харањаипаљењаикрађе.

Француски славистаФренсис Конт, професор на
Сорбони, пишедасуСловенивладалинаПелопонезуод
587. до805. године– укупно218 година. Значи, билису
независниодВизантије23 годинепренегоштоћеИраклије
ступитинапрестоуЦариграду, асигурноједасуна

23

Пелопонезу и одраније – јер су 587. само збацили
византијскувласт. 25

Ниједан историјскиизворнијеовакопротивречан
као Порфирогенитов Спис о народима. Паживљијим
проучавањем, пронашле би се и друге, бројне,
недоследности, пајеправочудодајеСписонародима
заокупио толику пажњу научника и постао темељни
ослонацзатврдњуодосељавањуСловенанаБалкану6. и7.
столећу – уз ситуацију кад и многи историчари
(заговорници тогдосељавања) одбацују много тога из
Порфирогенитовихсписа.

Немасумње, даћенаучнискупоПорфирогенитуу
априлу, уНишу, битиизузетандоприносновимзнањимао
Србима(Словенима) уАнтицииСредњемвеку. Затусврху,
члановиСрбословенскеакадемијећесепозватинадесетине
писацаСтарог, СредњегиНовогвека. Онисуоставили
податкедасу Словени преВизантијебилипознати под
разнимименима: Трачани, Трибали, Илири, Мези, Сармати,
Далматинци...

Београд, 9. септембар7515 (2007).

25 ФренсисКонт: Словени, Београд, ''ФилипВишњић'', 1989.

24