Terry Pratchet 50 'Otprilike sad mislim da će biti dobro, da.' Potrčaše. * * * Pakao nije bio ono što je Rinsvind mogao da očekuje, mada je bilo naznaka kakav je nekada mogao da bude - tu i tamo bilo je šljake po uglovima, žestokih tragova oprljenosti na tavanici. Mada, bilo je vruće i osećala se toplota kakva se dobija kada se vazduh godinama peče u rerni. Pakao, govorilo se, to su drugi ljudi. Ovo je stalno zbunjivalo mnoge zaposlene demone koji su oduvek mislili da je pakao zabadanje oštrih predmeta u ljude i guranje istih u jezera krvi i tako dalje. Ovo je zato što demoni, kao i mnogi ljudi, nisu pravili razliku između tela i duše. Činjenica je bila, kao što su to buljuci demonskih kraljeva uočili, da je postojala granica u onome što ste mogli da uradite s dušom, n. pr. crveno-usijana klešta, jer čak i pomalo zle i pokvarene duše dovoljno su bile bistre da shvate da pošto nisu imale prateće telo i nervne završetke u njemu nije bilo pravog razloga, izuzev snage navike zašto bi morali da pate u iscrpljujućoj agoniji. Pa zato i nisu. Demoni su bez obzira nastavljali sa svojim poslom, jer je neizreciva i bandoglava tupavost deo suštine demona, ali pošto niko nije patio ni oni nisu mnogo uživali i čitava je stvar bila besmislena. Vekovi i vekovi besmislenosti. Astfgl je uveo, ne shvatajući šta radi, radikalno novi pristup. Demoni mogu da se kreću kroz dimenzije, pa je na taj način pronašao osnovne sastojke za veoma prikladno jezero krvi, ali ovoga puta za dušu. Učite od ljudi, govorio je glavešinama demona. Učite od ljudi. Neverovatno je šta se sve može naučiti od ljudi. Uzmite, na primer, određenu vrstu hotela. To je verovatno engleska verzija američkog hotela, ali rukovođena naročitim engleskim talentom za preuzimanje nečeg što je američko, a da mu se potom oduzme jedino što vredi, pa se onda dobije spora brza hrana, zapadna kantri i vestern muzika i, eto, ovakav hotel. Rano je jutro neradnog dana. Bar u suštini predstavlja pastelnoružičasti sto s glupom koficom leda na njemu, postavljen u uglu i još satima neće biti otvoren. A onda dodajte kišu i neka jedini raspoloživi kanal na televizoru bude, možda, velški Kanal četiri koji prikazuje beskonačnu humorističku seriju. A postoji i samo jedna knjiga u ovom hotelu koju je ostavila prethodna žrtva. To je jedna od onih gde je ime pisca na koricama istaknuto zlatnim slovima, mnogo veće od naslova, a verovatno su ispod naslikani ruža i metak. Polovina stranica nedostaje. A jedini bioskop u gradu prikazuje nešto s titlovima i francuskim kišobranima. A onda zaustavite vreme, ali ne i doživljaj, tako da se čini kao da i sâm čvorić s tepiha polako narasta kako bi vam napunio mozak, a u ustima imate osećaj kao da vam je ugurana stara proteza. I načinite da to traje čitavu večnost. To je čak i duže nego od sada pa do otvaranja. A onda ga destilujte. Naravno da Disksvetu nedostaje jedan broj gore navedenih stvari, ali dosada je univerzalna, a Astfgl je u Paklu postigao veoma visok kvalitet dosade koja se dobija kada a) vas košta i b) dešava se kada bi trebalo da se lepo provodite. Pećine koje su se otvarale pred Rinsvindom bile su pune izmaglice i simpatičnih pregradnih panoa. S vremena na vreme vrisci čamotinje uzdizali su se između saksijskog bilja, ali uglavnom je vladala gluva tišina ljudskog mozga koji se pretapa u krem-sir iz samog svog središta. 'Ne razumem', reče Erik. 'Gde su kotlovi? Gde su vatre? Gde su', dodade s tračkom nade, 'sukubusi?' Rinsvind osmotri najbliži primerak. Snuždeni demon čiji je bedž obznanjivao da se zove Azaremot, Smrad psećeg zadaha, a usput se nadao i da će čitalac imati prijatan dan, sedeo je na ivici plitke jame u kojoj se nalazila stena na kojoj je čovek bio vezan lancima i raščerečen.
Teri Pračet 51 Ptica veoma umornog izgleda sedela je pokraj njega. Rinsvind je mislio da je Erikov papagaj bio ofucan, ali ovu pticu je definitivno pregazio valjak Života. Izgledala je kao da je prvo bila očerupana, a da su potom lepili perje po njoj. Znatiželja je nadvladala uobičajeni Rinsvindov kukavičluk. 'Šta se dešava?', upita. 'Šta je s njim?' Demon prestade da petama lupa po ivicama jame. Nije mu palo na pamet da bi mogao da bude sumnjičav prema Rinsvindovom prisustvu. Pretpostavljao je da on ne bi bio ovde da nije imao prava da tu bude. Alternativa je bila nezamisliva. 'Ne znam šta je učinio', reče, 'ali kada sam prvi put došao ovde njegova kazna je bila da bude privezan za tu stenu i svaki dan orao je dolazio i kljucao mu jetru. Jedna od omiljenih kazni starog doba.' 'Ne izgleda da ga i sada napada', reče Rinsvind. 'Ma, jok. Sve se to promenilo. Sada doleće svakog dana i priča mu o svojoj operaciji kile. Sada već ima efekta, mora se priznati', tužno reče demon, 'ali to nije ono što bih ja nazvao mučenjem.' Rinsvind se okrete, ali ne pre nego što će uhvatiti odblesak samrtne agonije na žrtvinom licu. Bio je užasan. Međutim, bilo je i gorih muka. U sledećoj jami nekoliko vezanih ljudi kukalo je dok su im pokazivane slike. Demon ispred njih čitao je tekst. '...ovo je kada smo bili u Petom krugu, samo što se ne vidi gde smo odseli, to je bilo malo ulevo odatle, a ovo je taj smešni par koji smo upoznali, nikad ne biste poverovali, živeli su u Ledenim dolinama Zle kobi, odmah pored...' Erik pogleda Rinsvinda. 'Pokazuje im svoje slike s godišnjeg odmora?', upita. Obojica slegnuše ramenima i udaljiše se, odmahujući glavama. Onda su došli do nekog brežuljka. U njegovom podnožju bio je okrugao kamen. Pored kamena sedeo je okovan čovek, glave očajnički zarivene u ruke. Dežmekasti zeleni demon stajao je pored njega, povijen pod težinom ogromne knjige. 'Čuo sam za ovo', reče Erik. 'Čovek je prkosio bogovima ili tako nešto. Mora da gura taj kamen uz brdo iako se ovaj uvek na kraju skotrlja natrag...' Demon podiže pogled. 'Ali prvo', reče uzbuđeno, 'mora da odsluša Propise iz oblasti nezdravstvene i nebezbednosne zaštite koji se odnose na podizanje i premeštanje teških predmeta.' * * * Tom 93. njihovih komentara, zapravo. Sami propisi obuhvatali su daljih 1440 tomova. Njihov prvi deo. * * * Rinsvind je oduvek voleo dosadu, ceneći je ako ništa ono zbog njene retkosti. Uvek mu je izgledalo da su jedini trenuci u njegovom životu kada nije bio progonjen, zatvaran ili udaran bili oni kada je padao odnekud i mada su dugotrajna padanja nalikovala jedno drugom, ipak nisu mogla da se računaju kao 'dosadna'. Jedino doba kojeg se prisećao s dozom zadovoljstva bilo je ono kada je radio kao pomoćnik Bibliotekara Nevidljivog univerziteta, kada nije imao mnogo šta da radi sem da čita knjige, da se stara da snabdevanje bananama bude neprekinuto i, mada retko, da mu pomogne oko nekog naročito neposlušnog priručnika. Sada je shvatio šta je to dosadu činilo tako privlačnom. To je bilo znanje da se gore stvari, opasno uzbudljive stvari, zbivaju iza ugla i da si dobrano izvan njih. Jer da bi dosada bila ugodna moralo je da postoji nešto s čim je mogla da se poredi. Za razliku od toga, ovo je bila dosada povrh još veće dosade, koja se uvijala sve više dok ne bi postala udarni čekić koji je paralisao svako razmišljanje i iskustvo, pa onda mlatio po večnosti pretvarajući je u nešto poput flanela.
Terry Pratchet 52 'Ovo je užasno', reče. Vezani čovek podiže svoje iscrpljeno lice. 'Meni pričate?', reče. 'Ja sam voleo da guram kamen uz brdo. Mogao si da staneš i popričaš, mogao si da vidiš šta se zbiva, mogao si da isprobavaš različite zahvate i šta sve ne. Bio sam neka vrsta turističke atrakcije, ljudi su pokazivali prstom na mene. Neću da kažem da je bilo zabavno, ali davalo je neki smisao zagrobnom životu.' 'A ja sam mu i pomagao', reče demon glasom natopljenim ozlojeđenošću. 'Našao bih ti se ponekad, je l' tako? Preneo bih ti neki trač i tako to. Malo bih ga okuražio kada se onaj skotrlja dole. Rekao bih nešto u stilu "Opa, opet ode krelac", a on bi rekao "da mu mamu maminu". Lepo nam je bilo, je l' da? Divno je bilo.' Izduvao je nos. Rinsvind se zakašlja. 'Već nam je dozlogrdilo', reče demon. 'Bili smo srećni u stara vremena. Nikoga to nije mnogo povređivalo i, eto, svi smo nekako bili u tome.' 'Tako je', reče vezani čovek. 'Znao si da ćeš ako održiš nos čistim imati šanse da jednog dana izađeš. Znaš, sada jednom nedeljno moram da prekinem ovo zbog zanatskih časova.' 'To mora da je lepo', nesigurno reče Rinsvind. Čovekove oči se suziše. 'Korparstvo?', upita. 'Osamnaest milenijuma sam ja ovde, demon i đavolak', gunđao je demon. 'Ovladao sam svojom veštinom, nego šta. Osamnaest hiljada prokletih godina za trozupcem, a sada ovo. Da čitam...' Zaglušujući tresak odjeknu čitavim Paklom. 'Oj oj', reče demon. 'Vratio se. A još je izgleda i ljut. Najbolje da prionemo na posao.' I zaista, duž svih krugova Hada, demoni i prokleti jednoglasno zaječaše vraćajući se u sopstvene paklove. Okovanom čoveku izbi znoj. 'Vidi, Vizimute', reče, 'zar ne bismo mogli da izbacimo jedan ili dva člana...' 'To mi je posao', snuždeno reče demon. 'Znaš kako je, ako proveri, onda je u pitanju više od mog posla...' Iznenada je stao, tužno pogledao Rinsvinda i potapšao priliku koja je jecala nežnom kandžom. 'Da ti kažem nešto', reče ljubazno, 'preskočiću neke od pododredaba.' Rinsvind uhvati Erika za opušteno rame. 'Biće najbolje da pođemo', tiho reče. 'Ovo je stvarno užasno', reče Erik dok su odlazili. 'Zbog ovakvih stvari zlo izlazi na rđav glas.' 'Uhm', reče Rinsvind. Nije mu se sviđalo to što se On vratio i što je On bio ljut. Kada god je nešto što je bilo dovoljno važno da zavredi veliko početno slovo bilo ljuto u blizini Rinsvinda, to je obično bilo zbog njega. 'Ako toliko znaš o ovom mestu', reče, 'možda bi mogao da se setiš kako se izlazi odavde?' Erik se počeša po glavi. 'Od pomoći je ako si devojka', reče. 'Prema efepskoj mitologiji postoji devojka koja se ovde spušta svake zime.' 'Da bi se ogrejala?' 'Mislim da priča glasi da ona zapravo stvara zimu, tako nekako.' 'Poznavao sam takve žene', reče Rinsvind mudro klimajući glavom. 'Ili pomaže ako imaš liru, čini mi se.' 'Aha. Tu bismo već imali nešto opipljivije', reče Rinsvind. Malo je promislio a onda rekao: 'Ovaj. Moj pas... moj pas ima šest nogu.' 'Onu što se svira', strpljivo reče Erik. 'Oh.' 'I, i, kada budeš odlazio, ako se osvrneš... mislim da tu bude negde nareva, ili, ili, ili se pretvoriš u drvo.' 'Ja se nikada ne osvrćem', odlučno reče Rinsvind. 'Jedno od prvih pravila bežanja je: nikada se ne okreći.'
Teri Pračet 53 Začula se neka rika iza njih. 'Naročito kada začuješ buku', nastavi Rinsvind. 'Kada je u pitanju kukavičluk, to je ono što izdvaja čoveka od ovce. Brišeš istog trenutka.' Zadigao je porub svoje odore. A onda su trčali i trčali sve dok jedan poznati glas nije rekao: 'Zdravo da ste, dragi momci. Uskačite. Neverovatno je koliko starih prijatelja sretneš ovde dole.' A drugi glas reče: 'Kakosekaže? Kakosekaže?' * * * 'Gde su!' Niže glavešine Pakla uzdrhtaše. Ovo će biti strašno. Mogli bi da dobiju čak i izveštaj. 'Nisu mogli da uteknu', zareža Astfgl. 'Ovde su negde. Zašto ne možete da ih pronađete? Da li sam okružen nesposobnjakovićima onoliko koliko i budalama?' 'Gospodaru moj...' Prinčevi demona se okretoše. Onaj koji se oglasio bio je vojvoda Vasenego, jedan od najstarijih demona. Koliko je bio star, niko nije znao. Ali, ako nije zapravo izmislio pragreh, onda je barem načinio jednu od prvih kopija. Prema kriterijumima preduzimljivosti i prepredenosti uma skoro da je mogao da prođe kao čovek i, u stvari, obično je imao izgled starog, prilično tužnog advokata, koji je negde među svojim precima imao orla. I svaki demonski um pomisli: jadni stari Vasenego, ovog puta je ugasio. Ovo neće biti samo izveštaj, ovo će biti analiza poslovanja, prosleđena svim odeljenjima, kao i jedna kopija za arhivu. Astfgl se polako okrete, kao da je bio postavljen na gramofon. Sada je ponovo bio u svom omiljenom obliku, ali se pribrao, po svemu sudeći, na nekom višem emotivnom nivou. I sama pomisao na žive ljude u njegovom zabranu činila ga je napetim od besa poput žice za violinu. Nisi mogao da im veruješ. Bili su nepouzdani. Poslednji živi čovek kojem je bilo dopušteno da uđe, dao je mestu veoma negativnu kritiku u štampi. Iznad svega, pored njih morio ga je osećaj niže vrednosti. Sada je puna voltaža njegovog gneva bila usmerena na starog demona. 'Imaš nešto da kažeš?', upita. 'Samo sam hteo da kažem, gospodaru, da smo sproveli iscrpnu pretragu svih osam krugova i prilično sam siguran...' 'Tišina! Ne pomišljaj da ne znam šta se zbiva', zareža Astfgl kružeći oko ispijene prilike. 'Video sam te - i tebe, i tebe...', njegov trozubac je pokazivao na neke od starih glavešina '...kako se domunđavate po uglovima, podstičući pobunu! Ja ovde vladam, nije li tako? I mene ćete slušati!' Vasenego je bio bled. Njegove plemićke nozdrve plamtele su kao mlazne usisnice. Sve na njemu je govorilo: nadmeni sitni stvore, naravno da smo podsticali pobunu, mi smo demoni! A ja sam izluđivao umove prinčeva kada si ti podsticao mačke da ostavljaju mrtve miševe ispod kreveta, ti plitkoumni, kancelarijski bezveznjakoviću! Sve je na njemu ovo govorilo izuzev glasa, koji smireno reče: 'Niko to ne poriče, sire.' 'Onda tražite ponovo! A demon koji ih je pustio unutra neka bude odveden u najnižu jamu i tu da bude raskomadan, da li je to jasno?' Vasenegove obrve se podigoše. 'Starog Urglflogaha, gospodine? Ispao je glup, to svakako, ali odan je...' 'Da li ti to nekim slučajem nameravaš da mi protivurečiš?' Vasenego je oklevao. Ma koliko da mu se gadio kralj, demoni su ipak veoma držali do prava nasleđa i hijerarhije. Previše je bilo mladih demona koji su se tiskali za više položaje da bi im se otvoreno demonstrirali načini ubijanja kraljeva i prevrata, bez obzira na provokaciju. Vasenego je imao sopstvene planove. Ne bi imalo smisla sada sve kvariti. 'Ne, gospodine', reče. 'Ali to će značiti, gospodine, da zlokobna kapija više neće...' 'Uradi to!'
Terry Pratchet 54 * * * Prtljag je stigao do zlokobne kapije. Nije bilo načina da se opiše koliko ljut možeš da postaneš kada pretrčiš skoro dvostruku dužinu vreme-prostor kontinuuma, a Prtljag je još pre toga bio nervozan. Pogledao je šarke. Pogledao je brave. Odmakao se i izgledalo je da čita novi natpis iznad kapije. Možda ga je ovo još više naljutilo, mada s Prtljagom nije bilo načina da se ovo razluči budući da je čitavo vreme provodio, takoreći, iza nasilničkog obzorja događanja. Vrata Pakla bila su prastara. Nisu samo vreme i toplota ispekli njihovo drvo tako da izgledaju poput crnog granita. Pokupila su strah i tupo zlo. Ona su bila više od predmeta za zatvaranje otvora u zidu. Dovoljno su bila pametna da naslute šta im nosi budućnost. Posmatrala su Prtljag kako hvata zalet u pesku, proteže noge i povija se. Brava škljocnu. Reze se žurno smakoše. Velike prečage iskočiše iz svojih vodica. Vrata se širom otvoriše, sve do zida. Prtljag se opusti. Ispravi se. Krenu napred. Skoro da se šepurio. Prošao je između napetih šarki i, kada je skoro ušao, okrenuo se i pošteno šutnuo vrata. * * * Bio je tu ogromni mlinski točak na ljudski pogon. On nije ničemu služio i imao je naročito škripavu osovinu. Bila je to jedna od Astfglovih inspirativnijih zamisli i nije imao nikakvu svrhu osim da pokaže stotinama ljudi da ako su mislili da su im životi bili besciljni onda su se grdno prevarili. 'Ne možemo da ostanemo ovde večno', reče Rinsvind. 'Treba ponešto i da radimo. Da jedemo, recimo.' 'To ti je jedna od ogromnih prednosti kada si prokleta duša', reče Peško da Kvirm. 'Sve stare telesne brige nestaju. Naravno, dobiješ potpuno nove brige, ali oduvek sam smatrao da u svemu treba tražiti bolju stranu.' 'Kakosekaže!', reče papagaj koji mu je sedeo na ramenu. 'Zamisli, molim te', reče Rinsvind. 'Nisam imao pojma da i životinje mogu u Pakao. Mada, mogao bih da razumem ako su napravili izuzetak u ovom slučaju.' 'Nosi se, čarobnjak!' 'Zašto nas ne traže ovde, to mi nije baš najjasnije?', zapita se Erik. 'Umukni i nastavi da hodaš', reče Rinsvind. 'Glupi su, eto zašto. Ne mogu ni da zamisle da bismo uradili nešto ovakvo.' 'Da, tu su u pravu. Ni ja ne mogu da zamislim da bismo uradili nešto ovakvo', reče Erik. Rinsvind nagazi papučicu posmatrajući grupu demona kako prolazi u žurbi. 'I tako znači nisi pronašao Fontanu mladosti', upita osećajući da bi trebalo da zapodene razgovor. 'O, jesam, nego šta', reče da Kvirm. Čist izvor, duboko u džungli. Bio je veoma upečatljiv. I još sam dobro potegao. Ili je tačnije reći da sam ga isušio.' 'I...?', upita Rinsvind. 'Definitivno je upalilo. Da. Momentalno sam osetio kako se podmlađujem.' 'Ali...' Rinsvind načini rukom neki pokret koji je obuhvatio da Kvirma, točak mlina i krugove Pakla koji su se uzdizali povrh njih. 'Ah', reče starac. 'Naravno, to je ono što je poražavajuće. Toliko sam pročitao o Fontani i pomislio bi da će neko u svim tim knjigama spomenuti zaista vitalnu stvar kada je voda u pitanju, zar ne?' 'A to je...?' 'Prvo je prokuvaj. Sve govori samo za sebe, zar ne? Šteta i po, zaista.' * * *
Teri Pračet 55 Prtljag je dokasao velikim spiralnim putem koji je povezivao krugove Pakla. Čak i da su uslovi bili normalni, verovatno ne bi privukao previše pažnje. Ako ništa, bio je manje neobičan od većine stanovnika. * * * 'Ovo je stvarno dosadno', reče Erik. 'U tome je stvar', reče Rinsvind. 'Ne bi trebalo da dangubimo ovde, trebalo bi da tražimo izlaz!' 'Pa, da, samo što ga nema.' 'U stvari, ima ga', reče neki glas iza Rinsvinda. Bio je to glas nekoga ko je video sve što je imalo da se vidi i ništa mu se od toga nije svidelo. 'Laveoluse?', reče Rinsvind. Njegov rođak bio je odmah iza njih. 'Srećno ćeš stići kući', reče Laveolus ogorčeno. 'Citiram tvoje reči. Hah. Deset godina jedna nevolja sustizala je drugu. Mogli ste da kažete momku.' 'Ovaj', reče Erik. 'Nismo želeli da poremetimo tok istorije.' 'Niste želeli da poremetite tok istorije', lagano ponovi Laveolus. Zagledao se u konstrukciju mlina. 'Aha. Dobro. To onda sve opravdava. Mnogo se bolje osećam sad kada to znam. Govoreći u ime toka istorije, hoću da vam se mnogo zahvalim.' 'Izvini', reče Rinsvind. 'Da?' 'Rekao si da postoji drugi izlaz?' 'O, da. Sporedni.' 'Pa gde je?' Laveolus je za trenutak prestao da gura i pokazao prema maglovitoj udolini. 'Vidiš onaj tamo luk?' Rinsvind se zagleda u daljinu. 'Otprilike', reče. 'Da li je onda to to?' 'Jeste. Dugački, strmi uspon. Mada, ne znam gde izlazi.' 'Kako si saznao za njega?' Laveolus slegnu ramenima. 'Pitao sam demona', reče. 'Znaš, uvek postoji lakši način da se nešto postigne.' 'Čitava večnost trebaće nam da bismo stigli do tamo', reče Erik. 'Sasvim je na suprotnoj strani. Nikada nećemo uspeti.' Rinsvind klimnu glavom i utučeno nastavi beskonačnu šetnju. Nakon nekoliko minuta reče: 'Da li si primetio kako izgleda da brže hodamo?' Erik se osvrnu oko sebe. Prtljag im se priključio i pokušavao je da održi korak. * * * Astfgl je stajao ispred ogledala. 'Pokaži mi ono što oni vide', zapovedi. Da, gospodaru. Astfgl je za trenutak posmatrao sliku koja se kretala ogromnom brzinom. 'Reci mi šta ovo znači?', upita. Ja sam samo ogledalo, gospodaru. Otkud ja mogu da znam? Astfgl zareža. 'A ja sam gospodar Hada', reče zamahujući trozupcem. 'I spreman sam da reskiram narednih sedam godina nesreće.' Ogledalo razmotri opcije koje su mu bile na raspolaganju. Možda bih bilo u mogućnosti da čujem neko škriputanje, gospodaru, pokuša. '!?' Osećam dim.
Terry Pratchet 56 'Bez dima. Naročito sam zabranio sve otvorene plamenove. Veoma zastareo koncept. Čitavo mesto je zbog njega izašlo na zao glas.' Bez obzira, gospodaru. 'Pokaži mi... Had.' Ogledalo dade sve od sebe. Kralj je stigao upravo na vreme da vidi mlinski točak i njegovu crveno-usijanu osovinu kako se odižu sa konstrukcije i kotrljaju, varljivo i polako, poput lavine, duž zemlje prokletih. Rinsvind je visio s prečage za guranje, posmatrajući tlo kako promiče ispod brzinom koja bi mu spržila đonove sandala da je bio dovoljno glup da spusti noge. Mrtvi, međutim, sve su ovo prihvatali s veselim samopouzdanjem onih koji znaju da ih je najgore već zadesilo. Povici u stilu 'Dodaj mi šećernu penu' razlegali su se okolinom. Čuo je Laveolusa kako hvali izvanrednu vučnu snagu točka i kako objašnjava da Kvirmu kako bi, kada bi imao vozilo koje bi svoj put stavljalo ispred sebe, baš kao što je to zapravo radio Prtljag, a onda ga još i obložio oklopom, ratovi bili manje krvavi, gotovi za upola manje vremena i svako bi mogao više vremena da provede u povratku kući. Prtljag nije ništa komentarisao. On je mogao da vidi svog gospodara na metar ispred njega i samo je nastavljao da ide dalje. Možda je pomislio kako putovanje traje već neko vreme, ali to je bio problem Vremena. I tako, odbacujući povremeno poneku vrištavu dušu, udarajući, vrteći se i gazeći ponekog nesrećnog demona, točak se kotrljao dalje. Razbio se o liticu na suprotnom kraju. * * * Lord Vasenego se nasmeja. 'Sada je', reče, 'kucnuo čas.' Ostali viši demoni pomalo su se snebivali. Oni su, naravno, bili ogrezli u zlu, a Astfgl definitivno nije bio Jedan Od Nas i svakako je bio najodvratnija mala gnjida koja se ikada izlaktala do položaja... Ali... pa, ovo... možda su neke stvari ipak bile suviše... 'Učite od ljudi', imitirao je Vasenego. 'Zahtevao je od mene da učim od ljudi. Od mene! Bestidnost! Arogancija! Ali, gledao sam, o, itekako. Naučio. Isplanirao.' Izraz na njegovom licu bio je neizreciv. Čak su i lordovi najnižih krugova, slavni po nitkovluku, morali da okrenu glave. Vojvoda Drazomet Truli oklevajući podiže kandžu. 'Ali ako makar posumnja', reče, 'mislim, ima jako gadnu narav. Ti izveštaji...' Stresao se. 'Ali šta to mi radimo?' Vasenego nevino raširi ruke. 'Čega tu ima lošeg? Braćo, pitam ja vas: šta je tu loše?' Prsti mu se saviše. Zglobovi šake mu pobeleše pod tankom kožom prošaranom venama dok je proučavao sumnjičava lica. 'Ili biste možda radije da dobijete još jednu analizu poslovanja?', upita. Izrazi lica se zgrčiše dok su glavešine menjale mišljenja poput domina koje se slažu. Postojale su neke stvari u kojima su čak i oni bili ujedinjeni. Nema više analiza poslovanja, nema više konsultativnih dokumenata, nema više moralno-podsticajnih poruka čitavom osoblju. Ovo jeste Pakao, ali negde se mora povući crta. Grof Beelzemot protrlja jedan od svoja tri nosa. 'A negde su ljudi sve ovo sami osmislili?', upita. 'Nismo im dali nikakvog, znate ono, podsticaja?' Vasenego odmahnu glavom. 'Sve je njihovo sopstveno delo', reče ponosito kao zadovoljni razredni starešina koji je upravo video svog najboljeg učenika kako brani doktorsku disertaciju. Grof se zagledao u beskraj. 'Mislio sam da se od nas očekuje da budemo odvratni', reče glasom ispunjenim strahopoštovanjem. Stari lord klimnu glavom. Dugo je čekao na ovo. Dok su drugi govorili o crveno-usijanoj revoluciji, on je samo posmatrao svet ljudi, gledao i divio se.
Teri Pračet 57 Taj Rinsvind bio je izuzetno koristan. Pošlo mu je za rukom da potpuno okupira kralja. Vredeo je svakog uloženog truda. Taj glupi primerak ljudskog roda i dalje je mislio da njegovi prsti odrađuju posao! Tri želje, nije nego! * * * I tako se dogodilo da je Rinsvind kada se iskobeljao iz ostataka točka ugledao Astfgla, Kralja demona, Vladara Pakla, Gospodara Jame, kako stoji iznad njega. Astfgl je prošao kroz ranije faze besa i sada je bio u mirnoj laguni gneva gde je glas smiren, ophođenje odmereno i ljubazno, a samo tračak pljuvačke na uglu usta otkriva unutrašnji pakao. Erik se ispuzao ispod polomljene grede i podigao pogled. 'Majčice', reče. Kralj demona okrete trozubac u ruci. Odjednom, više nije izgledao komično. Izgledao je kao teška metalna šipka sa tri užasna vrha na jednom kraju. Astfgl se nasmeja i osvrte se oko sebe. 'Ne', reče očigledno za sebe. 'Nećemo ovde. Nema dovoljno publike. Dođite!' Rukama ih zgrabi za ramena. Nisu tome mogli ništa više da se odupru nego što bi se dve identične snežne pahuljice mogle odupreti bacaču plamena. Nastupio je trenutak dezorijentacije i Rinsvind se našao u najvećoj prostoriji u univerzumu. Bila je to velika dvorana. U njoj biste mogli da pravite rakete za mesec. Kraljevi Pakla možda jesu čuli za reči kao što su 'suptilnost' i 'diskrecija', ali su takođe čuli da ako ga imaš onda se šepuri i rezonovali su da ako ga nemaš, trebalo bi da se šepuriš još više, a ono što oni nisu imali bio je dobar ukus. Astfgl je učinio šta je mogao, ali čak ni on nije mogao mnogo toga da učini po pitanjima lošeg osnovnog projekta, sukoba boja i užasnih tapeta. Ubacio je nekoliko stočića za kafu i poster borbe s bikovima, ali oni su se više ili manje izgubili u sveopštem haosu i nova prekrivka na Tronu Strahote samo je služila da potcrta neke od neukusnijih reljefa. Dva čoveka bila su opružena na podu. 'A sada...', reče Astfgl. Ali glas mu se izgubio u opštem klicanju. Podigao je pogled. Demoni svake veličine i oblika ispunjavali su skoro čitavu dvoranu, pribijajući se uz zidove, pa čak i viseći s tavanice. Demonski orkestar odzvanjao je različitim akordima sviranim po raznovrsnim instrumentima. Na transparentu koji se protezao s kraja na kraj dvorane pisalo je: Pozdrv Našemu Šefu. Astfglove obrve upleše se u trenutnoj paranoji kada se Vasenego u pratnji ostalih glavešina obrušio na njega. Lice starog demona razvuče se u potpuno dobroćudan smešak i kralj se skoro uspaničio i zamalo ga odbio trozupcem pre nego što ga je Vasenego potapšao po leđima. 'Svaka čast!', uzviknu. 'Zašto?' 'Ma, svaka čast!' Astfgl pogleda nadole prema Rinsvindu. 'Aha', reče. 'Da. Pa.' Nakašlja se. 'Nije to ništa', reče ispravljajući se, 'znao sam da od vas nema vajde pa sam...' 'Ne oni', podsmehnu se Vasenego. Tako beznačajne stvari. Ne, sire. Mislio sam na vaše uzdignuće.' 'Uzdignuće?', upita Astfgl. 'Vaše unapređenje, gospodine!' Još veće klicanje začulo se od mlađih demona koji bi klicali bilo čemu. 'Unapređenje? Ali, ali ja sam kralj...', slabašno se usprotivi Astfgl. Mogao je da oseti da mu kontrola nad situacijom izmiče iz ruku. 'Fuuj!', reče značajno Vasenego. 'Fuuj?'
Terry Pratchet 58 'Doista, sire. Kralj? Kralj? Sire, govorim u ime svih nas kada kažem da ne postoji titula za demona kao što ste vi, sire, demona čije su sposobnosti organizacije i prioriteta, čije je sagledavanje pravilnog funkcionisanja naše zajednice, čije su nas - ako bih to smeo da dodam - intelektualne sposobnosti dovele do novih i većih dubina, sire!' Uprkos svemu, Astfgl se isprsi. 'Pa, znate...', započe. 'Pa ipak, uviđamo da se uprkos vašoj poziciji vi zanimate i najsitnijim detaljima našeg posla', reče Vasenego gledajući niz svoj nos prema Rinsvindu. 'Takva predanost! Takva posvećenost! ' Astfgl se napumpa. 'Naravno, oduvek sam mislio...' Rinsvind se izdiže na laktove i pomisli: pazi leđa... 'I tako', reče Vasenego blistajući kao čitava obala svetionika, 'Savet se sastao i odlučio i to, ako bih mogao da dodam, sire, odlučio jednoglasno, da načini potpuno novu nagradu u slavu vaših vanrednih dostignuća!' 'Važnost pravilnog vođenja papira je - kakvu nagradu?', upita Astfgl u kome su se sardele sumnjičavosti odjednom raspršile u okeanu samopouzdanja. 'Poziciju, gospodine, Vrhovnog doživotnog predsednika Pakla!' Orkestar ponovo udari tuš. 'Uz šta ide i vaša nova kancelarija - mnogo veća od one prčvarnice u kojoj ste se zlopatili sve ove godine, sire. Ili tačnije, gospodine predsedniče!' Orkestar udari još jedan tuš. Demoni su čekali. 'Hoće li biti... biljaka u saksijama?', upita Astfgl, polako. 'Gomile! Plantaže! Džungle!' Učinilo se kao da se Astfgl zažario nekim unutrašnjim plamenom. 'I tepiha? Mislim, od zida do zida...?' 'Zidovi će morati da se razmaknu samo da bi ih sve primili, sire. A njihova debljina, gospodine? Čitava plemena pigmeja će se pitati odakle svetlo kad je noć, sire.' Obeznanjeni kralj je dozvolio da bude zagrljen preko ramena i nežno poveden, izbacivši iz glave sve misli o osveti, kroz razdraganu gomilu. 'Oduvek sam priželjkivao one naročite stvarčice za pravljenje kafe', mrmljao je dok su se poslednji tragovi samokontrole nepovratno gubili. 'Čitava proizvodna linija je instalirana, sire! I još govorno crevo, sire, kako biste mogli da svoje instrukcije prosleđujete potčinjenima. I najnoviji model rokovnika, sa po dva eona na stranici i ona stvar za...' 'Raznobojni markeri. Oduvek sam smatrao da...' 'Čitava duga, sire', odzvanjalo je Vasenegovim glasom. 'I hajde da bez oklevanja odemo tamo, sire, jer znajući vašu uobičajenu prilježnost pretpostavljam da dočekati ne možete da se bacite na ogromne zadatke koji stoje pred vama, sire.' 'Svakako, svakako! I vreme je da se obave, zaista...' Izraz neodređene zbunjenosti pređe Astfglovim zajapurenim licem. 'Ti ogromni zadaci...' 'Ništa manje nego potpuno, sveobuhvatno, autoritativno istraživanje i dubinska analiza naše uloge, funkcije, prioriteta i ciljeva, sire!' Vasenego se odmaknu. Demonske glavešine zadržaše dah. Astfgl se namršti. Učinilo se da univerzum usporava. Zvezde se za tren zaustaviše na svojim putanjama. 'S dugoročnim planiranjem?', upita najzad. 'Vrhunski prioritet, sire, kao što ste to već istakli s vašom uobičajenom pronicljivošću', brzo reče Vasenego. Demonske glavešine ponovo zadržaše dah. Astfglove grudi raširiše se za koji pedalj. 'Biće mi potrebno naročito osoblje, naravno, kako bih formulisao...'
Teri Pračet 59 'Formulisali! Nego šta!', reče Vasenego koji se možda već malo zaneo. Astfgl ga sumnjičavo pogleda, ali u tom trenutku orkestar ponovo udari tuš. Poslednje reči koje je Rinsvind čuo dok su kralja odvodili iz dvorane bile su: 'A da bih analizirao informacije, biće mi potrebno...' A onda je nestao. Ostatak demona shvatajući da je provod za danas završen, poče da se tiska i da izlazi kroz velika vrata. Najbistrijima od njih počelo je da biva jasno da će se vatre ponovo rasplamsati. Niko nije ni primećivao dvoje ljudi. Rinsvind povuče Erika za odoru. 'Ovde počinjemo da trčimo, je l' tako?', upita Erik. 'Ovde počinjemo da hodamo', odlučno reče Rinsvind. 'Nonšalantno, smireno i, ovaj...' 'Brzo?' 'Ti, kanda, brzo kapiraš?' * * * Suština ispravnog korišćenja tri želje je u tome da donese sreću najvećem broju ljudi i to se u stvari i dogodilo. Tezumenci su bili srećni. Kada nikakva količina obožavanja nije dovela do toga da se Prtljag vrati i izgazi njihove neprijatelje, oni su otrovali svoje sveštenike i umesto svega ustoličili ateizam, što je i dalje značilo da mogu da ubiju ljudi koliko im volja, ali nisu morali da ustaju tako rano da bi to radili. Stanovnici Tsorta i Efebe bili su srećni - ako ništa oni koji pišu i učestvuju u istorijskim dramama bili su srećni što je zapravo jedino što je bitno. Sada je njihov dugotrajni rat bio završen i mogli su da se posvete poslovima civilizovanih naroda, kao što je, recimo, priprema za sledeći rat. Ljudi Pakla bili su srećni, ili barem srećniji nego do sada. Plamenovi su ponovo veselo palacali, stara dobra mučenja ponovo su primenjivana na duhovna tela sasvim nesposobna da ih osete, a prokletima je data mogućnost da vide ono što muku čini tako podnošljivom, a to je apsolutno i sasvim izvesno saznanje da bi stvari mogle da budu i gore. Glavešine pakla bile su srećne: Stajali su oko čarobnog ogledala, uživajući u slavljeničkom piću. Povremeno bi se neki od njih usudio da Vasenega pljesne po leđima. 'Da li da ih pustimo da odu, sire?', upita vojvoda zagledan u prilike koje su se pentrale u tamnoj slici ogledala. 'O, mogli bismo', nehajno reče Vasenego. 'Uvek je dobro dopustiti pričama da se rašire, znaš. Pour encouragy le - poor encour - da bismo, brate, svima stavili do znanja. A bili su i od koristi, na svoj način.' Zagledao se u dubine svog pića, tiho likujući. Pa ipak, pa ipak, u dubinama svog vijugavog uma činilo mu se da može da čuje slabašni glas koji će tokom godina postati sve glasniji, glas koji je progonio sve kraljeve demona, bilo gde: pazi, leđa... Teško je reći da li je Prtljag bio srećan ili ne. Do sada je žestoko napao četrnaest demona, a trojicu od njih saterao je u sopstvene jame sa uzavrelim uljem. Uskoro će poći za svojim gospodarem, ali nije morao da žuri. Jedan od demona očajnički je pokušao da se uhvati za ivicu jame. Prtljag je svom silom počeo da mu skače po prstima. Tvorac univerzuma bio je srećan. Upravo je umetnuo sedmokraku pahuljicu u mećavu, eksperimenta radi, i niko nije primetio. Skoro da je bio odlučan u nameri da sutra pokuša s malim, tanano kristalizovanim slovima azbuke. Azbučni sneg. To bi mogao da postane hit. Rinsvind i Erik bili su srećni: 'Vidim plavetnilo neba!', reče Erik. 'Gde misliš da ćemo iskrsnuti?', dodade. 'I kada?' 'Bilo gde', reče Rinsvind. 'Bilo kada.'
Terry Pratchet 60 Pogledao je niz široke stepenice kojima su se peli. Svaka je bila sačinjena od velikih kamenih slova. Na onoj na kojoj se trenutno nalazio, na primer, pisalo je: Mislio sam to u najboljoj nameri. Na sledećoj je stajalo: Mislio sam da će ti se svideti. Erik je stajao na: Za dobrobit dece. 'Neobično, je l' da?', reče. 'Zašto li su to ovako napravili?' 'Mislim da je to trebalo da budu dobre namere', reče Rinsvind. Ovo je put u Pakao, a demoni su, na kraju krajeva, tradicionalisti. I, mada su naravno nepopravljivo zli, nisu uvek i loši. Tako je Rinsvind prešao preko U našem preduzeću svi zaposleni imaju jednake šanse, pa kroz zid, koji se zatvorio za njim i zakoračio u svet. Moglo je, morao je da prizna, da bude i mnogo gore. * * * Predsednik Astfgl sedeo je okupan svetlošću u svojoj ogromnoj tamnoj kancelariji i ponovo je duvao u svoje govorno crevo. 'Halo?'govorio je. 'Halo?' Kao da niko nije odgovarao. Čudno. Uzeo je jedno od raznobojnih pera i prešao pogledom preko hrpe posla koja ga je čekala. Sve te beleške, da se analiziraju, razmotre i procene, a onda da se dođe do odgovarajućih upravnih smernica, pa da se uradi dubinska analiza poslovanja, a zatim, nakon podrobnijeg razmatranja, da se ponovo prerade... Još jednom je pokušao s crevom. 'Halo? Halo?' Nije bilo nikog. Pa, čemu briga, imao je dovoljno posla. Njegovo vreme bilo je suviše važno da bi se traćilo. Utonuo je stopalima u debeli, topli tepih. Ponosno je pogledao svoje saksijsko bilje. Kucnuo je složeni aranžman hromiranih kuglica na žici, koje poslušno počeše da se ljuljaju i da škljocaju. Odvrnuo je poklopac svog pera jednim odlučnim pokretom. Napisao je: Kojim se to poslovima bavimo??? Razmislio je za trenutak i onda pažljivo ispod napisao: Bavimo se poslovima prokletstva!!! I ovo je, takođe, bila sreća. Neke vrste. - KRAJ -