BELI BOGOVI RAZNIH NARODA i centralnoazijski arheolozi su obavili iskopavanja i opsežna istraživanja u toj oblasti, našavši više od 300 mumija. Neke mumije su sahranjena zbog nedostatka prostora u Urumkskom muzeju. Svi su sahranjeni sasvim isto. Udubljena krupna stabla kao sanduci i prekriveni kožom. Tela nekih mrtvih su prekrivena jednostavnim platnima, dok su druga obučena u šarene, vešto tkane materijale od ovčije ili kozje dlake, obuvena u kožnu obuću, a odeća im je napravljena od kože ili tkanine. U grobovima su bili predmeti iz svakodnevne upotrebe: mali noževi, keramika, ali oružja nije bilo u njima. Najstarija mumija pronađena u zapadnoj Kini, dobila je nadimak Loulanska lepotica: to dobro očuvanao telo kineski arheolozi su pronašli 1980. u blizini drevnog grada Loulan, u severoistočnom delu pustinje Takla-Makan. To je žena rasta oko 170 cm, koja je umrla u dobi od 40 godina, pre oko 4800 godina. Telo je umotano u vuneni pokrov, svetlo smeđa kosa je skupljena i sakrivena ispod šešira, na nogama ima kožne čizme, a pored nje leži u grobu kruna i elegantna slamna korpa sa zrnima pšenice. Loulanska lepotica 101
BELI BOGOVI RAZNIH NARODA Loulanska lepotica Čerčenske mumije 102
BELI BOGOVI RAZNIH NARODA Čerčenska mumija Čerčenska mumija 103
BELI BOGOVI RAZNIH NARODA Kasnije je u Tarimskom basenu pronađena još jedna grupa mumija - tela muškaraca, tri žene i dece koje su nazvali Čerčenske mumije. Četiri odrasle osobe datiraju na 1000 godina pne. Njihova odeća je u istim bojama, a oko glave su im bile vezane crvene ili plave trake ; trake na glavama ženskih tela su oslabile, i njihova lica su stekla izgled pevanja ili vikanja. Muškarac koji je sahranjen, ili "Čerčenski čovek", od dva metra rastom, umro je u dobi od 50 godina. Imao je dugu, svetlo braon, utkanu u pletenicu kosu, tanku bradu i dosta tetovaža na licu. Na njemu je bila purpurno-crvena odeća, i ostavljeno je pored njega ne manje od 10 šešira različitih stilova. Kao i kod Čerčenskog čoveka, na licu jedne od ženskih mumija ima mnogo tetovaža. Žena je bila rastom oko 180 cm sa svetlo-braon kosom, upletenom u dve duge pletenice, nosila je crvenu haljinu i cipele bele kože. Sa odraslima je sahranjena tri meseca stara beba sa plavom kapom na glavi, čije je oči sakrivalo plavo kamenje. Pored tela bebe je bila čaša od kravljeg roga i flašica za hranjenje, napravljena od vimena ovce. Mnogi bi mogli reći da ti ljudi nisu imali sposobnost i metode pravljenja takvih tkanina. One se uglavnom poklapaju sa onim, što su tkali i nosili njihovi savremenici koji su živeli u mestima, gde se sada nalaze Austrija, Nemačka i skandinavske zemlje. Profesor kineske i indo-iranske književnosti i religije, Pensilvanjskog univerziteta Viktor Mair, je 1987. godine predvodio grupu turista u muzej u Urumki navodeći da "... nađen na mumijama tekstil nije ništa neobično i podleže opštoj tehnološkoj tradiciji, kojom su se odlikovali Evropa i Kavkaz." Tkanina sa odela mumije belog čoveka u Kini 104
BELI BOGOVI RAZNIH NARODA Mumija belog čoveka u Kini 105
BELI BOGOVI RAZNIH NARODA Tkanina sa odela mumije belog čoveka u Kini Tkanina sa odela mumije belog čoveka u Kini 106
BELI BOGOVI RAZNIH NARODA Tkanina sa odela mumije belog čoveka u Kini Na primer, visok, šezdeset centimetra šešir na mumificiranoj ženi liči na pokrivku za glavu znamenitih iranaca, koji su ih nosili u 1. milenijumu pre nove ere. Zanimljivo, da je čerčenski čovek bio sahranjen sa deset kapa, različitih stilova; jedna od njih je kao frigijska kapa. Vunenog tkanja po uzoru i stilu nisu ništa manje impresivne: materijal, od koje je izrađena odeća, po bojama i ornamentima podseća na kariranu keltsku. Pored toga, na predmetima za pokućstvo - vretenima i zdelama - urezana je svastika, takođe su drveni predmeti ukrašeni u stilu, veoma sličnom tzv, skitskom životinjskom stilu. I delovi točka pronađeni u jednoj od grobnica datiraju iz 2. milenijuma pre nove ere, i poklapaju sa istim delovima nađenim u Ukrajini, ali su još stariji. 107
BELI BOGOVI RAZNIH NARODA Predmeti iz groba belog čoveka u Kini. Predmeti iz groba belog čoveka u Kini. Vreteno. 108
BELI BOGOVI RAZNIH NARODA Predmeti iz groba belog čoveka u Kini. Čaša Predmeti iz groba belog čoveka u Kini. Kutija. 109
BELI BOGOVI RAZNIH NARODA Predmeti iz groba belog čoveka u Kini. Kapa Dakle, na kraju krajeva, ko su bili ti ljudi Bele rase, i kako su završili u Kini? Većina naučnika ih naziva Tohari, što običnom čoveku kaže malo, jedino - da su to Skiti. Mesto odakle su preci ovih ljudi migrirali u Tarimski basen oko 2000 pne, nazivaju južni Sibir, oblast afanasijevske i andronovske kulture. Odatle su dovezli ratna kola, visoko razvijenu bronzanu metalurgijу i druge elemente civilizacije na zemlju, koju sada zauzima moderna Kina. Duboki kulturni uticaj, koji su imali na mongolska plemena, potvrđuju lingvisti. U kineskom jeziu, reči za konja, kravu, točaki imaju "indo-evropsko" poreklo. Imajmo na umu, da je u modernoj istorijskoj nauci reč "indo-evropski" eufemizam (zamena) za Slavjano-Arijevski, što je pomoglo da se sakrije pravo stanje stvari, ali ne za dugo. U poslednjih nekoliko godina, postaje sve jasnije da su kineska civilizacija i državnost (i ne samo to) nastala kao rezultat osvajanja starih kineskih plemena u sredini 2. milenijuma pre nove ere arijevcima, koji su došli sa severozapada. Kineski folklor čuva legende o svetlokožim ljudima plavih očiju koji su bili stvaraoci kineske države i njeni prvi vladari i državnici. Čak i u 8.- 9. veku pne 110
BELI BOGOVI RAZNIH NARODA narodne pesme su pevale o zelenookim generalima. Zanimljiv je podatak, da su prema ovim legendama, budizam stvorili beli ljudi. U budističkom mnastiru u Bezeklike, na severo istoku Takla-Makan, prikazuju bogate Tohare, kako prinose poklone svetom Budi, kao i svetlokože i plavooke budiste. Slika budističkog manastira u Bezeklike 111
BELI BOGOVI RAZNIH NARODA Slika budističkog manastira u Bezeklike Slika budističkog manastira u Bezeklike 112
BELI BOGOVI RAZNIH NARODA Slika budističkog manastira u Bezeklike 113
BELI BOGOVI RAZNIH NARODA Karta Velike Tartarije 1760 godine Ove legende niko ozbiljno nije primao dok nisu otkriveni sahranjeni beli ljudi 1977.godine u pustinji Takla-Makan. Ovi grobovi se nalaze u blizini ruševina velikih gradova, izgrađenih duž čuvenog Puta svile. Sudeći po ovim ruševinama, ovi ljudi su izgradili civilizaciju - velike gradove, hramove, obrazovne i umetničke centre. To su bili isti oni koji su stvorili Veliki Put Svile, a ne kinezi. Indirektna potvrda ove teorije je činjenica da se područje gde su pronašli mumije belih ljudi, naziva Zapadna Tartarija ili Slobodna Tartarija i nalazi na različitim zapadnim kartama, do početka 19. veka. U ranim 1990-im, više od hiljadu mumija belih ljudi je pronađeno u ovom regionu, ali je 1998. godine, kineska vlada zabranila dalje arheološke ekspedicije na tom području. I to je sasvim razumljivo. Dalja iskopavanja bi se pokazala loše za Kineze, zbog činjenice, da nisu oni koji su prvi otkrili gvožđe, izmislili sedlo i kola, pripitomili konja. Sve to su veoma, veoma davno uradili predstavnici Bele rase i nesebično podelili sa njima ... 114
BELI BOGOVI RAZNIH NARODA 7. BELI BOGOVI GRČKE Pogledajmo grčke bogove. Svi su bili plavi, vitki i moćni! Osim toga, skoro svi su ne-grčkog porekla, a njihova imena prevedena sa grčkog, nemaju nikakvo značenje na tom jeziku. Ali oni se savršeno "prevode" na jezike slovenskih naroda i samo za njih imaju smisla. Čak i Grci takođe veruju, da su mnogi njihovi bogovi došli kod njih sa severa, iz misteriozne Hiperboreje. Zevs Hera Posejdon Artemida Apolon Uzmimo, na primer, vrhovnog grčkog boga Zevsa. Sa grčkog, nikako se ne prevodi, ali u panteonu slovenskih bogova, bog je Živa, koji se, kao i Zevs javlja životodariteljem (zapamtimo, da je Zevs darovao decu gotovo svim boginjama i mnogim 115
BELI BOGOVI RAZNIH NARODA smrtnim ženama) i javlja se Bogom ocem, koji se rađao u celom svetu. Hera - žena Zevsa, je zaštitnica braka i porodice. Grčke legende je opisuju kao osvetoljubivu i ljubomornu boginju, koju je Zevs često varao. Vrlo često se prikazuje kao ratnica sa kopljem i mačem u ruci. Sa grčkog njeno ime se ne prevodi. Međutim, zanimljivo je, da su u Mikeni njeno ime izgovarali "e-ra." Dobijamo slovensku žestoku ratnicu Jaru. Objašnjenje prvog dela imena grčkog boga mora Posejdona nije jasno, ali drugi deo "Don" je slovenska reč koja označava reku, dno, korito i rov. Mnoge reke imaju ovaj koren u tim mestima, u kojima žive ili su živeli sloveni. Njegov simbol - trozubac je sačuvan kao simbol Roda Rusa i do današnjih vremena, kao što je grb Ukrajine. Artemida i Apolon, brat i sestra poreklom su iz Hiperboreje. Ona je boginja plodnosti i zaštitnica žena na porođaju i faune. Grčki koren "art", odgovara slovenskom "rod". On je bog Sunca i pokrovitelj umetnosti i nauke. Svake godine, Apolon je leteo nebeskom kočijom sa upregnutim labudovima, na sever, u Hiperboreju, svom narodu, rodnom mestu njegove majke, boginje Leto Lada. On odgovara drevnom slavenskom bogu Kupala, u čast koga do danas postoji praznik na dan letnjeg solsticija (po materijalima knjige J.D. Petuhova "Putevima bogova"). 116
BELI BOGOVI RAZNIH NARODA Afrodita 117
BELI BOGOVI RAZNIH NARODA Herakle 118
BELI BOGOVI RAZNIH NARODA Demetra 119
BELI BOGOVI RAZNIH NARODA Persej 120
BELI BOGOVI RAZNIH NARODA Atina 121
BELI BOGOVI RAZNIH NARODA Osim toga, prema grčkoj legendi, Apolon ima pratnju vukova, a vuk je, kako je poznato, životinja, čije je stanište centralna i severna Evropa, a ne jug. Poznato je da je vuk je čest lik u nordijskoj mitologiji, germanskoj i slovenskoj, ali ne i u mitologiji južnih naroda. Apolon je zaštitnik grada pelazga - Troje. Apolona su prozvali Hiperborjski, kao što su, uzgred, i grčke junake, polubogove Herkulesa i Perseja, i proroka Abarisa i mudraca Aristeja, sveštenike Apolona (neki drevni autori ih zovu Skiti), koji je učio grke muzici, filozofiji, umetnosti stvaranja pesama i himni, izgradnji hramova. Pod njegovim vođstvom je izgrađen čuveni hram u Delfima. Kako je prijavljeno u hronikama, vladalački simboli boga Apolona su strela, gavran, lovor sa čudotvornim moćima. Mitovi tvrde, da je Abaris imao zlatnu magičnu strelu, koju je dao Apollonu. Uz njenu pomoć mogao je da postane nevidljiv, da leči bolesti, da prorokuje i da putuje vazduhom. Pitagorejci su nazivali Abarisa "Vazduhošetajući". Kao što možemo videti, "beli bogovi" su dolazili i Grcima. O izgledu tih bogova može da se sudi i po poznatim delima - "Ilijadi" Homera - najstarijem spomeniku "devnogrčke" literature, koja govori o deset godina dugoj opsadi Troje (Ilion) od strane grčka Ahajaca, koja se dogodila u 13.- 12.-veku pre nove ere. U ovom ratu, u skladu sa "Ilijadom", aktivno učešće su uzeli bogovi sa Olimpa. Podeljeni, oni su delovali na strani jedne od zaraćenih strana. Na primer, Apolon i Afrodita su bili na strani Trojanaca, a Atina i Hera - na strani Ahajaca, sa svim posledicama. Bogovi sa Olimpa su imali svoje ljubimce, koje su oni štitili, i one, protiv kojih su se borili, samo su intervenisali u borbi u pojedinostima i spašavali svoje štićenike od sigurne smrti, i slali kugu u neprijateljske logore. Ove činjenice ukazuju na to, da je Trojanski rat bio, nažalost, rat između slovensko-arijevskih rodova. I drugo, pokazuje, da bogovi nisu bili bogovi u današnjem smislu predstave bogova - nepoznati, savršeni, svemoćni, sveznajuća bića, itd ... Oni su se ponašali kao ljudi - oni su imali svoje ljubimce i one koji im se ne dopadaju, prednosti i slabosti - ali samo ljudi koji su dostigli visok nivo evolutivnog razvoja, i ovladali "božanskim super sposobnostima." Svaki od njih je imao svoju "specijalnost", i, samim tim, svoje evolucione slepe tačke. 122
BELI BOGOVI RAZNIH NARODA Homer opisuje izgled grčkih bogova, koristeći prideve kao što su "plavooki", "plavokosi", "svetli", "visoki" i druge. Ljude, trojance i ahajce, opisao je tačno istim epitetima, i da imaju jaka "bela tela" a njihove žene "belonogim". U tekstu ćemo dati sledeće opise: "Dakle, Zevesova ćerka, svetlooka devojka Palada !" "gde je Demetra sa zlatnim uvojcima ..." "Pre nego što Kasandra prekrasna, kao zlatna Afrodita..." "Sin Peleja reče svetlookoj ćeri Egiohi" "Svetli Atrid, i sada, kao i ranije" "... I mrtav Meleagar svetlokosi" "... U borbi porazi Menelaja svetlovlasog" "... sa svetlokosim Atrejevim sinom" "... Svetlokosi Adrasta" "... Belonogi Feanin roditelj" "Ćerke starijeg muža,svetlokose žene Agamede" Najkompletniju slika o tome, kako su izgledali grčki bogovi i heroji, nam omogućava mobilna izložba "Šareni Bogovi», koja se izlaže poo muzejima Evropi, od 2003. godine, kada je ona prvi put organizovana u Minhenu. Ova izložba je nastala kao rezultat komplikovanog rada međunarodnog tima naučnika i istraživača sa Harvarda, Smitsonijanskog univerziteta, Universita Kolorado i nekoliko drugih, pod vođstvom nemca Vincenca Brinkmana, vođe frankfurtskog muzeja za sakupljanje antičkih skulptura Libighauz (Liebieghaus). Od 1982., koristeći savremenu tehnologiju i naučna dostignuća u oblasti organske hemije, rendgenostike, pokušali su da stvore rekonstrukciju klasičnih dela grčke umetnosti. Preko 25 godina su proučavali površinu antičkih statua, naoružani sa ultraljubičastim reflektografima, laserskim lampama i skupim u prahu mineralima (zelenim iz malahita, plavim iz lazurita, žutim i oker od arsena, crvenim iz cinabarita, crnim od sagorelog semena vinove loze) i pokušali su da rekonstruišu originalni izgled drevnih skulptura. Ispostavilo se da antičke grčke skulpture zapravo nikad nisu bile bele kao što smo navučili! 123
BELI BOGOVI RAZNIH NARODA Tezej i Antiopa iz hrama Apolona u Eretriji (kraj 6. veka pne) 124
BELI BOGOVI RAZNIH NARODA Nadgrobni stub Aristiona (oko 510god. pne.) 125
BELI BOGOVI RAZNIH NARODA Diana 126
BELI BOGOVI RAZNIH NARODA Artemida 127
BELI BOGOVI RAZNIH NARODA Atina Ataja 128
BELI BOGOVI RAZNIH NARODA Međutim, to je bilo poznato i iz antičkih pismenih svedočanstava. Na primer, poznati slikar antike Nikij ( 4. vek pne) ukrašavao je mermerne skulpture utrljavanjem istopljenih voštanih boja, oživljavajući beli mermer i imitirajući boju kože. Drevni majstori su razvili tehniku (sada izgubljenu), pri kojoj su prekrivali bojom na bazi voska ne samo skulpture, već i zgrade i brodove. Sudeći po dokazima koji su stigli do nas, ona se sastojala iz sledećeg: vosak je beljen dugo vremena u morskoj vodi sa dodatkom određenih supstanci i postajao je grub i vatrostalan, a nakon mešanja sa pigmentom se topio i nanosio na površinu. Posle hlađenja voska, boje se nisu topile na suncu i odbijale su vodu, i bile su osnovna zaštita za drvo, metal ili kamen. Kora Peplofora (nosi peplum) muzej Akropolja, Atina 530-520 godina. pne. 129
BELI BOGOVI RAZNIH NARODA Strelac, Glava ratnika u oklopljen torzo oklopu, akropoljski muzej, Atina, oko 470.god. pne 130
BELI BOGOVI RAZNIH NARODA Kora Peplofora (nosi peplum), muzej Akropolj, Atina 530-520 god. pne. 131
BELI BOGOVI RAZNIH NARODA 132
BELI BOGOVI RAZNIH NARODA Kora Peplofora (nosi peplum), muzej Akropolj, Atina 530-520 god. pne. 133
BELI BOGOVI RAZNIH NARODA O tome, da su grčke statue bile raznobojne, poznato je bilo u prošlom, pa čak i u pretprošlom veku. Čak I u 18.veku, naučnici su obratili pažnju na ostatke pigmenta na statuama. Međutim, iz nekog razloga, ideja da su antički grčki kipovi morali da budu beli, postala je dominantna u naučnoj zajednici. Stizalo se čak i do toga, da su statue namerno "navodili" u tom obliku. Lord Djuvin, sponzorisao je 1930-izgradnju novog krila Britanskog muzeja, i započeo je "čišćenje" statua Mermerne kolekcije Eldžina metalnim četkama i drugim abrazivnim materijalima za čišćenje vidljivih pigmenata sa njihovih površina. Takođe, u drugoj polovini 20. veka, naučnici su se ponovo zainteresovanli za temu grčkih statua u boji. A onda, na kraju, njihovi interesi i napori su doveli do dramatičnih rezultata. Nikoda do tog trenutka široka publika nije mogla ni da zamisli, da je Grčka umetnost bila svetla i šarena; kakvi ornamenti krase odeću drevnih grčkih bogova i heroja i da su bili su šareni. Trojanski princ Paris. Hram Atine u Egini. 480 god. pne. 134
BELI BOGOVI RAZNIH NARODA Apolon, navodno kopija rada Fidija, oko. 500. god. Pne Reljef sa atinskog Akropolja. Sredina 5 veka pne. 135
BELI BOGOVI RAZNIH NARODA Atina, naslanja se na koplje. 136
BELI BOGOVI RAZNIH NARODA Zabat hrama Atine Ataje u Egini. 480. god Sada su beli originali u suprotnosti svojim kopijama u boji. Uzgred, oči kod "klasičnih" statua su se činile slepe. Drrevno grčki hramovi takođe nisu bili potpuno beli: bili su oslikani, obično u plavo. Na izložbi je predstavljeno 70 originala i 21 kopija u boji poznatih grčkih i rimskih statua i reljefa, koji su prošli "obnovu" originalnim premazom u boji. U centru izložbe su skulpture iz Hrama Atine Ataje u Egini (oko 500. god pne). Poznati strelac prikazuje trojanskog princa Parisa u odeći, pripijenoj uz njegovo telo. Obratite pažnju na svastiku na ruci. 137
BELI BOGOVI RAZNIH NARODA Delfski hram Apolona Delfski hram Apolona 138
BELI BOGOVI RAZNIH NARODA Delfi 139
BELI BOGOVI RAZNIH NARODA Delfski hram Apolona Delfski hram Apolona. Postolje stuba 140
BELI BOGOVI RAZNIH NARODA Zamislimo sada, kako bi izgledala svečano i uzvišeno u boji megalitska struktura - hram boga Apolona u Delfima, koji su za njega izgradili hiperborejci. O nekim malo poznatim činjenicama o Apolonu, njegovom hramu u Delfima i hiperborejskim bogovima Grčke, govori Valerij Nikitič Demin - naučnik, književnik, doktor filozofije, u knjizi "Tajne ruskog naroda: U potrazi za izvorima Rusije", u izvodu koji u nastavku predstavljamo. «… Dva Boga olimpijskog panteona - Apolon i Artemida - deca Zevsa od njegove prve žene titanide Leto - jasno su povezana sa Hiperborejom. Prema drevnim autorima, i ubeđenju starih Grka i Rimljana, Apolon se povremeno vraćao u zemlju Hiperboreju na kočijama koje vuku labudovi. Prema mnogim izvorima, Hiperborejci severnjaci stalno su dolazili u Grčku sa poklonima u čast boga Apolona. Tu je suštinska veza između Apolona i Hiperboreje. Apolon - Bog Sunca, i Hiperboreja - severna zemlja, u kojoj sunce nikada ne zalazi po nekoliko meseci. Geografski, ova zemlja može da se nalazi odmah iznad Arktičkog kruga. Prema zapažanjima A.D. Čertkova - to nije bez osnova - u imenu boga Apolona je prisutan u nešto izmenjenom obliku koren kao i u ruskim rečima «опалять», «опалённый», «опаляющий». Poznato je drevno pisanje Aplun, što se čita: Aplun (Opalun). I u jednom drevno ruskom spisu, listajući slovenske bogove pored Peruna i Mokoše, naveden je Apolin - Bog Sunca (A.D.Čertkov "O jeziku Pelasta koji naseljavaju Italiju, i upoređivnje sa drevno-slovenskim» // Anali carskog Moskovskog društva za istoriju i drevnost Rusije. Knj. 25, Moskva, 1857, str 58-59). Kosmička-zvezdana suština Apolona prouzrokovana je zbog njegovog porekla. Majka Leto je rodila svog sina na sunčanom ostrvu Asterija, što znači "zvezda". Asterija (Zvezda) su zvali i sestru Leto. Postoji teorija da je kult Apolona bio ponovo uveden u Mediteran u vreme starog Rima. Ovaj kult indoevropskog Boga Sunca, donela su plemena Venda, koja su osnovala i dala ime savremenim gradovima Veneciji i Beču. Istorija nastanka i učvršćivanja Olimpijskih kultova u potpunosti potvrđuje iznetu tezu. Jedan od kasnijih antičkih istoričara i pisaca Pavsanij ( 2. vek n.e.) u svom slavnom delu "Opis Grčke» daje sledeće neverovatne detalje pojave jednog od najznačajnijih svetinja antičke Grčke - hrama Apolona u Delfima. U početku je bilo tamo hiperborejaca, i među njima je bio budući 141
BELI BOGOVI RAZNIH NARODA prvi delfski sveštenik, a on je imao, po "čudnoj slučajnosti", slavjano-rusko ime Olen. Uzgred, ime rodonačelnika svih grčkih plemena i jednog naroda - Elina, je takođe grčki oblik indoevropske reči bliskoj njom, u smislu i poreklu reči "jelen". Olen - hiperborejac i njegovi drugovi su poslati u Delfi od Apolona. Ovo sugeriše na nesofisticirani zaključak: sam (budući) bog u to vreme je bio daleko - najverovatnije u Hiperboreji, odakle su stigli predstavnici. Nakon što je postao prorok i proricatelj, Olen je podigao u Delfima prvi hram, prvo od drveta, kao kolibu, - piše Pavsanij (njegov model napravljen od voska i perja, Apolon onda šalje kao poklon u Hiperboreju), i tek posle dužeg vremena, posle mnogih požara i razaranja, obnovljen je tu kameni hram, čiji ostaci su sačuvani do danas. Istorija, pričana po Pavsaniju, očuvala se u obliku kanonskih delfskih tekstova: Onda su mnogoslavni tu osnovali svetilište Bogu Deca Hiperborejaca, Pegas sa Svetim Agijem. Takođe Olen: bio je prvi prorok celog Febi, Prvo, pesme je sastavio od drevnih napeva. Kao što možete videti, tu se jasno navodi, da je kultski i obredni kanon Apolona Delfijskog zasnovan na hiperborejskom predanju. Kasnije Olen pesmopevac predaje umetnost stihoslaganja svetim prorocima u heksametar pifijama - sveštenicama Apolona: sedeći na tronošcu, one predskazuju sudbinu u okruženju puzećih zmija, omamljenih isparenjima ili tamjanom. Apolonova sestra - Boginja Artemida - takođe je neraskidivo povezana sa Hiperborejom. Apolodor je crta kao posrednika hiperborejaca. O hiperborejskoj prinadležnosti Artemide, govori se u staroj odi Pindara, posvećene Herkulesu hiperborejskom. Prema Pindaru, Herkules je dostigao Hiperboreju, kako bi izvršio sledeći podvig - da dobije zlatorogu Kirinejsku Srnu: ". On je dostigao zemlju, koja je iza leđa u ledenoj Boreji" Tamo je ćerka Latona, Stremiteljnica konja Sreo sam je, Došavši Iz klisura i nedra Arkadije Po ukazu Evrisfeja, po kamenu očevom Zlatoroge Srne ... (Pindar. Herakle Hiperborejski // Oda. Fragmenti М. 1980. С. 20-21.) 142
BELI BOGOVI RAZNIH NARODA Latona - latinizirano ime titanide Leto, majke blizanaca Apolona i Artemide, jedinstvene iz plemena titana, kasnije priznate na Olimpu. Ime Leto i cela istorija rođenja njene dece su još jedan dokaz hiperborejskih korena u grčkoj mitologiji, i njihovih tesnih veze sa pogledima drugih naroda, vodeći poreklo od hiperborejaca. Prvo, Leto je ćerka titana Febi i Koja, a stanište titana je Sever (Diodor sa Sicilije direktno ukazuje na to, da je rodno mesto Leta - Hiperboreja). Drugo, Leto - nije samo ime starogrčke poluboginje, već i iskonska slavenska reč "leto", što znači doba godine (samim tim i "leto" je sinonim vremena). Korenska osnova reči je indo-evropska. Smisao je mnogoznačan: uključujući i vreme godine između proleća i jeseni, ali i tokom godine, što odgovara stalno sunčanom danu u polarnim regionima. Ali to nije sve. Koren "let" je osnova za celu porodicu reči i pojmova, koje znače "leteti". Opet, analogija sa hiperborejcima kao letećim narodom. Kod Lukijana je preživeo opis letenja hiperborejskog maga, koji je posetio Eladu: pred zapanjenom publikom, on je leteo kroz vazduh, hodao po vodi i laganim hodom prolazio kroz vatru (Lukijan, "Sabrana dela" u dva toma Tom 2. Moskva-Lenjingrad ,. 1935. str 328-329). Biografije Pitagore sadrže njegove veze sa Hiperborejom: Pitagora je razgovarao sa hiperborejacima, a učenici su ga zvali Apolon Hiperborejski. Leteća je bila i sama titanida Leto, koju je vodio ljubomoran heroj, požurivši sa granica Hiperboreje po celom svetu tražeći utočište, gde bi ona mogla da se reši bremenitosti. Takvo mesto je našla na ostrvu Delos, gde je kasnije nastao hram Apolona, gde su hiperborejci stalno slali svoje darove. Leteća su, naravno, bila deca Leto - Latoni- Artemida i Apolon. Boga Sunca Apolona Hiperborejskog su često prikazivali kako leti svojoj kući u kočijama koje vuku labudovi, ili na "aparatu" sa labudovim krilima. I Pindar hiperborejce naziva "slugama Apolona» (Pind. Ol. 3. 16-17) ... 143
BELI BOGOVI RAZNIH NARODA Apolon, leti na krilatom tripodu. Grčka vaya. 490 god. pne. Apolon, leti na grifonu. Греческая ваза. 380 god. pne. 144
BELI BOGOVI RAZNIH NARODA Artemida – ljubavnica životinja. Греческая ваза. 575 god.pne" 145
BELI BOGOVI RAZNIH NARODA Artemida Artemida 146
BELI BOGOVI RAZNIH NARODA Labud - simbol Hiperboreje. Morsko božanstvo Forkij - sin Gaje-Zemlje i prototip ruskog morskog cara u braku sa titanidom Keto. Njihovih šest ćerki, rođene u Hiperboreji, prvobitno su poštovane kao prekrasne labud-device (tek mnogo kasnije iz ideoloških razloga, one su pretvorene u strašna čudovišta - grej i gorgonu). Meduza Gorgona. Grčka vaza. 490.god.pne. Diskreditacija Gorgone je po istoj šemi, a očigledno iz istih razloga kao i pripisivanje suprotnih znakova i negativnog smisla pri raspadu opšteg indoiranskog panteona na odvojene religijske sisteme (to se desilo posle migracije arijevaca sa severa na jug), kada su "devi "i"ahuri "(svetla božanska bića) postali " božanstva " a " asure "- zli demoni i krvožedni vukodlaci. Ta globalna tradicija je svojstvena u svim vremenima, narodima, religijama ... 147
BELI BOGOVI RAZNIH NARODA Očigledno, čak i pre migracije protoelinskih plemena na jug, kod dela njih je proizašla preorijentacija na nove ideale i vrednosti. To je naročito slučaj u primeru najpoznatije od tri Gorgone - Meduze. Kao i mnoga druga poznata imena mitoloških likova, Meduza je nadimak, znači "ljubavnica". Ćerka Morskog Cara Forkija, draga vladaru morskih stihija Posejdonu - prekrasnog lika, Labud devojka Meduza vladala je nad narodima severnih zemalja i mora. Ali u postojećim uslovima matrijarhalnih odnosa vlast nije čuvala sa mudrošću: suparnica Meduze postala je Atina. Atina i Persej ubijaju Meduzu. Grčka vaza. 460god. Pne. Skupljanje fragmenta drevnih predanja omogućava da se ustanovi samo opšti pregled tragedije. Nisu podelile vlast nad Hiperborejom dve deve-ratnice. Borba je bila žestoka, na život i smrt. Prvom akcijom brisanja suparnice bila je transformacija lepe princeza labuda Meduze u grozno čudovište sa 148
BELI BOGOVI RAZNIH NARODA svinjskim kljovama i očima zmije, koja pretvara sve živo u kamen. To simbolizuje, najverovatnije, podelu protoelinskog etničkog i ideološkog jedinstva i procvat dela budućih osnivača velike grčke civilizacije, koja se, možda pod uticajem prirodne katastrofe i pod pokroviteljstvom bogorodice Atine, kretala od severa do juga i u predelima življenja u ne jednoj generaciji stigla do Balkana, gde su, podizali hramove u čast Atine, i osnovali grad, koji još uvek nosi njeno ime. Ali ženska osveta ne poznaje granice. Atini je bilo malo da moralno uništiti Meduzu - bila joj je potrebna i glava suparnice. Zato, posle nekog vremena, ona šalje nazad, u Hiperboreju, svog polubrata Perseja, i, po mišljenju mnogih, ona sama ga prati. Na prevaru, Persej i Atina su se zajedno bavili nesrećnom Meduzom: na nagovor Palada, sina Zevsa i Danae, odrubili su Gorgoni glavu, i Atina je odrala suparnici kožu i nategla je na svojoj štit, u čijem centru je smestila sliku glave nesrećne Morske deve. Od tada se Atinin štit zove "gorgonion". Lik Meduze takođe ukrašava "egidu" (oklop ili ogrtač), koju nose Zevs, Apollon, i ista ta Atina. Gorgonion. Mozaik. Atinski muzej 149
BELI BOGOVI RAZNIH NARODA Nesputano brutalnost Olimpijskih bogova je bila izuzetno sofisticirana i retka, iako, mora biti, da je odražavala norme ponašanja te udaljene ere. Nakon kanonizacije Olimpijaca u sećanju budućih generacija, elementi krvožednosti bi se brisali. Slatkozvučno i poetski zvuči nadimak Atine - Palada. I malo ko se seća, da je zaslužen na bojnom polju, gde je Deva - nemilosrdna ratnica odrala kožu sa živog giganta Pallasa (Pallanta), za šta je Atina nagrađena naizgled tako poetskom "epiklesom" (nadimkom) - Palada. Krvožednom ponašanju su pribegavali i drugi Olimpijci. Poznata je kazna, kojoj je podvrgao Apolon frigijca Marsija, koji se usudio da se takmiči sa Bogom Sunca u sviranju flaute: suparnik je takođe odran živ. Simbol poražene Meduze, i u narednim vekovima je nastavio da ima magijsku ulogu. Njena slika se često stavlja na zabate i klesane kamene ploče u hramovima. Sa stanovišta arheologije, interesantno je šta znači korenska osnova imena Meduza. Reč "med", ima smisao nečag slatkog, prroizvod pčela iz nektara, isto zvuči u mnogim indoevropskim jezicima. Osim toga, bliska veza sa tom reči i njenom zvučnosti, nalazi se i u kineskom i japanskom jeziku. Možda je prihvatljivo govoriti o totemskom značenju "meda" ili "pčela" za pre indoetničke zajednice (a tiče se čitavog spektra koncepata u vezi sa tom reči- "metal", "medicina", "medijum", "meditacija", "meteorologija", "metod" itd, imena Medeja i Midas, narod zemlji Medeje - Medi, a takođe i Mitani, sve je međusobno povezano sa zajedničkom osnovom drevnog korena "med"). Dakle, u izrazu Gorgona Meduza pojavljuju se četiri slovenska korena "gor", "gon", "med", "uz". U indo-evropskoj semantici korenska osnova "gor" ( "gar") je višeznačna, i formira ceo buket značenja reči, "goreti", "gora", "gorak", "ponosni", "gordi", "grad", "grba","grb", itd. Sećanje na Gorgonu Meduzu među narodima, koji naseljavaju teritoriju Rusije, nikada nije bilo prekinuto. Zemna Boginja Devica, koja je, zajedno sa Herkulesom smatrana pretkom Grka je praroditeljica skitskih plemena, i ništa drugo, nego transformisana slika Meduze. Najbolji dokaz za to nije slobodna interpretacija mitova u Herodotovoj "istoriji", već su to originalne slike pronađene tokom iskopavanja humki. Slično lice zemne device u vidu tradicionalnih ruskih Sirina sretalo se sve do nedavno na zabatima i naličjima severnih seljačkih koliba. Jedna od tih rezbarija ukrašava odeljenje narodne naive Državnog Ruskog muzeja (Sankt-Peterburg) ... " BEOGRAD, 2016. 150