Miomir Jovic - Srbi Pre Srba

(2750-2500). потичу сва та разјашњења, односно укупна
Иако je Бикерманова "Хронологија" једина цивилизацијска сазнања, та Антика за многе појмове,
данас лако и логично прихватљиве, показује тек своје
прихватљива хронологија старих цивилизација, од почетничко сазнавање.
времена њихова историјског развоја, она свакако не
одговара чак ни као полазна основа за хронолошке Тако je Александар Велики, следећи сва
одреднице збивања митских времена. Тако je и са тадашња сазнања грчке науке, таксфе и географије,
Гилгамешом, иако je разврстан у I династију Урука, сматрао да се из Инда директно упловљава у Египат (а
губи се из вида сва митска замраченост догађања из то je било раније име за Нил). У том смислу, са Инда je
времена те династије - која je ca 12 краљева владала писао својој мајци Олимпијади, али на озбиљније
Уруком укупно 2310. година. примедбе својих Индуса гимнософиста, вероватно и
мудраца Калана, избацио je те наводе из писма. Касније,
Гилгамеш je млађи савременик Утнапиштима; из Делте (патале) Инда, сам je пловио океаном,
њему je Гилгамеш пловио са намеромда од њега добије уверивши се да Инд нема никакве повезаности са реком
траву бесмртности, a Утнапиштим je прастари, митски, Египат - Нил. Тада се сматрало да je Каспијско језеро
сумерски краљ, који je милошћу богова преживео (Хирканско море) неким својим делом повезано са
Потоп. Taj Потоп, својим великим словом, везује се за Великим океаном (односи се на Пацифик). Но,
Деукалиона и Пиру, за библијског Ноја. A свакако je та историјска деловања Александрова, уједно су била и
вода морала толико нарасти да и Деукалион пристане нова, позитивна сазнања Хеладе o планетарној
на планинама Додоне, a Hoje на Арарату. Јер из таквог, географији.1 У истом смислу, мада у контексту ширих
некаквог свеопштег Потопа, o коме круже митови и елаборирања, како су планетарне цивилизације преко
приче по целој планети - није могуће ни претпоставити Грка сазнавале o још старијој прошлости народа
да се ради o неком локалном изливању неких река. (илустративан je, мада и потпуно невероватан пример) -
како су Грци дошли до имена Египат (земље кроз коју
Kao што сваки старовековни појам за неко шире тече Нил, у Африци), преко појмова Ка(т)-ка-Птах
или конкретније објашњење упућује, условљава још (име Птахова храма у Мемфису), односно из Кхикуптах
шира тумачења, за која се од многих очекује да их (старог имена Мемфиса, кога су Грци тако
унапред знају - научни радови из проблематике Старог "забележили").2
века препуни су других разјашњења, које аутори
обично наводе у бројним заградама. Тако би цео овај * Аријан "Александрова војна" књ. VI, I поглавље, стр. 235-236.
рад, изузев самог наслова "Срби пре Срба" у ствари био 2 To све потврђује раније изнесено Страбоново мишљење, да су
сведен на дугу заграду. Али, само уз један основни Грци непоуздани као извори било којих страних, старих назива. Ово
податак - једино би та заграда омогућавала укупно Ка(т)-ка-Птах или КхикуптахпотврђујуГастон Масперо "Повиест
објашњење датог наслова. Чак и кад je y питању нека изсточних народа у старом виеку" Загреб, 1883; стр. 18, као и Гавро
тема која обрађује, расправља - o само једном Манојловић "Повијест старог Оријента до XII вијека прије Криста"
проблему. кн>. I Загреб. 1923: стр. 146 (Г. Манојловић je и сам био историчар.

Ето, била je реч o Волги и старијем имену те 163
реке. Од оног што оправдано сматрамо - да из Антике

162

Дакле, како ни један релевантан историјски ових појмова, само би се разјаснило да и раније име
извор не упућује, али и не омогућује, било какву реке Волге: Ра, упућује на Србе, за које није спорно да
повезаност старијег имена Волге: Ра - Rha ca великим су у старим временима настањивали обале Волге.
египатским богом Ра - Ра-а, остаје само једна
могућност: ако име реке Ра има научних, историјских, Документованост топонима изведених из имена
лингвистичких заснованости и везу са Србима, који су Срба
утврђено живели на обалама Волге, касније названи
Волшки Срби - намеће се једино та повезаност. Александринац Клаудије Птоломеј (живео je
сто година после Плинија Старијег), у делу
Та очекивана условност, повезаност Срба и те "Географија", на подручју Закавказја, али и Подунавља,
велике европске, за Русе - Мајке, свете реке - била би бележи Србе као: Serboji - Sirboji. Птоломеј истиче да код
могућа преко другог српског имена: Раси, Рашчани, реке Истер (Дунав) постоји (у његово време) град
Расени. Где, од тог прастарог имена, у следу векова и Serbinos (могао би бити данашња Градишка у Посавини
миленија, недостаје неко s (односно неки ћирилски или мађарски Печуј). Према овом наводу, уз Србе су
консонант) - да би могли закључити: Име Волге - Ра живели Оринеје и Вале, на ширем простору "између
чини још једно од имена за реке које се широм Европе Кераунијског горја и реке Ра". У питању су Кераунијске
називају - Рашка. горе у доњем делу Кавказа, дакле не Кераунијске горе
подно Епира. После пресељења Колхиђана на тај
Другог логичног прихватања, за име те велике југозападни део Балкана (могуће око XVlll века пре
европске реке - нема. Према грчким и латинским Христа), од којих су потом настали Илири, са Кавказа
речницама, нема никаквих објашњења око појма Ра - je пренет и овај ороним, поред бројних документованих
Rha. Само нужне лексичке констатације. Тада, пре топонима.1
потоњих уских повезаности Срба са европским
именима река, које имају основу Лаб; ово српско име, Изузетно важан Птоломејев картографски рад
где Ра-с-и носе и назив те крајње европске реке, je свакако био под јаким утицајем Помпонија Меле
разјаснили би присуство Срба, Раса, Расена и на (око 43. године после Христа написао je географско
обалама Волге (Срба, које на том простору наука већ дело "De Chronologia" - Опис земље), затим познатог
документује као Волшки Срби). Марина из Тира (такође из I века после Христа).

Овде, дакле ако се нађе и лексичка повезаност Помпоније Мела у попису народа помиње:
Melanchlaeni, Serri, Syraces... укупно десет народа, где потом
уједно je он наведене 1883. године, са француског и немачког превео Serre - Србе бележи и Птоломеј на истом месту: око
књигу Гастона Маспероа). Колико je мени познато, господин Г.
Манојловић своју намеравану књигу, o збивањима после XII века, 1 o овој проблематици шире: М. Јовић "Колхида - порекло - сеобе -
значи очекивану II - никада није објавио (ако ју je и написао). рефлексије". рад предат за штампу часопису "Историјски записи".
Дакле, ако су Грци из ових египатских речи, ту земљу назвали Подгорица.
Египат - нема никаквих етимолошких обајшњења кад je тим истим
именом назван Нил. Па ипак се већ у Херодотовом времну та река 165
зове Нил (II 10 и даље).

164

Закавказја, прецизирајући да Serbi живе поред Код ових имена: Sabrala, затим Serbanissa, Serbetos -
Кимеријског Босфора (Азовско море), где су, како je
већ поменуто, ту област настањивали Кимерци, док их забележена су метатезе групе br према rb.
нису потиснули Скити. И Помпоније Мела помиње град Ha Криму Плиније Старији помиње српски град:
Serbinos - Servinos y Панонији.
Sarbacon, који je такође уклопљен у деловање фонетског
Тако и на познатој Појтингеровој карти, на путу
према Лигнидо (Охрид), забележен je локалитет "Pons закона метатезе консонаната. Но, има примера и за
Servili".1 апофонски измењен коренски вокал, испред те групе
консонаната на које делује сугласничка метатеза. Тако
Тако и на обалама југоисточног Понта К. се код Стефана Византинца помиње Syberus y Илирији:
Птоломеј бележи град Србицу, односно Србаницу. За Syberus, urbs lllyridis. Gentile: Syberius, Sybereus, Syberites.l
овај локалитет: Sarbanissa, O. Л. Пјановић даје тачно
тумачење: "Изгледа сасвим вероватно, да je Грк За ове појмове код Плинија Старијег, O. Л.
Птоломеј српско 'д' у наведеном имену заменио са два Пјановић бележи: "Α το je она група Срба, коју Walter
'сс'". To би значило да je Птоломеј, непостојећи глас и
слово грчког алфабета - у питању je српско ц- покушао Wüst доводи директно у везу са именом Србинда.
да обајсни уписом два грчка слова - сс.2 Плинијев коментатор мисли на исте Србе, али c њима у

И у Мауританији Цезарејској (Mauritaniae вези говори најпре o насељу на ушћу Дона у Азовско
Caesariensis) K. Птоломеј бележи српски град: Serbetos - море, Серберион..."2
Serbetis. За овај град О. Л. Пјановић даје обајшњење:
"Пажљиви читалац ће се сетити Милоша Милојевића и Али, Стефан Византинац (како за њега
Симе Лукин-Лазића, који су описали, када су се Срби оправдано О. Л. Пјановић каже да je поуздан), бележи
нашли у северној Африци, одакле су онда прешли на
Иберско, Апенинско и Балканско полуострво".3 на Балкану и српско насеље - Syrbidae, које наводи као
ерехтејско племе: "Syrbidae, Erechteidis tribus. Localia ex
К. Птоломеј je место Sabrata, записао нешто Syrbidis, in Syrbidis".3
западније од Leptis Magnae, важног археолошког открића
у Киренаици - Либији, из периода доминације Рима Овим податком код Стефана Византинца Срби
северном Африком, где и овај локалитет упућује на се везују за родоначелника Атине: Ерехтеја;4 према
неко старо време, док су Срби боравили на
медитеранским обалама северне Африке. раније изнесеној тврдњи, Атињани, као и остали
Атичани, своје порекло воде од Пеласта.
Ови помени, који носе трагове ранијег живљења
Срба, у ствари настављају се на помене Срба на Синају Изједначавање Срба са старим племеном Сирбиди -
и језеру Сербонис у Египту (код каснијег Пелусија). добија свој пуни ранији историјски значај, јер се
"првобитно племе после потопа - назива Сирбиди".^
1 "Ниш у делима путописаца" стр. 59.
2 О. Л. Пјановић "Срби...1Г стр. 82. Стефан Византинац je забележио податак o
3 О. Л. Пјановић "Срби...П" стр. 82. Сисирби код Ефеса, по Сисирби Амазонки, али се
ограничава: племе Sisirbites: "Sisirba, pars Ephesi, a Sisyrbe
166
1 O. Л. Пјановић "Срби-..II" стр. 83.
2 O. Л. Пјановић "Срби...И" стр. 83.
3 О. Л. Пјановић "Срби...Н" стр. 83.
4 Херодот "Историја" V 82; VII 189; VIII44, 45.
5 О. Л. Пјановић "Срби...Н" стр. 84.

167

Amazone. Gentile Sisyrbites".^ етимолошко објашњење цара писца Константина VII
Порфирогенета, где он на свој начин покушава
Дакле, овим именима се по Стефану објаснити настанак имена Срба, служећи се
Византинцу, и на Балкану документује постојање изведеницама из грчког и средњовековног латинског
назива везаног за пространи руски Сибир, преко: језика.
Syberius те Syrbadis. Тиме објашњава да и тај, пространи
азијски регион Сибир, према својој лексичкој основи, За обајшњење топонима Serbica према Servlia,
потиче од варијанте имена: Србин. Тома Маретић каже да се тај град налази: '-и данас у
јужној Маћедонији".1 Међутим, Т. Маретић, наводећи
Како je старије име Волге - Pa, a од Урала до овај за Србе значајан податак, не потврђује чак ни
Камчатке и Владивостока се простире Сибир, ови могућност да су Срби раније живели у пределима око
појмови се узајамно доказују, уз напомену да са десне Солуна, јер ту очекује и претпоставља Бугаре. Он
стране Волге већ и Плиније и Птоломеј потврђују додаје: "Није немогуће, да се једно племе бугарских
постојање Срба према Азовском мору. Даље на запад. Словена звало Срби, и по њему да je (настало) име
извори бележе Србе на Карпатима, те земљама Средње реченој варошици". Ипак, тешко je схватити ову
Европе (које ће се касније назвати Германије), злонамерност хрватског научника, јер то би
Балкану, a преко других имена за Србе: Венети, Винди подразумевало да Т. Маретић није знао за Гордосервон
- још даље на запад, јер К. Птоломеј у Hispania - Сервогордон у Битинији, који je το своје име добио од
Tarraconensis такође бележи српски локалитет: Sarabis, на Срба пресељених из шире области Струмице (теме
Иберском полуострву.2 Стримон). Ни у ком случају, на тим просторима, у том
VI - VII веку, нису становали Бугари. нити су то могли.
Од ових документованих лингвистичких основа,
које наводе антички аутори, бар од VIII века пре Христа Али таквим закључивањем Т. Маретић (свакако
па до VII века после Христа, не изненађују многи нехотично) даје простора схватању - да су Бугари у
топоними изведени од српског имена, на простору ствари били Срби, дакле онај народ којим су, по доласку
античке Хеладе. Kao: Serblia - Servlia у Тесалији; Serbica тамо негде иза Волге, завладали канови: Крум,
(солунско залеђе), која касније преко турског даје Аспарух, Борис. Поменуто je већ, ту констатацију
Serfidze, јер je претходни назив града био Serbica - Serbice; документује и Барски Родослов (Летопис попа
потом Servohorion y Беотији, или још касније (у Дукљанина).
назначеним вековима) Gordoservon - Servogordon y
Витинији (Мала Азија), кога документује Манси,^ a Дакле, Сербица из солунског залеђа (ранијег
затим у историјској литератури Г. Острогорски, Ст. Терамејског залива), само je једна од многих Сербица
Станојевић, К. Јиречек. које су биле расуте по Балкану. И град у античкој
Македонији - Серез - Сер, такође je изведеница од Срби
Успут, поменуто je већ специфично, ненаучно, - Србице.

1 О. Л. Пјановић "Срби...Н" стр. 86. Т. Маретић "Славени у давнини" стр. 66.
2 О. Л. Пјановић "Срби...1Г стр. 85.
169
3 Манси "Saerorum..." XI 643.

168

Бројне Србије бележе: Јован Скилица,1 "Хроника", Карловачки Родослов, и други).1
Кекавмен,2 Јован Зонара,3 Ана Комнина.4 Али бележе Месопотамске Србе потврђује "служење" богу
и много одредница за Србе, Србију, као Трибале, јер у
индексу стоји за одредницу Срби - "в. и Трибали". Дагону (Карловачки Родослов). На просторима Дона,
Посебно се издваја српски кнез Никола и његов син Помпоније Мела бележи Инде, Сере (Seras - Seres),
Николица, који су били стратези Сервије, a који се Ските: "Seres media ferme Eoae partis incolut", ^ наводећи:
придружио устанку Самуила, устанку Комитопула.5 "Indi et Scythae ultima".·'

Топоними који у себи носе име Срби, Србин Јордан и Касиодор (VI век) помињу народ Seren
разбацани су и изван балканског простора. Ове језичке (Sereni) y ширем окружењу Дона, чију истоветност са
истоветности у називима који у себи носе коренску Мелиним Seras није ни потребно доказивати. Вибијус
основу Срби, Србин - нису последица етимолошких Секвестер (можда нешто млађи од Јордана и
слогофоних подударања из домена гласовног Касиодора) пише: "Albis Germaniae Suevis a Cervetiis dividit:
наликовања; србофонских, односно славофонских. mergitur in Oceanum", ГДС Suevi И Cervetii - Cervitii, Servitii (no
граду Цербст - Zerbst - Servestum коначно дају српско
У покушају расветљавања, или још конкретније Србишче), у ствари бележе Србе4, док Симоката, на
- хронолошких разјашњења, упућени смо на текстове истим просторима помиње Виниде, где се под широким
санскрта, почевши од Веда, те иранске Авесте, где су појмовима Венди, Венети у ствари крије још једна
Срби - Србинда, Сораб - као и бројне језичке паралела за име Срба.
истоветности тих старих језика са српским, као што je
поменуто код изношења у писању Милоша С. На страни 210, Р. Новаковић пише да Фредегар
Милојевића, доказаних многих појмова, који такође Сколастикус (франачки историчар VII века), у делу
нису последица наликовања према српском речнику." "Historia Francorum" износи, између Лабе и Рајне: "...
quidquid inter Salam et Albim teiTarum jacet, a Venedis Slaviš qui
Прескачући и време и простор, име Срба у et alio nomine Sorabi dicti, inhabitatum, videbimus".
давнини бележе и руски научници, затичући то
распрострањено име по целој Русији, посебно: Волшки, Пишући o Србима у прошлости, полазећи
потом Балтички Срби (према делима О. Луковић- првенствено од изворних античких докумената, потом
Пјановић, М. С. Милојевић, Р. Новаковић, Несторова средњовековних података из разних хроника, анала,

1 "Византијски извори III" стр. 97, 117, 134. 139, 156. 157, 159, 162. 166. 1 Према често помињаном Карловачком Родослову (сачуваном у
177. рукопису из X V I века), за Србе су важни: "Хроника" грофа Ђорђа
2 "Византијски извори III" стр. 199, 217. Бранковића, затим Пајсијев Родослов, као и Родослови познатих
3 ''Византијски извори III" стр. 254. српских манастира: Пивски, Копорински, Пећки, Студенички.
4 "Византијски извори III" стр. 386, 393. Цетињски, Тврдошки, Троношки, и други , као и поред наведених и
* "Византијски извори III" стр. 97. 98. 125. Пејатовићев Родослов.
" M. C. Милојевић "Одломци Историје Срба I" стр. 31-50.
Еоае" по Помпонију Мели или "Од/m" по Јордану je земља Скитија.
170 3 Р. Новаковић "Срби" стр. 103.
4 стр. 87.

171

европских и српских, те аутора из XVIII века (гроф обожавање асировавилонског божанства Дагона".^
Ђорђе Бранковић f l V l l ; Јован Рајић и Пејачевпћ Р. Новаковић такође доноси изводе из дела
"Historia Serviae..." 1797), и великог броја историчара XIX
и XX века (оних који нису подлегли берлинско-бечкој Johanes Karion-a, који je "саставио" тзв. Карионску
историографској школи), незаобилазан je већ много Хронику 1532. године. Ј. Karion пише да од Понта и реке
помињани проф. др Реља Новаковић. Ра (Волге), укључујући "Сарматске планине, Карпате и
цео простор Чешких планина, на северу Свевског и
Стога не треба да чуди често навођење његових Балтичког мора, све до ушћа реке Лаб - сву ту земљу
дела, у којима су, као резултат његовог дугогодишњег уздуж и попреко испуњавали су Хенети, Сармати и
истраживања, изнети бројни важни наводи нама тешко Слави".2 Ј. Karion за ова племена (народе) каже: "да су
доступних страних аутора 1 сродна". Србе, поименично, Ј. Karion помиње уз Венете и
Сармате, износећи: "наиме да Срби (Seruios) порекло и
Тако Р. Новаковић доноси и значајан податак o назив вуку од Сораба и Сармата (ä Sorabos et Sarmatis
Србима у Месопотамији, који je преузео из "Хронике" trahere)".^
грофа Ђ. Бранковића. Гроф, наиме, наводи
месопотамску реку "Zerbi - Zervi" коју, пишући o Што се тиче језика наведених народа, бележи:
Месопотамији, Плиније Старији није поменуо.2 "до данас говоре хенетским језиком и једним именом се
називају Склави (Sclaui), додајући да се и Германија,
Ову месопотамску реку Србицу су у својим умирена, преобразила у Словене".4
делима, потом, помињали Милош С. Милојевић и
Милан Будимир. Једини недостатак je тај што гроф Ђ. У вези етимолошког тумачења имена Срба, Ј.
Бранковић није навео од кога je преузео тај податак. Karion каже: "да су Срби најстарије име сачувано од
Зато Р. Новаковић констатује: "У сваком случају Сармата - Soraborum antiqussimum nomen a Sarmatis
податак o реци Зерби или Зерви, односно Србици, retinuerunt'.
добро пристаје уз наше тумачење o постојању неких
Срба који су са Кавказа преко Мале Азије прешли у Без разлике, што би етимолошки било
Подунавље, у област Дагонију, у коју су пренели исправније, да je од Сораба (Срба) настало касније име
Сармата, Ј. Karion доноси још један важан податак,
1 Још je TOKOM 1999. године био припреман за штампу његов бележећи Србе против којих je ратовао Карло Велики
рукопис "Атлас уз Историју српског народа од најстаријих времена (742-814): "умирио je Србе на Сали - ad Salam ab eodem
до IX века". где je посебним трудом и залагањем пронашао и domitos esse Sorabos", додајући да су се у његово време (XVI
селектовао 104 географско-историјске карте. од којих чак 80 карата век), на реци Сали задржала стара српска имена - Sorben
нису биле ни познате ни доступне Србима до данас.
Како je професорова издавачка кућа "Мирослав" запала у новчане * P. Новаковић "Још o пореклу Срба - И сва Србска идолу служаше
тешкоће, та изузетно вредна књига на жалост још није објављена. Дагону"; "Срби'' стр. 184-185. уз овај навод види стр. 21.
ПζΛ линије Старији "Nat. Hist" било у V књизи - глава 12, или VI књизн 2 Р. Новаковић "Срби" стр. 162-163.
- глава 26. 3 Р. Новаковић "Срби" стр. 164.
4 Р. Новаковић "Срби" стр. 164.
172 ^ Р. Новаковић "Срби" стр. 164.

173

И Sorbek.l Поменуто je и писање С. С. Билбије у вези Стеле
Ксантос, те дешифровања Повоја загребачке мумије, са
За немачки град Мајсен, Р. Новаковић наводи да етрурским текстом, као и превода лиђанског ћирилског
je Фабрицијус у "Annalium urbis Misnae" из 1598. године, Споменика изгинулим лиђанским коњаницима.
забележио да je град основан на старој земљи која се Истоветан податак ο малоазијској Ликији (Лика)
звала Dalemincia, коју je Козма Прашки називао Sirbia. доноси и M. C. Милојевић^, где поред градова Патар и
Мир, бележи још препознатљивија имена: реке Србица
И Рајнецијус за народ Мајсена (Massaeos, и града Срб (кога je y поменутој Ксантос Стели
Misenenses) бележи да су као и други Германи, дошли са пронашао и С. С. Билбија). Ове исте називе локалитета
истока. Помињући Вандале у тој области, наводи да су помиње и Страбон у својој "Географији".
овиВандали обично називани Сорабима-Hoc Vandalos in
Misnia peculiare Soraborum nomen habuisse".^ На Синају су такође већ поменути називи који
потичу из одредница српског имена, као и Сербонијско
Уз помињање Сораба, додаје: "да je το (Српско) језеро код Херодота.2 Међутим, Милош
деривација од имена Срби: 'cuius derivatio a Serbis', уз Црњански, један од највећих српских књижевника
напомену да те исте Србе "Птоломеј спомиње међу прошлог века, за свог дугог боравка у Енглеској,
Сарматима у Азији".3 истраживао je називе локалитета у Енглеској. Преко -
Антонинског итинерера- нашао je да се Солзбери
У групу докумената ο Србима улази и А. називао Šaram, те Sorbiodun. Иако ми Срби, у начелу мало
Маркелин са његовим "monies Serrorum".4 на основу чега познајемо своју стару историју o неким Србима на
je могуће прихватити да су већ око 370. године Срби простору Енглеске, потом и Галије, и поред пуне
запосели просторе јужније од Саве.5 Ову констатацију доказивости преко лексичког материјала - за неке je y
подржавају и чињенице које износе "Анали франачког тако нешто ипак тешко поверовати; без обзира што
краљевства" - да су Срби држали велики део бивше Равенска географија помиње у Галији имена: Sorba,
римске провинције Далмације (која се распростирала Servoca, Sorbiacum.^
до Саве на северу и до Ибра на истоку), где су још пре
IX века чинили укупно већинско становништво.6 Но, Константин Философ, биограф деспота
ипак, без документовања Срба "јужније од Саве" из IV Стефана Лазаревића "Живот Деспота Стефана",
века, за неке би можда самосталан податак "Анала" помиње још једно име за Дунав - Фисон, што упућује на
франачког краљевства био дискутабилан. име једне од четири библијске рајске реке.4 Прва од тих
рајских река je била Фисон: "тече око цијеле земље
1 Р. Новаковић "Срби" стр. 165.
2 Р. Новаковић "Срби" стр. 173. 1 M. C. Милојевић "Одломци историје Срба Г' стр. 108.
3 Р. Новаковић "Срби" стр. 173. 2 Херодот "Историја" II 6; III 5.
4 А. Маркелин "Историја" V 2-3. ^ Р. Новаковић "Непознати Црњански" Београд, 1997; стр. 29.
* А. Маркелин "Историја" XXXI4,2; као и податак код Ђ. Јанковића 4 I Moj. 2, 10.
"Српске громиле" стр. 130.
" М. Јовић "Историја Срба" стр. 49. 175

174

Евилске, a ондје има злата";1 друга река je Гелон: "она од рајских река: Дунав - Фисон, и Срби постају део тог
тече око цијеле земље Хуске";2 трећој je име Хидекел: древног комплекса народа, где у тим библијским
"она тече κ Асирској";3 a четврта je "ријека Ефрат".4 назнакама свакако није могуће препознати народе који
су настали од тих древних родоначелника, или пак
Р. Новаковић je написао дело "Срби и рајске којим могућим поретком.
реке", где je пошао од расправе Павла Поповића
"Четири рајске реке". У вези Библије и коментара које она омогућује,
интересантно, ако не и посебно важно, нејасно je
И Псеудо-Цезарије "Дијалози" (дело je настало питање око израелског племена Дан.1 У Новом Завету
почетком V века), поред описа разних народа, помињу се остали Јаковљеви синови са њиховим
забележио je, везано за Словене, да су већ тада били на племенима, али више нема помена o племену Дан.
обалама Дунава: "и Словене и Фисонце који се називају Учени српски Јеврејин, Енрико Јосиф, сматра да je
Подунавцима".^ племе Дан, које je изгубљено у Новозаветним књигама,
препознатљиво само у Србима.
Према томе, критика П. Поповића, односно
изненађење како je Константин Философ "могао имати Јер, примера ради, у Откровењу се набрајају
овако наивне идеје", неоснована je, баш као и негирање племена Израиљева, опет њих дванаест, мада се међу
могућности да поменуте четири рајске реке, са једног њима не помиње племе Дана, Јаковљева сина. Међутим,
извора теку у разним смеровима у Европи, Африци, дванаесто племе помиње се као Манасијево, чиме се
Азији: "А вода тецијаше из Едема натапајући врт, и попуњава нужни број од дванаест јеврејских племена.2
оданде се делијаше у четири рајске ријеке".° Такође je
негирао изједначавање Дунава и Фисона.7 O Трачанима

Произилази да je Псеудо-Цезарије био ранији Пет векова пре Порфирогенета, јерменски
извор података за податке Константина Философа. Ове хроничар Мојсије Хоренски (f487. или 492. године
паралеле, без икакве могућности препознавања неког после Христа) пише да у његово време, као и пре доста
историјског времена; као и Потоп, кога бележи векова: "Тракијску земљу представља пет мањих
Петокњижје, и поредак народа који су потекли од области и једна велика у којој обитава седам
Нојевих синова: Сима, Хама и Јафета,8 (изузев широке словенских племена".3
назнаке ο условној могућности Семита, Египћана и
Аријаца); преко повезивања Срба - Словена са једном Ово отвара посебно питање, разматрање око
Херодотових Трачана4: "Трачани су, после Инда,
Ј Moj. 2. 11.
21 Moj. 2,13. ^ Дан - Јаковљев син: I Moj. 30, 6; 35, 25; 46,23. A Даново племе
3 I Moj. 2. 14. помиње се на више места Старог Завета: I Moj. 35. 25; 49, 16-17: Π
4 I Moj. 2, 14. Moj. 31, 6: 35, 34; III Moj. 24, 11: IV Moj. K), 25: 26, 42; V Moj. 33, 22.
5 P. Новаковић "Срби и рајске реке" стр. 5,13-14. 2 Οτκρ. 7, 5-8.
6 I Moj. 2,10. 3 према Р. Пешнћ "Завера порицања" стр. 35.
4 Херодот "Историја" V 3.
P. Новаковић ''Срби и рајске реке" стр. 3-4.
81Мој. гл. 10. 177

176

највећи народ на свету... Имају много имена, према Рас (налазио се уз ток реке Марице) - што опет
различитим покрајинама, a обичаји су им свима скоро недвосмислено, a према раније изложеном, упућује на
исти, сем Гета и Трауза и племена која станују изнад Србе.
Крестонаца".1
Трачане, један од старобалканских народа, Грци
Потом Херодот описује начин сахрањивања су записивали Thrakoi. Према објашњењу О. Л.
"њихових богаташа": да обавезно држе даћу, "после Пјановић, Грци нису могли изговорити и писати слова
тога га сахрањују било тако што га спаљују или га која не постоје у њиховом алфабету: š и č - из назива
затрпају у земљу, па онда саграде од земље хумку и имена Рашчана, па су дошли до, за њих прихватљивог
приређују разне утакмице на којима се одређују највеће назива - Thmkoi. O. Л. Пјановић оправдава своја
награде, већ према врсти борбе". Према овом опису доказивања позивајући се на Страбона, који се
погребних ритуала, могу се препознати народи изјашњавао да грчки (хеленски) описи било имена или
почевши од Индуса па до Грка. Поменуто je да су и других језичких појмова (од других народа) - нису
Срби спаљивали мртве, подизали могиле (хумке), уз сигурни, јер најчешће су то покушаји превода изворног
даће, које су код Срба и данас присутне. значења тих старих речи, или су их бележили онако
како су их чули.1
Стварна бројност изолованог балканско-
трачког народа, потом делимично распрострањеног и Да ствар буде још гора, исти тај неисправан
на малоазијском простору, према условној повезаности назив Римљани су једноставно преузимали од Грка, не
са Бригима - Фрижанима, ипак подразумева релативно трудећи се да пронађу неку изворност самих назива.
мали број Трачана. Стога није једноставно схватити Треба такође имати у виду да су и Латини морали
кога je стварно, под именом племена Трачана, изостављати слова која не постоје у њиховој абецеди.
подразумевао Херодот. Тако ни класични грчки ни латински језици нису имали
гласове, a ни графичке знаке тих, за њих непостојећих
Да ли je Херодот претпостављао да су Трачани гласова: ц, ч, h, ж, ђ, љ, њ, ш.
бројнији од Хелена - како je доста путовао, сам се могао
уверити у сву ту бројност Трачана. Посебно, што се Па и Хрват, Т. Маретић, у делу "Славени у
његови Трачани не помињу на неким другим местима давнини", изричито каже: "Многи њемачки и руски
старог троконтиненталног света. Но, према већ хисторици слажу се, да je Херодот под Трачанима
изнесеним доказима, да се и Трачани сматрају једним подразумевао Србе".2
делом далеко бројнијег и већег народа - Срба, и ако je y
том контексту под Трачанима Херодот подразумевао Уз овај податак, те изнесене прихватљиве
Србе, лако je разумети његову назнаку o бројности чињенице, као код Мојсија Хоренског, да je y античко
Трачана. Taj стари народ Срби се потом, у Хришћанској доба у Тракији "становало седам словенских племена",
ери, бележи под именом - Словени. свако друго размишљање o Херодотовим Трачанима
остаје потпуно неразјашњено и једино упућује на -
У самој античкој Тракији налазио се стари град
1 О. Л. Пјановић "Срби...Г стр. 316-318.
• Херодот "Историја" V 3. 2 према О. Л. Пјановић "Срби...П" стр. 305.

178 179

Србе. П. Ј. Шафарик ово своје схватање оправдава
Узимајући у обзир и саопштења византијских присуством речи бан у хрватском језику, која свакако
има своје корене у аварском ба/анД
писаца: Теофана и Кедрина, да у време цара Ираклија
(610-641) није било сеоба Срба - Словена на Балкан: Свакако да бан, бановина - речи присутне у
"јер су ту живели од раније", чињенице се намећу свом њиховом говору, имају своје трагове из неке алтајско-
својом непобитношћуЛ степске области, могуће и веће блискости са Аварима.
Т. Маретић je покушао да објасни да њихова употребна
Теофилакт Симоката (VI век) помиње Гете: реч бан, нема никакве везе са тим далеким крајевима,
"Гетско племе или што je исто, гомиле Словена па ни са Аварима. Он се путем етимологије залаже да
жестоко опљачкају Тракију", закључује да je το име - разјасни споран појам. Каже да je реч бан изведена од
Гети, било "старо име тих варвара".^ бојан "истим путем, како je од: појас постало: пас".^
Међутим, таква етимологија би можда била донекле
И Херодот помиње Гете, али их сврстава међу прихватљива, кад би било утврђено да je бојан наводна
трачка племена,^ јер je το било једино прихватљиво, кад хрватска реч (јер у српском језику нема речи са
већ замењује име Срба са Трачанима.4 сличним значењем осим бојати се).

Настављајући са овим и сличним замењивањима Интересантан je тај навод П. Ј. Шафарика, кога
имена народа ο којима пишу, Порфирогенет врши Т. Маретић коментарише: "Шафарик je још у
изједначавање Авара (Avaroi) са Словенима (Sklaboi), док данашњем хрватском језику нашао ријеч, која je
Т. Маретић, из личних разлога, не прихвата овакву продрла из аварског језика, a TO je ријеч бан. Ниједан
могућност историјског поистовећивања, истичући: "јер други славенски језик не познаје ријеч бан, па то већ
су Авари били само господарима Хрватима и Србима, a само може (али дакако не мора) бити доказ да je ријеч
не њихова браћа".^ узета из којег неславенског језика. Шафарик je изрекао
мњење, да je бан постало од аварског имена Бајан, a
По истом поистовећивању Авара и Словена, Т. видјели смо да се овако доиста звао један аварски кнез
Маретић се супротставља и П. Ј. Шафарику, који
подржава Порфирогенетово изјашњавање, но још * Изненађује да je Π. J. Шафарик, лингвиста, историчар - језик којим
више, кад су у питању блиски односи Авара и Хрвата.
говоре Хрвати називао хрватским. Без разлике одакле су дошли
1 М. Јовић "Историја Срба" стр. 42. Хрвати на Балкан, да ли су у неком сродству са Србима, оног
2 "Византијски извори I" стр. 110.
3 Херодот "Историја" IV 93. широког појма бројног народа, или само са балканским Србима
4 Поводом ових назнака - да je Херодот забележио право име тог (према историјским теоријама које су заступали и које су им, у
великог и бројног народа, иако их већ не зове Србима, он их свакако зависности од временског периода, одговарале, Хрвати потичу од
ни у ком случају није могао назвати Словенима; јер у Херодотово
време још није постојала та каснија заједничка одредница свих Срба Гота или Иранаца или Авара, понекад пишући да су Словени), језик
- Словени.
* Т. Маретић "Славени у давнини" стр. 67. који су потом, на Балкану примили - био je језик Срба.

180 Језик којим су говорили на неким другим просторима заборављен

je. Исто се десило и Бугарима.
2 Т. Маретић "Славени у давнини" стр. 67-68.

181

-62. 3. Кулунџић, Књига o књизи I том Хисторија писама, 3. Кулунџић, Књига o књизи I том Хисторија писама,
стр 460: сл. 252 - Неколико најважнијих деривата арамејског писма стр. 461: сл. 253 - Неколико најважнијих писама,

која су се развила из перзијско-арамејског алфабета

или хаган".1 Потом М. Орбини, на више места, међу Словене
убраја: Илире, Трачане, Споре, Росолане, такође и
O Венетима Рашчане. Прихватајући да je још из Херодотова
времена могуће све његове "народе": Енете, Трачане,
У делу Мавра Орбинија "Краљевство Словена", Ските, Неуре, Будине, Бриге, Дарданце - касније
на стр. CXXXIX стоји, поводом разних праваца изједначити са Србима - Словенима, под исти појам се
досељавања Словена: "Из Скандинавије, око 1460. могу свести и Сармати, Анти, Етрурци, Кимерци,
година пре Христова рођења, Словени се исељавају и Пеласти; као и Јорданесови Винди - Венди, те
шире по бескрајној Сарматији, појављујући се под Прокопијеви Спори (требало би коначно, да се једном
разним именима: Венеди, Словени, Анти, Верли преведу те 242 странице Орбинијева дела).
(Ерули), Алани (Масагети), Хири, Скири, Сирби, Даке,
Сведи, Фини, Пруси, Вандали, Бургунди, Готи. И многи други антички извори често доносе
Остроготи, Визиготи, Гети, Гепиди, Маркомани, Кватта, доста разнородне вести. Тако Плиније Старији бележи
Полони, Боеми, Слези и Бугари".2 да поред Висле живе Сармати, потом германски Скири
и Хири, али ту помиње и Венде.
1 Т. Маретић "Сдавени у давнини" стр. 67. У XX веку. код Хрвата та
реч се такође пнше великим словом: Бојан и искључиво се односи на на Балкану, почевши од династије Свевладовића, од 492. године - па
презиме. A ни у хрватској повијести нема неког забележеног до распада Србије после смрти цара Душана (1355).
великана са тим именом - изузев пзворно: Бајан. вођа аварског Ова, нада све вредна књига М. С. Милојевића (I и II свеска), као што
племена. je наглашено, након далеке 1872. године. поново je објављена л TO y
2 М. Орбинијево дело, као што je већ речено, у српском издању фототипском издању, у Београду, тек 1996. године.
почиње са 242. страницом, претходне нису преведене из оригинала Дакле, Ј. Деретић je y књизи "Западна Србија" такође изнео
"II regno de gli Slavi" Песара. 1601. година. историјат тих ранијих српских држава. које je већ претходно научној
Ha овим непреведеним страницама неоспорно има доста података јавности презентовао Милош С. Милојевић. заокруживши тиме
који се подударају са Барским Родословом. као и другим европским историју српских јадранских држава преко изношења чињеница.
и српским Аналима и Хроникама, јер их je M. Орбини користио. датих кроз династије: Свевладовића (490-641), Светимировића (640-
Логично je, y духу тих наметнутих схватања, те 1968. године. није се 794), Оштривојевића (794-865), завршавајући са кнезом Чаславом
смело то преводити, јер доноси податке o ранијим српским (863-865): затим Србија без краља (865-926). па Друго раздобље
државама и на простору средњег и северног Јадрана. Оштривојевића (927-1171), па Династија Немањића (1171-1371).
Стога je Јован Деретић још раније објавио књигу "Западна Србија" У време српских Деспотовина. Ј. Деретић бележи: династију
за коју je користио баш те странице. Он je, живећи у Чикагу, био Јаблановића (1371-1463). затим династију Хранића (1389-1501).
ослобођен свих партијских мишљења, која су била важећа у Турско доба (1501-1578), Српску Крајину (1578-1880). Борбе за
Југославији. Али, стицајем околности, била му je на располагању и ослобођење и уједињење (1880-1918).
читава II свеска књиге Милоша С. Милојевића "Одломци Историје Свакако, ова запажена књига Ј. Деретића. као и остале које je
Срба". где je на страницама 1-116, после I свеске. M. C. Милојевић написао - да је*чињенице које je елаборирао изводио до краја,
обрађивао стару Историју Срба: писао je o историји српских држава односно да je наводио од кога je преузимао податке, биле би још
значајније.
182
183

Под именом Венеда, Венета, Винда dictum est, a Colhis conditum".1
подразумевају се Словени, док их Плиније Старији
поистовећује се Србима. Клаудије Птоломеј под Херодот у својој V књизи (Терпсихора),
Вендима подразумева Словене, које бележи уз обале преузимајући нека њему понуђена обавештења, опет
Балтичког мора. Јужније од њих, Венда, живели су пише o Србима, али такође под неким другим именом,
Тацитови Литавци. јер каже да су изнад Истра (Дунава, изнад његових
Трачана), живели Сигини; за које каже: -'а који се
За Германе je уобичајено да Словене називају одевају као Међани".2
Венди, Винди, a речено je, Херодот Венете сматра
илирским племеном.1 Полибије пише: "Област уз Одмах потом, Херодот опет бележи Србе, јер
Адрију населило je друго, веома старо племе. Зову се наводи где се распростире област Сигина: "Земља им се
Венети и по обичајима и одећи мало се разликују од протеже до Енета на Јадрану".3 За Енете бележи да су
Келта, алп говоре другим језиком".^ досељени из Медије, но додаје: "али како су се оданде
доселили, нисам у стању објаснити. To ce све могло
Код многих писаца који су или писали o десити у великом временском раздобљу".^
Илирима, или их само успут помињали, са многим
назнакама, Илири су најчешће били повезивани са Енети, Венети, Венди, Винди - широк je списак
Венетима. Чак много више него са њиховим изворним именских изведеница које захтевају обајшњења; мада je
коренима - Колхиђанима. у крајњој линији свеједно од које почети. Тако
Спиридон Гопчевић полази од својих ранијих
Како то прескочити?! Илири нису аутохотни опсервација: "Из свега овога види се јасно, да je праиме
балкански народ, у смислу - нису старији народ на Словена било Серби или Срби. Овим се такође
Балкану (ту су од 18-17 векова пре Христа или нешто објашњава, откуда долази, да имају исто име два
мање, према историјским покушајима одређивања народа, који су један од другога пространо толико
времена око краља Кадма); доселили су се под именом удаљени, као балкански и лужички Срби. Што су
Колхиђани, са североисточне обале Понта, односно старинци називали Србе односно Словене - Виндима
јужних подкавкаских падина. У овом историјском ИЛИ Вендима (Veneti, Windi, Vinedi, Vinades, Vintha, Hvindi,
светлу није могуће вршити било каква повезивања Guinidini)..." све το C. Гопчевић разрешава: "Немци
балканских старинаца Венета са Илирима. морају да трпе, што их Словени зову Немци... Фини
називају Шведе Routsi, Грци називају себе Илини, Баски
Зар треба имати неку научну резерву према Escualdinae, Турци Османлијама..."5
изношењу Плинија Старијег, кад пише: "Hie in ora Oricum
oppidum a Colhis conditum, inde initum monies Epiri, monies према Г. Вукчевић "Ο поријеклу Илира" стр. 128.
Acroceraunii quibus hunc Europae delermina vimus sinus".·' Или • Херодот "Историја" V 9.
везано за Улцињ, где пише: "Olcinum quod anle, Colhinium ' Херодот "Историја" V 9.
* Херодот "Историја" V 9.
Херодот "Историја" I 196. ' С. Гопчевић "Стара Србија и Македонија" стр. 272.
Полибије "Историје" H 17.
Плиније Старији "Nat. hist" III гл. 24. 185

184

T. Маретић пише да прво треба доказати: "да су je у Закавказју, такође и у МесопотамијиЛ
Венди или Винди исто што Словени"; потом, у истом Око Сармата вредно je join поменути изјаву
пасусу, полази од најстаријих назнака које документују
ту његову полазну тезу и истиче: "данас Нијемци говоре Соломона, бискупа из Констанце (f 920), у његовом
Winde или Wende, према ранијем Wind или Wined. Откле je етимолошком речнику "Mater Verborum", где врши
Нијемцима ово име, то се не може данас рећи, али je поистовећивање Сармата и Срба. Исто и Чех Wacerad (из
сигурно, да су њим звали Славене".1 1102. године), који дословно записује: "Sarmatae populis
Sirbi".2
Такође и Плиније Старији, поред Висле бележи
"Венеде т.ј. Славене". Т. Маретић потом каже: "Посве Тако и M. Рицл (коментатор и преводилац
je сигурно да Плинијеви Венеди значе само један Полибијевих "Историја") прихвата различитост Илира
огранак славенског народа".2 За Тацита пише да он, у и Венета, јер пише: "Ранија илирска теорија (Херодот I
спису "Германија", иза Висле помиње Венете уз Фине; 196) сада je напуштена"; док за Венете каже: "Венети су
те Хомер у "Илијади" помиње Енете. Према овим били на високом културном нивоу, бавили су се
паралелама, Т. Маретић закључује да су Венети живели коњогојством и трговали су балтичким ћшшбаром".^
око Лоаре у Галији, a o Венетима у Горњем Јадрану,
сама собом - Венеција, сведочи ο старости Венета.·3 Р. Пешић пише o повезаности Венета са
Пеластима, позивајући се на Хеланика и Мирсала.
Тацит у "Германији" пише: "He знам поуздано да Такође и Плутарха који Пеласте повезује са
ли да Пеукине, Венеде и Фине убројим у Германе или Етрурцима, односно "Расене са Пеластима".4
Сармате";4 док коментатор др Даринка Невенић -
Грабовац бележи: "Венети су вероватно преци Словена. O изједначавању, поистовећивању Срба са
Живели су у европској Сарматији. Прво их помиње Сарматима, сведочи П. Ј. Шафарик.5 У том делу аутор
Плиније".^ доноси лист бр. 148 Б анонимног баварског географа
(преписи између XI-XIII века, у редакцији Хартмана
Немачки путописац Ханс-Дерншвам, приликом Шедела, f!514.): "Зеруани (Срби), чије je краљевство
боравка у Нишу 1553. године, пише: "Цео предео Ниша толико, да су од њих потекли сви словенски народи и,
je Србија. Житељи се зову Срби, што значи исто што и како тврде, од њих воде порекло".6
Венди. Раци се такође зову Срби".^
1 Клаудије Птоломеј "Космографија" V s. 9.
Клаудије Птоломеј још прецизније истиче да у 2 A. M. Петровић "Праисторија Срба" стр. 89.
Панонији постоји, већ више пута помињани, град
Serbinos. Овај "Српски град" или "Србица" документован М. Рицл, коментатор и преводилац Полибијевих "Историја". том I
стр. 602.
1 Т. Маретић "Славени у давнини" стр. 14-16.
2 Т. Маретић "Славени у давнини" стр. 15. Р. Пешић "Завера порицања" стр. 53.
3 Т. Маретић "Славени у давнини" стр. 15. "Slawische Alterhiimer" Leipzig. 1843.
4 Тацит "Германија" 46. " према A. M. Петровић "Кратка археологија Срба" стр. 12.

* Плиније Старији "Nat. Hist." 96 стр. 94. 187

" "Ниш у делима путописаца" стр. 47.

186

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА носило име Рашчани, Раси, уз Расејане. Мишљење
потврђује изношењем помињања Раса, Рашке у Србији,
Према Несторовој "Хроници" Подунавље je али и града Раса, област Рашка Доња на реци Рашкој,
раније станиште Словена, уз додатак да су обитавали: која "утиче у мутну Марицу"; затим реку Ракса или Раса
"где je сада земља угарска и бугарска". Т. Маретић у Немачкој: "Па ништа лакше, но да je само име
износи да je ову констатацију у целини прихватио Тракија погрчено име те старе Рашке или Raciije: Rastia-
"велеумни Шафарик", али поводом ње, Т. Маретић Ratia-Racija-Tracija-Trakija".! Али и овим навођењима опет
изражава своју уздржаност, јер истиче да пре Нестора се улази у шири комплекс питања око имена и порекла
нема никаквих података за такав закључак. Но, овакав - Етрураца.
став Т. Маретића у супротности je ca већ раније датим
његовим закључком o претходној истоветности Т. Маретић, према распрострањености Срба, и
Трачана и Срба. A такво поистовећивање Срба и њиховог помињања код Плинија Старијег, Тацита,
Трачана могло je бити само на Балкану.
Птоломеја, каже: "радо би знали, јесу ли Плинијеви
Прокопије наводи: "Име Словена и Анта некада Срби праоци данашњих јужнословенских или можда
je било једно исто: у старо доба обоји се зваху Спори"Л Лужичких Срба, a можда и другијех Срба, којим je
П. Ј. Шафарик овај податак објашњава: "Старо и послије име ишчезнуло".2 И поред овог, сасвим
свеопште име, било по Јорданесу: Венди, по Прокопију неважног питања, ипак прихвата ту ранију, широку
пак: Спори - јесу: Срби".2
распрострањеност Срба. Мада Т. Маретић појам Рашка
П. Ј. Шафарик сматра да je Прокопије, јер je до искључиво везује за реку Рашку (у Србији), закључује:
њега било непознато име Спори, "начинио из "По имену речене воде зову се кашто Срби у
праславенског имена Срби, јер je Грцима било тешко латинскијех писаца Средњега вијека Raščlani, отуд je и
изговарати после r звучно ί>". Стога сматра да je име маџарско поругљиво име за Србе: tfacz".3
Спори изведено према грчком глаголу: sporadin -
расејани.3 Стога je и разумљиво да Т. Маретић уопште не
наводи било какве везе o ширем имену Рашка, Раси, и
Сима Л. Лазић, наводећи мишљење П. Ј. било каквој могућој вези тих Рашчана са Етрурцима (а
Шафарика, прихвата поистовећивање Трачана са свакако je, као и други његови савременици, био
Србима, уз проширења - да je најстарије српско племе упознат са таквим чврстим научним повезивањима).

1 "Византијски извори I" стр. 30. С. Гопчевић, за своје бројне паралеле, поред П.
2 К. Јиречек "Историја Срба 1" стр. 38. Ј. Шафарика, наводи још: "Палацког, Добровског,
·* "Византијски извори I" стр. 30. Шлицера, Цајса и т.д.", изјашњавајући се да се сви они
слажу: "да под Спорима треба разумети - Србе, коју реч
188 Грк Прокоп не могаше изговорити".4

1 С. Л. Лазић "Срби у давнишГ стр. 45
2 Т. Маретић "Славени у давнини" стр. 16.
3 Т. Маретић "Славени у давнини" стр. 79.

^ С. Гопчевић "Стара Србија и Македонија" стр. 271.

189

C. Гопчевић će у доношењу доказа o старости то све систематски изнесе, захтевало би бар две-три
Срба позива на повећи списак важних светских аутора, хиљаде исписаних страница.
који под Словенима првенствено подразумевају: Србе.
Такви су: Зериуани, Адам Бременски, Хелмод - који Уз то, све оно што и даље остаје изван икаквих
полазе од општег појма: Sorabi, Surben; затим Кадлубек и навода на српском језику, биле би то књиге, томови
Богухвал пишу o провинцији Serbiensis, називајући их књига, са далеко већим обимом него све исписане
Sarbi; код Сигиберта Хемблаза наишао je на појам: Sirbia; књиге, али које заетупају берлинско-бечко-нордијску
код Вацера je нашао Zerbi; код Зонаре и Ане Комнине - школу.
Servi.l
Тражећи податке o Србима у античким
Са овим дублетима око српског имена, посебно књигама, изузев искључиво под тим одрећеним именом
код -С. Хемблаза, са његовим: Sirbia, као и код С. Л. - Срби, које су већ у старту ограничене обимом
Лазића и његове: Serbanije (новог станишта Срба по паралелних навођења, a кад je у питању антика, скоро у
изласку из Индије), где каже: "настанили су се најзад у свима њима, али под различитим одредницама,
данашњој Сибирији... од имена Сирб... основали су: појављују се и могу се наћи подаци o Србима,
Сирбију, Сирбирија, од које постаде реч Сибирија", претпостављајући да су бар у начелу позната имена под
Широка азијска област Сибир, произашла je из имена којима се могу наћи, како су их антички аутори
Срба. бележили.

За дугог боравка Срба у тој Сибирији - Сибиру, Вероватно je број одредница везаних за Србе o
С. Л. Лазић, као и M. C. Милојевић, бележе дуготрајне којима касније сазнајемо свакако мањи од оног броја
борбе Срба са Кинезима, Хунима, Монголима.2 Док који помиње Дубровчанин Мавар Орбин. Примера
"владика Соломон IX век, у свом делу Mater verborum" ради, многобројна су каснија сазнања o Германима и
пише, како то доноси С. Гопчевић да су се и "стари њиховим деловима a такође великога броја племена,
становници Сарматије - одувек звали Срби".3 али никакво претеривање не би било у питању кад би се
рекло да je њихов број далеко мањи од бројности
Пре пар година сматрао сам да су o старој древних Срба, o којима записане одреднице тек почињу
прошлости Срба писали само неки антички аутори, те да се уважавају.
каснији њихови коментатори - да je све то могуће
укратко изнети. Са дубљим уласком у овај проблем - У Средњем веку се обично полази од Германа;
данас могу чињенично казати: само побројати али у тим књигама није забележено да су просторе
мишљења - њихове ауторе кроз њихове књиге, a да се Средње Европе (каснијих германских држава)
претходно насељавали Словени: и може се прихватити,
1 С. Гопчсвић "Стара Србија и Македонија" стр. 271-272. пре икакве појаве појма Словен - Словени (а такви
* Зачуђује колико je Сима Л. Лазић био обавештен, јер он већину наводи пре времена Клаудија Птоломеја нису
изнесених података. преузетих како из старих изворних писања и откривени) да се ради заправо o - Србима!
каснијих интерпретација, у својој књизи - бележи сам.
3 С. Гопчевић "Стара Србија н Македонија" стр. 272. И на основу другачијих података, наизглед
сасвим успутних, може се сазнати o присуству Срба на
190 обалама Егејског мора, али то већ одговара времену

191

изласка из официјелног Средњег века. Наиме, Турци и ο односу етнонима Срби - Словени.
Егејско море називају Ак-Денис (Бело море). Taj назив To њихово слободније мишљење одражавало се
за то море, Турци свакако нису могли чути од Грка, јер
je το чисто српско име за море између Европе и Азије. и на писање ο присуству Срба на Балкану много раније
пре претпостављених: Сеоба Словена дефинисаних V-
Грци, Хелени, пловили су и знали за Јадран, али VII веком.
та мора нису разликовали по бојама воде. Срби су своје,
Јадранско море, називали Плаво, Сиње; Егејско море су Међу првима из те плејаде био je гроф Ђорђе
називали: Бело море (таква му je боја, a никако плава). Бранковић - "Хронике", писане пре 1711. године:
Троношки Летопис из 1791. године; Јован Рајић
У једном свом раду, Петар Скок, уважени •'Историја разних словенских народа посебно Бугара,
следбеник великих научника свог века, и даље држећи Хрвата и Срба" I-IV Беч, 1794-1795; затим Константин
се берлинско-бечко-нордијске школе, micao je o Николајевић са делима: "Српска беседа у латинском
наводном "Доласку Словена"; могуће je прихватити да писму" Беч, 1860; "Првих седам векова српске историје"
тада није могао писати другачије, но према некој Летопис, 1864-1871 (ова књига доживела je превод на
очекиваној "статичности" затеченог стања, боје тих савремени српски језик у Београду, 2001. године);
мора се ни касније нису разликовале.1 "Старија историја Србска - по домаћим предањима"
Летопис, 1872. (рад остао недовршен); затим Пантелија
Поред осталих Срба: Европе, Азије, Африке - ο С. Срећковић "Историја српског народа - I Жупанијско
којима су сачувани само забележени помени, у каснијим време (600-1159)" Београд, 1884; "Историја српског
вековима, поред балканских, задржали су своје изворно народа - II Време краљевства и царства (1159-1367)"
име само још Лужички Срби. Сматрам да њихову Београд, 1888; уз већ напомињане: Михајловић,
припадност, име, порекло - није потребно ни Милојевић, Лазић, Гопчевић.
објашњавати, ни посебно коментарисати.
Ови прегаоци српске историографије користили
Интересанто je да су српски историчари XIX су, поред античких извора, и мишљења уважених: Ј.
века, док су то још могли, пре сукобљавања са Колара, А. Вељтмана, П. Ј. Шафарика, А.
присталицама мишљења берлинско-бечко-нордијске Гиљфердинга, Добровског, Макушева, Т. Воланског...
школе, више уважавали n писали своје књиге полазећи
од античких обавештења, као и релевантних каснијих И у XX веку ο Србима, њиховој прошлости и
записа и летописа, уважавајући и бројне књиге имену, другачије од берлинско-бечке школе. писали су:
познатих светских научника - кад je y питању основна Васшшје Ђерић "О српском имену у Старој Србији и
тема: ο пореклу имена, древности српске историје, као Маћедонији" Београд, 1904; Живко Д. Петковић
'•Бугари и балкански Словени" Београд, 1926; као и
1 "Долазак Словена на Медитеран". Овај рад П. Скока. важан за "Прве појаве српског имена" Београд, 1926; Петар М.
општа питања ο распрострањености Срба, прештампан je y Јовановић "Српско народно име и језик" Битољ, 1927:
познатомиздању"Catena Mundi"(едиција:ИбарскеНовости.Краљево такође и више пута помињани Илија М. Живанчевић
-Матица Срба и исељеника Србије- Београд. 1992; стр. 84). "Новом покољењу".

192 Стога не би требало да изненађује навод Симе Л.
Лазића, да je Иларион Руварац: "отац нових касапа..." -

193

односно, по другима, родоначелник НОВИЈС, модерне SERBS BEFORE SERBS
српске историографије, ослобођене свих ранијих
"српских митова и митоманија".1 SUMMARY

Обе ове супротстављене поставке, у двадесетом In accordance with the Nestor's "Chronicle", Podunavlje
веку, имале су своје следбенике.
was the former dwelling - place of Slavs, with an addition, that they
·*· С. Л. Лазић "Срби у давнини" стр. 30.
194 were dwelling "where now the land of Hungarian and Bulgarian is".

T. Maretić tells that this statement in the whole was accept-
ed by "the clever Shafarik", but concerning the same, T. Maretić
expresses his restraint, emphasizing that before Nestor, there were
no data for such a conclusion. However, such attitude of T. Maretić
stands in opposition with his earlier expressed conclusion on the pre-
vious sameness of Thracians and Serbs. And such a sameness of
Serbs and Thracians could be referring only to the Balkan area.

Procopius quotes: "The name of Slavs and Ants once was
the same, in old age, both of them were called Spors".^ P. J.
Shafarik explains this information as: "The old and general name
was, either by Jordanes - Vendes, or by Procopius Spors - are:
Serbs".2

P. J. Shafarik considers that Procopius had "made the name
Spors from the Proto-Slavic name Serbs, since it was complicated to
Greek to pronounce the voiced B behind R" (till Procopius age, the
term Spors was unknown). Therefore he considered that the name
Spors has been derived in accordance with Greek verb sporadin -
spread .3

Sima L. Lazić, by quoting the opinion of P. J. Shafarik,
accepts the sameness of Thracians with Serbs, with an addition - that
the oldest Serb tribe had had a name - Rashians, Rases, along with

1 "Byzantine Sources for History of Yugoslavia I" pg. 30.
2 K. Jyrichec "Istorija Srba I" pg. 38.

"Byzantine Sources for History of Yugoslavia I" pg. 30.

195

Rasejane. He confirms his opinion quoting the mentioning of Ras, them Sarbs; at Sigibert Hemblas he found a term Sirbia; at Vatzer
Rashka in Serbia and Ras-town, the Rashka Donja district along the he found Zeros; at Zonara and Anna Comnina - Servs}·
river Rashka. which "flaws into muddy Marica"; afterwards, the river
Raxa or Rasa in Germany: "The very name Thracia was the Greek With these doublets around the Serb's name, especially at
name of the old Rashka or Raciia: Rastia - Ratia - Racia - Thracia S. Hemblas - with his Sirbia. and also at S. L. Lazić with his
- Trakia".1 With this quoting one enters the larger complex of ques- Serbania (the new dwelling area of Serbs after exodus from India),
tions about the name and origin of Etruscans. where he says: "they settled at last in now-a-days Sibiria... from the
name Sirb.. they founded Sirbia, Sirbiria, wherefrom the term Sibiria
About the spread of Serbs and their mentioning by Plinius has been derived" (the vast district of Asia - Siberia, derived from
Elder. Tacitus, Ptolemy, T. Maretić says: "one would like to know the name Serb).
whether the Plinius' Serbs were the proto-fathers of a now-a-days
South-Slavs or perhaps Luzice's Serbs, or some other Serbs whose During the long dwelling of Serbs in Siberia, S. L. Lazić
name later faded".2 Besides this, quite irrelevant question, he how- and M. S. Milojević note the long-lasting fights of Serbs against
ever accepts this previous, large spread of Serbs. Although T. Chinese, Huns and Mongols. "The archbishop Solomon IX century,
Maretić binds the term Rashka exclusively with Rashka river, he in his work Mater Verborum" writes, as S; Gopčević mentions, that
concludes: "Toward the name of the told water, the Latin writers of "the old settlers of Sarmatia called themselves Serbs, from the begin-
Medieval Century had sometimes called Serbs as Rascians and there- ning".2
of is the Hungarian mocking name for Serbs: Racz"?
On the ground of the different data, apparently quite inci-
From that point, it is comprehensive why T. Maretić does dental, one can learn much about the Serb's presence at the Aegean
not quote any connection about the larger name Rashka, Rases and Sea, but it already responds to the time of exodus of Medieval
any possible connection of that Rascians with the Etruscans Century. Namely the Turks are calling Aegean Sea "Ak Denis''
(although he - as well as his contemporaries - was quite aware of ("The White Sea"). This name for the Aegean Sea Turks did not
such firm scientific links). accept from Greeks, because it was the Serb's name for the sea
between Europe and Asia.
S. Gopčević, from his numerous parallels, besides P. J.
Shafarik, quotes also Palatzky, Dobrovsky, Shlizer, Zeiss etc., declar- Greeks, Helens, sailing all over, knew for Adriatic Sea, abut
ing that all of them agree: "that under Spors one has to understand didn't name it upon color. Serbs called their Adriatic Sea - "Blue
Serbs, the word which Procopius could not pronounce".''' Sea" and Aegean "The White Sea" (as it actually is).

S. Gopčević, giving the evidence about the oldness of This work can be considered as one contribution to more
Serbs, cites the large list of relevant world authors, who under Slavs correct and authentic writing about History of Serbs. Beside all the
primarily understand Serbs. Such are Zeriuani, Adam Bermensky, quoted linguistic parallels - it is easy to see the malicious tenden-
Helmod - who start from the general term Sorabi, Surben; afterwards cies of the Berlin-Vienna's Historiography school of XIX century,
Kadlubeg and Bogohval write about the province Serbiensis, calling which tried to take from the Serbs the real, factual knowledge of
their past, imposing to Serbs the complex of newcomers on Balkan,
1 T. Maretić "Slaveni u davnini" pg. 45.
1 S. Gopčević "Stara Srbija i Makedonija" pg. 271-272.
2 T. Maretić "Slaveni u davnini" pg. 16.
'•S. Gopčević "Stara Srbija i Makedonija" pg. 272.
* T. Maretić "Slaveni u davnini" pg. 79.
197
'S. Gopčević "Stara Srbija i Makedonija" pg. 271.

196

between V-VII century AD. ИНДЕКС
The intention of this School was primarily to "prove" that
40, 53, 62, 80, 88, 121, 123-
Serbs were not settled in Europe before the German's coming, 125,153,163
neglecting on this way, the Frank's and German's annalists. Абанти 146
Абљани 141 Александрија 54, 91-92
They also willingly rejected any possibility about the fact Алеп 26
that Serbs had their literacy even before Helens, writing that Serb's Авари 95,180-181
literacy began during the IX century AD. Авеста 62-63, 71,170 Алибег 50
Ara - Тирси 43,114
Actually, Serbs have had their advanced letter's phonetic Агатирси 113,114 Алкмена 147
system, with the noted vowels and consonants - i. e. Vinchan's
Letter - at least four millenniums before the establishment of Greek Агамемнон 90, 126, 148, Алпи 43
Alphabet, which originated from about IX-VIII century BC, condi- 159
tionally. Агенор 146,147 Алтамира 25, 46, 61
Агрон 123 Алфабет 45, 47, 120, 126,
198 127, 198
Адрија 184
Азија73-74, 137, 174, 176, Аменофис Аменхотеп III
79
192,197
Азовско море 31, 157, 166- Америка 84
168
Ајнштајн Алберт 65 Амијан Маркелин 21, 138-
Акадско клинописно 139,174
писмо109
Ак-Денис (Бело море) Амико, гроф 102
192,197 Аминта III121
Аксос, река 141
Акузилај 129 Амон-Ра 79,158
Алани 182
Албанци 87, 123, 153, 160 Ана Комнина 170, 190, 197
Албанија 123
Александар II, папа 98 Анадолија 53
Александар Велики Анали франачког
Александар Македонски
краљевства 101, 174
Анарти 43

Анатолијске азбуке 111

Анатолија 135

Ангро - Дрина 153

Антарктик 63
Анти 26, 35, 40, 55, 131,
182-183,188,195

Антиохија 91-92,139

199

Антонински итинерер 175 Асколдом 29 128 136, 145, 175
Аспарух 169 Балканско полуострво 166 БиондоФлавио 39
Apendini Franciscus Mario 122 Аспирт 161 Балтички Срби 58, 60, 80, Biondolo 39
Аспледонци 141 170 Бирнуф Емил 120
Апенини 43 Асурбанипал 136 Балтичко море 173, 184
Апенинско полуострво 37, Атена 146 Битинија 141, 169
Атика 146 Банат, планина на Синају Битољ 114
113,166 Атила 142 21,78,80
Аполон 145 Атина 146, 161,167 Боеми 182
Аполоније Рођанин Атињани 121, 144-146, 167 Бановина Хрватска 103
Аполоније са Родоса 159, Атичани 145-146,167 Богохвал 196
161 Атлантида 46, 61 Банско острво 50
Арабија 44 Атлантик 129, 141 Богухвал 190
Аракс, река 153 Атон 79 Бар 98-99, 101
Аралско језеро 153 Атреј 147 Бока Которска 161
Арамејско писмо 110-111 Атум-Атон 158 Барани 100
Аурелијан 40 Болеслав Храбри 28-29
Арапи 26-27, 72,143 Африка 163, 166, 176, 192 Барања 84
Афродита 90,146 Болтина142
Арарат 162 Ахаванди 141 Баришић Фрањо 39
Арбанаси 132 Ахејски савез 145 Борис/Михаило, кан 24,
Ахејци 141, 146-148, 161 Барска надбискупија 98- 97,169
Apr 147 Ахил 90,122,126,147 100 Босна 96, 99, 123
Аргонаути 126,159,161 Ахура Мазда 62-63, 65 Барски Родослов 24,39,41, Bosnesi 123
Арецо 116-117 169, 182
Ареј, бог 146 Баварски летопис 80 Бошњаци 83
Аријан 163 Бактрани - Бактријанци Баски 143, 185
Аријанство 87 61 Бачка Паланка 51 Бранковић Ђорђе, гроф
Балкан 18-24, 28, 35, 40, 43, 48,171-172, 193
Аријевци 141 56, 80, 82, 86-87, 92-96, 102- Бедеријана 93 Брахми језик 36
Аријци 36, 57-58, 61-62, 64, 103, 119, 123. 131, 133,137-
138, 140, 142, 146, 154, 159- Бела IV 101 Брегалница 27
69-71,73,130,176 161, 165, 167-181, 183-184,
Ариман 62-63, 65, 70-71 188,193,195,197 Беле Воде 131 Бременски Адам 190, 196
Арион - река Фасис 160 Балкански Срби 55, 58, 60.
Аристотел 21, 38, 78-79, Бенска Бара 132 Бриги - Фрижанима 137,
121
Аркађани 141 Београд 35, 52, 85, 97, 183, 178,183
Арктичка област 36, 64, 69 193 Бронг - Сава, река 153
Беоћани 141 Brun 155
Арктик 61-62, 70, 81
Арнаути 143 Беригој 101 Брчко 103
Арсенић Милан 113-114,
Bessi 123 Бубањ 52
153-154
Беч 191-193 Буг 152
Арчар 93 Библија 29, 53-54, 67, 69, Бугари 18, 83, 97, 101, 133,
Асирија 136,176 105, 119, 177 169,181-182,193, 195

Библоско слоговно писмо Бугарска 95, 101,153
110 Будимир Милан 41, 48,
Бикерман 58-59, 161-162 114-115, 117-119, 121, 136,
Билазор 40 141, 144, 149-152, 172

Билбија Светислав С. 47- Будини 144, 152, 183
49, 106-107, 116-117, 132, Будизам 46

200 201

Будва 147,159 Венаши 77 Винчанска култура 25, 45, Георгије Монах 26
Буквица 37, 39, 41 52,108,151 Георгијев В. 48
Бургунди 182 Vendes 195
Butua - Будва 147, 159 Венди 30, 40, 142, 171, 183- Винчанско писмо 34-36, Гепиди 182
Буџак 52 186,188 38, 44-45, 47, 105, 108, 112- Германарех 29
Вендске руне 47 113,115-118,129,198
Венеди 141, 182,184, 186 Вјатићи 141 Германи 56-60, 118, 174,
Venedis Slaviš 171 184,186,191,198
B Венети 83, 131, 141-142, Владин, кнез 24 Германија 57,173
144, 168,171,173, 182,184-
Валенс 32, 40,139 Владивосток 168 Гети 178,180,182
187 Власац 50 Гибралтарски мореуз114
Вали 137,165,157 Војисављевић Михаило Гиг, краљ 136
Венеција 98,186
Valla Franjo 57, 61 Вентрис 107 98 Гилгамеш 68,161-162

Вандали 174,182 Вергилије 90 Војисављевићи 98 Гиљфердинг А. 48 193
Верли 182
Вардар 141 Вибијус Секвестер 171 Волански Т. 193 Главица 131
Варјази 30 Вигилије 94
Варон 43 Vidal-Lablach 158 Волга 24, 31, 59, 156-158, Глагољица 42, 117
162,164-165,168-169,173 Gnizi 137
Василије I 28, 97,133 Видин 93 Волшки Срби - Волошки Гопчевић Спиридон 48,
Василије II Бугароубица Видовданска битка 155
97 Византија 25-27, 50, 93, 98- Срби 58, 60,164,170 185,189-190,193,196-197
100, 102,121,132 Врање 52
Васић Милоје М. 52,108 Византинци 27 Вритра 62, 64 Горбачов Михаил 84
Визиготи 182 Гордодсервон
Ватикан 102,119 Викинзи 30 Вршац 52
Вељтман А. 193 Сервогордон 18-19, 26-27,
Вацер 190,197 Вршевић 124 168-169
Веданту 143 Vinades 185
Vindi 141,168,183-186 Вукчевић Гојко 137-138 Горња Мезија 123
Веде 36,45,62-64,70-71,73, Вуковар 52
114,143,170 Vinedi 185 Готи31,122,139,181-182
Готфрид, барски
Ведски језик 120 Vinide 171 Vulgata 41, 119

Ведско писмо 36 Vinidi 142 Вучедол 52 надбискуп 101
Гоч 131
Велжинаши 38 Vintha 185 Грабовац - Даринка
Велес књиге - Велесова Вир - Вировита, река на
књига - Влес књига 26-27, Синају 21, 78, 80 Невенић 186
Висла 59-60,183,186 Гаврило Лесновски 27 Градачац 103
29-34, 38 Витинија 18-19 Гај, папа 40 Градишка 165
Велес таблице 29 Винча 34-35, 46, 50-51, 52,
Велес - Влес, бог 27, 33 108,116, 120, 130, 132 Галарех 29 Градина 132

Велизар, војсковођа Галерије 40 Graps 40
Гратијан (Грацијан) 40
Јустинијана 1121 Галија 175,186 Грахово 42
Ганг 129
Великаја, митрополија 26 Геј 146 Грачаница 134
Велики Лептис 93
Велико острво 51 Гвискар Роберт 102 Гргур I Велики 95
Гелон 176 Гргур III 95

202 203

Гргур VII 92 Дарданија 94, 134 Дрина 131, 153 писмо 109
Грот 143 Дарданци 123, 141, 183 Дриопи 146 Египћани 58, 70-71, 147,
Грубишић 142 Дарконија 75 Дриопиде148 158,176
Грци 22, 25, 31-32, 34, 43, Дачани 78, 142 Друга Панонија 94 Егејско море (Aegean Sea)
45, 47, 52, 55, 57, 59, 76, 78, Дервента 103 Дружак 101
81, 88, 106-107, 113-115, Демијург 65, 67 Душан IV Урош 102, 183 197,191,192
126, 129, 136, 139, 143, 163- Деретић Јован 49, 79, 96, Дучић Нићифор 134
164, 166, 178-179, 185, 188, 182-183 Дубровачка надбискупија Еје - Ејет 161
192,195,197 Дерншвам Ханс 186 96, 98-101
Грчка 27, 88, 111, 121, 123, Деспић 132 Дубровачка Република 98 Екватор 61
141,148,159, 161 Дубровник 84, 98-99, 100- Еламско клинописно
Деукалион и Пира 45, 147, 103,122
Guinidini 185 162 Дубровчани 103,191 писмо 109
Дукља 96, 98-99 Еланик Лезбејски 129
Гундулић Џиво 103, 121, Димитрије, патријарх 85 Дукљанин, поп 24, 41 Елба - Лаба, река 31, 47,
124 династија Јаблановића 183 Дунав 32, 46, 50, 52, 76-77, 138
Гутенберг 33 династија Немањића 98, 93, 108, 115, 130-131, 153, Енглеска 175
183 165, 175-177,185 Ендеида, Пелејева мајка
д Дњепар 152 147
династија Хранића 183 Дњестар, 152 Енеида 90-91
Дабоњаши 38 Енеј 161
Дагон, бог 46, 68, 75-78, Диодор Сикулски 21, 78- Ђ
105,132,171,173 79,120-121,126-127 Енети 83,142,156,183,185-
Дагонију 78, 172 Ђердап 50 186
Даке 182 Диоклецијан 40, 93 Ђерић Василије 48,193 Енкид161
Дакија Прибрежна 94 Дионис121 Ђовинци у Апулији 102 Енхелејци 147, 159
Дакија Средоземна 94 Диoниcиј e Ђурић Н. Милош 127 Еоае - земља Скитија 171
Халикарнашанин 115 Еол 147
Dalemincia 174 Дионисије Милећанин 129 Еак 147 Еолци 147
Евилска земља 176 Епидаур 146
Далимилов летопис 80 Dioclia 93 Европљани 118 Епир 165
Далмација 40 Егина, Еакова мајка 147 Ератостен 141
Дан - Јаковљев син 177 Дјурант Вил 36, 141, 159 Египат 51-53, 79, 81, 112, Ерехтеј 146,167
Дан - племена 177 Длугошев летопис 80 135,147,158, 160,163-164 Еријанаса 147
Данајци 105, 141, 147 Добровски Ј. 20, 48, 55, Египатско пиктографско Ерули 182
Данаје, епонимни херој 189, 193,196
Данајаца 147 Escualdinae 185
Данилевски 142 Додона, планине 162
Даново племе 177 Дон 31, 152, 157, 167, 171 Esenide 106
Дардан 122 Доња Мезија 123
Дарданели 140 Дор 147-148 Етик, философ 42
Дорани - Дорци 146-148 Етрурија 114
Драговићка епархија 26 Етрурска азбука 115
Драч 98, 101, 130 Етрурска цивилизација
Дриваст 99 116

204 205

Етрурско писмо 37, 111- Захумље 96 Имбри 144 lustinopolis 134
113,116-117 Зевс 88, 121,147 Изида и Озирис 89
Етрушћани - Етрурци 25, Имброс, пелашки облик Израелци 79,177
42-43, 47-48, 107, 113-117, Zeiss 196
132, 135, 140, 143-145, 149, имена бога Хермеса 151 Јабланица 52
183,187,189,196 Зејер Ж. 48 Јадранско море (Adriatic
Е-трусци 113 земља Вана 40 Инд, река 70, 129, 155, 163, Sea) 96, 98, 100-102, 103,
Е-трус-ци 113 Зерби 190 122, 159, 182, 185-186, 192,
ЕТ-ру-рија 113 Zerbi - Zervi, месопотамска 177 197
ЕТ-русци 113-114 река 172 Јаков 101,177
Еубеја 146 Инди, народ 143, 155, 177, Јанићијевић Јован 134
Еуген IV, папа 39, 41 Zerbs 197 Јанковић Ђорђе 71-73, 174
Еурипид 121 184 Јарослав Свети 29
Еуропа 147 Zeriuani 190, 196 Јасон 126,147,159, 161
Еуфрат46, 75-76, 114 Zeruani 187 Индија 36, 44,63-65, 69, 70- Јафет 122
Ефрат 176 Јевреји 143,177
Ехнатон - Аменофис Златарић Динко 125 71, 73, 111, 128-129, 160, Јевросима, мајка Марка
Аменхотеп IV 32-33, 79 ЗонараЈован 170,190,197 Краљевића 161
Зрб или Срб 106 190 Једин Хуберт 41
Ж Зрински, кнез125 Јелена 161
Индијци - Индуси 36, 42, Јелица131
Желински Т. 48 И Јеремић Н. 49
Живанчевић Илија М. 34, 44, 46, 61, 64-66, 69-73, 114, Јерменско пиктографско
48, 74-75, 80-81, 141-144, Ибар 174 писмо 110
193 Ибери, народ 151 128-129,163,178 Јероним блажени 37, 39-
Жича, манастир 101,119 Иберијско полуострво 42,119
Жунковић Даворин 57 112,166 Индоевропљани 22, 58, 70- Јерусалим 91
Жупанић Нино 48,139, 141 Ибрахим Ибн Јакуб 118 Једин Хуберт 41
Иван IY, папа 40 71, 81,115,124,150,156 Језерска епархија 26
Задонски 30, 34 Иван VIII 97, 133-134 Јиречек Константин 20,
Загорје 84 Иван Хорват 138 Индокина 73 27, 55-56, 98, 102, 168, 188,
Загреб 107, 113 Изенбек 26, 30, 34 195
Закавказје 165-166,187 Икоана 50 Индра, бог 62-64 Јоаким Осоговски 27
Законик цара Душана 73 Илион 127 Јонија 136, 145
Заратустра 62 Илири 86-87, 122-124, 132. Индска цивилизација 70 Јорданес 131,171,183, 188,
137-138, 155, 160, 165, 183-
185, 187 Индски градови 44, 51
Илирије, Кадмов син 122-
123 Иноћентије IV, папа 100-
Илирија 167
Илирик 41,130 101
Илок 103
Иноћентије III, папа 92

Ираклије 56, 92, 96,180

Иранци'61,181

Исаковићи 138

Исидор, епископ

Гордосервона 19, 26

Истанбул 53

Истер - Дунав 153,165,185

Истра 84

Истрија 42

Итака 159

Itala41, 119

Италија 43, 95, 108, 113,

115,132

Италијани 41,103,122

lustiniana Secunda 134-135

206 207

195 Карловачки Летопис 115 Kimberikon 151 Константин II 18, 87
Карловачки Родослов 75,
Јован Владимир 78,171 Кимерци 25, 31, 105, 135- Константин IV 19
138,151-153, 157, 166,183 Константин Философ
Дукљански 27 Карпати 32, 35, 59, 80, 138- Кимери 35, 144
139,168,173 Кимерија 153 види Тшрило
Јован Златоусти 42 Карпатски Срби 58, 87. Кимеријци 135, 153 Константинопољ 19,25-26,
Петар М. Јовановић 48,193 132 Кимеријски Босфор 153,
Јовић Момир 27, 33, 49, 65, Карпиније Иван де Плано 166 53, 87, 91-92, 94, 97
101 Кимеријска земља 153 Константинопољска
67, 69, 87, 89, 91, 94-95, 99, Картагина 91, 150 Кимри 31 Патријаршија 133
102, 133-134, 138, 165, 174, Касиодор 171 Кина51,66,74
180 Копаидско језеро 147
Каспијско језеро 31, 153, Кинери 151 Коптско писмо 112
Јоњани 145-146 157-158,163 Кинеско пиктографско
Јосиф Енрико 177 Катилијан 94 писмо 110 Корбовско острво 50
Кавкаски Срби 86 Кинези 58, 190, 197 Кордоба 91
Јустин I 40 Кавказ 59, 87, 136-138, 153, Кипарско слоговно писмо Кормадин 52
157, 165,172 111
Јустинијан I 40, 92-95, 121, Качић Миошић фра Кипарско-минојско писмо Корчула 103
142 Андрија 124-125,142 110
Јустинијан II19, 25-27 Качићи 101 Киренака - Либија 147,166 Кос 143
Кедрин Ђорђе 131,155, 180 Кладовска скела 50 Кострижевски Ј. 48, 118
Јустинијана Prima 93-95 Кекавмен 170 Клаудије Птоломеј 20-21, Кот Диџју 70
Јустинијана Secunda 134 Кекроп 146 40, 54-56, 131, 157-158, 165-
Јустиниполис135 Келти 143, 184 166, 168, 184,186-187, 191 Котор 99
Кендл Алфред 57 Клечевски 142
Климент III 99 Крајина у Хрватској 21
Kenyon Frederic G. 38 Козма Прашки 174 Краљево 131
K Колар Ј. 193 Крамер C. H. 112
Керам K. B. 68 Коломан, краљ 102
Кадлубек 190,196 Кераунијске планине - Колхида 132, 159, 161, 165 Кратово 27
Кадмо 122-123, 146, 159, rope 157, 165 Колхиђани 86-87, 123, 147,
184 Киш 68 159-161, 165,184 Крез 136, 144-145
Кадмејци 146 Кпјев 28-31 Конопљара 131 Крестон 145
Калан 163 Кијевљани 30 Констанс I 87 Крестонци 178
Кали, богиња 73 Констанс II 26 Кречмер П. 48, 114-115,.
Калибагдан 70 Кијевски Руси 35 Константин I Велики 40, 136
Калинк 106 Киј 29 87 Крешимир IV 102
Камчатка 168 Крићани 58, 105, 114
Kap 40 Кимберци 25, 105, 151
Караџић Вук Стефановић Кимбери 144, 151 Кримско полуострво 153
34 Кимберија 32 Крим 32, 167
Крит 59, 107, 136, 138, 147,
Karion Johanes 173 161
Критско линеарано A
Карионска Хроника 173 писмо 109
Карло Велики 173
Карло IV 124 Критско пиктографско
писмо 109

208 209

Криво Поље 131 Лариса 26 107,109,120, 129 Македонци 19, 26, 83, 121,
Крка 42 Латини 43, 78, 81, 88, 127, Линов148
Крушевац 131 100,132,139,179,196 Липљан 97, 134-135 123,124,148
Крум 169 Латинско царство 99 Максимина Даја 40, 51
Ксант 59 Лелевељ 142 Литавци 184 Макушева 193
Ксантос стела 21,34,37-38, Ленард Л. 48, 57 Лоара 186
105-106,157,175 Лепенски Вир 25, 34, 44, Ловци на северне јеленове Мала Азија 19, 21, 26, 34,
Ксантос, река 106 46, 50-51, 67, 76, 108, 112, 25, 61 59, 77, 147,153,168,172
Ксантос - Срб 130 120,130 Ловро 101 Манасијево племе 177
Куш 79 Локрани 141 Манетон 160
Кубањ, река 138 Leptis Magna 93,166 48 Манојловић Гавро 163-164
Кула 51 Лувр 77 Манси 19, 94-95,168
Кулунџић Звонимир 36, Летонци 143 Лужички Срби 40, 55, 60, Маретић Тома 28, 60, 169,
112 Летопис попа Дукљанина 128,189, 192, 196 179-182, 186, 188-189, 195-
Кума 43,127 39,169 196
Квади 182 Луј Леже - Louis Leger 47-48 Марица 179,189,196
Lewicki T. 72 Луковић-Пјановић Олга Марија Терезија 138
Л 49,57,74, 118,120-122,129, Маркелин Амијан, види
Лаб 86, 137-138, 164, 171, Либија, Агенорова мајка 154-156,166-168, 170,179 Амијан Маркелин
173 Лутер 119 Марковић Иван 41
Лабарн, хетитски владар 147
138 Маркомани 182
Лав III 95 Либијци 105 Љ Масагети 153, 182
Лаерт, краљ Итаке 126, Либија 147 Масперо Гастон 163-164
159 Ливије 40, 43 Људевит Посавски 18 Масуди 72
Лазаревић Стефан 175 Лигнидо (Охрид) 166
Лазић Сима Лукин 48, 75, Лидија 144,136 Mater Verborum 187, 190, 197
124-125, 144, 166, 188-190, Лидији 157
193-194,197 Лидијски Срби 58 M Мауританија Цезарејска
Лакедемон, епонимни Лиђани 136, 147 166
херој Лакедемонаца 147 Лихјанско писмо 111 Маврикије 118-119 Махабхарата 70
Лакедемоњана 144-145 Лика107 Мађари 107, 113, 118, 195- Мацјејовски 142
Ламански 142 Лика, област у Хрватској 196 Мачванска долина 155
Ланена књига види Повоји 21 Мачва 153
загребачке мумије Ликија 21, 36, 77, 106-107, Maeotici 157
Лаоле, село 51 156-157,175
Ликијци 25, 105, 117, 136, Maje 68-69, 85 Мачек Владимир 103
138,140 Мајсен 174
Ликијски Срби 34, 58, 132 Мајсени, народ 174 Медеја, кћерка Ејетова
Ликиније (Лициније) 40 161
Лин121,127 Македонија 19, 121, 185, Медија 136-137,185
Линеарно A - писмо 107 189-190,196-197 Медитеран 88, 192
Линеарно Б - писмо 45, Македонија античка 26, Међани 135
169 Међуречје 105
Македонија Друга 94 Мези 123

210 211

Мезија Горња 94 Михајловић 193 Нијемци 186 148,159
Мицкијевич 142 Никеја 99-100 Орфелин Захарије 125
Melanchlaeni 165 Мојсије Хоренски 131.177. Никита 27 Орхомен 112, 146
179 Никола, кнез 170 Орид 132
Мелентије IV, патријарах Мојсије 80 Николајевић 48 Оринеји 157, 165
85 Монемвасијска хроника 25 Нил 135,163-164 Орсеида 147
Мемфис 163 Монголи 143,190, 197 Нићифор 25 Османлије 185
Менес, краљ 58 monies Serrorum21, 139, 174 Ниш 52, 60, 88,166,186 Османска империја 83
Моравска Србија 81 Новаковић Реља 49, 75, 82, Осоговске планине 27
Mentelle 155 Моравска 28 132,170-176 Острогорски Георгије 19,
Морићи 77 Новгород 30 26-27, 92-93, 168
Меотици 137 Мориш 113 Нови Пазар 133-134 Остроготи 182
Меру, планина 64 Мохенџо Даро 70 Нодило Натко 33 Охридска архиепископија
Месопотамија 46, 75-77, Мурат I 155-156 Ноје 162, 176 - патријаршија 97, 133
105,172, 187 Муслимани 84 Нормани 30-31, 40 Оштривојевићи 96,183
Месопотамски Срби 58, Мусолини Бенито 103 Нубија 79, 160
87,171 Мутимир, кнез 97, 133-134 Π
Методије св. 25, 27, 97,117, O
119, 133-134 H Павелић 103
Мизи 155 Оанес67, 76, 112 Павловци 52
Мпкена 59, 112, 147 Народа c мора 105,135.140 Оарус - Волга 157 Падина 50
Наури - Неури 144 Обилић Милош 155,156 Пајсијев Родослов 171
Микенска држава 148 Немачка 189 Одисеј 126, 159 Палацки 189,196
Микењани 141 Немци 40, 56, 59, 84, 185 Озирис 37 Палестина 79
Милано 91, 108 Неоптолем 126 Палмирско писмо 112
Миле 122 Неправи Скити 152 Oium 171 Панинијева наука 69
Миленхоф 143 Неретљани 97 Паноније 115
Милер Адриан фон 57 Неретљанска кнежевина Октавијан Аугуст 40 Панонија 133, 166, 186
Милин Милена 139 96, 101-102 ОлегЗО Панчево 52
Милојевић Милош С. 48, Нерон 89 Олимпијада, мајка Папазоглу 153-154, 160
74, 77, 96, 129,142,166, 170, Нестор Кијевски 130, 188, Александра Великог 125, Парети Л. 105, 135
172, 175, 182-183, 190, 193, 195
197 Несторова Хроника 75, 80, 163 Pared L. P. Brezzi, L. Petech
Милутин 134 115,170,188,195 Омиш 101 105
Минијци 146 Неури 152, 183 Он - Хелнополис158
Миној 147 Николајевић Константин Опсикија, тема 26-27 Паризу 155
Мир, река на Синају 78, 80, 193 Ор29 Парис Александар 126,
175 Орбини Мавро 39-41, 103, 161
Мирна, река на Синају 21 122-124, 142, 182-183, 191 Патар 175
Мирсала 187
Митраизам 89 Орфеј 120-121, 126-127,
Михаило Асен 101

212 213

Пауталија 93 Петровић Александар М. Пољаци 142, 155 Протосинајско слоговно
Пафлагонци 141 Поморавље 154 писмоПО
Пахлавијско писмо 112 40, 49, 55-56, 106, 141, 144, Помпонија Мела 21, 165- Протословени 24,151
Пацифик 75,163 151,152, 187 Протосумерско
Петровић Никола, краљ 166,171 пиктографско писмо 109
Пејачевић 172 84 Протофеничанско
Пејатовићев Родослов 132, Pons Servili 166 слоговно гшсмо 110
Пећ 101 Пруси 182
171 Пећка Патријаршија 85 Понт 32, 77, 159, 166, 173, Псеудо-Маврикије 71
Пејсонел 122 Пеукини 186 Псеудо-Цезарије 55, 77,
Печуј 165 184 130-131,176
Pelagones 114 Пешић Радивоје 28-34, 42, поп Дукљанин 80 Птоломеј 42, 60, 139, 157-
Порфирогенет 158, 165-166, 168. 174, 189,
Пелагонија 114 49,57,108,112-116.177,187 196
Пелазги 114-115, 144-145, Пије XII, папа 103 Константин VII 18, 25, 27, Птоломеја 91
Пикет Адолф 129 54-56, 59-60,169,177,180 Птоломеј Еуергет 53
149 Пилот 99 Посавина 165 Птоломеј Филаделф 53
Пеласти 25, 105, 114-115, Пинди 148 Посејдон 147 Пунско писмо 111
119, 121, 136, 140-141, 144- Putzgers 157
146-147, 149-151, 167, 183, Пири Рејс 63 Потпорањ 52
Писистрат 45 Поповић Павле 176 Pa - Ра-а, бог 164,158
187 Платон 61-62 Ра - Волга 31, 158,164-165,
Праг 124 168,173
Пелеј 90,147 Плејада Тајгета 147 Превалитана 94 Рабан 87
Пелоп 147 Плиније Старији 21, 60, Прерадовић Петар 103 Рабиндер Борис 29-30, 34-
123, 129, 131, 136-139, 156- Прерадовић Рајко 138 35,48
Пелопонежани 147 157, 165, 167-168. 172. 183- Призрен 97, 132 Равњани 114
Пелопонез 25,148 184,186,189,196 Пријам 126,148,159 Радовишка епархија 26
Пелусиј 21, 78, 166 Плутарх 38, 187 Приск 55 Раздивал 29
Пелашка култура 151 Повој загребачке мумије Приштина 134 Разврата 50
Пелашко писмо 37, 120- 34,37-38,105,107,113, 117, Рајић Јован 48, 124, 142,
121,126 175 Проб 40 144,172,193
Пелашки језик 120-122, Прохор Пчињски 27 Рајна 59,171
Подриње 132 Прокопија 55, 130-131, Раковски 142
126 Подунавље 36, 45, 50, 75- 134-135, 141, 183, 188-189, Ракса или Раса у Немачкој
Пеонци 141 77, 81, 105, 129-130, 132.
151-152, 154, 165, 172, 188, 195-196
Персефона 121 195, Пронапид 121,127,148
Персијанци 61,135, 143 Подунавци 176 Протоеламско
Персија 102
Персијско слоговно писмо Појтингерова карта 166 клинописно писмо 109
111 Полибије 88,184,187 Протоиндијско
Перуђа 38 Полифем 122 пиктографско писмо 109
Петар Велики 125 Полони 182 Протопалестинско

Петковић Живко Д. 48, слоговно писмо 110
193 Протосемитско слоговно
Петровац на Млави 51
писмоНО

214 215

189,196 132, 164, 179, 183, 189 Светимировићи 96,183
Рамзес II 159-160 Рашчанско писмо 37
Рамзес πι 135 Рг-веда 62, 64 Светосавље 98, 73
Рас 97-98, 113-114, 133-134, Ререк 30 Свевладовићи 96,183
196 Реслер 143 Sabellico 40
Рас, град у Тракији 178 Ресница 114 Свевско море 173
Раса 164, 189 Рециус 143 Сабрата 166-167 Селеукиди 91
Раса, народ 107,132 Рибаков Б. А. 57 Сава, река 52, 174 Семити 176
Раса, река у Немачкој 189 Римљани 32, 43, 73, 87. 89- Сава, св. - Сава Немањић Сенара 80
Расејанп 189, 196 91, 101, 113, 116-117, 132, 99-100 Сенусерет 1160
Расени 43-44, 83, 113-114, 143,161, 179 Сава Текелија 138 Сенусерет II160
132, 140, 144, 149, 151, 164, Рпм 28, 31-32, 43, 88-92, САД 84 Сенусерет III160
187 100,161,166
Расенско писмо 37, 112 Римска Империја 89, 93 Саксонија 138 Септимије Север 93
Раси 43, 48, 113, 164, 189, Риони - река Фасис 160 Сала, река 137,173
195-196 Рицл Марија 187 Салонитанска Septuaginta 53-54, 119
Расина 114 Робер С. 48 Čep, планине 139
Родос 158 надбискупија 98
Rassiani 123 Рођани - Родошани 141 Самудско писмо 111 Seras - Seres 171
Ромул и Рем 161 Самуило 170
Rastia 189, 196 Росолани 183 санскрт 36, 44, 69, 73, 75 Serbania 197
Ротарио 93, 96 Санџак 83
Растислав Моравски 28 Санџаклије 83 Сербаније 190
Routsi 185 Сарабис, на Иберском
Rasciani 189 полуострву 168 Serbanissa 167
Руварац Иларион 125, 193
Ratia 189, 196 Рудник 131 Sarbanissa 166 Серберион 157, 167
Румунија 139 Сербетос 166-167
Racz 189, 196 Рурик 29-30 Sarbacon 167
Руси 30,32,128, 142, 164 Сербетос - Сербетис 166
Raci 107, 113, 186 Русија 30, 32, 35, 80-81,132, Сарби 190 Серби 137-139, 156-157.
138,142, 170 166,185
Racia 196 Русин 101 Sarbs 197
Руф Квинтије Курцијус Serbiensis, провинција 190,
Raciia 196 124 Сарди 105
Руза II136 Сармати 83, 142, 155, 173- 196
Radija 189 Rha, Волга 157-158 174, 183,186-187
Сербинос 165-166,186
Рачки Фрањо 102 Sarmatia 32,182,186,190,197
Рашани 107, 113, 144, 195- Serblia - Servlia y Тесалији
196 Сарматске планине 173
Рашка 83, 113-114, 132, Сарум, те Сорбиодун 168
151,164,189, 196 Сарваш 52 Сербоји - Сирбоји 165
Рашка Доња 189 Сафаитско писмо 111 Сербонијско језеро 21, 78-
Рашка, река у Србији 189 Себер 151 79, 156, 166, 175
Рашка епископија 133 св. Браћа 28, 37, 97,117 Сербица 168-169
Рашица 114 Свач 99
Рашчани 25, 43-44, 107, Сведи 182 Сербица (солунско
Свелеуви 132 залеђе) 168

Servi 190

Servia 123

Serviani 123

Сервије 170

216 217

ServJia 168-169 Sirbi 182 Славец 101-102 Србаница 166
Servloi 59-60 Слави 173 Срби са Висле 80
Sirbia 174, 190, 197 Срби са Волге 80
Сервогордон 19, 26-27 Slavisianoi 27 Србица 22
Servs 197 Сирбиди, племе 167 Слависијани 27 Србица - Срб 157
Сервохорион у Беотији Сирбија 190 Славонија 52, 84 Србица, данас Ксантос 21,
168 Слези 182 106,131, 166, 172
Sirbiria 197 Словеници 83 Србија, на Синају 21, 78
Servoca 175 Смолен, племе 26 Србишче 171
Сирбирија 190 Софија 87, 95 Средоземно море 106
Serdica 87 Sirbis - Србица 77,175 Солзбери 175 Срејовић Драгослав 50, 67,
Сирбис, река Ксантос 156- Соломон, бискуп из 108
Сердика 93 157 Констанце 187,190, 197 Сремска Митровица 113
Серез - Сер 169 Сирија 26, 79,160 Солон 62, 129 Срећковић Пантелија С.
Seri 139, 171 Сирмијум 97 Солун 25-26, 28, 93, 96,169 48, 193
Сирмијумска митрополија Солунски викаријат 95 Станојевић Станоје 99,143
Sereni 171 95 Солуњани 28 Стагира 121
Сисак 18 Сопоћани 151 Старчево 52
Serre 165 Сисирба Амазонка 167 Сораб - Сораби 83, 156, Старојеврејско писмо 110
Сисирба код Ефеса 167 173-174 Стефан Немања 99, 132,
Serrei 137-139, 156 135
Serri 165 Sisyrbites Amazone 168 Sorabi, Surben 196 Стефан Првовенчани 100
Стефан Византинац 167-
Seruios 173 Сицилија 95,135 Sorbi 175 168
Скамандар, тројанска Стела Ксантос види
Сесострис 158-160 река Србица 21, 77 Sorbek 174 Ксантос стела
Сет52 Скандинавија 182 Стојан Јанковић 161
Скилица Јован 170 Sorben 173 Стојановић Љубомир 42,
Siberia 197 Скири 182-183 105
Скит 42 Sorbiacum 175 Страбон 21, 106, 156-157,
Сибини 152 Скити 31, 35, 42, 124, 135- 163,175, 179
137,152-153,166,171,183 Sosibios 141 Анђелија Стридон 42
Sibinnoi 152 Скитија 171 Спајићева Стријковски 29
SWaboi'lSO Станчић 80 Стримон 19, 26, 169
Сибир 168,190 Спартанци 145 Струма 26
Sklavi 173 Сплит 98,100 Струмица 26, 52,169
Sibiria 197 Споменик изгинулим Судак 32
Sklavine 131 лиђанским (ликијским)
Сибирија 190 коњаницима 34, 38, 145,
Сидрон 42 Склавиније 54, 56,131 175
Сигиберта Хемблаза 190, Скок Петар 192 Спори 55, 83, 183, 188, 195-
197 Сколастикус Фредегар 196
Сигини 144,185 171 Срб - Ксант 21,175
Сикули 105 Скопље 97 Срб на Уни 21,106-107
Сим, Хам и Јафет 176 Скордиск 122
Симбер 151 Скрадин 42
Симбри 144,151
Симоката Теофилакт 171
Синај 21, 78-79,166,175

Singidunum 97

Синопа153

Sirbes 106

218 219

Suevi 171 Тесалија 147,168 Трговиште 133 Улпијана 134
Тесла Никола 103 Трибал, Таулантијев син Улцињ 99,184
Сумер 51, 58-59, 71, 76,112 Теукри 105 122 Уна, река у Хрватској 18,
Сумерани 76 Теута 123 Трибали 25, 123, 153-156, 22, 23, 98, 107
Сумерска цивилизација 31 Тезеј 161 170 Ур68
Сумерско писмо 109 Тибар 161 Трибалија 155 Урал 168
Сурчин 52 Тигар 75-77 Трибалске равнице 131, Урарту 136
Surben 190 Тиглатпаласар III 78, 80 153-154 Урош 1101, 103
Сурож 32 Тилак 63-64, 71 Трипољска култура 132 Урошевац 134
Суровјецки 48, 142 Тимочка Крајина 81 Троја 59, 90, 112, 127, 141, Урук 68,162
Scizi 137 Тимок 131 159,161 Утнапиштим 45,161-162
Тинај 141 Тројански рат 126, 127,
Sclaviniae 20 Тининско доба 158 141,148,161 Фабрицијус 174
Swadech Moris 57 Тир 122 Тројанци 58, 90, 140-141 Фасис - Фасид, река 159-
Syberus 167 Тирени 115 Троношки Летопис 193 160
Syraces 165 Тиринт 112 Туђман Фрањо 103 Феникија 81
Syrbidae 167 Тирси 114 Турци 53, 84, 125, 133, 143, Феничани 147
Тирсени 43-44, 105, 113- 185,192,197 Феничанско слоговно
Табарн 138 114,140,144-145,149 писмо 45,110
Талета 129 Тирсенско море 43 Thraci 122 Ферекид 129
Тамир 121, 127 Тиренско писмо 43 Thracia 196 Фестоски диск 109
Тамиш 113 Тирси 113 Thracians 195 Филип II 26, 40, 121, 123,
Танаис - Дон 157 Титмар 47 Thrakoi 179 125
Тантал 147 Тито - Јосип Броз 103 Филистејци 105
Tape 28 Тот 112 Ή Фини 182,185-186
Татишчев 142 Травник 103 Фиренца 116-117
Таулантије 122 Травунија 96, 99 Ћирилица 117,128,145 Фисон, река 77,175-177
Тацит 184,186,189,196 Традоник Пјетро 101 Ћирило, свети Фисонци 176 '
Тврдош I, II132 Константин Философ 25, Флашар Мирон 41
Теба 146-147,158-159 Trakia 196 27-28, 34,119, 134 Фојница 103
Телефаса 146 Ћоровић Владимир 143 Фокејани 141
Тенах 53 Тракија 130-131, 177-180, Ћосић Добрица 103 Фотије, патријарх 28, 97,
Теодор I Ласкарис 99 189 133
Теофан 25, 27,131,180 Трауза 178 Угарска 98,101 Франзен Аугуст 41
Теофилакт Симоката 71, Украјина 31, 34
76,180, Tracija 189 Ulpianensis 135
Терамејски залив 169
Трачани 25, 42, 44, 83, 120-
123, 141-142, 155, 177-180,
183,185, 188
Трачанско писмо 37

220 221

Французи 84, 122 Хермес 151 125, 138,179-182, 193 Чикаго 182
Фрејзер Џемс Џ. 33 Херодот 21-22, 31, 78-79, Хрватска 21, 84, 103, 107 Читлук 131
Фрижани, Фригијци, 87, 106, 113-115, 127, 131, Хрозни Б. 48 Чока 52
Фриги, 136-137 136-137, 141-142, 144-149, Хуни 190, 197
Фтија 147 152-156, 158-159-160, 164, Хуритско клинописно Ш
Фу Хси 58 167, 175, 177-180, 183-185, писмо 109 Шабац 132
187 Хуска, земља 176 Шаркамен 51
Хазари 117 Херсонес - Херсон 27-28, Шафарик П. Ј. 20, 39, 48,
Хајдуково 51 37,117 ц 55-56, 124, 128-129, 142,
Хајдучка Воденица 50 Хесиод 127, 129 144, 180-181, 187-189, 193,
Халкидика121 Хетити 79,138 Цајс 189 195-196
Халкидичани 127 Хетитско царство 135 Цариград 95, 99-100 Шведи - Швеђани 185
Халкокондил Лаоник 154- Хетско клинописно и Цезар Гај Јулије 40, 43,142 Швер Ив. 124-125
155 пиктографско писмо 110 Шевић Јован 138
Харапа 70 Хидекел 176 Gerbst - Zerbst - Servestum 171 Шедел Хартман 187
Харитопуло Манојло Хиландар 156 Cervetii 171 Шид103
Сарантен 99-100 Hilli 160 Церин 48 Шиптари 132
Хармонија 156,159 Cimmeri, област 157 Шишић Фердо 24
Хатуша 135 Hiluri 160 Cimmerio 137-139, 156-157 Шлизер 196
Cimmerium 157 Шлиман Хајнрих 112
Hvindi 185 Hillyrioi 160 Cippo di Perugia 34, 38, 145 Шлицер 189
Шпанија 61
Хекатеј 129, 154 Хималаји 70-71, 73, 105 Цојс 143 Шупилулијум II 135
Хектор 126 Хиндуизам 73
Хелада 89, 146, 148, 163, Хири 182-183 Coritta 40 W
168 Хирканско море
Хеланик 187 Каспијско језеро 163 Црна Гора 84
Хелен 120,147 Хисарлик 140 Црно море 122,141,153
Хелени 21, 58, 121, 126, Хитлер Адолф 103 Црногорци 83-84, 142
144-149, 178, 192, 197-198 Хоенштауфовац Фридрих Црњански Милош 138,175
Хелеспонт 140, 145 II100
Хелиополис158 Хомер 45, 77, 90, 112, 121, Чајкановић Веселин 33, Wacerad 187
Хелмод 190,196 126-128, 129, 140-142, 148, 81-82 Walter Wüst 167
Хенети 173 156,159,186 Чаршија 52 Wende 186
Херакле 81,126,147,159 Хомољски Срби 82 Часлав, кнез 96,183 Wind 186
Хераклеја 91 Хонорија III, папа 99 Чедвик 107 Winde 186
Хераклија види Ираклије Хоремхаб 79 Чеси 128,142,187 Windi 185
Хорус 52 Черноризац Храбар 46-48 Wined 186
Чешке планине 173
Hrabanus Mavrus 42

Хрвати 22, 33, 84, 102-103,

222 223

Од истог аутора: Симпозијум Универзитета у Софији, Смољан, 1987. (на
рускомјезику)
»"О Дачанима и њиховом пореклу" III Конгрес
AIESSEE, Букурешт, 1974. (на руском језику) »"Yugoslav Historiography on Kemal Ataturk" Appropriate
Congress of Historians, Ankara. 1987.
»"Дубровачка властела у Новом Брду 1439-1455.
године" »Studia Humanistica« бр. II; Часопис Философског »"Communication relations of Adriatic Cities with the
факултета у Приштини; Turkish Hinterland on Balkan up to XVI century" Symposium of
CIEPO in Minneapolis, Minneapolis. 1988.
»"Дубровчани пучани у Новом Брду средином XV
века" Годишњак »Архива Косова« бр. X-XI, 1974-1975; »"Tzar Lion's III Decret from the Year 735. and the Church
Приштина, 1979. Jurisdiction in Balkan" XVII Светски Конгрес Историчара,
Штутгарт 1988.
»"Roman Provinces at the Right Side of Medium Danube
During the Emperor Traianus" XV Светски Конгрес Историчара, »"Bishopric System of Early Church on Balkan" VI
Букурешт, 1980. Конгрес AIESSEE, Софија, 1989.

*"Покушај успостављања контаката папа Бенедикта »"Сећање на један пораз" Часопис »Нови Свет« XX,
XI и Климента V са српским краљем Милутином (1303-1308)" бр. 2, Приштина, 1989.
Универзитет у Софији, II Међународни Симпозијум
Бугарске, Смољан, 1984. (на руском језику) »"Исихазам и косовски Видовдан" Научни скуп
»Шест векова од Косовске битке« Приштина, 1989.
»"Писма папе Климента V краљу Душану почетком
1346. године" V Конгрес AIESSEE, Београд 1984. (на руском »"Јустинијана Prima" Поводом 75. годишњице
језику) археолошког истраживања, Лесковачки Зборник XXIX,
Лесковац, 1989.
»"Pre-Hellenistic Balkan Tribes" XVI Светски Конгрес
Историчара, Лос Анђелес, 1984. »"Српске земље у владари" - монографија, Параћин,
1989.
»"Ragusans in Novo Brdo in Second Half of XV Century" V
Турколошки Конгрес, Истанбул, 1985. »"Процес ишчезавања античких институција на
Балкану" V Научни скуп Античара Југославије, Скопње,
»"Латински језик за историчаре" Универзитетски 1989.
уџбеник, Завод за издавање уџбеника, Приштина, 1985.
»"Аријанство и Сердички сабор 343. године"
»"Писма папе Климента V краљу Душану почетком »Зборник Философског факултета« XVIII-XIX, Приштина.
1346. године" »Синтеза« Часопис за културу, уметност и 1989.
дурштвена питанња, Крушевац, 1986.
»"Српске земље и владари" - монографија, II
»"The Activity of Ragusans Colony in Novo Brdo" Χ допуњено издање, Друштво за неговање историјских и
Конгрес Историчара, Анкара, 1986. уметничких вредности, Крушевац, Љубљана, 1990.

»"Један прилог око расветљавања убикације »"Fall of Smederevo and the End of the Serbian Despoty" XI
Јустинијане Prima" II Међународни Конгрес Бугаристике, Конгрес Историчара, Анкара, 1990.
Софија, 1986. (на руском језику)
*"Рим и Цариград на размеђи векова" »Обележје«
»"Неки аспекти схватања грчких мистерија" IV часопис за друштвена питања, науку и културу, XXI
Симпозијум Античара Југославије, Пула, 1986.
»"Варварска племена и позно Римско Царство"
»"Сабор у Сердици 343. године" II Међународни »Зборник Философског факултета« XXI- XXII (1991-1992),
Приштина, 1991.

»"Србија и римокатоличка црква у Средњем веку" - A. C. Спајићева, Најстарији језик Библије; Синај
монограсрија (према магистарском раду "Католичка црква у Археолошко балго Косова и Метохије; Античка налазишта и комуникације
средњовековној српској држави XIII-XV века") Крушевац.
1994.

*''Рано хришћанство на Балкану" - монографпја
(према докторској дисертацији "Догматски сукоби унутар
хришћанске цркве и њихов одраз на друштвене прилике у
Илирику III-VI века") Ниш, 1994.

»"Мистеријски култови источног Медитерана"
»Зборшгк радова Философског факултета« XXIII-XXIV
(1993-1994); Приштина, 1995.

»"Историја Старог века I" - универзитетски уџбеник.
Приштина, 1995.

»"Трагови прошлости" Зборник »Магазнн« бр. 4,
Приштина, 1996.

»"Историја Срба" - универзитетски уџбеник,
Приштина, 1997.

»"Латински језик за историчаре" II допуњено издање
- универзитетски уџбеник, Завод за издавање уџбеника,
Београд, 1997.

»"Распад српског Царства" Научни скуп »Српско
тројство 650 година« Приштина. 1996 Универзитет у
Приштини, 1997.

*"Свети Сава" - монографија, Приштина, 1998.
•»"Историја Срба" - II издање, универзитетски
уџбеник, Смедерево, 2000.

»'Трчки историчари у преводу Милоша Н. Ђурића"
Научни скуп »Антика у Југославији« Београд, 2000.

»'Άκτ ο Толеранцији вера и Хришћанство"
Међународни Научни скуп »О Константину Великом« Ниш,
2001.

»"Свети Сава" - монографија, II издање, Краљево,
2002.

F. W. Putzgers; Historischer Schul-Atlas, CTp. 5: Reich Alexanders des Grossen

F. W. Putzgers, Historischer Schul-Atlas, стр. 3

MOPE

EP HOE

P. Новаковић, Срби; Карта из Рајићеве Историје разних европских народа

P. Новаковић, Срби; Карта у Светској Хроници

P. Новаковић, Срби; Жупе Полапске Србије према Шетгену и Грајзигу

P. Новаковић, Карпатски и Ликијски Срби;
Положај Плинијеви и Птоломејевих Срба

Р. Новаковић, Карпатски и ЛикијскиСрби; Monies Serroram

P. Новаковић, Карпатски и ЛикијскиСрби; Положај Срба (Sem)
у Гроњој Дакији на почетку II века после Христа

P. Новаковић, Карпатски и ЛикијскиСрби; Terrae Haemo Adiacentes

O. Л. Пјановић, Срби... народ најстарији; Сеоба Срба из прапостојбине Индије

M. Јовић, Српске земље и владари;
Србија крајем XII и почетком XIII века

Μ. Јовић, Српске земље и владари, стр. 53: Србија за време цара Душана

М. Јовић, Српске земље и владари;
Србија од почетка XIII до почетка XIV века

CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд

94 ( = 163 . 41)

ЈОВИЋ, Момир
Срби пре Срба / Момир Јовић. -

Краљево : Доротеус, 2002. (Краљево :
Дуга). - 226 стр. ; 19 cm. - (Библиотека
"Искон" ; књ. бр. 1)

Тираж 500. - Summary: Serbs before Serbs.
- Од истог аутора: стр. 224-226. - Напомене
и библиографске референце уз текст.

ISBN 86-7616-003-1

a) Срби - Порекло
COBISS-ID 101705996