MILOŠ OBILIĆ OSEĆA KAKO GA STEŽE CRVENA TUNIKA KOJU
je navukao preko verižne košulje još od onog dana kada
su stigli u Pirot i koju od tada nije skidao. Bio je odrpan i
prljav, tragovi usirene krvi videli su mu se na delovima odeće.
Dugački dvosekli mač zabacio je na leđa, nije čak stigao da
skine ni tobolac sa strelama. Kada je Olivera konačno ušla
u odaju u kojoj su ga ostavili da čeka, bio je postiđen zbog
svog izgleda.
Pogledala ga je hladno, bez ikakvog izraza bliskosti. Nije
mu čak ni poželela dobrodošlicu, samo je rekla:
„Vidim... živ si."
„Da", promucao je ovaj.
„Lepo. Jesi li došao da mi pokažeš svoje rane, viteže?"
„Ја... ne..."
„Ili da se razmećeš svojim junaštvom?"
„Nisam..."
„Ah, ne", zavrte ona glavom. „Došao si da mi doneseš
darove?"
316 DEJAN STOJILJKOVIĆ
„Olivera", pokušavao je Obilić da dođe do reči.
„А da nisi", bila je neumoljiva kneževa kći. „Da nisi došao
da mi vratiš maramu?"
Obilić oseti kako ga nešto bolno ubode ispod bedara.
Nesvesno je posegao ka desnoj mišici, tamo gde je nekad bila
vezana Oliverina marama, njen dar pred put.
„Ne nosiš mi ništa za uzdarje, Miloše?"
„Ne."
„Izgubio si maramu?"
„Nisam."
„А da je nisi možda prodao? Ili..."
Olivera ga pogleda prodorno, hladno, kao da hoće da mu
zaviri u dušu i postavi konačno pitanje.
„Da je nisi, vojvodo, možda poklonio drugoj?"
„Drugoj? Ne... ja sam", zausti Obilić da nešto kaže ali ga
ona prekinu.
„Мој otac ti je već rekao. Još sam mlada. Nije mi vreme.
A nije ni tebi."
„Је li to...", izgovarao je ove reči sa ogromnim naporom,
„...tvoja poslednja reč?"
„Jeste."
„Dobro", klimu on glavom. „Onda mi dozvoli da se udaljim."
Glasom u kojem je bilo i malo dosade i malo navike, Oli-
vera ga upita:
„Zar nećeš ostati na večeri?"
Zurio je u nju dugo, u te oči koje je voleo, to lice koje je
voleo, tu dugu plavu kosu kroz koju su mu nekad prolazili
prsti. Na kraju samo smognu snage da izusti:
„Ne."
Miloš se duboko nakloni i krenu ka izlazu.
Duge noći i crne zastave 317
U glavi mu je tutnjalo više nego kada je podno pirotskih
zidina slušao Ali-pašine pešadince kako nadiru iz mraka.
Izašao je u prostrano dvorište, u sjajan, bistar prolećni dan.
Zastao je na tren da udahne vazduh duboko, da osmotri
ogromno plavo nebo iznad sebe, a onda se uputio ka pod-
građu da pronađe krčmu u kojoj se toči dobro vino.
SVET SE PROMENIO.
I gospa Jerisavlja zna to ovoga jutra bolje nego ikad.
Dok stoji kraj izvora i ispira kosu u njemu, ona oseća da
voda koja joj miluje gola stopala ima nečeg nečistog u sebi.
Podiže glavu i gleda nizvodno.
Sa istoka vetar duva, topao i blag. U njemu, ugnezdio se
nevidljivi nemir.
Negde, ne tako daleko od ovog mesta van vremena, odredi
crnih senki su blizu. Koračaju pod tamnim stegovima, miri-
šu na so i pustinju, govore jezicima davno zaboravljenim,
mrmljaju molitve iz zabranjenih knjiga.
„Gospo", zašume ženski glas iza nje. „Мој brat je došao."
Jerisavlja se okrenu da pogleda svoju posestrimu Naisu
koja je stajala nedaleko od nje. Zatim osmotri viteza koji je
stajao korak-dva iza posestrime i u njemu prepoznade Zmaja
od Radana, krajiškog vojvodu Ivana Kosančića.
Vitez je bio odeven u crvenu dolamu na kojoj je bio izve-
zen beli zmaj. O povocu je vodio belog konja izuzetne lepote.
Duge noći i crne zastave 319
U drugoj ruci je držao knjigu na čijim koricama je bila slika
anđela i natpis na latinskom.
Jerisavlja okleva. Pitanje koje će mu postaviti ište odgovor
koji možda ne želi da čuje.
Ipak, njen glas, mek i prigušen, počinje da treperi na vetru.
Reči joj se vraćaju, izgovorene uprazno, i ona može da čuje
to pitanje koje kao da ga je postavila samoj sebi:
„Ivane, kakve su vesti sa granice?"
„Presvetla gospo...", zausti Kosančić.
Zatim zaćuta, na jedan dugi tren, da oslušne hučanje vode
i šum vetra koji duva sa istoka, i na kraju dovrši:
„Rat je počeo."
Rečnik
arhaizama, turcizama
i drugih manje poznatih pojmova
Agareni - uopšteni i često korišćen naziv za Osmanlije i Tur-
ke, prema Avramovoj naložnici Agari, egipatskoj robinji
koja je rodila Ismaila, od koga Turci vode poreklo. Otud i
drugi sinonim - Ismailćani, često korišćen u srpskim spi-
sima iz srednjeg veka. Treba imati na umu da Turci nisu u
to vreme bili homogena nacija, već samo jedno od pleme-
na, dok naziv Osmanlije potiče od Osmana (1281-1326)
- osnivača njihove vladarske porodice.
alaj - vojna jedinica u osmanlijskoj vojsci koja je brojala
6.000 ljudi.
alaj-barjak - zastava jedne vojne jedinice (alaja) u osman-
lijskoj vojsci.
aršin - mera za dužinu, lakat.
A r v u n i - staro ime za grad Pirot.
asker - vojnik.
Askeraj - grad u centralnoj Anadoliji, nalazi se na čuvenom
„putu svile".
aspra, akča - osmanlijski srebrni novac kovan od vremena
sultana Osmana koji je vredeo tri pare. Često sinonim za
novac uopšte.
322 DEJAN STOJILJKOVIĆ
azap - neredovna pešadija u osmanlijskoj vojsci.
bagrenica - tesno krojena vladarska i vlastelinska odora,
crvene boje, ponekad i krvavo-crveni ili purpurni plašt.
bakrač - bakreni kotao.
bardak - zemljani sud za vodu.
bejlik - vojna jedinica u osmanlijskoj vojsci (oko 1.000 ljudi).
bimbaša (tur. bmbaši) - u osmanlijskoj vojsci komandant
hiljade vojnika.
Braničevo - grad na levoj obali Mlave, kod Kostolca, bio je
na glasu zbog rudnika olova i srebra, po nekima, oblast
kojom je vladao Miloš Obilić. U XI veku grad je bio epi-
skopski centar.
brod - mesto na reci gde se može preći preko nje, gaz.
b u l j u k - odeljenje vojske ali isto tako i čopor, gomila, rulja.
Bursa - grad na severozapadu Turske, prva prestonica
Osmanlijskog carstva.
čelnik - titula sa višestrukim značenjem, u opštem smislu, to
je ličnost koja je na čelu jedne grupe ljudi. Čelnici su mogli
obavljati različite poslove za vladara (brinuti se, na pri-
mer, o izvršenju presude) ali i biti zapovednici utvrđenja.
ćizlija - bludnica, kurva.
damar - krvna žila, bilo.
derviš - izraz koji označava muslimanskog asketu, pripadni-
ka derviškog reda, odnosno sledbenika tasavufa, mistič-
kog učenja u islamu. Učeni naziv za derviša je sufi.
divit - mastionica.
drob - utroba.
džehenem - pakao.
Duge noći i crne zastave 323
dženet - raj.
džihad - suprotno opštem uverenju, ovaj termin izvorno
ne znači sveti rat već težnja, napor i označava čovekovu
borbu protiv strasti i zla.
džilit - kratko koplje za bacanje.
gaza - sveti rat.
glagolj - u srednjem veku se sto postavljao na glagolj, tj. u
obliku ćiriličkog slova Г, i na pokoj, u obliku ćiriličkog
slova П.
glamsko srebro - srebro pomešano sa zlatom, iskopavalo
se pre svega u Novom Brdu a sadržalo je i do 25% zlata.
handžar - zakrivljeni nož.
has-oda - posebna odaja za vladara na turskom dvoru.
hećim - vidar, lekar.
hidžra (arap. higret - seoba) - prelazak Muhameda iz Meke
u Jasrib, oazu udaljenu oko 350 km severno od Meke,
koja se od tada naziva Medina (arap. Medinat al-Nabi
- prorokov grad), a taj događaj se odigrao 622. godine,
koja je u islamskom svetu prihvaćena kao početak nove
(muslimanske) ere, od kada muslimani počinju da raču-
naju vreme.
Iblis - satana, đavo, vrhunski demon među palim anđelima.
ićindija - večernji čas koji deli vreme na polovine; treća po
redu od pet dnevnih molitava kod muhamedanaca, koja
se obavlja uveče, po zalasku sunca.
Jasin - poglavlje Kurana za pokojnika.
Jedrene - ili Drenopolj, Adrijanopolj, turski Edirne, grad na
ušću Tundže u Maricu, osmanlijska prestonica u Evropi.
324 DEJAN STOJILJKOVIĆ
Jedžudž i Medžudž - prema muslimanskom verovanju, naka-
zni ljudi koji će se pojaviti pred sudnji dan (Gog i Magog).
juzbaša (tur. yiizbaši) - čin u turskoj vojsci koji odgovara
činu kapetana (satnika) u kopnenim vojskama.
kadifa - somot.
kadija - sudija.
kamdžija - vrsta biča.
kaurin - turski izraz za nemuslimana ili hrišćanina; potiče
od persijske reči gdwr što znali nevernik. To je pogrdan
naziv za osobe koje nisu islamske veroispovesti, po pravilu
za hrišćane.
kavad - ili kavadion, izvorno - izraz za ceremonijalnu odeću
vizantijske aristokratije. Kod nas - muška i ženska odora
iz nekoliko delova, bila je veoma skupa zbog komplikova-
nog načina izrade i nosilo ju je isključivo plemstvo.
kefalija - zapovednik grada. Titula i ustanova kefalije je
preneta iz Vizantije.
kontuš - sprski izraz za Kandis, orijentalni kostim dugačkih
rukava koji je u nas došao pod uticajem Vizantije.
krajiške vojvode - vojni zapovednici u pograničnim obla-
stima koje je postavljao vladar. Imali su slične obaveze
prema vladaru kao krajišnik vlastelin, ali im se društveni
položaj znatno razlikovao. Postojanje krajiških vojvoda
vezuje se za period srpske srednjovekovne države kada
je u cilju što bolje organizacije državne odbrane vladar
nastojao da što više centralizuje ovu važnu aktivnost.
Krajiške vojvode su bili poznati i kao Gospodari granice.
krajište - u srednjovekovnoj Srbiji, naziv za deo državne
teritorije koji se nalazio uz granicu.
kramar - vođa karavana.
Duge noći i crne zastave 325
Levant - Mala Azija.
logotet - u srednjovekovnoj Srbiji je ovaj termin označa-
vao neku vrstu upravnika dvora i dvorskih poslova; čin
je prenet iz Vizantije i odnosio se na visokog dvorskog
činovnika, pre svega zaduženog za finansije ali i neke
druge resore tzv. logotezione.
medresa - verska škola kod muslimana, znači doslovno
mesto podučavanja.
meleki - tako se nazivaju anđeli u Islamu, oni su časna stvo-
renja koja je Alah stvorio od svetlosti da bi vršili Njegovu
volju. Poređani su u hijerarhiju na čijem vrhu se nalaze
Džibril (Gavrilo), zadužen za dostavljanje božje objave
izabranim verovesnicima i poslanicima; Mikail (Mihailo)
je zadužen za kišu i biljke; Israfil koji će uništiti kreaciju
na kraju vremena; Azrail, anđeo smrti čija je dužnost uzi-
manje duša. Postoje i ostali anđeli nižeg reda koji imaju
razna druga zaduženja.
mladi kralj - (latinski гех iunior) titula prestolonaslednika
u srednjovekovnoj Srbiji.
m n i t i - misliti, mnim - mislim.
m u s l i m a n - izvorno značenje ove reči je onaj koji se pre-
daje Bogu.
nahija - okrug, oblast, mala administrativno-teritorijalna
jedinica. Više nahija sačinjavalo je sandžak.
neimar - graditelj, majstor koji gradi kuće, crkve, dvorove.
nekromant - mađioničar, čarobnjak, onaj ko se bavi neči-
stim silama, u određenim slučajevima se odnosi na čoveka
koji može vaskrsavati mrtve.
ordija - vojska
326 DEJAN STOJILJKOVIĆ
orta - jedinica u Osmanskoj vojsci; više orti sačinjavalo je alaj.
peharnik - dvorski činovnik koji se nalazi u pratnji vladara
ili gospodara, najviši je u svom rangu a ispod njega po
važnosti su domestik i domestik stolnik. Peharnik se takođe
negde naziva i vinotoč zato što služi gospodara za vreme
obeda, svečanih večera i drugih dvorskih ceremonija.
Prema nekim izvorima, na srpskom dvoru se takva osoba
nazivala veliki sluga.
Perun - božanstvo kod starih Slovena, gospodar neba i gro-
mova, njegov dan je bio četvrtak, a posvećeni su mu hrast
i perunika. Ime „Perun" nastaje od indoevropskog korena
„реr", odnosno „реrk" koji znači „udariti" (vrlo snažno,
silovito), „rasprsnuti" i sufiksa ,,un" koji označava onoga
koji izvršava radnju. On je neka vrsta slovenskog Zevsa,
dok mnogi etnolozi smatraju da je Perun bio prototip za
potonjeg hrišćanskog sveca Iliju Gromovnika.
pijade - turska redovna pešadija.
pirg - kula.
Pirlapon - vizantijsko ime za Prilep.
poklisar - izaslanik, glasnik, pregovarač.
pridvorica - pridvorna crkva, bogomolja u sklopu dvorskog
kompleksa.
Romej - Vizantinac (izraz Vizantija nije bio poznat u
srednjem veku već je uveden tek kasnije, u to vreme se
Vizantija nazivala Romejskim carstvom a njeni stanovnici
Romejima, tj. Rimljanima).
roncin - vrsta malog konja namenjenog za prelazak nepri-
stupačnih i teško prohodnih terena, najviše su ih koristili
karavani kao tegleće životinje.
Duge noći i crne zastave 327
Rumelija - turski naziv za Evropu, zemlja Rimljana.
sebar - zavisni seljak u srednjovekovnoj srpskoj državi.
seiz - konjušar.
sihirbaz - veštac, čarobnjak.
sinija - velika drvena posuda za jelo, može biti ovalna ili
četvrtasta.
skerlet - tkanina crvene boje.
stavilac - dvorska titula u srednjovekovnoj Srbiji i Bosni.
Odgovara vizantijskim dvorskim titulama domestika i
domestika stolnika. Domestik i stolnik imali su zadatak
da poslužuju cara na svečanim obedima po strogo utvr-
đenom ceremonijalu.
steg - zastava.
suvarija (tur.) - konjanik, ratnik koji pripada konjičkoj voj-
noj formaciji.
svita - (1) grupa ljudi u pratnji vladara ili plemića, (2) odeća
od skupe tkanine, iz nekoliko delova.
šetnica - prolaz na zidinama utvrđenja po kojem se šetaju
stražari.
tabut - mrtvački sanduk bez poklopca.
tekija - zgrada u kojoj žive derviši.
telal - dobošar koji naglas objavljuje razne vesti ili naređenja.
terzija - krojač.
timar - feud koji se u Osmanskom carstvu davao na kori-
šćenje od strane sultana a uz obavezu da vlasnik te oblasti
vrši vojnu službu. Korisnik timara zvao se timarski spahija
(sahibi-timar) ili timariot i bio je dužan da na svakih 3.000
aspri da po jednog konjanika za ratni pohod.
328 DEJAN STOJILJKOVIĆ
valija - oblasni gospodar, guverner pokrajine.
veliki župan - vrlo stara titula, vezuje se još za vreme dose-
Ijavanja Srba na Balkan. Kasnije ovu titulu nosi i lokalna
vlastela i javlja se u Srbiji skoro sve do kraja XIV veka. U
grčkim izvorima pominje se kao arhižupan, a u latinskim
kao megajupanus.
v e r i ž n a k o š u l j a - verižnjača ili lančara je tip oklopa koji
se sastoji od malih metalnih prstenova vezanih jedan za
drugi, tako da nalikuju na mrežu. Ovaj oklop je pružao
dobru zaštitu protiv sečenja, odnosno protiv mača, sekire
i svih oružja koji imaju oštru ivicu, kao i od strela, ali je
bio slab protiv koplja i oružja koja su zadavala tup udarac.
vilajet - pokrajina, oblast.
zijamet - oblast sa godišnjim dohotkom od najmanje 20.000
aspri, ili vrsta timara sa prihodom od 20.000 do 100.000
aspri. Gospodar zijameta zvao se zijametlija i bio je dužan
da na svakih 5.000 aspri godišnjeg prihoda da jednog
konjanika u vojnu službu. Zijametlije i timarioti jednog
kraja sastavljani su u alaje, pod komandom alaj-bega (čin
jednak rangu pukovnika), alaj-bezi istog sandžaka potpa-
dali su pod komandu sandžak-bega, a ovi pod komandu
begler-bega. Vrhovno zapovedništvo nad svim jedinicama
imao je veliki vezir ili sam sultan.
IZRAZI ZAHVALNOSTI
Ova knjiga ne bi ugledala svetlost dana da nije bilo nekih
dobrih ljudi koji su mi svojim savetima i pozitivnom energi-
jom bili podstrek za nimalo lak posao kakav je pisanje jednog
romana smeštenog u srednji vek. Zbog toga na ovom mestu
želim da izrazim svoju iskrenu zahvalnost: mr Milošu Iva-
noviću, vrsnom poznavaocu srpskog srednjeg veka, naročito
perioda u kome se odvija radnja romana, koji je uz ovu knjigu
bio od samog početka i svojim savetima i primedbama učinio
dosta na istorijskoj autentičnosti i faktografskoj potkovanosti
teksta; mr Nebojši Ozimiću iz Narodnog muzeja u Nišu koji
je, baš kao i u slučaju mog prethodnog romana Konstantinovo
raskršće, bio dragocen saradnik; prof. dr Gordani Milošević
velika zahvalnost na jednom lepom razgovoru koji se nimalo
slučajno desio na arheološkom lokalitetu „Medijana" i smer-
nicama koje mi je dala u vezi sa srednjovekovnim fortifikaci-
jama i istorijom Osmanskog carstva na ovim prostorima; gos-
podinu Miljku Ivanoviću, treneru streličarske reprezentacije
Srbije koji me je uputio u tajne i istoriju ove izuzetne veštine;
ljubaznom osoblju Muzeja Ponišavlja koje mi je omogućilo
330 DEJAN STOJILJKOVIĆ
da u dva navrata posetim Pirotsku tvrđavu; mom prijatelju
Milanu Nikoliću, fotografu-entuzijasti koji je tu istu tvrđavu
uslikao iz svih mogućih i nemogućih uglova; mom bratu Vla-
danu Stojiljkoviću koji mi je ukazao na niz dragocenih knjiga
i studija; Saši Mitroviću, prvom Srbinu koji je napravio 3-D
film i učinio mi čast da za ovaj roman uradi moderni promo-
tivni trejler; Snežani Radović iz Narodne biblioteke „Stevan
Sremac" u Nišu; Julki Kuzmanović Cvetković iz Narodnog
muzeja u Prokuplju; Urošu Tošiću, internet majstoru; Vanji
Gavrovskoj, najboljem PR-u na svetu; Vladi Milutinoviću,
čoveku sa kojim je uvek imalo o čemu da se razgovara i Saši
Trajkoviću koji je za potrebe marketinške kampanje napravio
sjajnu muzičku numeru.
Naravno, jedan pisac je uvek srećan kad zahvalnost može
da izrazi svojim kolegama. Veliko kolegijalno i prijateljsko
hvala: Igoru Marojeviću, Zvonku Karanoviću, Vladimiru
Kecmanoviću, Marku Krstiću, Nikoli Maloviću, Sloboda-
nu Vladušiću, Branislavu Jankoviću i Goranu Skrobonji.
Zahvalnost dugujem i kolegama iz jedne druge branše - stri-
pa. Među prvima, Miloradu Vicanoviću Mazi, koji je oba-
vio izuzetan ilustratorski posao, zatim Marku Stojanoviću,
Draženu Kovačeviću i legendi domaćeg stripa Bojanu M.
Đukiću zvanom Čiča.
Posebno sam zahvalan ljubaznom osoblju ugostiteljske
radnje „Raskršće" iz Niša i njenom vlasniku Draganu Antiću
za spremnost da me istrpe u većim količinama.
Naposletku, ali nikako na kraju, veliko hvala redakcijskom
timu iz „Lagune", bez kog ništa od ovoga ne bi bilo moguće.
D. S.
U Nišu, februara 2012.
O AUTORU
Dejan Stojiljković (Niš, 1976) pisac i strip-scenarista, dosad je
objavio prozne zbirke Leva strana druma (20071, 20102) i Low
Life (2007). Njegov roman Konstantinovo raskršće, izdat 2009.
u Laguninoj prestižnoj ediciji „Meridijan", postao je bestseler
prodat u preko 40.000 primeraka. Za njega je dobio nagrade
„Miloš Crnjanski", „Zlatni Hit Liber" i „Svetosavski pečat", a
bio je i u najužem izboru za NIN-ovu nagradu. Konstantinovo
raskršće je takođe i najčitanija knjiga u javnim bibliotekama za
2010. godinu, a nominovana je i za međunarodne nagrade „Bal-
kanika" i „Impak Dablin". Roman je preveden na ruski i engleski.
Dejan Stojiljković je takode autor knjige ogleda o stri-
pu Kiselo&Slatko (2011) i prvi je laureat nagrade za strip
teoriju „Nikola Mitrović Kokan". Sa Nebojšom Ozimićem
i Zoranom Simonovićem autor je dvojezične monografije
Konstantin Veliki: legenda i stvarnost (2010).
Član je Srpskog književnog društva i književne grupe P-70
(sa Nikolom Malovićem, Slobodanom Vladušićem, Markom
Krstićem i Vladimirom Kecmanovićem).
Živi u Nišu.
Dejan Stojiljković
DUGE NOĆI I CRNE ZASTAVE
Za izdavača
Dejan Papić
Urednik
Igor Marojević
Korektura
Laura Barna
Slog i prelom
Saša Dimitrijević
Štampa i povez
Margo-art, Beograd
Izdavač
Laguna, Beograd
Resavska 33
Klub čitalaca: 011/3341-711
www.laguna.rs
e-mail: [email protected]
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
СТОЈИЉКОВИЋ, Дејан, 1976-
Duge noći i crne zastave / Dejan Stojiljković. - 6. izd. - Beograd :
Laguna, 2012 (Beograd : Margo-art). - 330 str.: ilustr.; 20 cm.
- (#Biblioteka #Meridijan ; #knj. #33)
Tiraž 2.000. - Rečnik arhaizama, turcizama i drugih manje
poznatih pojmova: str. 321-328. - O autoru: str. [331].
ISBN 978-86-521-0800-8
821.163.41-311.6
COBISS.SR-ID 190569228