Einstein, Albert, Lorentz, H. A., Weyl, H. i Minkowski, H. The Principle of Relativity. Dover, Njujork, 1952. Ferris, Timothy. Coming of Age in the Milky Way. Anchor Books, Njujork, 1988. Flückiger, Max. Albert Einstein in Bern. Paul Haupt, Bern, 1972. Folsing, Albrecht. Albert Einstein. Penguin Books, Njujork, 1997. Frank, Philistr. Einstein: His Life and His Thoughts. Alfred A. Knopf, Njujork, 1949. French, A. STR, ed. Einstein: A Centenary Volume. Harvard University Press, Kembridž, 1979. Gell-Mann, Murray. The Quark and the Jaguar. W. H. Freeman, San Fransisko, 1994. Goldsmith, Donald. The Runaway Universe. Perseus Books, Kembridž, Masačusets, 2000. Hawking, Stephen; Thorne, Kip; Novikov, Igor; Ferris, Timothy i Lightman, Alan. The Future of Spacetime. W. W. Norton, Njujork, 2002. Highfield, Roger i Carter, Paul. The Private Lives of Albert Einstein. St. Martins, Njujork, 1993. Hoffman, Banesh i Dukas, Helen. Albert Einstein, Creator and Rebel. Penguin, Njujork, 1973. Kaku, Michio. Beyond Einstein. Anchor Books, Njujork, 1995. Kaku, Michio. Hyperspace. Anchor Books, Njujork, 1994. Kaku, Michio. Quantum Field Theory. Oxford University Press, Njujork, 1993. Kragh, Helge. Quantum Generations. Princeton University Press, Prinston, 1999. Miller, Arthur I. Einstein, Picasso. Perseus Books, Njujork, 2001. Misner, C. W., Thorne, K. S. i Wheller, J. A. Gravitation. W. H. Freeman, San Fransisko, 1973. Moore, Walter. Schrodinger, Life and Thought. Cambridge University Press, Kembridž, 1989. Overbye, Dennis. Einstein in Love: A Scientific Romance. Viking, Njujork, 2000. Pais, Abraham. Einstein Lived Here: Essays for the Layman. Oxford University Press, Njujork, 1994. Pais, Abraham. Inward Bound: Of Matter and Forces in the Physical World. Oxford University Press, Njujork, 1986.
Pais, Abraham. Subtle Is the Lord – The Science and the Life of Albert Einstein. Oxford University Press, Njujork, 1982. Parker, Barry. Einstein's Brainchild: Relativity Made Relatively Easy. Prometheus Books, Amherst, Njujork, 2000. Petters, A. O., Levine, H., and Wambganss, J. Singularity Theory and Gravitational Lensing. Birkhauser, Boston, 2001. Sayen, Jamie. Einstein in America. Crown Books, Njujork, 1985. Schilpp, Paul. Albert Einstein: Philosopher-Scientist. Tudor, Njujork, 1951. Seelig, Carl. Albert Einstein. Staples Press, London, 1956. Silk, Joseph. The Big Bang. W. H. Freeman, San Fransisko, 2001. Stachel, John, ed. The Collected Papers of Albert Einstein, knjige 1 i 2. Princeton University Press, Prinston, 1989. Stachel, John, ed. Einstein’s Miraculous Year. Princeton University Press, Prinston, 1998. Sugimoto, Kenji. Albert Einstein: A Photographic Biography. Schocken Books, Njujork, 1989. Thorne, Kip S. Black Holes and Time Warps: Einstein's Outrageous Legacy. W. W. Norton, Njujork, 1994. Trefil, James S. The Moment of Creation. Collier Books, Njujork, 1983. Weinberg, Steven. Dreams of a Final Theory. Pantheon Books, Njujork, 1992. Zackheim, Michele. Einstein's Daughter. Riverhead Books, Njujork, 1999. Zee, A. Einstein's Universe: Gravity at Work and Play. Oxford University Press, Njujork, 1989.
1 „Pop-ikona ravnopravna...“: Brian, str. 436. 2 „Tokom poslednjih 30 godina njegovog života...” Pais, Einstein Lived Here, str. 43. 3 „Ako je A uspeh, rekao bih...”: Pais, Einstein Lived Here, str. 152. 4 „Svako ko je lično upoznao...”: French, str. 171. 5 „izmučen čovek, krajnje neurotične prirode...”: Cropper, str. 19. 6 „najdublji i najplodniji koje je fizika videla...”: Ibid., str. 173. 7 „ideja o vremenu koje treba da prođe da bi se osetilo dejstvo magneta...”: Ibid., str. 163. 8 „Teško da možemo izbeći zaključak ...”: Ibid., str. 164. 9 „Sestra naučnika treba da...”: Brian, str. 3. 10 „Svejedno je...”: Clark, str. 27. 11 „Deca u školi su mislila da je Ajnštajn čudak...”: Brian, str 3. 12 „Da, istina je...“: Pais, Subtle Is the Lord, str. 38. 13 „Gotovo da je ravno čudu...”: Cropper, str. 205. 14 „Takvo divljenje koje sam ja osetio...”: Schilpp, str. 9. 15 „Čitajući popularne knjige...”: Ibid., str 5. 16 „Tokom svih tih godina nikada nisam...”: Pais, Subtle Is the Lord, str. 38. 17 „S 12 godina...“: Schipp, str. 9. 18 „Uskoro se njegov matematički genije...“: Sugimoto, str. 14. 19 „filozofsku glupost...”: Brian, str. 7. 20 „Volim Švajcarce...”: Clark, str. 65. 21 „Njegova superiorna priroda pokorila bi svakoga...”: Folsing, str. 39. 22 „Mnoge mlade, ali i ne tako mlade, dame...”: Ibid., str. 44. 23 „Voljena draga...”: Brian, str. 12; Folsing, str. 42. 24 „delo koje pročitah u dahu”: Schilpp, str. 55. 25 „takav princip proizašao iz paradoksa koji sam...“: Ibid., str. 53. 26 „sve fizičke teorije, bez obzira na njihove matematičke formule ...”: Calaprice, str. 261. 27 „najuzbudljivija tema tokom...“: Clark, str. 55. 28 „Vi ste pametan mladić, Ajnštajne...“: Pais, Subtle Is the Lord, str 44.; Brian. str. 31. 29 „Vi ste entuzijasta, ali za vas nema nade u fizici...”: Folsing, str. 57.
30 „nešto veliko”: Sugimoto, str. 19. 31 „Mogu da idem kud god poželim...”: Folsing, str. 71. 32 „Moja ljubav ima veoma britak jezik...”: Brian, str. 31. 33 „Gospođica Marić mi je zagorčala život...”: Ibid., str. 47. 34 „Kada ti budeš imao trideset godina, ona će biti matora veštica”: Ibid. 35 „Šta ćeš da radiš s njom?”: Ibid., str. 25. 36 „koja ne može da stekne položaj u dobroj porodici“: Ibid. 37 „Davno bih našao posao...“: Thome, str. 69. 38 „Kao da su svi osuđeni na to...”: Schilpp, str. 3. 39 „Ja sam samo na teretu mojim rođacima...”: Pais, Subtle Is the Lord, str. 41. 40 „pišajući mastilo”: Brian, str. 69. 41 „svetovnim manastirom.”: Ibid., str. 52. 42 „Mnogo godina kasnije i dalje se živo sećao...”: Ibid., str. 53. 43 „tužna sudbina nije dozvolila [njenom ocu]...”: Ibid. 44 „Vrata stana bila su otvorena da bi se tepih...”: Sugimoto, str. 33. 45 „privatne časove iz matematike i fizike.”: Ibid., str. 31. 46 „Za nas važe ove Epikurove reči:...”: Brian, str. 55. 47 „seme specijalne teorije relativnosti...”: Folsing, str. 166. 48 „U mom umu počela je da divlja oluja.”: Brian, str. 61. 49 „Spoznaju je donela misao...”: Ibid. 50 „Maksvelu dugujem više nego bilo kome.“: Ibid., str. 152. Mnogi biografi su pratili Ajnštajnove ideje sve do Majkelson-Morlijevog eksperimenta. Kako je sam Ajnštajn u nekoliko navrata jasno rekao, taj eksperiment je tek delimično uticao na njegovo razmišljanje. Do teorije relativnosti dovela ga je Maksvelova jednačina. Ceo sadržaj originalnog spisa ukazivao je na to da Maksvelova jednačina ima skrivenu simetriju koju otkriva teorija relativnosti, te da bi to trebalo smatrati opštim fizičkim principom. 51 „Hvala ti, rešio sam ceo problem.”: Folsing, str. 155; Pais, Subtle Is the Lord, str. 139. 52 „jedan od najznamenitijih u celokupnoj...”: Cropper, str. 206. 53 „Ideja je zabavna i primamljiva...”: Folsing, str. 196. 54 „za sada...”: Ibid., str. 197.
55 „Zamislite koliko je smelosti iziskivao ovakav korak...”: Brian, str. 71. 56 „Od sada, odvojeni prostor i vreme su tek senke...”: Ibid., str. 72. 57 „Važna je suština...”: Ibid., str. 76. 58 „suvišnim obrazovanjem”: Cropper, str. 220. 59 „Od kada je matematika napala teoriju relativnosti...”: Clark, str. 159. 60 „možda ostala u povoju”: Cropper, str. 220. 61 „Profesori su ga prezirali dok je bio student...”: Brian, str. 73. 62 „Druženje je krunisano u hotelu Nacional...“: Ibid., str. 75. 63 „Pojavljivao bi se na časovima u pohabanim, iznošenim...“: Cropper, str. 215. 64 Drugi paradoks odnosi se na dva objekta od kojih je svaki kraći od onog drugog. ...:Tokom decenija izložene su desetine paradoksa koji je trebalo da predoče naizgled čudnu prirodu specijalne teorije relativnosti. Oni uglavnom uključuju dva referentna okvira što se kreću različitim brzinama i iz kojih se posmatra isti objekat. Paradoksi nastaju stoga što posmatrači u svakom okviru vide isti objekat na dva potpuno različita načina. Gotovo svi paradoksi mogu se razrešiti pomoću dve opservacije. Prvo, kontrakcija dužine u jednom okviru mora dobiti ravnotežu u dilataciji vremena u drugom okviru. Ako zaboravimo da ujednačimo zakrivljenost prostora pomoću zakrivljenosti vremena, javiće se paradoks. Drugo, paradoksi nastaju ako na kraju ne spojimo dva okvira. Konačan sud o tome ko je odista mlađi ili niži može nastati ako spojimo dva posmatrača u prostoru i vremenu i uporedimo ih. Ako ih ne spojimo, onda je moguće da oba posmatrača budu niži i mlađi jedan od drugog, što je u njutnovskoj fizici nemoguće. 65 „Bila jednom devojka po imenu Svetlana... “: Nije moguće kretati se brže od svetlosti da bi se probila vremenska barijera. Ako se približite brzini svetlosti, vaša masa postaje skoro beskonačna, skupljate se dok ne budete gotovo beskonačno mršavi a vreme skoro da staje. Tako je brzina svetlosti najveća brzina u kosmosu. Međutim, moguće rupe u ovome razmatram kasnije, u odeljku o crvotočinama i Ajnštajn-Rozenovim mostovima. 66 „matematičari i fizičari smatraju...”: Sugimoto, str. 44. 67 „Gospoda u Berlinu se klade...“: Cropper, str. 216.
68 „Izgleda da se većina članova...”: Folsing, str. 336. 69 „Živeo sam veoma povučeno...”: Ibid., str. 332. 70 „Silno je volela svog velikog muža...”: Brian, str. 151. 71 „Kao tvoj stari prijatelj, moram te posavetovati...”: Pais, Subtle Is the Lord, str. 239. 72 „Sedeo sam u Zavodu za patente...”: Ibid., str. 179; Folsing, str. 303. 73 „Deluju li tela iz daleka na svetlost...”: Folsing, str. 435. 74 „Kada slepa buba prelazi preko...”: Calaprice, str. 9. 75 „Grosmane, moraš mi pomoći ili...”: Pais, Subtle Is the Lord, str. 212. 76 „Nikada u životu se nisam ovako mučio...”: Folsing, str. 315. 77 „Ne brinite što vam učenje matematike tako teško pada...”: Calaprice, str. 252. 78 Mahov princip: Preciznije, Mahov princip podrazumeva da je uzrok inercije objekta (time i njegove mase) prisustvo drugih masa u svemiru (na primer, udaljenih zvezda). Mah je ponovo izneo zapažanje poznato još od Njutna, da se površina vode u kofi koju biste zavrteli oko sebe potiskuje nadole (usled centripetalne sile). Što se brže vrti, veće je potiskivanje površine. Ako je sve kretanje relativno, možemo zaključiti i da kofa miruje, a da se, zapravo, oko nje okreću sve udaljene zvezde. Zato – rezonovao je Mah – rotacija udaljenih zvezda izaziva ulegnuće površine vode u kofi koja miruje. Prisustvo udaljenih zvezda određuje inercijalna svojstva kofe vode, uključujući njenu masu. Ajnštajn je prilagodio ovaj zakon tako da podrazumeva da je gravitaciono polje jedinstveno određeno raspodelom masa u svemiru. 79 „Ako sve propadne, uplatiću za projekat...”: Folsing, str. 320. 80 Ajnštajn je odbacio Ričijev tenzor...: Opšta kovarijansa podrazumeva da nakon izmene koordinata jednačine održavaju isti oblik (danas se to zove „transformacija opsega“). Ajnštajn nije 1912. godine uviđao da to znači da fizička predviđanja njegove teorije takođe ostaju ista nakon promene koordinata. Zato je iste godine otkrio, na svoj užas, da je njegova teorija imala beskonačno mnogo rešenja za gravitaciono polje oko Sunca. Ali nekoliko godina kasnije iznenada je uvideo da su sva ta rešenja opisivala isti fizički sistem – Sunce. Zato je Ričijev tenzor bio savršeno dobro definisan objekat koji je mogao da jedinstveno opiše gravitaciono polje oko zvezde, u skladu s Mahovim principom.
81 „Narednih nekoliko dana bio sam van sebe od uzbuđenja...”: Folsing, str. 374. 82 „Zamislite moju radost zbog praktičnosti...”: Ibid., str. 373. 83 „Teško da bilo ko – ako je zaista razumeo...”: Ibid., str. 372. 84 „ruske horde koje su u savezništvu s Mongolima i crncima počele napad na belu rasu.”: Brian, str. 89. 85 „Nemačka armija...”: Sugimoto, str. 51. 86 „Ne može se poverovati šta je Evropa uspela da izazove u svojoj gluposti.”: Folsing, str. 343. 87 Rat i veliki mentalni napori...: Usled haosa koji je izazvao Prvi svetski rat, malo je trebalo da se zatvori berlinski univerzitet kada su studenti preuzeli kontrolu nad studentskim gradom i zarobili rektora. Profesori su se odmah obratili Ajnštajnu za pomoć u pregovorima o puštanju rektora. Ajnštajn je pozvao fizičara Maksa Borna da mu pomogne u pregovorima sa studentima. Born je kasnije zabeležio da su se uputili „u bavarsku četvrt kroz ulice pune bučne mladeži divljeg izgleda i s crvenim bedževima... Znalo se da Ajnštajn ima levičarska ubeđenja, bezmalo „crvena”, te da je idealna osoba da pregovara sa studentima” (Brian, str. 97). Studenti su prepoznali Ajnštajna i preneli mu svoje zahteve. Pristali su da oslobode zarobljenike ako se s tim složi novoizabrani predsednik socijaldemokratske partije, Fridrih Ebert. Ajnštajn i Born su se potom uputili u predsednikovu palatu i uputili mu molbu, a on se složio. Born se kasnije prisećao: „Napustili smo palatu vrlo uzbuđeni, sa osećanjem da smo doprineli istorijskom događaju i iskrenom nadom da je vreme pruske arogancije okončano, da je gotovo s hegemonijom aristokratije, klikom zvaničnika i vojskom – da je Nemačka demokratija izvojevala pobedu.” Ajnštajn i Born, dva teoretičara fizike koje su zanimale tajne atoma i kosmosa, očito su pronašli praktičniju primenu svog talenta: spašavanje univerziteta. 88 „Draga majko, danas sam saznao dobre vesti...”: Sugimoto, str. 57. 89 „Da je zaista shvatao...”: Calaprice, str. 97. 90 „Vladala je napetost...”: Parker, str. 124. 91 „Nakon pažljivog proučavanja podataka...“: Ibid. 92 „jedno od najvećih dostignuća u istoriji ljudske misli...”: Clark, str. 290; Parker, str. 124. 93 „Priča se da ..”: Parker, str. 126.
94 „Ne budite skromni, Edingtone...”: Ibid. 95 „Cela Engleska priča o tvojoj teoriji...”: Ibid. 96 „U Nemačkoj me danas zovu nemačkim naučnikom...“: Ibid. str. 451. 97 „Svaki kočijaš i konobar...”: Ibid., str. 343. 98 „U poplavi novinskih članaka...“: Cropper, str. 217. 99 „Ovaj svet je ludnica puna radoznalaca...”: Ibid., str. 217. 100 „Osećam se pomalo poput kurve...”: Brian, str. 106. 101 „izgleda uhvatila intelektualna panika...”: Ibid., str. 102. 102 „Navodni astronomski dokazi...”: Ibid., str. 101. 103 „Pročitao sam različite tekstove o četvrtoj dimenziji...“: Ibid. str. 102. 104 „fizika ukrštenih očiju... potpuno suluda...“: Ibid., str. 103. 105 „Nova naučna istina ne postaje pravilo...”: Folsing, str. 199. 106 „Velike duše oduvek su nailazile na nasilno protivljenje...”: Pais, Einstein Lived Here, str. 219. 107 „mogla biti raskrinkana na samom početku -...”: Sugimoto, str. 66. 108 „ne smemo oterati takvog čoveka...”: Brian, str. 113. 109 Napokon je ponovo otkrio svoje jevrejske korene ...: Treba napomenuti da su se Ajnštajnove cionističke kolege često pribojavale da bi on, budući bez dlake na jeziku, mogao reći štogod sa čime se nisu slagali. Na primer, Ajnštajn je jednom rekao da bi domovina Jevreja trebalo da bude u Peruu jer se niko ne bi morao iseljavati ako bi se tamo nastanili Jevreji. Često je naglašavao da su prijateljstvo i međusobno poštovanje između Jevreja i Arapa najvažniji činioci u svakom nastojanju da se na Bliskom istoku formira jevrejska država. Jednom prilikom je zapisao: „Bilo bi mi milije da se sa Arapima postigne dogovor o mirnom suživotu, nego da se formira jevrejska država” (Calaprice, str. 135). 110 „što sam postao svestan svoje jevrejske duše...”: Brian, str. 120. 111 „Ovo je kao u Barnamovom cirkusu!”: Ibid., str. 121. 112 „Njujorške dame...”: Sugimoto, str. 74. 113 „Sila od osam hiljada duša...”: Brian, str. 123. 114 „verovatno zahvaljujući naporima...”: Ibid., str. 130. 115 „Prvi put u životu...”: Pais, Einstein Lived Here, str. 154 116 „Tek u Americi otkrio sam...”: Folsing, str. 505. 117 „Ako su vaše teorije tačne, rekao bih...“: Brian, str. 131.
118 „Postao je opštepopularan...”: Pais, Einstein Lived Here, str. 152. 119 „Kada bi neki Nemac otkrio lek protiv raka...”: Sugimoto, str. 63. 120 „Pre sahrane, čak je i odobravao Ratenauovo ubistvo.”: Ibid., str. 64. 121 „da je ubijanje tih pacifističkih vođa patriotska dužnost...”: Clark, str. 360 122 „Mentalno neuravnotežena ruska emigrantkinja...”: Brian, str. 150. 123 „Život je poput vožnje bicikla...”: Ibid., str. 146. 124 „Dugo je proučavao...”: Brian, str. 144. 125 Treća i četvrta decenija prošlog veka načinile su od Ajnštajna svetskog velikana...: Ajnštajn, lavovska figura nemačkog društva, neprestano je bio okružen bogatim darovateljima koji su bili radi da čuju njegovu duhovitost i mudrost. Mnogi od njih izdašno su novčano pomagali Ajnštajnova omiljena dobrotvorna udruženja. Poneki bi, s vremena na vreme, poslali svoju limuzinu kojom bi se Ajnštajn prevezao do svog letnjikovca u Kaputu, odvezao na koncert ili na organizovano prikupljanje dobrotvornih priloga. Nisu se mogle izbeći glasine o njegovim navodnim aferama. Ako se istraži izvor tih glasina, vidi se da one uglavnom potiču od sećanja sobarice u letnjikovcu, Herte Valdou, koja je prodala svoju priču novinama. Ipak, ona nije imala nikakav dokaz o bilo kakvim neverstvima. Štaviše, Konrad Vahzman, arhitekta koji je pomogao pri nacrtu plana za izgradnju letnjikovca u Kaputu, imao je uvida u dešavanju u Ajnštajnovom domu i zaključio je da su sve veze bile potpuno bezazlene. Verovao je da su gotovo sve bile platonske, te da Ajnštajn nikada nije prevario Elzu ni s jednom od tih žena. 126 „blaga, topla, majčinski brižna...”: Cropper, str. 217. 127 „Jeo je sa svima...”: Pais, Einstein Lived Here, str. 184. 128 „Meni aplaudiraju...”: Sugimoto, str. 122. 129 „Mogu da zamislim...”: Brian, str. 205. 130 „Bilo je interesantno videti ih zajedno -...”: Calaprice, str. 336. 131 „Nije li čitava filozofija slatkorečiva?...”: Pais, Subtle Is the Lord, str. 318. 132 „svet, fizički posmatrano,...”: Pais, Einstein Lived Here, str. 186. 133 „Moralnost je apsolutno najznačajnija ...”: Calaprice, str. 293. 134 „Nauka bez religije je sakata...”: Pais, Einstein Lived Here, str. 122. 135 „Najlepše i najdublje iskustvo...”: Ibid., str. 119.
136 „Ako u meni postoji nešto što bi se moglo nazvati religioznim...“: Sugimoto, str. 113. 137 „Nisam ateista...“: Bruan, str. 16. 138 „Ako je materija ravnomerno...”: Misner et al., str. 756. 139 „Moj muž to radi...”: Croswell, str. 35. 140 „Trebalo bi da postoji zakon Prirode...”: Thorne, str. 210. 141 „mala verovatnoća da...”: Petters et al., str. 7. 142 „nema veliku važnost, ali čini srećnim onog sirotog čoveka [Mandla].”: Ibid. 143 „Nisu pokolebali moje uverenje...”: Pais, Subtle Is the Lord, str. 23. 144 „To je veličanstvena simfonija...”: Parker, str. 209. 145 „nikakav značaj za fiziku.”: Pais, Subtle Is the Lord, str. 343. 146 „Ideja o objedinjenju...“: Ibid., str. 330 147 „Formalno jedinstvo vaše teorije je zapanjujuće.”: Ibid., str. 330. 148 „Možda će vas zabaviti saznanje...”: Pais, Einstein Lived Here, str. 179. 149 „Nije čak ni pogrešno.“: Cropper, str. 257. 150 „Ne smeta mi...“: Ibid. 151 „To što ste rekli...“: Ibid. 152 „Neki ljudi su tako osetljivi...“: Ibid. 153 „Što kvantna teorija ima više uspeha...”: Calaprice, str. 231. 154 „Kao što ne znamo ko je crna dama iz Šekspirovih soneta...”: Moore, str. 195. 155 Taj dodatni znak minus, tvrdio je Dirak, omogućavao je...: Pošto materija teži da postigne stanje u kojem je energija najniža, to znači da svi elektroni mogu dospeti u stanja negativne energije što bi dovelo do kolapsa kosmosa. Da bi se takva katastrofa sprečila, Dirak navodi da su sva stanja negativne energije već puna. Gama zrak može u prolazu udariti u elektron i izbaciti ga iz stanja negativne energije, ostavljajući „rupu” ili mehur. Ta rupa bi se, kako predviđa Dirak, ponašala poput elektrona s pozitivnim naelektrisanjem, tj. kao antimaterija. 156 „Dirakova teorija je najtužnije poglavlje moderne fizike...”: Pais, Inward Bound, str. 348. 157 „Mislim da je otkriće antimaterije...”: Ibid., str. 360 158 „kretanje čestica odvija u skladu sa...”: Folsing, str. 585.
159 „Kvantna mehanika zahteva veliko poštovanje...”: Ibid. 106 „Hajzenberg je izlegao kvantno jaje...“: Brian, str. 156. 161 „Fizičari su se podelili u dva tabora...: Ajnštajn je jasno predočio svoj stav u vezi sa determiniznom i neodređenošću: „Ja sam determinista, prinuđen da se ponašam kao da postoji slobodna volja, jer ako želim da živim u civilizovanom društvu moram se ponašati odgovorno. Znam da sa filozofskog stanovišta zločinac nije kriv za svoja zlodela, ali ipak ne bih s njim pio čaj. ...Ja nemam kontrolu, pre svega te tajanstvene žlezde u kojima priroda priprema samu srž života. Henri Ford to može nazvati svojim unutrašnjim glasom, Sokrat ih je nazvao demonima: svako na svoj način iskazuje činjenicu da ljudska volja nije slobodna. ...Sve je određeno, početak isto kao i kraj, delovanjem sila nad kojima nemamo kontrolu. Određeno je za insekte i za zvezde. Bilo da smo ljudska bića, povrće ili kosmička prašina, svi mi plešemo spram tajanstvenog vremena, po muzici dalekog nevidljivog svirača” (Brian, str. 185). 162 „Doći ću, ako je poslata poslednja verzija.”: Cropper, str. 244. 163 „Bio je to veliki udarac za Bora...”: Folsing, str. 561. 164 „Ubeđen sam da ta teorija...”: Ibid., str. 591. 165 „najveličanstvenija debata u intelektualnoj istoriji...”: Brian, str. 306. 166 „Ne sviđa mi se...“: Kaku, Hyperspace, str. 280. 167 „Postoji li mesec...”: Ibid., str. 260. 168 „O kvantnim problemima razmišljao sam stotinama puta više...”: Calaprice, str. 260. 169 „zastrašujuće dejstvo na daljinu”: Brian, str. 281. 170 „Raduje me što ste u tom radu...“: Ibid. 171 „Prekinuli smo sva istraživanja...“: Folsing, str. 698. 172 „najuspešnija teorija našeg doba”: Pais, Einstein Lived Here, str. 128 173 „Protivim se upotrebi sile...”: Cropper, str. 226. 174 „Namena ovog izdanja je da se svom snagom suprotstavi...”: Sugimoto, str. 127. 175 „Osvrni se oko sebe, jer je nikada više nećeš videti.”: Pais, Einstein Lived Here, str. 190. 176 „U današnjim okolnostima, da sam Belgijanac...”: Folsing, str. 675. 177 „Antimilitaristi se obrušavaju na mene...”: Ibid. 178 „Nadao sam se da ću mu dokazati...”: Cropper, str. 271.
179 „O meni se priča da dobijam nervne napade...”: Brian, str. 247. 180 „Nije me shvatio...”: Cropper, str. 271. 181 Mogao je ozbiljno da nastrada od tog bezumnog premlaćivanja... : Moore, str. 265. 182 „Prinston je divno mestašce...”: Cropper, str. 226. 183 „velika kanta za otpatke... da bih u nju mogao bacati...”: Brian, str. 251. 184 Opklade radi, dva Evropljanina..: Parker, str. 17. 185 „zlehudo naslede”: Folsing, str. 672. 186 „Video sam kako dolazi...”: Ibid. 187 „izuzetno uzdrman...“: Brian, str. 297. 188 „prekinula je najsnažniju vezu koju je imao...”: Ibid. 189 „Odlično sam se svikao...”: Folsing, str. 699. 190 „Moguće je, čak nije neverovatno...”: Ibid., str. 707. 191 „sva uništavanja od...”: Ibid., str. 708. 192 „Ako bi bilo moguće izazvati...”: Ibid. 193 „kao pucati u mraku na ptice...”: Ibid., str. 709. 194 „ako bi oslobođeni zraci... mogli i sami...”: Ibid., str. 708. 195 „zemlja koja prva napravi...”: Ibid., str. 712. 196 „svako ko očekuje izvor energije...”: Pais, Inward Bound, str. 436. 197 „Kakve smo budale bili!” Cropper, str. 340. 198 „ne opravdavaju pretpostavku...”: Folsing, str. 710. 199 „Nedavni rad Fermija i Silarda...”: Ibid., str. 712. 200 „Moramo nešto da preduzmemo.”: Ibid. 201 „Neću da imam nikakve veze...“: Cropper, str. 342. 202 „radije ići naga po Brodveju...”: Ibid. 203 „Mnogo bih voleo da mu iznesem...”: Folsing, str. 714. 204 „S obzirom na njegove radikalne stavove...”: Ibid. 205 „Bilo mu je jako teško što su ga zapostavili...”: Ibid., str. 715. 206 „na Japan bačena nova vrsta bombe...”: Brian, str. 344. 207 Godine 1946. Ajnštajn se pojavio na naslovnoj strani...: Godine 1948, pomagao je pri izradi nacrta za „poruku intelektualcima“, u kojoj je navedeno: „Čovek nije uspeo da razvije političke i ekonomske oblike organizovanja koji bi garantovali miran suživot svih naroda u svetu. Mi naučnici, čija je tragična sudbina što smo pomogli da metode uništenja
budu još strašnije i efektnije, moramo znati da je naša neprikosnovena dužnost da učinimo sve kako bismo sprečili da se to oružje koristi u brutalne svrhe radi kojih je nastalo. Ima li išta što bi za nas bilo važnije? Koji društveni cilj bi nam bio više na srcu?“ (Sugimoto, str. 153). Svoj stav o svetskoj vladi pojasnio je sledećim rečima: „Jedini spas za civilizaciju ... leži u obrazovanju svetske vlade, koja narodima garantuje bezbednost utemeljenu na zakonu. ...Dokle god suverene države budu imale sopstveno naoružanje i vojne tajne, ne mogu se izbeći novi svetski ratovi.“ (Folsing, str. 721). 208 „Na velikom ste tragu...”: Brian, str. 350. 209 „Verujem da sam u pravu...”: Ibid., str. 359. 210 „Poput obrazaca slikara ili pesnika, i matematički obrasci...”: Weinberg, str. 153. 211 „Postao sam usamljeni starac...”: Brian, str. 331. 212 „Mora da izgledam kao noj...”: Pais, Subtle Is the Lord, str. 465. 213 „Uglavnom na mene gledaju kao na strašnu osobu...”: Ibid., str. 162. 214 „Openhajmer ismejao...”: Brian, str. 377. 215 „Ova knjiga za mene nije podsećanje...”: Cropper, str. 223. 216 „Čovek sve izmisli dok je mlad...”: Ibid. 217 „Priroda nam pokazuje samo...”: Calaprice, str. 232. 218 „Gospod je blag...” lbid., str. 241. 219 „Sad mi se čini...“: Ibid. 220 „Od 1954. godine sve do svoje smrti...”: Pais, Inward Bound, str. 585. 221 „Mi ovde pozadi...”: Kaku, Bevond Einstein, str. 11. 222 „Bio je to nimalo prijatan susret dva diva...“: Cropper, str. 252. 223 „Mikeleu sam se najviše divio jer je...”: Overbye, str. 377. 224 „Neukusno je veštački produžavati život...”: Calaprice, str. 63. 225 „Samo proučavanje spoljašnjeg sveta...”: Crease and Mann, str. 67. 226 „Nauka ne može da reši krajnju misteriju...”: Barrow, str. 378 227 Bel se zalagao za ponovno izvođenje starog ERP eksperimenta. Teoretski, mogu se izmeriti uglovi ose polarizacije dva elektrona u paru. Detaljnom analizom odnosa različitih uglova polarizacije između dva para elektrona, Bel je uspeo da uspostavi nejednakost tih uglova (nazvana je „Belova nejednakost”). Ako je kvantna mehanika tačna, onda bi bio
zadovoljen jedan skup odnosa. Ako kvantna mehanika nije tačna, bio bi zadovoljen drugi skup odnosa. Kad god je dosad izvođen ovaj eksperiment, pokazalo se da je kvantna mehanika tačna. 228 „Sasvim opravdano mogu reći...”: Barrow, str. 144. 229 „Na prvi pogled činio se neprirodan...”: Petters et al., str. 155; New York Times, March 31, 1998. 230 „Pun pogodak!”: New York Times, Ibid. 231 „Ne možemo poslati putnika kroz vreme...”: Hawking et al., str. 85. 232 „Teorija struna prvi je prihvatljivi kandidat...”: Weinberg, str. 212. 233 „Nobelovu nagradu iz fizike...”: Kaku, Beyond Einstein, str. 67. 234 „Da sam znao...”: Ibid. 235 „Teorija struna neverovatno je privlačna jer niko od nas ne može zanemariti gravitaciju...”: Davies i Brown, str. 95. Uz to treba napomenuti da je poslednja verzija teorija struna nazvana M-teorija. Teorija struna se definiše u prostoru od deset dimenzija (devet prostornih i jedna vremenska dimenzija). Međutim, postoji pet održivih teorija struna koje se mogu definisati u deset dimenzija, što zbunjuje teoretičare koji bi više voleli da postoji samo jedan kandidat za objedinjenu teoriju polja, a ne čak pet. Nedavno je Viten sa svojim kolegama pokazao da je svih pet teorija ravnopravno ako se definišu u jedanaest dimenzija (deset prostornih i jedna vremenska). U jedanaest dimenzija mogu postojati višedimenzione membrane, a neki smatraju da je jedna takva membrana naš svemir. Mada objavljivanje M-teorije predstavlja veliki napredak za teoriju struna, zasad niko ne zna kako tačno izgleda jednačina za M-teoriju. 236 „Ajnštajn bi bio zadovoljan...”: Ibid., str. 150. 237 „Verujem da ponovo moramo iznaći opšte prirodno načelo...”: Pais, Subtle Is the Lord, str. 328. 238 „Kreativno načelo obitava...”: Kaku, Quantum Field Theory, str. 699.