ς d mogu, i kako bi mogli ustanoviti i ovdašnje zakone ο le-
pom, pravičnom i dobrom, gde god je to potrebno, a da,
KNJIGA ŠESTA u isto vreme, sačuvaju i zadrže one koji već postoje?
St. — Zevsa mi — reče on — takvi ljudi se ne razlikuju
484a I. — Koji su ljudi filozofi, ο Glaukone — rekoh — mnogo od slepaca.
— Hoćemo li, onda, više voleti da za čuvare posta
a koji nisu, to se pokazalo tek s mukom i posle dugog vimo njih ili one koji ο onome što jeste saznaju sve, a
raspravljanja. pri tom u iskustvu, vežbi i u bilo kom delu vrline ne izo
staju iza njih.
— Možda u kratkoj raspravi to ne bi bilo moguće. — Čudno bi bilo uzeti one, ako ovi ni u čemu ne
— Ne bi, kako izgleda — rekoh. — Ali mi se čini izostaju iza njih, jer je ona jedna sposobnost njihova
da bi se to pokazalo još bolje kad bismo imali da govo najveća prednost.2
rimo samo ο tome i kad ne bismo morali da pretresemo
toliko stvari da bismo pronašli U čemu se pravičan život 485 — Da li je potrebno da objasnimo i to kako je mo
b razlikuje od nepravičnog. guće da oni u isto vreme imaju i jedne i druge osobine.
— Pa šta imamo posle ovoga još da pretresemo? — Svakako.
— Šta drugo nego što dolazi po redu? — rekoh. — Onda, kako smo već u samom početku ove ra
— Pošto su filozofi oni ljudi koji mogu da shvate sprave rekli,3 treba najpre da shvatimo njihovu prirodu.
ono što je uvek jednako i nepromenljivo, a oni, koji to Ako se u ovome budemo složili, mislim da ćemo se slo
ne mogu, i koji uvek lutaju među mnogim i raznolikim žiti i u tome da su oni u stanju da u isto vreme imaju obe
stvarima, nisu filozofi, onda koji od njih treba da budu ove osobine i da upravo oni i niko drugi moraju biti vođe
vođe države? države.
— Šta da kažemo da bismo pravilno odgovorili — Kako to?
na to? II. — Mi smo se, dakle, složili u tome kako je pri
— Treba za čuvare postaviti one koji izgledaju spo- rodna osobina filozofa da uvek žude za saznanjem onoga
c sobni da čuvaju1 zakone i običaje države — rekoh.
— Dobro. b što je večito i da njih ne uznemirava nastajanje i pro
— A je li jasno i ovo? — rekoh. — Da li nešto treba padanje.
poveriti na čuvanje slepcu, ili onom ko dobro vidi? — Jesmo.
— Kako to ne bi bilo jasno? Složili smo se i u tome — rekoh — da oni za tim
— A da li misliš da se ma u čemu razlikuju od slep- znanjem teže u potpunosti i da svojevoljno ne propuštaju
ca oni koji zaista nemaju nikakvo znanje ο biću svake stva nijedan manji ili veći, vredniji ili manje vredan njegov
ri, i koji u dušama nemaju jasan uzor, te nisu u stanju da deo,4 kao što smo rekli da to čine slavoljubivi i zaljub
na to gledaju, kao što to čine slikari, kao na najčistiju isti ljeni ljudi.
nu kako bi sve svodili na nju i posmatrali je što tačnije — Tako je.
— Razmisli sada, posle svega ovoga, da li oni, ako
174 treba da budu onakvi kao što smo rekli, pored svega toga
c moraju da imaju još i ovu sposobnost.
— Koju?
— Da ne lažu i da nikako ne trpe laž, nego da je
mrze, a da vole i s t i n u .
— Verovatno — reče on.
— Nije to samo verovatno, dragi moj, već je i ne
minovno da svako ako po prirodi nešto voli, voli i sve
ono što je srodno sa predmetom njegove ljubavi i sa onim
što mu pripada.
175
— Ispravno. — To bi bilo nemoguće.
— A možeš li da nađeš nešto što bi sa mudrošću — Ako, dakle, želiš da ispitaš koja je duša filozof
bilo povezano tešnje nego istina? ska a koja nije, moraćeš još od rane mladosti gledati da
— To ne bih mogao — reče on. li je ona pravična i blaga, ili nepodnošljiva i surova.
— Može li, međutim, ista priroda da voli i mudrost — Svakako.
d i laž?5 c — Mislim da nećeš ni ovo zanemariti.
— Nikako. — Šta to?
— Prema tome, onaj ko je zaista željan nauke, mo — Da li ona uči lako ili teško. Ili, možda, misliš da
ra još od rane mladosti da teži najviše za istinom. će neko onako kako treba voleti svoj posao ako ga obav
— Svakako. lja s mukom i ako u njemu jedva nešto malo postigne?
— Ali mi znamo da ako su kod nekog veoma razvi — Ne, toga neće biti.
jeni prohtevi za jednim, onda su oni slabiji za drugim — A šta će biti ako neko ne zapamti ništa od onoga
stvarima, kao kad se reka odvede na drugu stranu. što nauči, jer je sasvim zaboravan! Zar takav čovek ne bi
— Razume se. bio potpuna neznalica?
— Kod onoga, dakle, kome su želje potekle prema — Kako da ne bi bio?
nauci i za sličnim stvarima, sve je, mislim, upućeno — Ako se, dakle, bude uvek uzalud trudio, zar ti se
samo na duševne radosti, a telesne naslade njega ne pri- ne čini da će na kraju morati doći do toga da mrzi sebe
e vlače ako je zaista pravi a ne samo nabeđeni filozof. i takav posao?
— Tako mora da bude. — Svakako će doći do toga.
— Takav je čovek svakako umeren i ne žudi za nov d — Prema tome, nikad nećemo zaboravnu dušu pri
cem, jer više dolikuje nekom drugom nego njemu da teži znati za dovoljno filozofsku, nego ćemo tražiti da ona ima
za onim što je u vezi sa izdacima i težnjom za novcem. i dobro pamćenje.
— Tako je. — Svakako.
486 — Ako želiš da razlikuješ filozofsku od nefilozofske — I doista ne bismo mogli reći da sklonost neobra
prirode onda moraš paziti još i na ovo. zovane (amousos) i nedostojne (ashemon) prirode vodi
— Na šta? nečem drugom osim nesrazmeri (ametria).
— Da ti ne ostane prikrivena poneka crta ropskog — Sigurno.
duha. Briga za sitnicu je u najvećoj suprotnosti sa dušom — Šta misliš? Da li je istina srodna nesrazmeri ili
koja uvek teži za celinom i potpunošću, i za božjim i za srazmeri (emmetria)?
ljudskim. — Srazmeri.
— To je sasvim tačno. — Onda ćemo u dodatku ostalim našim zahtevima
— A zar misliš da onaj veliki duh, onaj koji živi u tražiti duh koji je po prirodi srazmeran (emmetros) i mio
posmatranju svih vremena i svega bića, može verovati da (eiiharis), kojeg će urođena sklonost lako voditi prema
je ljudski život nešto veliko? ideji svakog bića.
— Ne može. — Sigurno.
b — Takav čovek, dakle, neće ni smrt smatrati za ne e — No možda ti se čini da neka od nabrojanih oso
što strašno? bina nije nužna za dušu koja hoće da postigne potpuno
— Neće. i savršeno razumevanje bića, i da nabrojane osobine nisu
— Izgleda, dakle, da plašljiva i ropska priroda ne kako treba usklađene jedna s drugom?
bi mogla imati udela u pravoj filozofiji? 487 — Ne, sve su one u najvećoj meri nužne.
— Mislim da ne bi. — Da li je moguće naći nekog ko bi kudio takvo
— Hajdemo dalje! Da U bi sređen (kosmdos) čovek poslovanje, koje ne bi mogao obavljati niko drugi osim
koji nije ni gramžljiv, ni ropskog duha, ni hvalisavac, ni onog ko bi po prirodi bio obdaren dobrim pamćenjem,
plašljivac mogao postati težak ili nepravičan?
176 177
sposobnošću za dobro razumevanje i učenje, plemenitim dakle, poređenje ne bi li još bolje uvideo koliko sam slab
karakterom, prijatnošću, prijateljstvom i srodnošću sa u tome. Odnos onih najsposobnijih prema državi je tako
istinom, pravičnošću, hrabrošću i umerenošću? težak da inače ne postoji nešto posebno što bi bilo tome
slično, nego ako želimo da branimo ove ljude, onda mo
— Ćak ni Momos6 ne bi mogao tako nešto poku ramo iz više stvari sastaviti jednu, kao što slikari slikaju
diti — reče on. jarca koji je ujedno i koza, i slična čudovišta. Zamisli da
se na većem broju lađa, ili na jednoj, desi ovako nešto:
— Zar onda ne bi državu poverio jedino takvim lju b vlasnik broda je veći i snažniji od svih drugih na lađi, ali
dima kad oni posle vaspitanja i odgovarajućeg doba sta je nagluv, i kratkovid, a njegovo znanje ο pomorskim
rosti postanu za to sasvim sposobni? stvarima je isto tako oskudno. Mornari se svađaju oko
b III. Tada Adeimant7 reče: toga ko će upravljati brodom, misleći da svaki mora
upravljati. Niko od njih, međutim, nikad nije učio krma-
— Ο Sokrate, na ovo ti niko ne bi mogao staviti pri nošku veštinu, niti može kazati ko mu je u tome bio uči
govor. Ali slušaooima se uvek tako dešava kad govoriš telj, ni vreme kada je učio, a osim toga tvrde da se ona
kao sada. Oni misle da ih ti, zato što nisu dovoljno uvež- uopšte ne može naučiti i spremni su da rastrgnu onog ko
bani da pitaju i odgovaraju, kod svakog pitanja pomalo c bi rekao da se to može.10 Oni neprestano navaljuju na
zavodiš, a kad se te sitnice skupe, onda se na kraju ra brodovlasnika molbama i čine sve da bi im on prepustio
sprave pojavi neka velika greška i protivnost onome što krmu. Ako se ponekad desi da neko u tome uspe, onda
je pre toga rečeno i, kao što dobri igrači pri kocki najzad ga drugi ubijaju ili izbacuju iz lađe." A kad im pođe za
uhvate slabije igrače tako da ovi više ne mogu ni da ma rukom da čestitog brodovlasnika savladaju bilo mandra-
knu svoje figure, tako i oni misle da su u toj igri kockama gorom, ili vinom, ili nekim drugim sredstvom, onda za
c zatvoreni tako da na kraju ne mogu više ništa da kažu u gospodare brodom, raspolažu njime, piju i goste se, a
toj kocki koja se igra recima a ne kamenčićima. To ništa d plove onako kako se od takvih ljudi može i očekivati. Po
ne mari kad je u pitanju istina. Ali ja govorim u vezi sa red toga, svakog onog ko je bio okretan te im, kad je tre
sadašnjim slučajem. Neko bi ti zaista mogao reći kako balo brodovlasnika ili nagovoriti ili primorati, pomogao
nije u stanju da recima odgovori na svako tvoje pitanje, da se dočepaju vlasti, hvale da je mornar i krmanoš i da
ali kako u stvari vidi da su mnogi od njih koji su počeli u se razume u pomorske stvari, a sve druge kore kao nespo
mladosti da se bave filozofijom, i koji se njome nisu ba- sobne. Pri tome ne znaju ni toliko da pravi krmanoš, ako
d vili samo da bi postigli obrazovanje, postali sasvim neo zaista hoće da bude dobar upravljač broda, mora prou
bični, da ne kažem pokvareni ljudi, a da su najsposobniji čavati i vreme i godišnja doba, i nebo i zvezde, i vetrove
od njih, baveći se poslom koji ti hvališ, postali sasvim i sve ono što spada u njegovu veštinu. Oni uopšte ne mi-
nekorisni za državu.3 e sle da su za izučavanje veštine krmarenja i raspoznavanja
vremena, i pored svih veština, potrebna i sredstva da se
Kad to čuh, rekoh. do toga dođe. Kad bi se tako nešto desilo na brodovima,
— Misliš li da lažu oni koji tako govore? zar ti se ne čini da će na takvim lađama pravog krmanoša
— Ne znam — reče on — ali bih rado čuo tvoje 489 mornari nazivati zvezdočacem i brbljivcem i da će govo
mišljenje. riti kako je on za njih neupotrebljiv?'2
— Čućeš onda to da mi izgleda kako oni govore
istinu. — Svakako — reče Adeimant.
e — Pa kako onda možeš tvrditi da se države neće — Mislim da razumeš šta hoću da kažem, i da nije
osloboditi zala sve dok u njima ne zavladaju filozofi, kad potrebno da ti ovo poređenje tumačim da bi mogao vi-
smo se složili da su oni nekorisni za države? deti kako ono liči na odnos država prema pravim filozo
— Postavljaš pitanje — rekoh — koje zahteva da fima.
mu se odgovori poređenjem. — Svakako, razumem.
— Ali, mislim da nije tvoj običaj da govoriš u po-
ređenjima!9 179
IV. — Dobro — rekoh — pošto si me primorao da
488 dam dokaz koji je tako težak, ti mi se još i rugaš. Čuj,
178
— Ako se, dakle, neko čudi što filozofi ne uživaju — Zaista smo tako rekli.
počasti u državi, onda mu najpre protumači smisao ove — A zar već samo to nije sušta suprotnost mnenju
slike i pokušaj da ga ubediš kako bi bilo još mnogo čud- koje danas ljudi imaju ο njemu?
b nije kad bi oni uživali počasti. — Jeste.
— Zar onda, braneći ga, nećemo postupiti dobro
— Dobpo, poučiću ga. ako kažemo da je onaj ko je željan znanja (philomathes),
— I reci mu da govori istinu kad kaže da su najspo b prirodno sklon da se bori za ono što jest (to on), a ne
sobniji među filozofima mnogim ljudima sasvim nepo da ostaje pri onim mnogim pojedinim stvarima za koje
trebni. Ali krivica za tu njihovu neupotrebljivost pripi- se samo pomišlja da jesu? Reći ćemo da on ne ostaje
saće se onima koji ne umeju da ih upotrebe, dakle ne pri tome, nego ide napred, ne slabeći svoj napor i ne od
sposobnim. Jer nije prirodno da krmanoš moli mornare bacujući svoju žudnju (eros), sve dok prirodu onog, što
da ih vodi, niti da „mudri idu na vrata bogataša",13 a onaj svaka stvar po sebi jest, svojom dušom ne shvati i u
ko je to rekao bio je lažljivac. A stvarno treba da bude njoj kao takvoj sudeluje kao u onom što je njoj srodno.
ovako: ko je bolestan, pa bilo da je siromašan ili bogat, Postižući tako bliskost i združenost sa stvarnim bićem
c mora ići na vrata lekaru i svaki onaj kome je potrebno (to on ontos), istovremeno postiže da se rodi um (nous)
vodstvo treba da ide na vrata onog ko može da ga vodi, i istina, dospeva do saznanja, istinskog življenja i uzdiza
a ne da vladalac, ako on zaista nešto vredi, moli podanike nja, pa će tek tada njegov bol prestati, nikako pre.15
za dozvolu da njima vlada. Tako i ti nećeš pogrešiti ako — To bi doista bila odbrana koja najviše odgovara
sadašnje političke vođe porediš sa mornarima koje smo samoj stvari — reče on.
maločas pomenuli, a one druge sa pravim krmanošima — Ali kako? Da li on treba da voli laž, ili naprotiv,
koje su oni nazivali suvišnim, brbljivim i zvezdočacima. da je mrzi?
— Sasvim tačno. c — Da je mrzi.
— Zbog svega ovoga i u ovakvim prilikama nije, — Ako predvodi istina, mislim da nećemo reći kako
dakle, lako da taj najviši poziv hvale oni koji se bave ne- nju prati skup poroka.
d čim suprotnim. Ali najviše i najjače kleveću filozofiju — Kako bismo to mogli reći?
baš oni koji tvrde da se njome bave; i na koje onaj ko — Naprotiv, prati je zdrava i pravična ćud, kojoj
kleveće filozofiju cilja kad tvrdi kako je najveći deo filo se pridružilo i samosavlađivanje ili umerenost.
zofa potpuno iskvaren i kako su ti najsposobniji ljudi — Tako je — odgovori on.
neupotrebljivi, čime si rekao istinu koju sam i ja potvr — A zašto da opet iz početka postavljamo sve ostale
dio. Zar nije tako? vrline flozofa! Ti se svakako sećaš da njima pripadaju
— Jeste. hrabrost, velikodušnost, sposobnost učenja, pamćenje. Tu
V. — Tako smo, dakle, ispitali zašto sposobne ljude si me prekinuo'6 i rekao da se sa ovim svako mora složiti,
smatramo neupotrebljivim? d ali da će, ako se ne pridržava samo reci, nego posmatra
— Jesmo. ljude ο kojima je govor, ipak morati reći kako među
— Hoćeš li, onda, da posle ovoga vidimo i zašto se njima vidi i neke koji su neupotrebljivi, a vrlo mnogo
najveći deo ovih ljudi vremenom iskvari i da, ako je to sasvim pokvarenih. Zatim smo, tražeći razlog toj kleveti,
došli do ovog pitanja zašto su mnogi ljudi koji se bave
e moguće, dokažemo kako tome nikako nije kriva filozo filozofijom rđavi. Zato smo ponovo uzeli u pretres pri
rodu pravih filozofa i odredili je, jer je to bilo potrebno.
fija? e — Tako je — reče on.
— Hoću, svakako. VI. — Sada moramo razmotriti zašto u najvećem
— Onda čujmo i govorimo dalje sećajući se onoga broju slučajeva ljudi sa takvim prirodnim sposobno
stima propadaju, i zašto samo jedna manjina, koju onda
čime smo započeli kad smo utvrdili kakva treba da bude ne zovu pokvarenom nego samo suvišnom, može da tome
priroda savršenog čoveka.14 Njega je, ako se sećaš, najpre
490 vodila istina, za kojom on svuda i na svaki način mora 181
da ide, ako nije bukač i ako ima bilo kakve veze sa filo
180 zofijom.
umakne. Posle toga moramo videti kako podražavaju oso- i krajnja pokvarenost dolaze od proste, a ne od bogate
491 bine filozofa drugi ljudi koji se, premda im to ne doli ali vaspitanjem pokvarene prirode, jer slaba priroda ni
kada ne može stvoriti nešto veliko ni u dobru ni u zlu.
kuje i premda tome nisu dorasli, guraju u njihov visoki
poziv. Oni često greše i zbog njih je filozofija, kako si ti — U pravu si.
pomenuo, svuda i kod svih ljudi na rđavom glasu. 492 — Zato mislim da će se priroda koju smo pripisali
— Kako to misliš da oni propadaju? filozofu morati razviti i dostići svaku vrlinu, samo ako
— Pokušaću da ti to objasnim — rekoh — ako samo dobije prikladno obrazovanje. Ako, pak, nije posejana
budem mogao. Mislim da će se svi složiti sa nama u tome ili zasađena i ako se ne gaji na pravom tlu, razviće se u
da je takva priroda koja ima sve uslove, koje smo sada pravu suprotnost, ako joj slučajno ne pomogne neko bo
b postavili, da bude potpuno filozofska, veoma retka kod žanstvo. Ili se i ti slažeš sa mnogima, koji misle da su
ljudi i da je nesvakodnevna. Zar ti ne misliš tako? neke mladiće pokvarili sofisti, i da ih kvare nekoliko njih,
— Svakako. privatnih ljudi? I ο tome treba govoriti. A zar oni koji to
— A sad pogledaj kakve sve i kolike opasnosti prete b govore nisu najveći sofisti, koji znaju da sve, i mlade i
ovom malom broju ljudi. stare, i ljude i žene vaspitaju onako kako žele i da od njih
— Koje su te opasnosti? naprave ono što žele?17
— Najčudnije je to što i svaka od onih sposobno
sti koju smo kod takve jedne prirode hvalili, može pokva — A kada to čine?
riti dušu (koja tu sposobnost ima) i odvući je od filozo — Kad sede zajedno sakupljeni u velikim gomila
fije. Tu mislim na hrabrost i samosavlađivanje ili ume- ma, u narodnim skupštinama, u sudnicama, u pozorištu
renost i na ostale vrline koje smo pomenuli. ili taboru ili na drugim zajedničkim sastancima i uz ve
— To je doista čudno — reče on. liku larmu sad kude ono što se kaže ili učini, sad opet
c — Štaviše— nastavih ja — osim ovoga, kvare i od preterano hvale jedno ili drugo, uz viku i pljeskanje tako
vlače i sva takozvana dobra: lepota, bogatstvo, telesna da još stene i mesto na kojem sede odjekuju i dvostruko
snaga, uticajna rodbina u državi i sve što sa tim ima veze. pojačavaju i kuđenje i hvaljenje. Šta misliš kako je tada
Ti otprilike već znaš na šta ja ciljam. c mladom čoveku? Kakvo treba da bude vaspitanje svakog
— Znam — reče on — ali bih voleo da saznam još pojedinog od njih da bi se moglo odupreti talasu kuđenja
tačnije to što ti kažeš. ili odobravanja da ga ne odnese i da ga ne otplavi reka
— Onda posmatraj stvari u celini i biće ti jasno, a onamo kud teče, i tako da svaki od njih ne kaže, kao i
neće ti izgledati neobično ono što sam ranije ο tome go ovi, za istu stvar da je lepa ili ružna, da ne radi to isto
što i oni, i da ne bude isti kao što su oni?18
vorio. d — Tako mora da bude, ο Sokrate?
— Kako to misliš? VII. — A ipak — rekoh — ono najjače „mora" još
nismo pomenuli.
d — Mi znamo — rekoh — da svako seme ili zame — Koje? — upita on.
tak, bilo da je od biljaka ili od životinja, ukoliko je jače — Ono koje ovakvi vaspitači i sofisti čine delom
utoliko više zaostaje, ako nema odgovarajuću hranu, vre- ako reč nije dovoljna. Ili ti možda ne znaš da onoga ko
me i mesto. Zlo se više suprotstavlja dobru nego onome ih ne sluša kažnjavaju gubitkom građanskih prava, ili
što više nije dobro. novčano, ili smrću?19
— Svakako. — Još kako dobro to znam!
— Mislim da je sasvim razumljivo kako najpleme — Pa šta misliš? Koji sofist, ili kakvi govori poje
nitija priroda teže podnosi hranu koja joj ne odgovara, dinaca bi se mogli boriti protiv ovih?
nego što je to slučaj sa prostijom. e — Nikakvi — mislim.
— Tako je. — Tmaš pravo — rekoh — a i sam pokušaj bi bio
velika glupost. Jer niti se danas dešava niti se ikad de-
e — Onda ćemo, ο Adeimante, i za duše reći da naj
plemenitije od njih postaju naročito rđave ako prime 183
182 rđavo vaspitanje. Ili ti možda misliš da velika zločinstva
silo, a neće se ni desiti, prijatelju, da njih pobedi čovek ono što ta svetina hoće. A da li si ikada čuo neko oprav
drugojačijeg karaktera, nego ko je vaspitan na način supro danje za to koje ne bi bilo smešno, a koje bi tvrdilo da
tan ovome koji. ovi ljudi traže, a božanstvo ćemo, kako je to zaista dobro i lepo?
kaže poslovica, izdvojiti iz našeg govora.20 Treba, naime,
dobro znati: šta je to što se u sadašnjem stanju država e — Mislim da ga nikad neću ni čuti — odgovori ovaj.
493 još održalo i još postoji, kako to treba da bude, i onda
ćeš s pravom reći da je sve to sačuvao bog. VIII. — Razmisli ο svemu tome i seti se još i ovoga:
da li će svetina moći primiti i shvatiti samu lepotu, a ne
— Tako i ja mislim. 494 mnoge lepe stvari, ili bilo koju stvar po sebi, a ne mnoge
— A pored toga — rekoh — treba da veruješ još pojedine stvari?
i ovo. — Nikako neće moći.
— Šta? — Znači da je nemoguće da svetina bude ljubitelj
— Da niko od onih pojedinaca, koji poučavaju za mudrosti?
novac i koje oni2' nazivaju sofistima i smatraju za svoje — Nemoguće je.
takmace, ne uče ništa drugo nego ono što misli svetina — I da oni koji se bave filozofijom moraju trpeti
koja to mišljenje ispoljava na svojim skupovima, i da to njene prekore?
smatraju mudrošću.22 To je kao kad bi neko hteo da od — Moraju.
goji veliku i jaku zver,23 pa bi proučavao njene ćudi i — I isto tako prekore onih pojedinaca sofista koji
b strasti, kako joj treba prići, kako je dodirnuti kad je se druže sa svetinom i žele da joj se dopadnu?
najviše divlja a kako kad je najpitomija i zašto je takva, — Očigledno.
pa bi naučio i njene glasove i glasove kojima je neko t s — Pa gde onda, u takvim uslovima, vidiš moguć
drugi, ako ih zna, može pripitomiti ili ι-azbesneti. I kad no s da se filozofska priroda spase, da ostane verna svo
sve to, u društvu sa njom i tokom vremena, nauči, onda me pozivu i da postigne svoj cilj? Ali razmišljaj u vezi
to nazove mudrošću, stvori od toga neki sistem i postane b sa prethodnim recima, jer smo se već složili u tome da
učitelj, ne znajući stvarno ništa ο tome šta je u ovim toj prirodi pripadaju i sposobnost učenja i pamćenje,
c mišljenjima ili strastima lepo ili ružno, dobro ili zlo, pra hrabrost i velikodušnost.
vično ili nepravično, pa svemu tome daje imena prema — Da.
mnenjima one velike životinje, nazivajući dobrim ono — Je li onda istina da će ovakav čovek još kao dete
što nju raduje, a zlim ono što nju ljuti. Nemajući nika biti prvi medu svima, naročito još ako mu je i telo isto
kvog drugog merila za to, on će ono što se nameće kao rođeno kao i duša?
potrebno nazvati pravičnim i lepim, budući da nikada — Jeste.
nije zapazio kako je velika razlika u prirodi između onoga — Mislim da će, kad on odraste, i rođaci i građani
što je potrebno i onoga što je dobro, te budući nesposo hteti da ga upotrebe za svoje poslove.
ban da to i drugima pokaže. Zar se tebi, tako ti Zevsa, — Kako da ne?
takav čovek ne čini čudnim vaspitačem? c — Oni će ga, dakle, pokorno moliti i poštovaće ga,
— Naravno — reče on.
— A zar misliš da se čovek koji smatra da je mu- jer će već unapred računati i laskati njegovoj budućoj
d drost paziti na ćudi i strasti velike i raznolike gomile, na moći.
ono što se njoj dopada a šta ne, pa bilo da je u pitanju
slikarstvo, muzika ili politika, razlikuje od ovoga? Jer, — Tako se često i dešava.
ako čovek koji se upušta sa takvim ljudima preda neku
svoju pesničku tvorevinu ili kakvo umetničko ili političko — Pa šta misliš — zapitah ga ja — hoće li se takav
delo da ga oni prosuđuju, i tako dopusti svetini da više čovek među takvim ljudima truditi da radi nešto naro
nego što je to potrebno zagospodari njime, on zapada u čito, pogotovo ako je slučajno pripadnik neke velike dr
takozvano Diomedovo primoravanje.24 tj. mora da radi žave i u njoj bogat i plemenita roda, a uz to i lep i visok?
184 Neće li ga prazne želje potpuno obuzeti i neće li smatrati
da je dovoljno sposoban da upravlja i poslovima Helena
i poslovima varvara? I neće li ispunjen svojim stavom i
185
d praznom ohološću i uobraženjem bez uma samoga sebe žem: da od ljCfdi koji se njome bave, jedni ne vrede ništa,
uzdići visoko? a drugi samo donose mnoga zla.
— Razume se da hoće.
— Pretpostavimo sada da takvom čoveku neko — Tako se i govori, zaista.
mirno pristupi i kaže mu istinu da u njemu nema uma, — I s pravom se tako govori — rekoh. — Kad drugi
iako mu je um veoma potreban, te da ga može steći samo čovečuljci vide da je ovo mesto prazno a puno lepih reci
ako mu bude služio kao rob, misliš li da će ovome — i visokih počasti, onda oni, kao zatvorenici koji trče iz
budući da je već prisvojio toliko rđavog — biti lako da d zatvora u hramove, pojure radosno sa svojih poslova ka
to čuje? filozofiji, i to čine naročito oni koji su u svojoj veštini
— Mnogo bi toga bilo potrebno — reče on. najbolji. Jer filozofija ipak, iako se sa njom sve to dešava,
— No ako se ipak nađe jedan koji bi se, zbog svoje sadrži više dostojanstva nego sve ostale veštine, a za tim
dostojanstvom teže mnogi ljudi nesavršene prirode; nji
e prirodne obdarenosti i sklonosti da posluša reci valjanog ma su njihove veštine i bavljenje grubim poslovima upro-
saveta, dao nagovoriti da pristupi filozofiji, šta misliš, e pastili tela i slomili im dušu, a niski poslovi su ih pot
šta će uraditi oni koji će pomisliti da su time izgubili ko puno istrošili. Nije li to neminovno?
risti koje su imali od druženja s njim? Neće li oni i re — Svakako.
cima i delom učiniti sve da on taj savet ne posluša? I zar — Zar ti misliš — nastavih ja — da oni izgledaju
se neće istovremeno ustremiti na savetnika i nastojati da drukčije nego ćelav i malog rasta kovač, koji je zaradio
ga onemoguće svim sredstvima, privatnim intrigama i novac i koji je nedavno oslobođen iz zatvora, pa se oku
javnim sudskim progonima? pao u kupatilu, obukao novo odelo, spremio se kao mla
doženja i pošao da se venča s kćeri svoga gospodara zato
495 — Oni će to sigurno uraditi. što je ona siromašna i usamljena?
— Je li onda moguće da takav čovek filozofira? 496 — Nema baš mnogo razlike među njima — odgo
— Uopšte nije moguće. vori on.
IX. — Sada, dakle, vidiš da smo imali puno pravo — Šta će onda ovi ljudi rađati? Zar neće kopilad
i slabu decu?
kad smo rekli da su i same osobine filozofove prirode na — Sigurno.
neki način krive ako on otpadne od svog pravog poziva — Hajdemo dalje. Šta ćemo reći ako se filozofiji
i ako dobije rđav odgoj, a potom krivac su i takozvana približe i venčaju se sa njom ljudi nedostojni obrazo
dobra: bogatstvo i slične potrebe. vanja? Kakve će mfsli i mnenja oni roditi? Zar to neće
biti ono što zaista treba nazvati sofizmom, što nije isprav
— Zaista smo imali puno pravo. no i nema nikakve veze s pravim razumevanjem?
— To su, dakle, dragi moj, opasnosti i uzroci pro- — Biće tako, zaista.
b padanja koji pogađaju najbolju prirodu, onu koja je X. — Preostao je, dakle, sasvim mali broj ljudi,
stvorena za najviše zadatke. A takva priroda je i inače, b Adeimante, koji su dostojni da se druže s filozofijom; to
kako smo rekli, retka. Od ovakvih ljudi postaju oni zlo su ili one naravi koje su plemenita roda i dobro vaspi-
činci koji čine najveća zla i državama i pojedincima, a tane, koje je pogodila neprilika progonstva, pa su po
čine i dobročinstva, ako ih neko povede takvim putem. svojoj prirodi ostali verni filozofiji, jer tamo nije bilo
Sićušna priroda, međutim, nikad ne stvara nešto veliko, onih koji bi ih mogli iskvariti; ili se moglo desiti da se
ni velikog pojedinca, ni veliku državu. u nekoj maloj državi rodi neka velika duša, koja s visine
— To je savršena istina. i sa prezrenjem gleda na političke stvari; a retko bi kad
— Ako, dakle, od filozofije otpadnu ljudi kojima prišao filozofiji kakav čestit čovek iz drugog umenja, koje
ona najviše dolikuje, i ako je oni ostave usamljenu i bez bi opravdano prezreo. Nekoga bi pak mogla u tome spre-
c pristalica, onda će oni sami živeti životom nedostojnim c čiti uzda koja je sprečila našeg družbenika Teaga25; jer,
i lažnim, a filozofiji će kao udovici i onome ko je bez ro u njega je sve bilo udešeno tako da ga odvrati od filozo-
đaka prići drugi, nedostojni nje, okaljaće je, izneti na
rđav glas, grditi i prekorevati i biće tako kao što ti ka- 187
186
fije, ali ga je njegovo bolešljivo telo nagonilo da se mane — Nisi pogodio — reče on. — Nisam hteo da pitam
politike i da se vraća filozofiji. Ο sebi samom, ο demon to, nego da li je to ona država koju smo mi, gradeći je,
opisali, ili neka druga.
skom znamenju koje sam primao, ne treba da govorim;
jer, mislim, da se tako nešto događalo ili tek ponekom ili — Nikakva druga — rekoh — nego upravo ova.
nikome.26 A oni koji su pripadali tom malom broju i oku I rekli smo još tada kako u državi uvek mora postojati
sili kako je prijatno i blaženo posedovati filozofiju, do- neki uzor, onaj isti koji je provejavao i tobom kad si kao
speli su do valjanog uviđanja mahnitosti svetine, te shva d zakonodavac izdavao zakone.
tili da niko ništa ne radi zdravo u poslovima države i da
d nema saveznika s kojim bi iko mogao ići pravdi u pomoć, — To smo rekli, naravno.
i time osigurati i sopstveni spas. Staviše, oni liče na — Ali iz straha od vaših prigovora nismo to do
čoveka koji je upao među divlje zveri, pa budući da neće voljno objasnili — rekoh — jer ste govorili kako je ovo
zajedno s njima da čini nepravdu, a nije u stanju da se dokazivanje dugo i teško. A ono što nam još predstoji,
tim divljim zverima sam odupre, propada i postaje su nije baš tako lako preći.
višan i sebi i ostalima još pre nego što je koristio bilo — Pa šta je to?
državi, bilo svojim prijateljima. A onaj ko je ο svemu — To je način na koji se država zanima sa filozo
tome dobro razmislio, pa živi u miru i radi svoj posao, fijom da ne bi propala. Sve što je veliko, nestalno je i
postupa kao čovek koji kad vetar uzvitla prašinu i oblake još se kaže: što je lepo, to je zaista i teško.
staje ispod nekog malog zida; on posmatra kako se drugi e — Ali dok to ne postane jasno, ne treba da zavr
nezakonito zasićuju, zadovoljan je ako ovaj život može šimo svoje dokazivanje.
da proživi nekako neokaljan nepravdom i bezbožnim de- — Ne zato što, možda, nemam volje, nego zato što
e lima, a kad dođe vreme da ga napusti, on kreće na put ne mogu. A da sam spreman to ćeš odmah videti. Gledaj
s lepom nadom, radostan i raspoložen.27 kako spremno i hrabro želim da govorim: država treba
497 — Ali on, u tom slučaju, odlazi postigavši stvar koja da se bavi filozofijom na način suprotan dosadašnjem.
nije najmanja. — Kako to?
— Sada su — rekoh — oni što se filozofijom bave
— A ni najveća — rekoh — i to samo zato što nije 498 mladići, upravo izašli iz dečaštva, koji u onom međuvre
našao uzornu državu. U jednoj uzornoj državi bi i on menu, dok se još nisu počeli baviti vođenjem domaćin
sam više napredovao i svojim bi blagostanjem doprineo stva i sticanjem novca, pristupaju njenom najtežem delu
blagostanju zajednice. — najtežim delom zovem ono ο govorima28 — pa se ubrzo
i od toga udaljuju, misleći da su od sebe načinili najveće
XI. — Ako nemaš ništa više da dodaš, mislim da filozofe. Kasnije, ako ih ko pozove da slušaju rasprave
smo ο tome zašto je filozofija stekla rđav glas i da ga je drugih, oni već to uzimaju za veliku stvar, jer se, pored
stekla nepravično dosta govorili. ostalog, i time bave. A kad ostare, njihovo se svetio s ma
lim izuzecima, gasi — i to potpunije od Heraklitovog
— Nemam šta da dodam tome — reče on. — Ali b sunca,29 koje se inače uvek ponovo pali.
koja od sadašnjih država, po tvome mišljenju, odgovara — A kako bi trebalo da bude? — zapita on.
filozofiji? — Sasvim suprotno tome: dok su mladići i dečaci,
b — Nijedna — odgovorih. — Štaviše, ja i zameram treba da stiču ono obrazovanje koje odgovara mladićima
to što nijedno od sadašnjih uređenja nije dostojno filo i dečacima, tj. da se kako treba brinu ο svom telu dok
zofskoj prirodi. Stoga se ona i okreće i menja, i, kao što ovo raste i postaje muževno, jer će tako steći osnovu za
seme posejano u zemlju koja mu ne odgovara gubi svoju filozofiju. Kad se već odmakne u godinama, kad duša
snagu i teži da se prilagodi uslovima u toj zemlji, i tako počne da stiče svoju zrelost, tada se treba više posvetiti
gubi svoju moć i menja svoj karakter. A ako pronađe naj c njenim vežbanjima. A kad počnu da gube snagu, te po
bolju državu kao što je i ona sama najbolja, onda će po- stanu neaktivni u političkim i vojnim dužnostima, tada
c kazati da je zaista božanska, a da su ostale kako po se tek za njih otvara široko polje znanja kojem se mogu
prirodi tako i u poslovima ljudske. Jasno je da ćeš posle
svega zapitati koje je to državno uređenje. 189
188
posvetiti ne radeći ništa dingo, osim uzgredno — uko moguća. Inače bi nam se s pravom podsmevali da se ba
liko, razume se, hoće da žive srećno i da, posle smrti, vimo samo pobožnim željama. Zar nije tako?
život koji su proživeli nastave dostojnom sudbinom na
onom svetu. — Tako je.
— Ako su, dakle, oni koji vrhune u filozofiji bili,
XII. — Ti zaista govoriš spremno, ο Sokrate — reče u beskrajno dalekoj prošlosti, nekom nužnošću navedeni
on — ali ja mislim da će mnogi od slušalaca, počev od na to da se ο državi brinu, ili to i sada čine u nekom var-
Trasimaha, istupiti protiv tebe još spremnije jer ti ne varskom kraju, daleko izvan našeg pogleda, ili se to mora
veruju. d kasnije dogoditi — onda smo spremni da se govorom
(to logo) borimo za to da državno uređenje koje smo
— Nemoj zavađati nas dvojicu, mene i Trasimaha, opisali postoji, ili da je postojalo, ili da će postojati, kada
d jer smo se tek sprijateljili, a ni ranije nismo bili nepri ta Muza33 državom ovlada. Doista nije nemoguće da se
tako nešto dogodi, niti mi ο nemogućem govorimo, iako
jatelji. Nećemo propustiti nijedan pokušaj da i njega i smo saglasni u tome da je to teško.
ostale ili ubedimo, ili im pružimo nešto što će im biti od — I meni se tako čini — reče on.
koristi za onaj život kad se budu ponovo rodili30 i ponovo — Hoćeš li time da kažeš kako mnogima ne izgleda
se namerili na takve razgovore. tako? — zapitah ja.
— Možda — odgovori on.
— Govoriš zaista ο nekom kratkom vremenu! — O, blaženi čoveče — rekoh — nemoj da tako optu-
— Ništa to nije u poređenju sa celokupnim vreme e žuješ mnoge ljude. Ako se sa njima ne budeš svađao, nego
nom (večnošću). A to što se mnogi ne daju ubediti na ih budeš savetovao, ako težnju za znanjem budeš branio
šim recima, nije nikakvo čudo. Oni još nikada nisu videli od kleveta i ako budeš ukazivao na one koje ti nazivaš
c da se obistinilo ono ο čemu sad govorimo, nego su samo filozofima, ako budeš odredio njihovu prirodu i njihov
čuli nekoliko fraza koje su na veštački način dovedene u posao da ne bi ljudi mislili kako ti govoriš ο onim filozo-
sklad, ali se, međutim, u stvarnosti nisu obistinile, tj. oni 500 fima na koje oni misle, onda će oni steći drukčije mišlje
nikad nisu videli ni jednog čoveka ni više njih koji bi i nje. Ili, možda, misliš da će oni i pored toga ostati pri
499 delom i recima bio sušto i savršeno oličenje vrline, a koji svome pogrešnom shvatanju i da će ga i dalje iskazivati?
bi vladao u nekoj drugoj takvoj državi. Ili možda misliš Zar misliš da se neko svađa sa čovekom koji nije svađa-
da jesu? lica, ili da zavidi čoveku koji sam nije zavidljiv i koji je
— Ne, nikako. bez zlobe i blag? Ja ću te preteći u odgovoru i reći ću da
— Pa nisu dovoljno slušali ni lepe i slobodne reci, se tako teška priroda možda i može naći u malobrojnih,
najbolji moj prijatelju, dakle one koje ozbiljno i sa svim ali ne i u većine.
naporima traže istinu radi saznanja. Naprotiv, slušali su — I ja tako mislim.
samo uglađene i erističke rasprave koje i na sudu i na b — Pa onda isto tako misliš i to da su tome što je
privatnim skupovima teže samo za spoljnim utiskom i veliki broj ljudi tako neraspoložen prema filozofiji krivi
prepirkom. oni koji su nepozvani spolja jurnuli u nju i koji je sada
— Nisu — reče on. u svojoj mržnji kleveću i neprestano govore ο ljudima
— Zbog toga, dakle, i zato što smo to predviđali, mi ono što filozofima ni najmanje ne dolikuje.
b snio sa strahom, doduše, ali prisiljeni istinom rekli3' da — Sasvim tako.
nijedna država, nijedno uređenje i isto tako nijedan čo- XIII. — Onaj ko je svoj duh zaista upravio prema
vek neće biti savršen dok ti malobrojni nepokvareni filo onome što stvarno jest, nema vremena, ο Adeimante, da
zofi koje sad nazivaju neupotrebljivim, želeli oni to ili ne, ζ spušta svoj pogled na ljudske stvari, da se bori sa njima i
ne budu nekako sudbinom prinuđeni da se pobrinu ο da se ispunjava zavišću i mržnjom, nego gleda i posmatra
državi i da joj posluže, ili dok istinska ljubav prema uređene stvari koje uvek ostaju iste, u kojima nema među
c pravoj filozofiji kao kakav božanski dah ne obuzme si sobnog pričinjavanja niti podnošenja nepravde, nego u
nove onih koji sada vladaju i kraljuju,32 ili same vladare.
A ja ne vidim zašto jedan ili oba ova slučaja ne bi bila 191
190
kojima vladaju samo red i razložnost (logos). To on po — Pa tako bi nastala najlepša slika!
dražava i sa tim se izjednačuje što najviše može. Ili možda — Da li ćemo one za koje si kazao da svim silama
misliš da se čovek može oduševljeno baviti nečim a da ga idu protiv nas moći nekako ubediti da je taj slikar držav
ne podražava? nog uređenja35 onaj filozof koga smo ranije pred njim
hvalili? Da je to onaj zbog koga su se ljutili na nas što
— To je nemoguće. smo mu poverili državu! I hoće li se oni ublažiti kad budu
— Filozof, dakle, koji se bavi onim što je božansko to čuli?
d i uređeno, postaje i sam uređen i božanski, ukoliko je to — Ako su u stanju da sami sebe savladaju, onda će
čoveku moguće. A kleveta ima svugde mnogo. suditi mnogo blaže.
— Svakako. d — A kako bi se mogli tome suprotstaviti? Hoće li
— Pa misliš li ti da će on građane rđavo učiti ume- onda poricati da su filozofi ljubitelji onoga što jeste i
renosti ili samosavlađivanju, i pravičnosti, i vrlinama istine?
uopšte ako bude prinuđen da ne služi samo svome lič — To bi doista bilo čudno — reče on.
nom usavršavanju nego da se posveti i ostalim ljudima — Ili će reći da njihova priroda, koju smo opisali,
i da im, i pojedincu i celini, predaje svoje saznanje? nije srodna s najboljim?
— Ne mislim.
— A kad svetina vidi da govorimo istinu ο njemu, — I to ne.
e da li će se onda ljutiti na filozofe i zar nam neće verovati — Pa šta onda? Zar ako je to uopšte nekome da-
kad budemo govorili kako država ni na koji drugi način to, neće baš ova priroda postati savršeno dobra i filozof
ne bi mogla biti srećna, osim kad bi je, ugledajući se na ska kad bude dobila odgovarajuće polje rada? Ili ćemo
božanstvo, nacrtali slikari? to možda pre moći reći za one prirode koje smo isklju
— Ako to bude osetila — odgovori on — onda se čili?
501 neće ljutiti. Ali kako ti zamišljaš to slikanje države? e — Nikako.
— Uzeli bi državu i ljudske naravi kao daščice za — Hoće li se oni ljutiti ako kažemo da ni za državu
pisanje, pa bi ove najpre očistili, što nimalo nije lako. ni za građane neće prestati zlo dokle god vlast u državi
Po tome bi se oni, kao što već znaš, razlikovali od dru ne uzmu u svoje ruke filozofi, i da pre toga neće ni sama
gih reformatora. Jer, oni se ne bi hteli baviti ni pojedin država moći da postoji onako kako je mi zamišljamo?
cem ni državom, niti bi ijedan zakon napisali pre nego — Možda neće tako mnogo.
što državu prime kao čistu, ili je sami takvom učine. — Hećeš li mesto toga: „neće tako mnogo" da ka
— I bili bi u pravu — reče. žemo da smo ih potpuno smirili i ubedili. Oni će se slo-
— Pa bi onda posle toga ucrtali shemu (to schema) 502 žiti sa nama, ako ne iz nekog drugog razloga, a ono zato
državnog uređenja? što će ih biti stid.
— Dakako. — To svakako — reče on.
b — A radeći to, oni će, mislim, neprestano gledati na XIV. — Neka, dakle, jedni budu ubeđeni — rekoh
dve strane; na ono što je po prirodi pravično i lepo, raz — a drugi nćka se prepiru oko toga da li će potomci kra
borito i tome slično, s jedne, i, s druge strane, na one oso ljeva i vladalaca po prirodi biti filozofi.
bine koje ljudi već imaju, pa će to spajati i mešati i — Niko se neće prepirati.
stvoriti nešto slično čoveku, i pridržavaće se onoga za šta — Može li neko, reći, ako takvi uopšte postanu, da
je Homer rekao da je u ljudima slično i jednako sa bogo ti potomci moraju bezuslovno propasti? Mi i sami prizna
vima.34 jemo da je njima teško da se sačuvaju. Ali, može li neko
— Tako je. b da tvrdi kako se za sve vreme i od svih njih neće nijedan
— Pri tom bi nešto izbrisali, a nešto opet uneli u sačuvati?
sliku, dok ne bi, ukoliko je to moguće, načinili ljudsku
c narav takvom da bude bogovima draga. 193
192
— Ko bi to mogao tvrditi? — Istinu govoriš — reče on. — Sećam se.
— Kad bi taj jedan imao u rukama poslušnu dr — Onda sam se, ο prijatelju, plašio da kažem to
žavu, bio bi — rekoh — i on sam dovoljan da ispuni sve što se sada usuđujem reći. A sada neka bude to hrabro
ono što sad izgleda neverovatno. rečeno da najtemeljnije filozofe treba postaviti za čuvare.
— Tako je, i sam bi bio dovoljan. — Pa onda, recimo!
— Jer kad bi on kao vladalac uveo zakone i uredio — Ali misli i na to da će njih sigurno biti malo.
život građana onako kako smo rekli, onda bi svakako i Osobine koje oni moraju imati obično se vrlo retko na
sami građani hteli tako da rade — rekoh. laze ujedinjene u jednom čoveku, a najčešće se javljaju
— Svakako. pojedinačno.
— A da li bi bilo čudno i nemoguće da i drugi ljudi c — Kako to?
misle tako kao mi? — Znaš da ljudi obično nisu istovremeno sposobni
c — Mislim da ne bi. da i brzo nauče, i imaju dobro pamćenje, i da su oštro
— A da bi to kad bi se obistinilo bilo najbolje, to umni i bistri i da poseduju sve što još ovamo spada, i da
smo, mislim, već dovoljno objasnili? budu plemeniti i velikodušni kako bi umereno i u miru
— Zaista dovoljno. i stalnosti mogli živeti, nego da takve obično strast goni
— Zaključak, prema tome, glasi: za zakonodavstvo ovamo i onamo, i da ih svaka postojanost napušta.
je najbolje to što smo rekli, ako samo može da se obisti — Istinu govoriš.
ni; ono se, doduše, teško ostvaruje, ali zato ipak nije ne — Čvrsti i stalni karakteri, međutim, oni u koje
moguće. d možemo imati poverenja, i koji u ratu nisu podložni ni
— Da, to je zaključak. kakvom strahu, nisu ni za učenje. Oni su nepokretni
XV. — Pošto smo najzad s mukom došli do toga, kao da su se ukočili, ne mogu se ničemu naučiti, a ako
moramo reći i ono ostalo: kako, pomoću kojeg znanja i treba umom da rade, onda samo spavaju i zevaju.
kakvim zanimanjima će ljudi postati spasioci države,36 — Tako je.
d i u koje doba starosti imaju da se bave ovim ili onim — A mi kažemo da obostrano moraju biti savršeni
predmetom? ili im inače nećemo smeti dati ni najbrižljivije vaspitanje,
— To svakako moramo pretresti. ni počasti, ni vladu.
— Ništa mi — rekoh — nije pomoglo što sam ra — Tačno.
nije bio ostavio po strani tešku raspravu ο posedovanju — Zar ne misliš da će se to teško postići?
žena i rađanju dece i postavljanju vladalaca, jer sam — Kako da ne?
dobro znao kako je teško ο tome postići savršenu istinu; e — Treba ih, dakle, staviti na najteže iskušenje i u
e no sada ništa manje nismo prisiljeni da ο tome rasprav naporima i u strahu i u nasladama ο kojima smo govo
ljamo. Što se tiče pitanja ο ženama i deci, njega smo već rili, i u svemu onome što smo onda propustili da pome-
503 dovršili; a ο vladaocima moramo raspravljati kao da smo nemo, pa sad to činimo; moramo ih vežbati u mnogim
na početku. Rekli smo već, ako se sećaš, da se oni kad ih naukama i motriti da li će njihova priroda biti sposobna
i u uživanju i u patnjama stavljamo na probu, moraju 504 da primi najviša znanja ili će klonuti duhom, kao što
pokazati kao prijatelji države, i da pri tom nikada, ni u klonu borci na megdanu.
tegobama, ni u strahu ili bilo kakvom potresu ne smeju — Treba paziti na to — odgovori on. — Ali koje
izneveriti svoje principe. Onoga koji to ne bi mogao, tre nauke ti nazivaš najvišim?
balo bi izdvojiti, a onoga koji bi iz svega toga izišao čist, XVI. — Valjda se sećaš — rekoh — da smo razli
kao u vatri isprobano zlato, trebalo bi postaviti za vla kovali tri forme duše. I da smo iz toga zaključili šta je
dara i dati mu počasti i nagrade i u životu i posle smrti. pravičnost, umerenost ili samosavlađivanje, hrabrost i
Tako smo nešto, otprilike, kazali kad je razgovor skrenuo mudrost.
b i izgubio se, bojeći se da dodirne pitanje koje nam pred — Kad se toga ne bih sećao, ne bih zasluživao da
stoji. slušam dalje raspravljanje.
194
195
— A sećaš li se i onoga što je pre toga rečeno. hoću upravo to da kažem, a pored toga još i to da mi tu
ideju ne poznajemo dovoljno. Ako, međutim, ne pozna
— Čega? jemo nju, znaš da nam onda ne koristi nikakvo drugo
b — Rekli smo da postoji drugi put, i to zaobilazniji, saznanje, kao i kad nešto steknemo bez dobrog. Ili, možda,
b misliš da smo sebi nešto koristili ako imamo sve moguće
da bi se sve to sasvim dobro shvatilo, ali da bi se dokazi stvari, samo ne ono što je dobro? Ili, ako razumemo sve,
mogli nadovezati na ranije raspravljanje. Vi ste tada samo ne ono što je dobro i lepo?
rekli da je to dovoljno, i tako je ovo, kako mi se čini,
ostalo nedovoljno jasno; ali ako je vama to bilo, onda — Zevsa mi, ne mislim tako!
samo recite. XVII. — A svakako znaš i to da svetina smatra da
je zadovoljstvo (hedone) ono što je dobro, dok bolji
— Meni se činilo da je to bilo besprekorno, a i osta ljudi misle da je dobro u razboritosti (phronesis).
— Kako ne bih znao?
lima je tako izgledalo. — I da oni koji tako misle, ο prijatelju, nisu u
c — Ali, dragi moj — nastavih ja — ako kod ovakvih stanju da razjasne šta je ta razboritost, nego na kraju
bivaju prisiljeni da kažu: razboritost je ono što se odnosi
stvari mera samo malo izostaje iza istine, onda to nikako na dobro.
nije besprekorno, jer ono što je nepotpuno i nije nikakva — Pa to je veoma smešno — reče on.
mera. Ponekim ljudima, međutim, i to neki put izgleda c — Kako i ne bi bilo — nastavih ja — jer s jedne
dovoljno i čini mi se da nikakvo tačnije ispitivanje nije strane nam prigovaraju da se ne zna šta je dobro, a
ni potrebno. s druge nam opet tako govore kao da se to zna. Kažu da
je upravo razboritost to što se odnosi na dobro, te se
— Mnogi misle tako, ali to je zato što su lakomi ponašaju kao da mi možemo to razabrati već samim izgo
varanjem imenice „dobro".
sleni. — To je sasvim tačno — reče on.
— Ali čuvar države i zakona nikad ne srne doći u — A šta da čine oni koji dobro određuju kao zado
voljstvo? Govore li oni manje konfuzno od onih drugih?
takvo stanje — rekoh ja. Konačno, moraju li se oni saglasiti sa time da ima i loših
— Razume se da ne sme. zadovoljstava?
— Ovakav čovek mora ići dužim putem, prijatelju, — Tačno.
— Posledica toga je, mislim, da oni kažu kako su
d i ne sme se manje baviti naukama nego telesnim vežbama. dobro i zlo jedno i isto. Zar ne?
Inače, kao što smo sad rekli, nikad neće ovladati najvi d — Tako je.
šom naukom, jedinom koja mu dolikuje. — I, jasno je, zar ne, da se oko toga vode mnoge
— Pa zar ovo nije najviša nauka? Zar postoji nešto i velike prepirke?
što je više od pravičnosti i vrlina koje smo pomenuli? — Kako da ne?
— Postoji — rekoh — ali mi to ne smemo samo — Ali je jasno i to, kako mnogi više vole da imaju
ovlaš ocrtati, niti smemo propustiti da tu sliku u potpu posla sa prividnom nego sa istinskom pravičnošću i lepo-
nosti izradimo. Zar ne bi bilo smešno kad bismo kod tom (ako i nije prava), dok kad je u pitanju dobro, ni
drugih, manje vrednih stvari učinili sve i trudili se da ih kome nije dovoljno da ga ima samo prividno, nego traži
istinsko dobro, a njegovu senku svako prezire, zar ne?
e učinimo što jasnijim i čistijim, a za najviše stvari ne — Sasvim.
bismo tražili najveću tačnost? — Svaka duša, dakle, teži za dobrim i čini sve da
— Ova stvar zaslužuje da se ο njoj razmisli. Ili, e do njega dođe, jer sluti da se u njemu krije nešto, ali je
možda misliš da će neko propustiti priliku da te zapita nesigurna i ne može dobro da shvati šta je to, a ne veruje
šta ti podrazumevaš pod najvišom naukom i našta se
ona odnosi? 197
— Neće — odgovorili. — Zato, pitaj i ti. Ti si to,
svakako, već čuo, i to ne jedanput, a sada ili ne misliš
505 na to, ili hoćeš da mi svojim prigovorima pričiniš teš
koću. Mislim da će pre biti ovo poslednje, jer si često
slušao da je najviša nauka ideja ο dobrom i da tek kroz
nju pravičnost i sve što sa njom stoji u vezi dobijaju
vrednost i postaju korisni. I sada vrlo dobro znaš da
196
u njega onako čvrsto kao u druge stvari. Tako izgubi našeg raspravljanja. Ako vam se to sviđa, govoriću vam
i ono što bi za nju, možda, imalo nekakvu vrednost. Zar ο potomku dobra koji izvire iz onoga što je samo po sebi
506 ćemo reći da oni koji su u državi najbolji i kojima ćemo dobro i koji je njemu najsličniji, a ako ne, ostaviću i to.
predati sve smeju u tome tako važnom i teškom pitanju
ostati u neznanju i mraku? — Nikako, nego govori! Drugi put ćeš objasniti
samo njegovo poreklo.
— Nipošto. 507 — Ja bih želeo da vam vratim ceo dug a ne samo
— Mislim da je onaj ko ne zna šta je u pravičnim kamate kao sad — rekoh — i hteo bih da ga vi primite.
i lepim stvarima dobro rđav čuvar tih stvari. Ali slutim Ali primite zasad te kamate i plodove dobra. Čuvajte se,
da ih niko ranije neće ni shvatiti. ipak, da vas i protiv svoje volje ne prevarim i da vam ne
— Dobro slutiš. položim pogrešan račun ο kamatama.
— Znači da će naša država biti savršeno uređena
b tek onda kad njome bude upravljao čuvar koji to zna? — Čuvaćemo se, ukoliko je to moguće, samo ti go
XVIII. — Bezuslovno. A ti, ο Sokrate, šta ti sma vori!
traš za dobro: znanje, zadovoljstvo, ili nešto treće?
— Kakvog li čoveka! — uzviknuh. — Odavno mi je — Hoću — rekoh — ako se najpre složim sa vama
bilo jasno da se ti nećeš zadovoljiti onim što drugi ljudi i ako vas podsetim na ono ο čemu je i ranije, a i inače
ο tome misle. često, bilo govora.
— Meni se čini, ο Sokrate, da ne bi bilo pravo go b — Na šta to?
voriti tuđa mišljenja, a ne sopstvena kad se čovek već
c toliko vremena time bavi. — Kažemo i određujemo da ima mnogo lepih, mno
— Kako? — zapitah. — A zar ti se čini da je isprav go dobrih i drugih stvari, i u govoru između njih pra
no govoriti ο stvarima koje ne poznajemo kao neko vimo razliku.
ko ih zna?
— Tako je.
— Ne mislim tako, nego da treba da se izjasnimo — S druge strane, opet, govorimo i ο lepom kao
ο mišljenju koje imamo. takvom, i ο dobrom kao takvom i ο drugim stvarima koje
smo ranije shvatili kao mnoštvo, dok sad, međutim, uzi
— A zar nisi primetio da su sva mnenja koja se ne mamo za svaku stvar po jednu ideju37 kao da ova sačinjava
temelje na znanju bez vrednosti? I najbolja od njih su jedinstveno biće, i pomoću nje određujemo šta je svaka
šlepa. Zar misliš da se onaj ko pravilno nagađa istinu, pojedina stvar kao takva.
ali to čini bez uma, razlikuje u nečem od slepca koji
svojim putem ide dobro? — Tako je.
— I za mnoštvo kažemo da se ono može videti ali
— Ne mislim. ne i saznati, a za ideje tvrdimo da se saznaju, ali se ne
— Da li češ, onda, obraćati pažnju na ono što je vide.
d ružno, slepo, krivo, kad od drugih možeš čuti sjajnu i lepu — Svakako.
istinu? c — A kojim čulom vidimo ono što je vidljivo?
— Tako ti Zevsa, Sokrate, nemoj sad odustajati — Čulom vida.
kao da si stigao do kraja — reče Glaukon. — Mi ćemo — Da li onda isto tako pomoću sluha saznajemo
biti zadovoljni ako i ο dobrome budeš raspravljao isto ono što se čuje, a ostalim čulima sve ono što se može
onako kako si to činio sa pravičnošću, samosavlađiva- osetiti?
njem i ostalim.
— Pa i ja bih time bio veoma zadovoljan, druže. — Razume se.
Ali ako ne budem u stanju i ako, uprkos svojoj dobroj — A da li si primetio — zapitah — da je tvorac
volji, budem izmamio samo smeh? Ali, divni moji prija- čula učinio najdragocenijom među njima baš sposobnost
e telji, ostavimo sad ono što je dobro samo po sebi, jer se gledanja i mogućnost da se bude viđen?
moji pogledi ο tome ne mogu objasniti u okviru današnjeg
198 199
— Nisam sasvim — reče. — Svakako da jeste.
— Onda, pazi ovako. Treba li da postoji nešto tre- — I zar onda sunce, koje, doduše, nije samo čulo
d će da bi sluh čuo i da bi se glas čuo, tako da kad toga vida, nije njegov uzrok i zar se ne vidi upravo blagodareći
ne bi bilo, onda niti bi sluh čuo, niti bi se glas čuo? tome uzroku?
— Ne treba ništa. — Tako je.
— Mislim da ni ostalim čulima, da ih ne pominjem —· A ja sam mislio baš na sunce kad sam govorio
sve, nije tako nešto potrebno. Ili bi ti, možda, mogao da ο potomku dobra kojeg je ovo stvorilo sličnim (analo-
mi navedeš neko kojem jeste? gon) samom sebi. Ono što je dobro u regiji misli (en to
— Ne bih. c noeto topo), naspram uma i umstvenih stvari (ta noou-
— A zar ne vidiš da je čulu vida i vidljivim stvarima mena), to je u regiji vidljivog sunce, naspram vida i vid
potrebno još nešto? ljivih stvari (ta horomena).
— Kako to? — Kako to? Objasni mi malo bolje!
— Ako oči gledaju, i ako pokušavam da se njima — Ti znaš da oči, kad ih ne upraviš na predmete
služim i ako je u njima prisutna boja, znaš da one ipak čije su boje obasjane dnevnom svetlošću, nego na one
e ništa neće videti i da se ni boje neće videti ako ne dođe koje su u noćnom mraku, postaju neosetljive i gotovo
nešto treće što je stvoreno radi toga. slepe, kao da nemaju čistu moć gledanja?
— Šta podrazumevaš pod tim? — Tako je.
— Ono — rekoh — što ti nazivaš svetlošću. d — A ako ih upraviš na predmete obasjane suncem,
— Istinu kažeš — reče. vide jasno i pokaže se da upravo ove oči poseduju moć
— Znači da su čulo vida i mogućnost da se bude gledanja.
viđen, a to već samo po sebi nije malo, povezani nekom — Razume se.
508 vezom koja je dragocenija od ostalih, osim ako svetlost — Tako razmišljaj i ο duši. Ako se ona usmeri pre
nije bez vrednosti. ma predmetima koje obasjava istina i biće, onda misli,
— Daleko od toga da bi ona bila bez vrednosti. saznaje i čini se da ima um; a ako se usmeri prema
XIX. — A koga među nebeskim bogovima možeš da tamnim stvarima, naime, prema onim koje postaju i ne
označiš kao gospodara toga i kao tvorca svetlosti pomoću staju, onda i ona samo nagađa, postaje neosetljiva, raz
koje naše oči najbolje vide i blagodareći kojoj se vidi ono bacuje svoje misli tamo-amo i čini se kao da nema uma.40
što je vidljivo? — Jeste, tako izgleda.
— Istoga onoga koga i ti i svi ostali. Jasno je da e — Ideju dobroga, dakle, treba da shvatiš kao ne
pitaš za Helija.38 što što predmetima koji se mogu saznati daje istinu i što
— A da li je odnos između našeg čula vida i ovog duši koja saznaje daje sposobnost saznavanja. Shvati je
božanstva takav? kao uzrok našeg znanja i kao uzrok istine koju saznajemo
— Kakav? umom. Iako su i znanje i istina lepi, ipak ćeš dobro uči
— Takav da sposobnost gledanja39 nije ni samo sun- niti ako poveruješ da je ideja dobra nešto drugo i nešto
b ce ni onaj organ u kome se ona nalazi i koji nazivamo 509 još lepše, nego što su sama istina i znanje. Kao što smo
okom. onda sasvim pravilno rekli da su svetlost i čulo vida, do
duše, slični suncu, ali da ipak nisu samo sunce, tako i
— Razume se da nije. ovdc imamo pravo da obe te stvari, istinu i znanje, sma
— Ali je oko među svima čulima najsličnije suncu? tramo kao slične dobru, a ne bi bilo pravilno kad bismo
— Svakako. jedno ili drugo smatrali za samo dobro, jer dobro treba
— Pa zar se moć koju ono ima nije nekako prelila ceniti iznad ovog.
iz toga božanstva? — Kakva je to neopisiva lepota — reče on — kad
pruža i znanje i istinu, a ona sama ih lepotom daleko
200
201
nadmaša. Ti, valjda, ovim ne misliš na zadovoljstvo (skias), zatim nestvarne likove (ta phantasmata) u vodi,
(hedone). i u stvarima koje imaju gustu, glatku i sjajnu površinu,
i sve što je takvo, ako razumeš.
— Ćuti41 — rekoh. — Sada još pažljivije pogledaj
sliku dobrog! — Naravno da razumem.
b — Kako? — Za drugi deo onog vidljivog uzmi ono što je
tome nalik: živa bića oko nas, sve biljke, i celinu svih
— Mislim da ćeš reći kako sunce vidljivim stvarima stvari načinjenih ljudskom rukom.46
ne daje samo moć da budu viđene, nego i moć da budu — Uzimam i to — reče.
rođene, da rastu i da se hrane, dok ono samo ne pripada — Da li bi onda hteo da kažeš — zapitah ja — da
rođenim bićima. se s obzirom na istinu i neistinu, ono što se pomišlja
prema onome što se zna, razdeljuje na isti način kao ono
— Ta kako bi i moglo biti? što je slično prema onome čemu je slično?47
— Tako i u stvarima koje se tiču saznanja, prisu b — Bih i te kako — reče on.
stvo dobra ne daje jedino to da budu saznate, nego _ — Gledaj sada kako bi trebalo podeliti ono umno
upravo iz njega samog proishodi njihovo bivstvovanje (noeton).48
(to einai) i njihova suština (ousia), a samo dobro nije — Kako?
suština, nego se po uzvišenosti i moći uzdiže iznad nje.42 — Ovako. U jednom području49 umnog, duša — tre
c XX. A ovde Glaukon veoma šaljivo reče: „0 Apo- tirajući kao likove stvari koje su predstavili kao kopije50
lone, kakva izvanredna visina!"43 — biva prisiljena da istražuje iz hipoteza51 (ex hvpothe-
— Tome si — rekoh — ti kriv, jer si me prisilio se5n), ne prema početku i onome što je prvo (arche),
da kažem šta ο tome mislim. nego prema onome što je na kraju i završetku (teleute).
— I nikako — reče — nemoj prestati, nego ako U drugom području umnog, duša napreduje iz svoje hipo
imaš još nešto ο tome da kažeš, onda vrši i dalje to po- teze52 prema nehipotetičkom početku,53 ne služeći se ko
ređenje sa suncem. pijama kao u prethodnom području, nego istražuje osla
— Razume se da imam, nedostaje nam još dosta. njajući se na ideje po sebi i uzdiže se do njih.
— Nemoj izostaviti nijednu sitnicu — reče on. — Nisam potpuno razumeo to što kažeš — reče on.
— Držim — rekoh — da ću morati još mnogo toga c — Onda ću pokušati ponovo, pa ćeš me posle ovoga
da uradim, a za sada koliko mi bude moguće, namerno bolje razumeti. Pretpostavljam da ti je poznato da oni
neću ništa izostaviti. koji se bave geometrijom, računicom i tome sličnim pred
— Nemoj — reče on. metima pretpostavljaju ono što je neparno i parno, te
d — Zamisli, dakle — rekoh — da, kao što smo rekli, figure, tri vrste uglova, i drugo što je tome srodno u
ima dva posebna bivstvovanja. Jedno od tih kraljuje u svakom posebnom istraživanju. Oni s takvim stvarima
rodu i regiji umnog (noeton), a ono drugo u rodu i regiji operišu kao da su im znane, te uzimajući ih kao hipo
vidljivog (horaton); da ne kažem za ovo drugo da je na teze,54 više ništa ο njima ne govore ni sebi ni drugima,
nebu da ne bi izgledalo da hoću da mudrujem ο imeni procenjujući da su takve stvari svima jasne. Potom idu
ma.44 Nego imaš li upravo ta dva oblika: vidljivi i umni d dalje te, u saglasnosti sa sobom, zaključuju istraživanje
(noetski)? tamo gde su ga mogli otpočeti.55
— Imam. — Svakako — reče — to mi je poznato.
— Predstavi ih onda sebi, kao da bi to moglo biti, — Pa onda ti mora biti poznato i to da oni osim
jednom linijom podeljenom na dva nejednaka45 dela, pa toga koriste još i vidljive likove i da na tim likovima iz
svaki od tih delova podeli opet na isti način; rod vidlji vode dokaze, nemajući na umu baš te likove, nego one
vog i rod umstvenog (noumenalnog). Tada ćeš, s obzi po sebi kojima su ovi (vidljivi likovi) samo kopije. Na
rom na međusobni odnos njihove jasnosti i nejasnosti, u taj način, oni rasuđuju ο četvorouglu po sebi i ο dijago-
e sferi vidljivog, tj. u onom drugom delti, prvo dobiti e nali po sebi, a ne ο četvorouglu i dijagonali koje su na-
510 kopije (eikones). A kopijama najpre nazivamo senke
203
202
crtali. Tako isto postupaju i sa drugim figurama. Figure podrazumevajući da je razum ono što je izmiđu mnenja
koje oni prave i crtaju i same proizvode svoje senke i i uma.60
kopije u vodi, pa ih oni opet uzimaju samo kao kopije
nastojeći da vide one oblike po sebi koji se ne mogu vi- — Shvatio si to na najpotpuniji način — rekoh ja.
511 deti drukčije osim duhom. — A sada prihvati i ovo: svakom od ona četiri područja od
govara posebno stanje u duši. Umovanje (noesis)61 odgo
— Istinu govoriš — reče on. vara onom najvišem području; razumevanje (dianoia)
XXI. — To je onda taj oblik koji sam nazvao „ono e odgovara onom drugom; trećem — vera (pistis); a onom
što je umno" (noeton)56, i za koje sam rekao da je duša, poslednjem — slikovito predstavljanje ili nagađanje
istražujući ga, prisiljena da upotrebljava hipoteze, dakle, (eikasia).62 Potom ih sredi prema proporciji (ana-logon),63
da ne ide prema početku, ili onome što je prvo. Ovo stoga govoreći sebi: koliko je istine04 u onome u čemu ona uče
što duša, u tom slučaju, nema snage da prevaziđe nivo stvuju, isto je toliko jasnosti u njima prisutno.
hipoteza, nego uzima kao kopije ove stvari koje su i same
kopirane od onog što je ispod njih.57 Te stvari — upore- — Razumem — reče — prihvatam to i sređujem ih
đene sa njihovim kopijama — dobile su u našoj podeli onako kako si rekao.
jasnost i vrednost.
b — Razumem — reče — da ti govoriš ο onome što
se odnosi na geometriju i na one veštine koje su joj
srodne.
— Onda tako shvati i ono što sam govorio ο dru
gom području onoga što je umno, do kojeg može dospeti
samo logos58, i to uz pomoć dijalektike (to dialegesthai),
ne upotrebljavajući hipoteze kao početke ili kao ono što
je prvo, nego samo kao hipoteze, kao polazne tačke za
napredovanje do onoga što je nehipotetičko,59 do pravog
početka svih stvari. A kad logos dospe do tog početka,
tada će — držeći se onog što iz njega sledi — silazeći
krenuti natrag prema onome što je na drugom kraju ili
c na završetku. Pri tom se neće služiti ničim što je čulno,
nego samo idejama kao takvim, radi ideja kao takvih,
da bi na kraju opet došao do ideje.
— Razumem — reče on — iako ne potpuno, jer mi
se čini da govoriš ο velikom poslu — da je tvoja namera
da pokažeš koliko je ono područje bića koje se posma-
tra umom i do kojeg se dopire naukom, koja se zove
dijalektika, jasnije od onog drugog do kojeg se dopire
takozvanim veštinama. Jer ove poslednje uzimaju hipo-
d teze kao početke, ili ono što je prvo, pa iako se u njiho
vim okvirima posmatranje nužno izvodi umom, a ne ču
lima, posmatrači ipak ne dopiru do pravih početaka, i to
upravo zato što polaze od hipoteza. Stoga misliš da oni
nisu u stanju da shvate stvari kakve su one same po sebi,
mada one jesu shvatljive, ukoliko se pođe od onoga što
je prvo. Čini mi se da ti osobinu matematičara i njima
sličnih nazivaš „razum" (dianoia), a ne „um" (nous),
204
ζ — A kad bi odjek dolazio sa suprotne strane za
tvora? Zar ne misliš da će oni čim neko od prolaznika pro
KNJIGA SEDMA govori verovati da to ne govori niko drugi, nego senka
koja prolazi?
St. I. — A sada — rekoh — uporedi našu prirodu sa
— Zevsa mi, tako je.
514a ovim stanjem da bismo videli da li smo zaista obrazovani c — Oni uopšte nijednu stvar neće smatrati realnom,
ili nismo. Zamisli da ljudi žive u nekoj podzemnoj pe osim ove senke predmeta koje su napravili ljudi.
ćini, i da se duž ćele pećine provlači jedan širok otvor — Tako je — reče Glaukon.
koji vodi gore, prema svetlosti. U toj pećini žive oni od — A sada zamisli — nastavih ja — kako bi oni po
detinjstva i imaju okove oko bedara i vratova tako da se
b ne mogu maci s mesta, a gledaju samo napred, jer zbog stupili kad bi im stvarno uspelo da se oslobode okova i
okova ne mogu okretati glave. Svetlost im, međutim, do izleče od neznanja. Moglo bi biti samo ovo: kad bi neko
lazi od vatre koja gori iznad njih i daleko iza njihovih od njih bio oslobođen okova i bio prinuđen da odjednom
leđa. Između vatre i okovanih vodi gore put, a pored ustane, da okrene vrat i da pođe i pogleda prema svet
njega zamisli da je podignut zid kao ograda kakvu po losti, dok pri svemu tome oseća bolove, a od svetlosti ne
dižu mađioničari da iznad nje pokazuju svoju veštinu. može da vidi one stvari čije je senke nekad gledao, šta
d misliš šta bi odgovorio kad bi mu neko rekao da je sve
— Zamišljam — reče on. dotle gledao samo koještarije, da je sada mnogo bliže
— Zamisli uz to još da pored tog zida ljudi pro- realnosti i da vidi pravilnije, pošto je okrenut većoj isti
c nose razne sprave, i to kipove ljudi i drugih životinja od ni? A kad bi mu tada neko pokazao pojedine predmete
kamena i drveta, kao i sve moguće tvorevine ljudske koji prolaze i pitanjem ga primorao da odgovori šta oni
515 umetnosti, ali tako da one iznad zida štrče, i da pri tom, znače, zar ti se ne čini da će on biti u neprilici i da će
kao što to obično biva, pojedini od njih u prolazu razgo misliti kako je ono, što je ranije gledao, stvarnije od ono
varaju a drugi ni reci ne govore. ga što mu se sad pokazuje?
— Tvoje je poređenje neobično — reče on — a neo
bični su i tvoji zatvorenici. — Tako je, naravno.
— Slični su nama — rekoh. — Zar misliš da oni e II. — A kad bismo ga sad primorali da gleda u samu
vide nešto drugo osim svojih senki i senki drugih ljudi,
koje svetlost vatre baca na suprotan zid pećine? svetlost, onda bi ga zabolele oči, i on bi pobegao i okre
— Kako bi mogli da vide kad su prinuđeni da celog nuo se prema onome što može gledati2 i verovao da je to
b veka drže glave nepokretno? zaista jasnije od onoga što mu se sada pokazuje.
— A kad su u pitanju predmeti koje pored njih pro
nose? Zar neće i sa njima biti to isto?' — Zaista bi tako učinio — reče Glaukon.
— Razume se. — Kad bi ga sad odande neko silom odvukao uz
— A kad bi mogli međusobno da govore, zar ne bi težak i nepristupačan izlaz ne puštajući ga dok ga ne iz-
ono što vide morali smatrati za realne stvari? 516 vuče na sunčevu svetlost, zar ne bi on tada trpeo muke
— Bezuslovno. i ljutio se što ga ovaj vuče, i zar mu se, kad bi zatim do
šao na svetlost, oči ne bi zasenile tako da ne bi mogao
206 videti ništa od onoga što mi zovemo stvarnim3?
— Ili, bar, ne bi to mogao odmah.
— Morao bi da se navikne na svetlost kad bi hteo
da vidi predmete gore.4 U početku bi najlakše raspozna
vao senke, onda slike ljudi i ostalih predmeta u vodi, a
same njih još doonije. Zatim bi, gledajući svetlost zvezda
b i meseca, lakše video nebeska tela i samo nebo noću, nego
sunce i njegovu svetlost danju?
— Svakako.
207
— Najzad će moći, mislim, da vidi i posmatra samo a svetio ognja u ovoj sa snagom sunca. Ako, nadalje, ono
sunce onakvo kakvo je ono po sebi i na svome mestu, a uspinjanje i posmatranje onoga što je gore shvatiš kao
ne njegove slike u vodi ili na nekom drugom mestu. putovanje duše u sferu umnog (noeton topon), onda si
na tragu onoga što ja slutim i što si od mene želeo da
— Začelo. čuješ. Ali, bog zna da li je to što ja nagađam istinito.
— I posle toga će već moći da dođe do zaključka U svakom slučaju, prema onome kako se te stvari po
kako je sunce ono koje određuje vreme i godine,5 koje javljuju, meni izgleda jasno da u području saznatljivog
c vlada celim vidljivim svetom i od koga na neki način c ideja dobra je ono poslednje i da je tek s mukom možemo
proizlazi sve što se može videti. sagledati. Ali kad se ona jednom uvidi, tada iz samog
— Jasno je da će naposletku doći do toga. rasuđivanja nužno sledi da je ona uzrok svemu što je
— Dalje. Kad se bude setio svog prvog stana, on ispravno i lepo, da je u području vidljivog rodila svetlost
dašnje mudrosti i svojih drugova sa kojima je zajedno i gospodara svetlosti, a da je u području umnog ona sama
bio okovan, zar ne misliš da će se tada radovati ovoj pro- gospodarica koja daje istinu i um. Ovome bih još dodao
meni, i da će žaliti one koji su još tamo? da onaj ko želi da u svome ličnom i javnom životu dela
— Svakako. razumno, treba svoj pogled na nju da upravlja.
— A ako tamo dole budu odredili počast, pohvalu
i nagradu za onoga ko je najbolje video predmete koji — I ja — reče on — tako mislim — naravno, na
su prolazili, najbolje zapamtio koji su od njih obično način koji odgovara mojoj sposobnosti.
d prolazili prvi, koji poslednji, a koji istovremeno, tako da
bi najbolje mogao unapred reći koji će od njih sad naići, — Hajde, složi se sa mnom još i u ovome i ne čudi
misliš li da će on posle ovoga još žudeti i zavideti onima se što oni koji su dotle došli ne žele da se bave ljudskim
koji tamo kod njih uživaju moć i ugled? Ili će sa njim biti poslovima i što njihove duše neprestano teže da budu
kao sa onim Homerovim junakom, pa će žarko želeti „da d tamo gore. Ako to treba da odgovara našem ranijem po-
pre bude kod siromašnog čoveka sluga"6 i da trpi sve ređenju, onda je tako i pravilno.
drugo pre, nego da veruje u te predstave i da živi na onaj
način? — Jeste.
e — Ja mislim da će više voleti da sve to trpi, nego — A onda? — zapitah. — Da li će te čuditi ako neko
da živi onakvim životom. svrati pogled sa ovih božanskih stvari i, zapavši u ljudsku
— Promisli još i ο ovom — rekoh. — Kad bi takav bedu, ne bude u stanju da se snađe, nego postane srne-
čovek ponovo sišao i seo na isto ono mesto, zar mu se, šan? Još zasenjenih očiju i nenaviknut na tamu i mrak
kad bi odjednom došao sa sunca, oči ne bi ispunile mra mora se ovde boriti pred sudom ili gde bilo oko senki ili
kom? oko kipova od kojih senke dolaze, i mora se prepirati oko
— Dabome da bi. e toga na koji način shvataju to ljudi koji nikada nisu vi-
517 — Pa kad bi, dok su mu oči još zaslepljene i dok deli samu pravičnost.8
još lutaju ovamo-onamo — a ponovo privikavanje ne bi — To nije nimalo čudnovato.
bilo kratko — opet poželeo da se sa onim zatvorenicima 518 — Uman čovek će se, međutim — nastavah ja — se-
takmiči u proceni onih senki, zar ne bi izazvao smeh i zar titi da oči dvaput otkazuju poslušnost i da to čine iz dva
mu ne bi kazali da je odlaskom gore pokvario oči i da ne razloga: jednom, kad iz svetlosti ulazimo u mrak, a drugi
vredi ni pokušavati da se gore dospe? A kad bi neko po put, kad iz mraka izlazimo na svetlost. I verujući da to
kušao da ih oslobodi i povede gore, onda bi ga i ubili,7 isto biva i sa dušom, neće se nerazumno smejati kad je
kad bi mogli da ga uhvate i da to učine. bude video u zabuni i kako nije u stanju da nešto sazna,
— Razume se. nego će pomisliti da ona možda dolazi iz nekog svetlijeg
III. — Ovu sliku, dragi Glaukone, u celini moramo života i da još nije navikla na tamu, ili da je iz većeg
b primeniti na ono što smo ranije govorili, te uporediti svet neznanja došla na svetlost, te da je zaslepljena većim
koji se pokazuje našem viđenju sa boravkom u tamnici, b bleskom. Onu prvu će, zato što je u takvom stanju i iz
takvog života, hvaliti, a ovu drugu će sažaljevati. A kad
208
209
bi hteo da joj se podsmeva, bio bi njegov smeh manje nula istini, onda bi isti taj ljudski organ oštro uočavao
smešan nego kad bi ismevao onu koja dolazi iz svetlosti. istinu, kao što uočava i ono čemu je sada okrenut.
— Istinu govoriš. — Razume se.
IV. — Tako moramo ο njima misliti, ako je istina — Pa zar onda neće biti verovatna i nužna posle-
to da obrazovanost i vaspitanje nisu ono što mnogi uči dica onoga što smo do sada govorili da državom neće
telji9 u svojim pričama tvrde da jesu. Oni tvrde da duši dobro upravljati ni oni koji su bez obrazovanja i nepri-
c mogu usaditi znanje iako ga ona nema, kao da slepdm premljeni za istinu, ni oni koji se do kraja svog života
očima mogu usaditi vid. c posvećuju samo obrazovanju? Prvi zato što će im u ži
— Jeste, oni to tvrde. votu nedostajati jedinstveni cilj, prema kome će se uprav
— Ali — rekoh ja — ova naša rasprava pokazuje ljati u svim svojim ličnim i državnim poslovima; drugi
da se u duši svakoga čoveka nalaze i sposobnost i organ zato što će uobražavati da se takvim življenjem već na
za učenje.10 Kao što se, međutim, oči ne mogu okrenuti laze na ostrvima blaženih14, pa se svojevoljno neće anga-
iz mraka prema svetlosti drukčije nego zajedno sa celim žovati.
telom, tako se i ovaj organ, kojim čovek saznaje, mora sa — Istina je — reče on.
celom dušom odvratiti od sveta stvari koje postaju, dok — Znači da ćemo mi, kao osnivači države, biti duž
ne postane sposoban da izdrži pogled na ono što jest i što ni da nateramo najsposobnije u našoj državi da se bave
d je najsjajnije od svega postojećeg. A to je kažemo, dobro. naukom koju smo malopre nazvali najvišom, da uče kako
Zar ne? će gledati dobro i da pođu onim putem gore do one vi-
— Da. d sine. A kad se budu popeli i dovoljno videli, onda im ne
— Onda će upravo u tom i takvom cilju — rekoh smemo dozvoliti ono što im je sad dozvoljeno.15
ja — vaspitanje ili obrazovanje biti svojevrsna veština — A šta to?
koja izvodi to preokretanje na način koji bi bio najlakši — Da ostanu tamo — rekoh — i da više ne žele da
i najuspešniji, ali ne tako što bi se nekome usadio vid, se vrate onim zatvorenicima dole i da učestvuju u njiho
nego da preokreće onoga koga već ima neispravno usme- vim tegobama i počastima, bez obzira da li su one ne
renog, te ne gleda tamo kuda bi trebalo da gleda.11 znatne ili velike.
— čini se zaista tako. — U tom slučaju bismo prema njima bili nepra
— Izgleda, dakle da su takozvane vrline duše bliske vični — reče on — i stvorili bismo im život gorim nego
telesnim vrlinama jer se one stvarno ne nalaze u njoj već što bi inače mogli da imaju.
e od ranije, nego ulaze u nju docnije, navikom i vežbom. e V. — Ti si opet zaboravio,16 prijatelju — rekoh —
Ali je, izgleda, moć mišljenja12 daleko božanstvenije pri kako naši zakoni ne idu za tim da jedan rod u državi bude
rode. Ona, doduše, nikad ne gubi svoju snagu, ali tim pre naročito srećan, nego da stvore blagostanje ćele države,
okretom postaje korisna i upotrebljiva, ili, s druge strane, dovodeći građane milom ili silom u harmoniju, dajući im
519 neupotrebljiva i štetna. Zar nisi primetio kako oštro po- pre svega udeo u poslovima, koje svaki pojedinac može,
smatra niska duša onih koje nazivamo pokvarenim, ali i 520 prema svojim sposobnostima, učiniti za državu. Zakoni
mudrim, i kako blagodareći svojoj sposobnosti gledanja upravo stvaraju u državi takve ljude, ne da bi dopustili
prozire sve čemu se obrati, a ipak mora da služi poroku, da svako radi šta hoće, nego da tako državu učine jedin
te, ukoliko oštrije vidi, utoliko više zla stvara? stvenom.
— Tako je. — To je istina; ja sam to zaboravio.
— Kad bi se, međutim, ta osobina ovakve jedne — Razmisli sada, Glaukone, da li mi filozofima koje
prirode još u detinjstvu uništila i kad bi se ova oslobo- stvaramo kod nas činimo nepravdu ili im govorimo istinu
b dila nagona koji je kao olovna đulad vuku nadole, sra- kad ih primoravamo da se brinu ο drugima i da čuvaju
sli sa njom od rođenja, i koji je vezuju za gozbe i slične državu? Mi ćemo im, naime, reći da se u drugim državama
naslade i uživanja, pa kad bi se, oslobođena toga,13 pokre- b ovakvi ljudi ne bave tegobama upravljanja, kao što to
oni treba da čine, jer tamo oni sami po sebi postaju filo-
210
211
zofi, a njihova država se za to nimalo ne stara. Ono što — Tako je, zaista.
se razvija i raste samo po sebi, dakle, što nikome ne du b — Da li ti znaš još neki drugi život koji bi prezirao
guje svoje obrazovanje, neće, razume se, nikome ni dati
naknadu za to. Vas smo, pak, mi izabrali za kraljeve kao političku moć osim žvota istinskog filozofa?
matice u košnicama da vladate i samima sobom i drža — Ne znam, Zevsa mi!
vom. Dobili ste bolje i savršenije obrazovanje, pa ste se — Jer vladu ipak treba da prime oni koji u nju
c na taj način osposobili da delate i tu i tamo.17 Zato vi i
morate, kad na vas dođe red, da siđete u prebivalište onih nisu zaljubljeni. Inače će nastati borba među zaljublje
dole, da se naviknete da zajedno sa njima gledate mračne nim takmacima, je li?
stvari. Jer, ako se na to budete navikli, videćete hiljadu
puta bolje nego oni tamo dole i nećete znati samo ono — Svakako.
što pojedina senka znači nego ćete, pošto ste već videli — A koga ćeš moći primorati da čuva državu ako
suštinu i lepog, pravičnog i dobrog, znati i čija je to ne one koji najbolje poznaju načine pomoću kojih se naj
senka. I tako ćemo vi i mi budno upravljati državom a bolje upravlja državom, i koji, s druge strane, uživaju
ne u snu, kao što to sada najčešće čine ljudi koji se među počasti i život bolji od državničkog.
sobno bore zbog senke za vlast, kao da je ona neko veliko — Nikoga drugog.
d dobro. U stvari,^ to je ovako: najbolja i najsložnija dr c VI. — Hoćeš li sad da raspravimo kako postaju
žava je ona u kojoj za vlašću najmanje teže oni koji su takvi ljudi i kako bismo ih mogli izvoditi gore, na svet-
izabrani da vladaju, a ako država ima drukčije vladaoce, lost, kao što se za neke priča da su iz Hada dospeli gore
onda je u njoj suprotno. do bogova?'8
— Kako ne bih hteo?
— To je istina. — Ali to, kako se čini, neće biti isto što i okrenuti
— Misliš li da nas vaspitanici, kad to budu čuli, pločicu,19 nego je to obraćanje duše: ona treba da ustane
neće poslušati? Očekuješ li da oni neće pristati da svaki iz mračnog dana u pravi dan bića. To je pravi uspon ka
sa svoje strane preuzme svoj deo u državnim poslovima, onom što jest, i njega ćemo nazvati pravom filozofijom.
nego da će jedni s drugima provoditi najveći deo svog — Tako je.
vremena u čistom? d moć?— Treba li da razmislimo koja to nauka ima tu
e — Nemoguće — reče on — jer ćemo od pravičnih — Da, svakako.
zahtevati samo ono što je pravično. Uostalom, svako će — Pa koja bi to nauka, Glaukone, mogla odvesti
od njih, i pre svega, prihvatiti vlast kao neizbežnu oba dušu iz sveta prolaznosti u svet onoga što zaista postoji?
vezu, nasuprot onome kako se sada dolazi do vlasti u Ali upravo sad, dok ovo govorim, pade mi na pamet: zar
svakoj državi. nismo kazali20 da ovi ljudi u mladosti moraju biti ratnici?
— Tako je, prijatelju — rekoh. — Ako za one koji — Rekli smo.
su određeni da vladaju pronađeš neki način života koji — Treba li, dakle, da ova nauka koju tražimo, po
521 je bolji od vladanja, onda postoji mogućnost da se stvori red onoga, ima još i to?
država kojom se dobro upravlja. Samo će u njoj vladati za — Sta to?
ista bogati ljudi, i to ne bogati zlatom, nego onim čime mo — Da ne srne biti za ratnike bez koristi.
ra biti bogat srećan čovek: dobrim i razumnim životom. — Morala bi, ako je to moguće.
No ako do vlasti dođu oni koji u svojoj oskudici žude za — A njih smo još ranije vaspitali u telesnim i u
dobrima koja bi bila samo njihova, ubeđeni da je upravo e muzičkim vežbama, zar ne?
vlast ono mesto na kojem se može najviše nagrabiti — — Jesmo.
tada će ta mogućnost iščeznuti. Tada će doći do borbe — Gimnastika se, međutim, bavi onim što nastaje
za vlast, pa će ova — slično onome što se događa u ratu i što propada. Ona upravlja rastenjem i propadanjem
- upropastiti i njihova domaćinstva i ćelu državu. tela.
— Izgleda da je tako.
212 — Prema tome, to ne bi bila nauka koju tražimo.
213
522 — Ne bi. — Zaista čudan, ako je to bila istina — odgovori on.
— A da li je to možda muzika u smislu u kojem smo e VII. — Pa hoćemo li onda reći da je za ratnika
ο njoj ranije raspravljali? neophodno da zna računati i brojati? — upitah ja.
— Pa muzika je, ako se sećaš — reče on — bila — Ako hoće da se razume u uređenje vojske, to mu
samo dopuna gimnastike,2' dopuna koja je imala da u je potrebnije od svega, a ako želi da bude čovek, onda
čuvarima razvije disciplinu navika, te da im pomoću još i više.
harmonije učini dobro usklađenim, a ne da ih snabde
znanjem. Muzika je čuvarima bila zato data da, pomoću — Onda ti u ovoj nauci vidiš isto ono što i ja?
ritma, u njima razvije pravi takt (eurvthmia) i da u go — A šta to?
vorima postigne nešto drugo ali tome srodno — bilo da 523 ^— Čini se da bi tu negde bilo ono za čim tragamo,
su ovi (govori) nalik na mitove, bilo da su u većoj meri ono što po prirodi vodi razumevanju (noesis), ali da se
istiniti. Ali u tome nije bilo ničega što bi pripadalo nauci niko time ispravno ne služi, iako upravo to po svemu vuče
b ο kojoj ti sada ispituješ. ka biću i suštini.
— Na šta to ciljaš? — upita on.
— Dobro me podsećaš — rekoh. — Zaista u muzici — Pokušaću da ti objasnim kako to mislim. Ja,
nije bilo ničeg takvog. Ali, božanski Glaukone, gde je naime, razlikujem, polazeći od samog sebe i prema onom
takva nauka? Uostalom, mi smo ubeđeni da sva umenja što smo govorili, ono što vodi biću od onoga što njemu
pripadaju poslovima nižeg ranga. ne vodi. Ispitajmo to zajednički, pa potkrepi ili odbaci
ono što tvrdim, kako bismo bili načisto da li je to tako
— Kako da ne. Ali kakva nam još druga nauka pre- kako naslućujem da jeste.
ostaje, ako izuzmemo muziku, gimnastiku i umenja? — Hajde de, pokažuj to! — reče.
— Evo pokazujem, ako odozgo vidiš, šta se događa
— Pa dobro — rekoh — ako izvan ovih ne možemo b s opažanjem: u jednom slučaju, ono našta je opažanje
naći ništa, uzmimo onda onu koja se u svima njima na usmereno ne pođstiče razum na ispitivanje, kao da se
lazi! već samim opažanjem sve rešava; u drugom slučaju,
predmet opažanja zahteva da se pristupi ispitivanju, kao
— A koju to? da u samom opažanju nema ničeg zdravog.
c — Onu na primer kojom se zajednički služe sva — Očigledno govoriš ο predmetima koji se izdaleka
ukazuju i samo u obrisima.
umenja, sve razumske aktivnosti (dianoiai) i svako zna
nje (episteme) — dakle onu koju su u samim počecima — Nisi uopšte pogodio na šta ciljam — rekoh ja.
svi primorani da nauče. — Ο čemu onda govoriš? — upita on.
— Predmeti opažanja — rekoh — koji ne podstiču
— A koju to? — upita on. c na ispitivanje, jesu oni iz kojih ne proishode istovremeno
— Onu običnu — rekoh ja — onu što se odnosi na dva međusobno suprotna opažanja. Oni pak iz kojih tako
razlikovanje jedan, dva i tri. Ukratko, mislim na brojanje nešto proishodi, podstiču na ispitivanje, i to u slučaju
i računanje. Zar stvari ne stoje upravo tako da se sva kad samo opažanje ne može da odluči da li jedna od tih
umenja i svako znanje moraju time baviti? suprotnosti važi više nego druga. Pri tom nema značaja
— Moraju. to da li je predmet opažanja blizu ili daleko. Jedan pri
— Da li to važi i za ratne veštine? mer će ti to jasnije pokazati. Kažemo da su ovo ovde tri
— Nesumnjivo. prsta: najmanji, ovaj do njega i srednji.
d — Svakako — rekoh — jer, u tragedijama, Pala- — Dabome.
med je prikazan tako da Agamemnona čini veoma smeš- — Podrazumevaj da ovde govorimo ο viđenju iz
nim vojskovođom. Zar nisi zapazio kako on (Palamed) bliza, pa zajedno sa mnom obrati pažnju na ovo.
govori da je pronašao broj, pa je potom sredio vojsku u — Na šta?
logoru pred Trojom, prebrojio lađe i sve ostalo, kao da
pre toga nisu znali da broje, niti je — kako se čini — 215
— Agamemnon znao koliko je nogu imao?22 Šta misliš
kakav je on onda vojskovođa mogao biti?
214
— Svaki od njih se jednako pokazuje kao prst, pa — Ispravno.
d nema nikakve razlike u tome da li ga vidimo u sredini — A za viđenje kažemo da veliko i malo ne vidi kao
razdvojene stvari, nego ih brka jednu s drugom. 24 Niie
ili na kraju, da li je beo ili crn, debeo ili tanak, i sve što li tako?
je tome slično. Doista, u svemu tome, u mnoštva ljudi, — Tako je.
nema nikakve nužnosti za dušu da razumu (noesis) po — Stoga je razum (noesis), radi razjašnjavanja
stavlja pitanje da li je to prst, jer viđenje nikada i nigde toga, prinuđen na viđenje (idem) velikog i malog ne kao
ne ukazuje duši na to da bi prst mogao biti suprotnost pobrkane jedno s drugim, nego kao razdvojene, dakle
prstu. suprotno onome što je gore rečeno ο čulnom viđenju.
— To je istina.
— Doista, ne — reče on. — Pa onda nam iz toga kao prvo proizlazi pitanje
— Pa onda, rekoh, iz toga sledi da sve što je takvo šta je zapravo to veliko i malo?
e ne podstiče razum na delanje, niti ga može probuditi. — U svakom slučaju.
— Naravno. — A jedno je — rekli smo — shvatljivo (noeton),
— Šta dalje? Zar viđenje gleda na veličinu i malinu a drugo vidljivo (horaton).25
prstiju onako kako treba, ako za njega nema nikakve d — Sasvim tačno — reče on.
razlike u tome da li je prst u sredini ili na kraju?23 A isto VIII. — Eto to je upravo ono što sam maločas pred
je tako sa debljinom i tankoćom, ili u onome što se od ložio za predmet razgovora, naime da jedne stvari pod-
nosi na dodir — sa mekoćom i tvrdoćom. Zar i druga stiču razum, a druge ne: one koje u čulo dolaze zajedno
524 čula ne pokazuju nedostatke u izveštavanju ο takvim sa svojim suprotnostima određene su kao stvari koje pod-
stvarima? Ili zar ne radi svako čulo ovako: prvo, čulo stiču razum, a one koje ne dolaze tako — kao stvari koje
koje oseća ono što je tvrdo nužnim načinom oseća i ono ne mogu da probude mišljenje.
što je meko, te izveštava dušu da je i tvrdo i meko osetilo — Sad — reče — razumem, i čini mi se da je to
kao jedno te isto? tako.
— Upravo tako. — Šta onda? Kako ti se čini, s koje bi strane mogli
— Pa onda je — rekoh — nužno da u svim takvim da budu broj i jedinica?
slučajevima duša bude zbunjena i da ne zna šta čulo — Ne mogu to da odredim — reče on.
označava kao tvrdo, ako za isto kaže da je i meko; a za — Pa prosuđuj to prema onome ο čemu je već na-
lako i teško, da ne zna šta je lako a šta teško, ako ono e pred bilo govora. Jer ako je viđenje, ili neko drugo čulo,
označava teško kao lako i lako kao teško? u svemu sposobno da vidi jedinicu po sebi, onda jedi
b — Takva obaveštenja su svakako neobična za dušu nica neće voditi dušu prema razumevanju suštine, te će
— reče on — te zahtevaju ispitivanje. biti isto kao i u slučaju prsta ο kojem smo govorili26. Ali
— Pa onda je razumljivo što duša u takvim slučaje ako se s njom zajedno uvek vidi i njena suprotnost — i
vima poziva u pomoć brojanje (logismos) i rasuđivanje to tako da se ne pokazuje ništa po čemu bi ona bila više
(noesis), te najpre ispituje da li je u svakom pojedinom jedinica nego ono što je tome suprotno — onda će odluka
slučaju takvih obaveštenja reč ο jednoj ili ο dve stvari. nekog sudije 27 biti nužna. Duša je tada zbunjena, pa je
prinuđena da istražuje i da, pokrenuvši u sebi prosuđi
— Kako da ne! vanje (ennoia), postavi pitanje šta li bi mogla biti jedi
nica sama po sebi. Tako bi saznanje (mathesis) ο jedinici
— Pa ako se dogodi da se pojavljuju dve stvari, 525 moglo biti među onim saznanjima koja vode i obraćaju
ispitaće se da li se svaka od te dve pojavljuje kao jedno? dušu prema posmatranju (thea) onog što jeste.2B
— Ali sigurno je — reče on — da takvo posmatranje
— Da. nije svojstveno čulnom viđenju, jer jednu te istu stvar
— Ako je dakle svaka od njih jedno i ako obe čine vidimo i kao jedinicu i kao beskrajno mnoštvo.
c dva, onda će ih duša svaku ponaosob promišljati. Jer,
ako nisu razdvojene, duša ih neće promišljati kao dvoje, 217
nego kao jedno.
216
— Pa onda — rekoh ja — ako tako stoje stvari za pravo. Ako ti jedinicu razdeliš, oni će je umnožiti, bri
s jedinicom, da li to isto važi i za broj? nući se ο tome da se jedinica ne pokaže kao ne jedinica,
nego kao mnoštvo posebnih celina (polla moria).35
— Kako da ne?
— Praktično računanje (logistike)29 i aritmetika — Istinu govoriš — reče on.
(arithmetike) u celini se odnose na broj. 526 — A šta ti misliš, Glaukone, šta će oni odgovoriti
— Sasvim.
— A to što se odnosi na broj pokazuje se kao ono ako bi ih neko zapitao: „0 čudnovati ljudi, ο kakvim bro
što vodi prema istini. jevima vi raspravljate? Gde je ta jedinica koja je uvek
— Zaista izvanredno. takva kakvom je zamišljate, uvek jednaka drugoj potpuno
— Logistika i aritmetika bi, kako se čini, pripadale istoj jedinici od koje se nimalo ne razlikuje i koja je bez
onoj nauci30 koju tražimo. Ratnik će morati da ih izuči ikakvih delića?"
radi sređivanja svojih trupa, a filozof zato da bi izronio
iz nastajanja (genesis) i čvrsto se vezao za suštinu — Mislim da će reći kako oni govore ο brojevima
(ousia)3' inače on nikada ne bi postao vest u mišljenju koji se mogu samo zamisliti, i kojima se inače ne može
(logistikos). ma kako operisati.
— Tako je — reče on.
— A naš bi čuvar morao biti ujedno i ratnik i fi — Vidiš, dakle, ο prijatelju — rekoh — da nam je
lozof.32 b zaista potrebna nauka, jer ona očigledno primorava dušu
— Dakako.
— Onda bi, ο Glaukone, trebalo da ovu nauku uve da se u traženju istine služi mišljenjem.
demo zakonom, te da one koji će u državi imati najviše — Ona to zaista čini i to u velikoj meri — reče on.
dužnosti ubedimo da se bave logistikom, ali nikako na — I dalje? Jesi li primetio kako su ljudi, koji su
neznalački (idiotikos)33 način, nego tako da rasuđiva
njem dospevaju do kontemplacije (thea) prirode broje od prirode obdareni za računanje, sposobni i za sve ostale
va; ne praktikujući je na način kao što to čine prodavci nauke i kako čak i oni koji sporo shvataju, ako se uče i
i trgovci na malo, da bi kupovali i prodavali, nego radi vežbaju u računanju, imaju bar tu korist što njihov duh
rata i radi toga da duši olakšaju obraćanje od nastajanja u velikoj meri postaje oštroumniji?
i usmeravanje ka istini i suštini.
— Vrlo lepo govoriš — reče on. — Tako je — reče on.
— I zaista — rekoh ja — sada, kad smo ovo izrekli c — A mislim da ćeš teško naći nešto što bi zadalo
ο nauci računanja, i ja sam dolazim do saznanja koliko
je ta nauka produhovljena i mnogostruko korisna za ono više truda čoveku koji uči i bavi se time nego baš to?
što hoćemo, ako se upražnjava radi saznanja, a ne radi — Svakako.
trgovanja. — Zbog svega toga, dakle, ne smemo zapostaviti
— Po čemu to?
— Po tome što smo maločas govorili da ta nauka ovu nauku, nego u njoj moramo odgajati sve one koji
snažno vodi dušu prema gore, te je obavezuje na rasprav imaju najbolje osobine.
ljanje ο brojevima takvim kakvi su sami po sebi, ne
dopuštajući joj da raspravlja ο brojevima koji su pro — Slažem se — reče on.
IX. — Ovu nauku dakle, zadržavamo — rekoh. —
istekli iz vidljivih i opipljivih tela — ukoliko takvo A sad da vidimo hoće li nam u nečemu koristiti ona druga
raspravljanje (dijalektiku) neko predloži.34 Pretpostav što je sa tim u vezi.
ljam da ti je svakako poznato kako se oni koji su u to — Koja? Da ne misliš na geometriju? — zapita on.
upućeni podsmevaju onome ko u govoru jedinicu kao je — Upravo na nju — rekoh.
dinicu razlomi na delove, te da mu u tome nikako ne daju d — Ukoliko se ona odnosi na ratovanje — reče on
— jasno je da se nas tiče. Jer je i pri podizanju tabora,
pri osvajanju zemljišta, pri povlačenju i razvijanju voj
ske, i svuda gde se imaju postaviti čete, pa i u samim bor
bama i marševima svakako važno da li čovek zna geome
triju ili ne.
— Ali za te stvari — rekoh — dovoljno je i samo
malo geometrije i računanja. Treba, međutim, ispitati
e da li veći i dalekosežniji deo geometrije služi našem cilju,
219
odnosno kako ona može da pomogne lakšem sagledava d X. — I dalje? Da li da astronomija bude treća? Sla
nju ideje dobrog. A tom cilju, kažemo, služi sve ono što žeš li se s tim?
nagoni dušu da se okreće prema onom području u kojem — Slažem se — reče on — jer pažljivije posmatra-
je biće najblaženije od svih bića, koje duša na svaki na nje godišnjih doba, meseca i godina isto tako koristi ze
čin treba da vidi. mljoradnji i pomorstvu, kao i ratničkoj veštini.
— Kako si pitom — rekoh — kao da se plašiš da
— Ispravno govoriš — reče on. gomila ne pomisli da uvodiš neke nekorisne nauke. A to
— Ako nas, dakle, nagoni na kontemplaciju suštine, nije nešto od sporednog značaja, mada je veoma teško
onda nas se tiče; ako nas nagoni da posmatramo ono
što nastaje36 — onda ne. e poverovati da nauke služe za to da očiste i ožive u nama
— Da, to je tako. organ duše koji su druga zanimanja pokvarila i učinila
527 — Da ova nauka ima u sebi nečeg što je u potpu slepim, organ čije je spašavanje stoput dragocenije nego
noj suprotnosti sa načinom na koji ο njoj govore oni spašavanje hiljadu očiju telesnih: jer samo njime se može
koji se njome bave — to nam neće osporavati niko od videti istina. Svi oni koji se u tome slažu s tobom misliće
onih koji ο geometriji imaju nešto malo iskustva. da govoriš neobično lepo, a svi oni koji to nikada nisu
— Kako? — zapita on. osetili verovaće, po svoj prilici, da samo brbljaš, jer u
— Oni govore veoma smešno i na način robova; jer,
upotrebljavajući govor onih koji rade i ostvaruju neki 528 tome neće videti ništa ο čemu bi bilo vredno govoriti.
praktični cilj, govore ο pravljenju četvorougla, produži- Razmisli još sada sa kojima ćeš od njih razgovarati, da
b vanju, spajanju, i svemu što je tome slično. A ta se nauka, li sa prvima ili sa drugima ili ni sa jednima ni sa drugi
međutim, u celini neguje radi saznanja.37 ma, već samo i najviše radi sebe samoga, ne zavideći ni
— Sasvim je tako — reče on. kome koji bi od toga mogao imati koristi.
— Zar onda ne treba da utvrdimo još i ovo? — Odlučiću se — reče on — da najviše govorim za
— Šta to? sebe i da sam postavljam pitanja i da na njih odgovarani.
— Da je geometrija saznanje onoga što je večno, a — Onda se vrati natrag — rekoh — jer nismo pra
ne saznanje onoga što nastaje i što nestaje. vilno odabrali nauku koja se nadovezuje na geometriju.
— Pa već je dokazano — reče on — da je geome — Kako to? — zapita on.
trija saznanje ο onome što je večno! — Tako što smo odmah posle površine uzeli u raz-
— Znači da ona uzdiže dušu nagore, prijatelju, a da
filozofsko razmišljanje, koje mi nepotrebno upravljamo b matranje telo koje se kreće, a da ga pre nismo posmatrali
nadole, priprema za uspon. samo po sebi. Pravilno je, međutim, da se posle druge
— I to u najvećoj meri — reče on. dimenzije uzima treća.39 A ova se nalazi kod kocke i kod
c — Treba što je više moguće zahtevati — nastavili svega onoga što, kao i ona, ima dubinu.
ja — da ljudi u uzornoj državi ne budu daleko od geome — Zaista je tako — reče on. — Ali mi se čini, ο
trije. Jer i njena sporedna dela nisu mala. Sokrate, da ova nauka još nije otkrivena.40
— Koja to? — zapita on. — Dva su uzroka tome — rekoh ja. — Jedan je da
— Ona koja si ti sam maločas spomenuo — rekoh nijedna država to ne ceni, pa se zato, budući da je to
— i koja se odnose na rat, a i ona koja se odnose na teško, slabo i istražuje. Drugi je da je istraživačima po
svako učenje, jer će sve to bolje shvatiti onaj ko se bavio treban vođ, bez koga ništa ne bi mogli otkriti.4' Takav se
geometrijom nego onaj ko u geometriju nije upućen.38 vod, pre svega, teško nalazi, pa ako se i nađe — onda se
— Potpuno sigurno, tako mi Zevsa — reče on. oni koji su pozvani da istražuju, iz gordosti, ne uprav-
— Hoćemo li onda da našim mladićima odredimo
ovu nauku kao drugu? c ljaju prema njemu. Ali ako bi ćela država to nadgledala
— Hoćemo — odgovori on. i cenila, tada bi se i ovi pokorili, pa bi se istraživalo kako
treba i ta stvar bi se pojavila u punoj svetlosti. Jer i sada,
220 iako prezrena u očima svetine, iako ometena čak i govo
rom istraživača koji ne znaju čemu bi to moglo da služi,
ova istraživanja ipak rastu,42 savlađujući sve prepreke
221
svojom privlačnošću. Stoga nije nikakvo čudo ako se ta Naprotiv, rekao bih da njegova duša gleda dole, makar
nauka pojavljuje, on proučavao plivajući na leđima ili ležeći na zemlji.
d — A to što je u njoj privlačno — reče on — takođe
je nešto neobično. Samo mi malo jasnije reci to što si XI. — Dobio sam što sam zaslužio! — reče on. —
sad govorio. Ti si, naime, proučavanja površine nazvao Imao si pravo da me tako prekoriš. Ali kako to misliš da
geometrijom. bi astronomiju trebalo proučavati drukčije nego što se
sada proučava, 50 ako se hoće da to proučavanje koristi
— Da — odgovorili. onome ο čemu smo govorili?
si to —po vOunkdaao .s i, prvo, astronomiju stavio iza nje, a zatim
— Ovako — rekoh. — Ove divne slike na nebu, bu
— Učinio sam to u brzini — rekoh — ali hoteći da dući da su naslikane na vidljivoj površini, treba smatrati
stvar obradim brzo, samo je usporavam. Stvarno, bilo je d za najlepše i najtačnije od svih takvih stvari, ali treba
na redu ispitivanje geometrijskih tela, ali videći da je znati da one mnogo zaostaju za istinom, naime za kre
to istraživanje u smešnom stanju, preskočio sam ga i tanjem čija su brzina i sporost stvarni i kao takvi se na
odmah posle geometrije stavio sam astronomiju, tj. nau- laze u istinskom broju, i u svim istinskim oblicima,51 koji
e ku ο telima43 u kretanju. se međusobno pokreću pokrećući i sami sebe. Ovo se do
ista shvata pomoću razuma i računa (logo), a ne viđe
— Ispravno govoriš — reče on. njem. Ili ti misliš da se to shvata viđenjem?
— Postavimo sada — rekoh — astronomiju za četvtru
nauku, budući da stereometrija,44 koja je sada zanemare — Nipošto — reče on.
na, ostaje posebna nauka, ukoliko joj država posveti od — Da bismo se, dakle, poučili i u onim drugim stva
govarajuću pažnju. rima, moramo kao primer uzeti nebeske slike kao da
— Razume se — reče on. — I kao što si ti mene malo- e smo u njima našli uzore koje je Dedal, ili koji drugi maj
529 pre grdio, Sokrate, što sam onako bezobzirno hvalio astro stor ili crtač lepo nacrtao ili izradio. A kad bi njih video
nomiju,45 tako ja sada odobravam način na koji joj ti neki čovek vest geometriji, mislio bi, doduše, kako su
prilaziš. Jer mislim da je svakome jasno kako ona primo veoma lepo izrađene, ali i da je smešno baviti se njima
rava dušu da usmeri svoj pogled nagore i odvodi je od ozbiljno i sa namerom da se na njima shvati istina ο
ovozemaljskih stvari tamo gore. 530 jednakom i dvostrukom, ili ο nekom drugom odnosu.52
— Možda je to jasno svima, izuzev meni — rekoh — Pa i bilo bi smešno — reče on.
— jer meni ne izgleda tako. — Misliš li ti da pravi astronom neće osetiti to isto
— Nego kako? — zapita on. kad bude posmatrao kretanje zvezda? — zapitah ja dalje.
— Kako je sada obrađuju oni koji nastoje da nas — On će misliti da su ta dela izvedena na najbolji mo
uzdignu do filozofije,46 ona vuče pogled sasvim nadole. gući način, i da je nebeski tvorac (demiourgos) to sasta
— Kako to misliš? — zapita on. vio kao i sve drugo što je na nebu.53 A što se tiče odnosa
— Čini mi se — rekoh — da nisi neodvažan u svom noći prema danu, ovih prema mesecu, meseca prema go
pristupu nauci ο stvarima koje su gore. Doista se hrabro dini, i drugih zvezda prema toj razdeobi vremena,54 kao
b izlažeš opasnosti, jer ako bi se neko izokrenuo pa posrna- i međusobnog odnosa zvezda u tom smislu — taj pravi
trao slike na tavanici i time nešto naučio, ti bi i tada astronom, mislim, neće smatrati čudnim onoga ko drži
verovao da on posmatra umom, a ne očima. Uostalom, da se to događa na isti način i da u tome nema nikada
možda ti lepo prosuđuješ, a ja priprosto.47 Ipak, ja ne b nikakvog odstupanja, iako je tu reč ο telesnim i vidlji
mogu prihvatiti da neka druga nauka podstiče dušu da vim stvarima,55 kao što neće smatrati čudnim sve one na
gleda gore, osim nauke ο biću i nevidljivom. Pa ako bi pore da se ο tome shvati istina?
neko pokušavao da nešto nauči ο čulnim stvarima, bu tako. — Kada te slušam — reče on — meni se čini da je
ljeći gore ili zureći dole, ja ne bih nikada rekao da će taj — Mi ćemo, dakle, postavljajući sebi probleme, pro
c nešto naučiti — jer ο takvim stvarima nema nikakve učavati astronomiju kao i geometriju; ali ćemo ostaviti
nauke48 — niti bih rekao da njegova duša gleda49 gore. ono što se zbiva na nebu,56 ako zaista želimo da učinimo
222 223
korisnim onaj deo duše koji je po prirodi razborit, a koji m e n t u . Ali da poređenje ne bi bilo suviše dugo, te da ne
c je ranije bio nekoristan. bih m o r a o govoriti ο u d a r c i m a sa trzalicom, ο grđenju,
opiranju i hvalisanju s t r u n a 6 2 — prestajem s a p o r e đ e n j e m i
— To će zaista biti m n o g o teži posao nego što ga kažem da ne mislim na ove ljude, već na one za koje s m o
sada imaju oko astronomije. upravo sada rekli kako t r e b a da govore ο harmoniji. J e r
c oni r a d e isto ono što i a s t r o n o m i : traže brojeve u akor
X I I . — Mislim da ćemo i ostalo na isti način nare dima koje čuju, a ne prelaze na p r o b l e m e da bi ispitali:
đivati ako od nas, kao od zakonodavaca, treba da bude koji su brojevi h a r m o n i č n i , a koji nisu, i radi čega jesu
neke koristi. A da li bi ti, možda, i m a o n e k u n a u k u da po- h a r m o n i č n i ili nisu.63
meneš, koja bi spadala ovamo? — zapitah.
— Govoriš ο nekoj neobičnoj, božanskoj stvari —
— Ovako, sada, ne b i h imao — reče on. reče on.
— Mislim — nastavih ja — da kretanje n e m a
samo jedan vid, nego više njih. Sve te vrste kretanja mo- — Ali ο stvari koja je korisna za istraživanje lepog
d žda bi u m e o da nabroji neki mudrac,57 a mi z n a m o s a m o i dobrog — rekoh — a beskorisna ako se neguje na drugi
za dve. n a č i n .
— A koje su to?
— Osim p o m e n u t o g kretanja, ono koje je p a n d a n — Svakako — reče on.
ovome/8 njeno naličje. — Ja mislim — nastavih — da a k o s m o prešli sve
— Koje je to? d n a u k e koje s m o pomenuli, ako smo stigli do njihove me
— Usuđujemo se reći — nastavih ja — da, k a o što đ u s o b n e veze i srodnosti, i ako smo shvatili na koji na
su oči p o t r e b n e za astronomiju, t a k o su uši p o t r e b n e za čin one jedna drugoj pripadaju, onda bavljenje njima
h a r m o n i č n o kretanje.59 A ta su znanja m e đ u s o b n o srodna, ipak nešto znači i n i s m o se trudili uzalud; a ako nije
kao što kažu pitagorovci, s čime se i mi saglašavamo, tako, onda se zaista uzalud t r u d i m o .
ο Glaukone. Ili kako činimo? — I meni se tako čini — reče on. — Ali ti govoriš
— Tako — reče o n . ο n e k o m vrlo velikom delu, ο S o k r a t e .
e — Pošto je ova stvar važna — r e k o h ja — to ćemo — Misliš li na preludij (pro-oimion) — rekoh —
mi od pitagorovaca saznati šta oni ο t o m e misle, a sazna- ili na nešto drugo? Ili ne z n a m o da je sve to s a m o pre
ćemo pored toga još i ostala njihova učenja, ako ih imaju, ludij upravo za o n u melodiju ( n o m o s ) 6 4 koju treba nau
zar ne? Mi ćemo, m e đ u t i m , pored svega toga zadržati čiti? Jer, tebi se sigurno ne čini da su oni koji su tome
svoje načelo. e vesti, istovremeno i dijalektičari (dialektikoi).65
— Koje to? — Ne, t a k o mi Zevsa, osim m a l o b r o j n i h na koje
— Da naši pitomci nikad ne pokušaju naučiti od s a m nailazio.
njih nešto nesavršeno i što ne dostiže donde, dokle sve, —Ali, jesi li pomislio — u p i t a h ja — da će ljudi,
kao što s m o m a l o p r e rekli za astronomiju,00 m o r a da do- koji ne mogu iskazivati i prihvatiti razlog66, ikada moći
531 stigne. Zar ne znaš da je t a k o isto i sa h a r m o n i j o m ? J e r znati nešto od onoga što s m o rekli da treba da znaju?
oni a k o r d e i zvuke koje čuju odmeravaju jedne p r e m a — Nisam ni to — reče on.
drugima, i uzalud se t r u d e kao i a s t r o n o m i . 532 — Pa onda, Glaukone, misliš li da je to upravo ona
— Tako mi bogova — reče Glaukon. — Kako je melodija67 koju dijalektika (dialegesthai) izvodi? Mada
smešno kad oni govore ο nekim zgušnjavanjima i svoje je ta melodija nešto š t o p r i p a d a o n o m e š t o je u m n o , ο
uši približavaju t a k o kao da bi hteli uhvatiti ton izbliza, njoj ipak i m a m o neku p r e d s t a v u u moći viđenja, a za
pa jedni kažu k a k o čuju još neki međuzvuk i da je to naj ovu s m o već pokazali k a k o nastoji da gleda živa bića
manji interval p o m o ć u koga t r e b a meriti, a drugi se t o m e takva kakva su po sebi, zatim zvezde kakve su po sebi,
protive, kao da o b a t o n a sasvim p o d j e d n a k o zvuče, a i najzad i na sunce k a k o je po sebi. Na sličan način, kad
b j e d n i i drugi više cene uši nego um.41 n a s t o j i m o da p o m o ć u dijalektike, i bez oslonca na bilo
— Ti govoriš — r e k o h — ο onim valjanim ljudima koje čulo, oslanjajući se samo na razloge, da n a đ e m o p u t
koji daju posla žicama i ispituju ih, zatežući ih na instru- do suštastva svake stvari, i ako u tome ne p o s u s t a n e m o
224 225
b sve dotle dok ne shvatimo ono što je samo po sebi dobro, prešli, može to učiniti vidljivim, i da to nije mogućno ni
dospećemo do onoga što je tek na kraju shvatljivo, kao na jedan drugi način?
što se viđenjem dospeva do onoga što je tek na kraju
vidljivo.68 — Vredno je i za to se boriti — reče on.
— Svakako se to zbiva na taj način — reče on. b — Ima u tome nečeg — rekoh ja — što nam niko
— Šta onda? Zar ti taj put69 ne nazivaš „dijalekti
ka" (dialektike)? neće osporavati. A to je, naime, ovo što kažemo ο putu
istraživanja: nema nijednog drugog istraživačkog puta
— Nego šta? kojim bi se, u svim slučajevima, moglo ići do odgovora
XIII. — -Doista, onaj ko se oslobodio okova — na- na pitanje šta je svaka stvar po sebi. Sva ostala umenja
stavih ja — i preokrenuo od senki prema prikazama70 i odnose se ili na mnenja i želje ljudi, ili na ono što je
svetlosti; onaj ko se penje iz podzemlja pećine gore pre rođeno i načinjeno, ili na održavanje svega toga što je
ma suncu; onaj ko ne može odmah da gleda životinje, rođeno i načinjeno. Preostale veštine, za koje smo rekli da
c biljke i svetio sunca — usmerava se na božanske privide unekoliko dospevaju do bića, geometrija i one što iza
(phantasmata theia)71 na površini vode i na senke bića, nje slede, vidimo kako sanjaju ο biću, ali ga ne mogu
a ne na senke prikaza koje proizlaze iz kakvog drugog c gledati u budnom stanju sve dotle dok se drže hipoteza
svetla nalik na ono sunčevo, jer to je svetio veštačko kao ne dirajući u njih, i nemajući moći da ο njima polože
i one prikaze. Sve to bavljenje veštinama koje smo pome- račun. Jer onaj ko počinje onim što ne zna, i koji je ono
nuli ima takvu moć da vodi ono što je u duši najbolje što je na kraju i ono što je u sredini takođe sastavio iz
prema gore, do kontemplacije onog što je u stvarnosti onog što ne zna — ima li on kakvo sredstvo kojim bi
najbolje, kao što se ono što je najosetljivije na telu 72 uz- udesio da od takvog spleta nastane znanje?
d diže do onog što je najjasnije u telesnom i vidljivom po
dručju. — Nema nikakvo — reče on.
— Prihvatam da je to tako — reče on. — Ipak, XIV. — Dijalektički metod je jedini — rekoh ja —
meni se čini da je tu po svemu sudeći reč ο onome što je koji se ne drži hipoteza, nego ide pravo prema početku
teško prihvatiti, kao što je opet, s druge strane, teško ne d da bi utvrdio kakav je on, a oko duše, zakopano u var-
prihvatiti. No kako tu nije reč ο tome da se sada odluči varsko blato, nežno izvlači na površinu i uzdiže ga, pri
mo, nego se i kasnije na to treba više puta vraćati — uz čemu su mu, kao pomoćnice i vodilje, potrebne veštine74
mimo da je to tako kako sada govorimo, pa pređimo na koje smo ispitali. Mi smo njih, doduše, po navici često
samu melodiju i obrađujmo i nju kao što smo obradili nazivali naukama, ali bi one morale imati neko drugo ime,
preludij. Govori dakle kakva je moć dijalektike, kojim neko koje bi značilo više nego mnenje, a manje nego nauka
e razdeobama se ona bavi, i koji su njeni putevi? Jer, kako — i mi smo ih već ranije negde nazvali razumnim uviđa
se čini, to su oni putevi koji vode prema mestu gde se njem. Ali mi se čini da se ljudi kojima predstoji jedno
možemo odmoriti od pređenog puta, pa i završiti naše pu e tako snažno istraživanje, kao što je naše, neće prepirati
tovanje.73 oko imena.
533 — Dragi moj Glaukone — rekoh — ti nećeš moći da — Svakako neće — odgovori on.
me i dalje pratiš — jer moje oduševljenje nikako neće — Nego će biti dovoljno ako se jasno iskaže ono
popuštati — a ti nećeš više videti samo sliku onoga ο če što nam je u duši?
mu govorimo, već suštu istinu, onakvu kakvom se ona — Da.
meni prikazuje; da li je ona, međutim, takva ili nije, ne — Biće, dakle, dovoljno — rekoh — ako, kao i ra
vredi više dokazivati. A ipak treba potvrditi da se tako nije75, nazovemo prvi deo naukom (episteme), drugi ra
nešto može videti. Zar ne? zumskim saznanjem (dianoia), treći verom (pistis), a
— Svakako. 534 četvrti slikovitim predstavljanjem (eikasia); zatim, ova
— Pa i ovo treba potvrditi: jedino dijalektika ima dva poslednja zajedno — mnenjem (doxa), a ona prva
tu moć da onome, ko je savladao ono što smo do sada dva zajedno — poimanjem ili razumevanjem (noesis);
226 i to: mnenje da se odnosi na nastajanje, a poimanje ili ra-
227
zumevanje da se odnosi na biće (ousia). I kao što se biće e — Daću im takav zakon zajedno s tobom — reče on.
odnosi prema nastajanju — tako se poimanje odnosi — Zar ti se ne čini — rekoh ja — da je dijalektika
prema mnenju; a kao što se poimanje odnosi prema
mnenju — tako se nauka odnosi prema veri i razumsko kao neka vrsta završnog kamena nad ostalim naukama,
saznanje prema slikovitom predstavljanju. A proporciju i da se nijedna druga nauka pravilno ne može staviti iz-
koja postoji između stvari na koje su ova imena prime- 535 nad nje, nego da ona predstavlja njihov krajnji cilj?
njena, pa onda i dvostruku deobu svake od te dve grupe,
one koja obuhvata pomišljivo i one koja obuhvata shvat — Tako je — reče on.
ljivo — ostavićemo, Glaukone, po strani, da nas to ne XV. — Onda ti još samo preostaje da odlučiš koga
optereti mnogo većim brojem reći nego što je onaj koji ćemo i na koji način uputiti u te nauke — rekoh ja.
smo već upotrebili. — Tako je.
b — I ja sam više za to — reče on — ukoliko samo — Da li se sećaš onog ranijeg izbora vladara i koji
mogu da te pratim. su bili oni koje smo izabrali?73
— Kako se ne bih sećao? — reče on.
— Da li ti nazivaš dijalektičarem i onoga ko shvata — Veruj mi — nastavih — da treba birati upravo
razlog (logos) bića svake stvari? I di li ćeš onome, ko to takve prirode i da treba odabrati najpouzdanije i najhrab
ne može, reći da, ukoliko nije u stanju da ni samome sebi rije, a po mogućstvu i najlepše;79 osim toga, ne treba tra-
ni drugima pruži ο tome objašnjenje, to nije ni shvatio? b žiti samo ljude plemenitih i uzvišenih osobina, nego oni
moraju imati i darove koji odgovaraju ovakvom vaspi-
— A kako bih mu drukčije rekao, ako ne tako? — tanju.
reče on. — Kakve to darove zahtevaš?
— Moraju imati, prijatelju dragi, oštroumnost da
— Pa onda je isto tako kada je reč ο dobru. Za shvate nauke i ne smeju sporo učiti. Duše se, naime,
c onoga ko nije u stanju da u svom govoru definiše ideju mnogo više zamaraju ozbiljno učeći nego u vežbaonicama,
jer je to mnogo više njihov lični posao koji obavljaju
dobra, te da je izdvoji i razlikuje od svega drugog; za same i ne dele ga sa telom.
onoga ko ne zna da se, kao u borbi, probije kroz sve na — Tako je — reče on.
pade i nađe pravi put, i ko se u toj borbi oslanja na c — Pa onda treba tražiti dobro pamćenje, neposusta-
mnenje a ne na stvarno stanje stvari, a u svemu tome u janje, i vrednoću u svakom pogledu. Kako inače misliš
rasuđivanju ne ide svojim putem bez posrtanja — za da bi neko mogao želeti i da podnese telesne napore i da,
takvog čoveka nećeš reći da poznaje dobro kao takvo, u isto vreme, završi toliki zadatak i u učenju i u vežbanju?
niti da poznaje ikakvo drugo dobro, nego ćeš, ako je do — Niko — reče on — osim ako nije izvanredno
njega dospela bleda slika toga, reći da je do toga dospeo obdaren.
ne znanjem, već mnenjem, i da je svoj sadašnji život — Svakako su — rekoh — sadašnje pogrešne pred
d prospavao i prosanjao, da bi, pre no što se ovde probudi, stave i prezrenje pogodili filozofiju zato što se, kako sam
stigao u Had i tamo zauvek zaspao. i ranije spominjao,80 njome ne bave oni koji su toga do
stojni. Njome se ne bi smeli baviti njeni nezakoniti, nego
— Zevsa mi, zaista ću sve to reći. nju treba da neguju njeni zakoniti sinovi.81
— Pa dobro, ako bi svoju decu, koju sada vaspita- — Kako? — upita on.
vaš i obrazuješ u reci, i na delu stvarno vaspitavao, sigur d — Prvo — odgovorili — oni koji se njome bave ne
no ne bi dopustio, tako bar ja mislim, da se u njih kao smeju hramati u sklonosti prema naporu (philoponia),
u linije usadi iracionalnost70 i da kao takvi upravljaju te samo upola voleti napor (philoponon), a drugom po
državom i odlučuju ο najvažnijim stvarima. lovinom ne mariti za njega (aponon). A to se dešava u
— Sigurno ne bih — reče on. ljubitelja gimnastike, ljubitelja lova, i uopšte u svih lju
— Obavezaćeš ih, dakle, zakonom da se ponajviše bitelja telesnih napora, i kad ovi nemaju sklonosti prema
bave onim obrazovanjem koje će ih osposobiti da u najve učenju (philomathes), niti sklonosti prema slušanju
ćoj meri znalački postavljaju pitanja i da na njih odgo
varaju.77 229
228
(philekoos), niti prema istraživanju, nego mrze svaki XVI. — Onima koji su još mladi pripada učenje
takav napor. A hramlje i onaj ko je svoju sklonost prema računanja i geometrije i svih propedevtičkih disciplina, u
naporu usmerio u suprotnom pravcu. kojima treba da se obrazuju pre no što pristupe dijalek
tici. Ali oblik poučavanja ne sme biti nasilan.
— Govoriš najistinitije — reče on.
— Isto ćemo tako u odnosu prema istini — rekoh — Zašto?
e — smatrati da je osakaćena ona duša koja — iako mrzi e -— Zato što slobodan čovek ne sme nijednu nauku
namernu laž i sama je teško podnosi, a veoma se ljuti
kad drugi lažu — ipak nenamernu laž82 mirno prima i ne izučavati ropski — rekoh. — Jer telesni napori, čak i kad
ljuti se ako je uhvate u neznanju, nego se zadovoljno, se vrše nasilno, ne čine telo nipošto gorim, dok se u duši
kao svinja, valja u njemu. ne zadržava nikakvo nametnuto znanje.
536 — Svakako — reče on.
— A u odnosu prema umerenosti — rekoh — pre — To je istina — reče on.
ma hrabrosti, plemenitosti i svim delovima vrline mora 537 — Da bi, dakle, što pre mogao da uočiš za šta je
mo naročito paziti na zakonit i nezakonit porod. 83 Jer ako
ni pojedinac ni država ne znaju da takve razlikuju, onda svaki pojedinac po prirodi sposoban, treba da decu vaspi-
će nasumce uzimati za prijatelje i za vladare kako one tavaš uz igru a nipošto silom, dragi moj.
koji hramlju, tako i one koji su nezakonit porod.
— Zaista je tako — reče on. — To što govoriš, razumno86 je — reče on.
— Mi se, međutim — rekoh ja — moramo svega — Sećaš li se — nastavih ja — kako smo rekli da
b toga dobro čuvati. Jer ako onima, koji su telesno i du decu treba na konjima voditi i u rat kao posmatrače, a
hovno potpuni, propisujemo toliko učenje i vežbanje onda ako se nađe bezbedno mesto, da ih treba dovesti sasvim
nam ni sama Dike (boginja pravde — prim. prev.) neće blizu i dati im, kao mladim psima, da okuse krv.
prigovarati, a sačuvaćemo državu i državno uređenje; — Sećam se — reče on.
inače, ako tako odgajimo one koji su od ovih drukčiji,3" — I da onoga ko se u svim ovim naporima, nau-
u svemu ćemo dobiti ono što je suprotno našoj nameri, kama i opasnostima bude pokazao naj okretnij i, treba pri
a na filozofiju ćemo sručiti bujicu podsmeha. miti u naročiti broj odabranih.
— To bi zaista bila sramota — reče on. b — U koje doba starosti? — zapita on.
— Svakako — rekoh ja — ali sada mi se čini da se — Čim završe potrebne telesne vežbe — rekoh.—Jer
i meni nešto smešno dogodilo. je to vreme, makar trajalo i dve ili tri godine, nemoguće za
— Kako to? — upita on. kakvo drugo delo. Zamor i spavanje su neprijatelji nau
c — Pa zaboravio sam da se šalimo i počeo sam da ka. A osim toga, kakav će ko biti u tim telesnim vežba-
govorim previše oduševljeno. Govoreći, mislio sam na njima, to je neka vrsta probe.
filozofiju, pa videći kako je nedostojno bačena u blato, — Kako da ne?
čini mi se da sam se naljutio i da sam kao u gnevu govo — Posle toga vremena — nastavih — biće oni koji
rio suviše ozbiljno ο onima koji su za to krivi. su među dvadesetogodišnjacima odabrani u većoj slavi
— Nisi, tako mi Zevsa — reče on — jer meni kao nego ostali, a znanja koja se deci u toku vaspitanja pru
slušaocu to zaista nije tako izgledalo. žaju bez reda, moraju se za njih pregledno rasporediti,
— Ali meni kao retoru jeste — rekoh ja. — No ne c prema srodnosti sa ostalim naukama i prema prirodi
mojmo zaboraviti i to da smo u ranijem85 odabiranju birali same stvari.
d stare ljude, a u ovom to nećemo činiti. Jer ne treba vero- — Samo je ono znanje koje na takav način ulazi u
vati Solonu da je čovek koji stari sposoban da mnogo čoveka stalno — reče on.
nauči, nego znajmo da može manje učiti nego trčati. Svi — I ono, ujedno, najbolje dokazuje da li je neka
su veliki i učestali napori za mlade ljude. priroda dijalektička ili nije, jer je dijalektičar samo onaj
ko vidi stvari u njihovoj povezanosti, a ko tako ne gleda,
— Neizbežno — reče on. taj nije.
— To isto mislim i ja — reče on.
230
231
— Na ovo ćeš morati paziti — rekoh — pa ćeš one — Sve bi se to moglo desiti tako kako ti govoriš —
d među njima, koji budu najizdržljiviji u učenju, u rato reče on. — Ali kako se ovo poređenje može dovesti u
vezu sa onima koja se bave dijalektikom?
vanju i u drugim dužnostima, kad napune trideset godina,
ponovo odabrati iz onog broja već odabranih, kako bi — Ovako. Mi smo već od detinjstva odgajani u od
im dodelio veće počasti i kako bi, ispitujući njihovu dija ređenim uverenjima (dogmata) ο pravičnom i lepom, i
lektičku sposobnost, uočio koji je od njih u stanju da navikavani smo da im se pokoravamo i poštujemo ih kao
bez obzira na oči i na druga čula, ide zajedno sa istinom svoje roditelje.
ka samom biću. I zato je to posao koji zahteva veliku
i budnu pažnju, druže. — Jesmo.
d — Ali imamo i druge običaje, koji su suprotni onim
— A zašto? — upita on.
— Pa zar ti ne primećuješ — zapitah ja — kakvo uverenjima, i koji su puni zadovoljstva, laskaju našoj
e se sada zlo javlja sa dijalektikom?87 duši i privlače je sebi. Ali ovi ne mogu da primame one
— Kakvo zlo? koji su iole uravnoteženi; ovi poštuju ona očinska uve-
— Ljudi se napune nezakonitošću — rekoh. renja i njima se pokoravaju.
— Doista — odvrati on.
— Čudiš li se ti što im se to dešava — rekoh — i — Tako je.
smatraš li da ih ne treba pomilovati?88 — Šta onda? — zapitah. — Kad bi onoga ko ima
— Kako to? — upita on. takva uverenja upitali „šta je lepo", i kad bi ovaj odgo
— Uzmimo za primer — rekoh — da je jedno pod- vorio onako kako je to čuo od zakonodavaca, a dijalek>
538 metnuto dete bilo odnegovano u velikom bogatstvu, u tičar mu taj odgovor podvrgne pobijanju, pa izvodeći
jednom velikom i uglednom plemenu i među mnogobroj više puta i na više načina svoja pobijanja, konačno ga
nim laskavcima; zatim, ono postaje čovek i primećuje da navede na mnenje da to nije ništa više lepo nego ružno,
uopšte nije sin roditelja koji to tvrde, a ne može da nađe i tako isto postupi ako je reč ο pravičnom i dobrom, i
svoje prave roditelje; da li možeš da mi predskažeš kako e uopšte onome što najviše poštuje, šta misliš, kako će se
će se on odnositi prema laskavcima i lažnim roditeljima posle toga njegovo poštovanje i pokoravanje odnositi
u ono vreme kad ο podmetanju ništa nije znao, a kako prema onim uverenjima?
opet u ono vreme kad je ο tome znao? Ili bi, možda, hteo — Moraće se desiti — rekoh — da ih više ne po
da čuješ kako ja to predviđam? štuje i da im se ne pokorava kao dotada.
— Hteo bih — odgovori on. — A ako ih više ne bude kao ranije cenio i pošto
XVII. — Onda predviđam da će biti ovako: on će vao kao svoje roditelje, a prave ne bude mogao naći, ka-
b više ceniti oca, mater i druge prividne rođake nego la 539 kvom će se životu onda odati ako ne životu laskanja?90
skavce, više će se brinuti za njihove potrebe, a manje — Nikakvom drugom.
nezakonito prema njima postupati ili sa njima razgova — I tako će — mislim — od čoveka koji je bio
rati, dok će u važnim stvarima biti prema njima manje odan zakonima, očigledno postati čovek koji naginje
neposlušan nego prema laskavcima, sve donde dok mu bezakonju.
istina ne bude sasvim poznata. — Neizbežno.
— Verovatno — reče on. — Pa nije li onda — rekoh — na mestu da se oni
— A kada bude uvideo stvar, onda će, mislim, po ma koji se na taj način bave dijalektikom odredi pomilo
pustiti u dužnom poštovanju prema njima i u zauzimanju vanje, kao što sam maločas rekao.
za njih, a više će se truditi oko laskavaca, tj. slušače ih — Takvi su i sažaljenja dostojni — reče on.
drukčije nego ranije, živeće po njihovom shvatanju i sa- — A da ne bismo takvo sažaljenje morali upraviti
c stajaće se sa njima ne krijući. Za onog oca, međutim, i za i na naše tridesetogodišnjake89, trebalo bi da ih za dija
druge izmišljene rođake neće se uopšte više brinuti, osim lektiku pripremimo uz sve moguće predostrožnosti.
ako nije izuzetno plemenite prirode. — I to treba — reče on.
b — Zar to nije svojevrsna predostrožnost ako se
232 mladim ljudima ne dopušta da se bave dijalektikom?
233
Mislim da ti nije promaklo da momčići, kad prvi put Posmatrajući d o b r o kao takvo, oni t r e b a da ga uzmu kao
okuse dijalektiku, uzimaju ovu kao dečju igru, pribega- uzor i da i državu, i g r a đ a n e i same sebe, svakoga p r e m a
vajući joj s namerom da profcivreče, i da, oponašajući b njegovom delu, obrazuju po ugledu na nj, a najviše vre
one koji pobijaju, i oni sami pobijaju druge, radujući se m e n a treba da posvete filozofiji. Kad dođe red na njih,
kao štenad što prolaznike — pomoću dijalektike — mogu o n d a treba da se p o m u č e i sa državničkim poslovima i
da napadaju i rastržu. da b u d u vladari radi države, ne zato da bi radili nešto
lepo, nego k a k o bi činili ono što je nužno, i tako uvek
— Ona zaista to rade, i preteruju u tome — reče on. t r e b a da vaspitavaju i druge, pa kad ih ostave za sobom
— I kad tako već pobede mnoge i od mnogih sami kao čuvare države, onda da se odsele na ostrva blaženih,
c budu pobeđeni, onda brzo dođu do toga da uopšte više gde će t r a j n o stanovati. A država t r e b a da im podiže
ne cene ono što su ranije cenili. I zato su ljudi počeli da c spomenike i da im javno prinosi žrtve, ako Pitija to do
grde njih same i sve ono što je kod drugih u vezi sa filo zvoli, kao bogovima, a ako ne, onda kao blaženim i božan
zofijom. skim ljudima.
— Sušta istina — odgovori on.
— Međutim, stariji — rekoh — neće hteti da uče — P r e k r a s n o si izvajao vladare, Sokrate, kao da si
stvuju u tim ludorijama i više će se ugledati na onog ko vajar — reče Glaukon.
želi da razgovara ne bi li saznao istinu, nego na onoga ko
se radi zabave igra i protivreči; a sam će postati umere- — Ali i vladarke, Glaukone — rekoh. — Nemoj mo
niji i taj će ga posao više uzdići nego što će ga izložiti žda misliti da sam govorio više ο m u š k a r c i m a nego ο že
d ruglu. n a m a , ukoliko bi se m e đ u njima našle takve koje su po
— Tačno je — reče on. prirodi sposobne.
— Zar onda nije iz opreznosti rečeno ono što smo
ranije kazali da prirode, kojima ćemo dopustiti da uče — Ako treba da u jednakoj meri imaju sve zajedno
stvuju u dijalektici, moraju biti uredne i uravnotežene i sa m u š k a r c i m a , kao što s m o već rekli, onda je tako —
da se time ne sme, kao dosada, baviti svako, pa i onaj ko reče on.
za to nije dovoljno zreo? d — Dalje — nastavih ja. — Slažete li se u tome da
— Svakako — reče on. ο državi i državnom uređenju svakako nismo kazivali po
XVIII. — Da li je za bavljenje dijalektikom, ako se božne želje, nego ono što je doduše teško, ali ipak n e k a k o
ona revnosno i neprekidno uvežbava i ako se ne radi moguće, i to ne drukčije nego o n a k o kako smo govorili.
ništa drugo osim što se naizmenično izvode odgovarajuće Čim istinski filozofi, j e d a n ili više njih, p o s t a n u vladari
gimnastičke vežbe, dovoljan dvostruki broj godina od u državi: kad oni sadašnje počasti prezru, prepoznavši ih
onog ranijeg?91 kao ropske i bezvredne, i kad ono što je ispravno, i poča-
e — Misliš šest ili četiri godine? — zapita on. e sti koje iz toga slede, počnu iznad svega poštovati, a pra
— Sastavi mirno pet — rekoh. — Posle toga roka mo vičnost uzimati kao ono što je najviše i najpotrebnije;
raju ih opet vratiti u onu pećinu, i primorati ih da uprav u k r a t k o , u onaj čas kad pravdi počnu služiti i uvećavati
ljaju ratovanjem i poslovima koji odgovaraju omladini, je, hoće li oni toga d a n a ostvariti onaj p o r e d a k u državi
kako ni u tome iskustvu ne bi izostali iza drugih. Pa i tu ο kojem s m o govorili?
540 treba ispitati da li će istrajati u takvom rastrzavanju na
sve strane, ili će se malo kolebati. — Kako će ga ostvariti?
— A koliko vremena tražiš za to? — zapita on. — Sve one za koje se u državi n a đ e da imaju više
— Petnaest godina —odgovorili. — Kad napune pe 541 od deset godina,92 oni će, bez izuzetka, prognati izvan
deset godina, onda sve one koji su se pokazali dobri i koji gradskih zidina. Zadržaće njihovu decu i počeće da ih
su se odlikovali u svakom pogledu i u radovima i u nau- odvikavaju od sadašnjih običaja, t j . od običaja koje su
kama, treba najzad privesti cilju i treba ih primorati da njihovi roditelji imali, pa će ih odgajati p r e m a svojim
svetlost svoje duše okrenu onom što svemu daje svetlost. obrascima i zakonima, koji su onakvi kakve smo ih opi
234 sali. Tako će se, ako dopustite, najbrže i najlakše ostva
riti država i državno uređenje ο kojem s m o govorili. A
kad se j e d n o m ustanovi, hoće li takva država i takvo dr-
235
žavno uređenje doneti najveće blagodeti rodu u kojem Η
se tako nešto bude rodilo?
KNJIGA OSMA
— Svakako — reče on. — I meni se čini da si ti,
b Sokrate, dobro izložio kako bi se takvo državno uređenje
rodilo, ako bi se ikada rodilo.
— Pa jesmo li onda — upitah ja — naše dokaze
(logoi) ο takvoj državi i ο čoveku koji bi joj bio sličan
već iscrpli? Jer, jasno je, mislim, da je taj čovek takav
kakav bi, prema onome što smo rekli, morao biti.
— Jasno je — reče on — a u odgovoru na tvoje
pitanje, reći ću da su dokazi, kako mi se čini, izvedeni
do kraja.
St. I. — Dobro, Glaukone, mi smo se složili u tome da
543a država kojom se savršeno upravlja treba da ima zajed
nicu žena, zajednicu dece i celokupnog obrazovanja, a
isto tako zajedničke poslove u ratu i miru, i da kraljev
stvo treba da bude u rukama onih koji su se pokazali
kao najbolji i u filozofiji i u ratnoj veštini.
— U tome smo se složili — reče on.
b — A i u ovome smo bili saglasni: upravljači, kad
preuzmu svoje dužnosti, naseliće — predvodeći vojnike
— ona prebivališta koja smo ranije opisali i u kojima,
budući sve zajedničko, niko neće imati privatnu svojinu.
Osim načina njihovog stanovanja, postigli smo negde sa-
glasnost, ako se sećaš, i ο tome kakva će biti njihova po
kretna imovina.
— Sećam se, naravno, da po našem mišljenju niko
od njih ne srne imati ništa od onoga što ima danas, nego
c treba da kao borci i čuvari, kao nagradu za svoje čuvanje,
primaju od ostalih sve što je potrebno za izdržavanje za
godinu dana, a oni zato treba da se staraju ο svojoj bez-
bednosti i ο bezbednosti ostalih građana.'
— Tako je — rekoh. — Ali, pošto smo ovo završili,
hajde da se podsetimo na kome smo mestu skrenuli raz
govor2 sa rasprave, kako bismo opet mogli da nastavimo
put.
— To nije teško — reče on. — Kada si raspravljao
ο državi, rekao si, otprilike, isto ono što i sada3 i izjavio
da savršenom smatraš onu državu koja je nalik na onu
d koju si ti opisao, a istim takvim smatraš i čoveka koji je
tome sličan. Izgleda, međutim, da si nam još savršenije
544 mogao prikazati i državu i čoveka. Rekao si da, ako je
237
ova država dobra, onda su ostale nesavršene. I, ukoliko — Ako, dakle, postoji pet 11 oblika države onda tre
se sećam, kazao si da među ostalim državama postoje ba da ima i kod pojedinaca pet različitih vrsta duša.
četiri vrste ο kojima vredi govoriti i ispitati njihove po
greške i, isto tako, četiri vrste ljudi koji su tim vrstama — Tako je.
države slični; kad bismo ο svima njima razmislili i složili — Mi smo već raspravljali ο čoveku koji je sličan
se u tome koja je od njih najbolja a koja najgora, onda aristokratiji, i s pravom tvrdimo da je on dobar i pravi
bismo mogli presuditi da li je najbolji čovek ujedno i čan.
najsrećniji, a najgori ujedno i najnesrećniji, ili je možda 545 — Da.
b drukčije. Pitao sam te na koje četiri države ti misliš, a — Onda sad treba da posmatramo gore ljude: lju
onda su Polemarh i Adeimant4 uzeli reč. Tada si opet ti bitelja takmičenja i slavoljubivog čoveka, prema spartan
govorio i došao si dovde. skom državnom uređenju; zatim oligarhičnog čoveka, pa
demokratskog i tiranskog. Kad budemo utvrdili koji je
— Vrlo se dobro sećaš — rekoh ja. od njih najpravedniji, mi ćemo ga uporediti sa najpra
— A sada mi, kao borac, daj isti stav.5 Ja ću ti po vednijim i završićemo svoje ispitivanje ο tome kako stoji
staviti isto pitanje, a ti pokušaj da kažeš ono što si onda sa srećom ili nesrećom kod jednoga i drugoga. Zatim će
hteo reći. mo se ili pokoriti Trasimahu i težiti za nepravednošću ili
— Ako mogu — odgovorili. ćemo se držati rezultata koji smo sada postigli i težiti za
— Bogami — reče on — i ja želim da čujem na koja b pravednošću.
četiri oblika države ti misliš. — Tako i treba postupiti, naravno.
c — Neće ti biti teško da to čuješ — odgovorili ja. — — Kao što smo, dakle, počeli razmatranjem držav
Jer, državna uređenja ο kojima govorim imaju poznata nih uređenja, pošto je tako jasnije, a pre nego što smo
imena: ono koje mnogi hvale, kritsko (Kretike) i spartan- prešli na pojedince, tako i sad treba najpre da razmotri
sko (Lakonike), i tebi je drago3; ono drugo, koje nešto mo častoljubivo državno uređenje — nemam nikakav po
manje hvale, naziva se oligarhija (oligarchia), a puno je godniji izraz za to, a treba ga nazvati ili timokratijom,
zala; od ove različita7 i na treće mesto dolazi demokra- ili timarhijom — pa ćemo prema njemu razmotriti odgo-
tija (demokratia); najzad, plemenita tiranida (tvrannis), c varajućeg čoveka. Zatim dolazi oligarhija i oligarhični
koja se razlikuje od svih nabrojanih oblika vladavine, i čovek, a onda ćemo se, opet, osvrnuti na demokratiju i
koja je četvrta i poslednja bolest države.8 Ili ti možda razmotriti demokratskog čoveka; i, najzad ćemo, na če
znaš za kakav drugi oblik državnog uređenja, koje bi na tvrtom mestu, doći do tiranske države, razmotriti nju i
d jasan način predstavljalo posebnu formu? Jer nasledne zagledati i u tiransku dušu. Tako ćemo pokušati da dobro
kneževine (dvnasteiai) i kraljevstva koja se mogu kupiti prosudimo ο onome što smo sebi postavili za cilj.
(oneta'i basileiai),' kao i neka ovima slična državna ure — Na taj način bi se naše posmatranje i prosuđi
đenja, spadaju nekako u međuprostore onih koje sam vanje vršilo razumno — reče on.
spomenuo, i naći ćeš ih u ne tako malom broju i u Helena III. — Hajde sada — rekoh — da pokušamo objas
i u varvara. niti na koji način aristokratija prelazi u timokratiju. Zar
— Jeste, govori se ο mnogim i neobičnim uređe se ne dešava jednostavno tako da se svaka promena dr-
njima — reče on. d žavnog uređenja javlja kad među onima koji su na vlasti
II. — Znaš li ti da isto onoliko koliko ima vrsta dođe do razdora. A kad su složni među sobom, pa ma
država mora imati i vrsta ljudskih karaktera. Valjda ne koliko ih malo bilo, ne može doći ni do kakve promene.
misliš da se državna uređenja rađaju „iz hrasta ili iz — Tako je.
e stene"10 a ne iz karaktera ljudi koji državu povlače kao — Pa kako će onda doći do poremećaja u našoj dr
teg na terazijama? žavi, ο Glaukone? Oko čega će se to posvađati pomoćnici
— Prirodno je da zavise od ljudskih karaktera i da i vladari među sobom i sami sa sobom? Ili možda hoćeš
ne mogu nastati drukčije. da se, kao što radi Homer, pomolimo Muzama da nam
e kažu kako je najpre postala svađa, pa da dozvolimo da
238
239
nam one uzvišeno, kao u tragediji, u potpunoj ozbiljnosti će vaša deca postati nedovoljno obrazovana. Od njih će,
govore, a zapravo da se šale kao sa decom? onda, doći na vlast vladari koji nisu toliko dobri čuvari
c da bi mogli procenjivati pokolenja koja se i kod Hesioda
— Kako to? i kod vas sastoje od: zlatnog, srebrnog, bronzanog i gvoz-
— Evo ovako otprilike'2: „Teško je da će se jedna 547 denog. A kad se gvožđe pomeša sa srebrom i bronza sa
država, uređena kao što je vaša, poremetiti; ali pošto sve zlatom, nastaće od ove mešavine nejednakost i neskladna
ono što postaje mora i da propadne, to ni vaše uređenje nejednoličnost koja, gde god se pojavi, uvek stvara rat i
neće trajati večito, nego će se raspasti. A to raspadanje neprijateljstvo. Treba još reći da je poreklo nesloge uvek
će biti ovakvo. Doba plodnosti i neplodnosti duše i tela takvo, ma gde se ona pojavila."
postoji ne samo za biljke u zemlji nego i za živa stvo
renja na zemlji. Ove mene nastaju kad periodično obr — Možemo reći da su Muze to dobro objasnile!
tanje zatvara krug13 u kome se svako biće kreće, i to — Dabome — odgovorih ja — zato što su Muze.18
kratkotrajnu putanju za sva bića koja kratko žive, a du b — A šta dalje kažu Muze? — upita on.
gotrajnu putanju za sva bića koja žive dugo. Ma koliko — Kad je nastao razdor — rekoh ja19 — onda oba
bili mudri oni koje ste vi odgajili da upravljaju državom, ova pokolenja, i gvozdeno i bronzano, počeše da vuku
oni ipak neće moći da, uz pomoć računa i zapažanja, od duše novcu, sticanju zemlje i kuća, zlata i srebra; a ona
rede vreme plodnosti i neplodnosti vašeg roda; to vreme druga dva, zlatno i srebrno, budući da nisu bila siro
će im promaći i oni će rađati decu u vreme kada to ne bi mašna nego po prirodi bogata, vodila su duše vrlini i
smeli da čine. Za božanski porod postoji period koji je starom poretku. Posle uzajamnog nasilja i suprotstavlja
određen savršenim brojem, a za ljudski porod taj period nja, najzad nekako popustiše i jedni i drugi, te se spora-
je drukčiji. On je određen jednim brojem koji, u prvom zumeše da zemlju i kuće podele i učiniše ih vlasništvom
uvećavanju kvadriranjem i kubiranjem, daje tri linije i c pojedinaca, a one čiji su čuvari bili — i koji su do tada
četiri graničnika,'4 te se na taj način dolazi do sličnosti bili slobodni ljudi, njihovi prijatelji, hranioci i službenici
i nesličnosti, uvećavanja i smanjivanja, pri čemu se svi — učiniše od tada perijecima20 (bespravnim seljacima), a
međusobni odnosi ovih figura daju racionalno izraziti.15 za sebe ostaviše ratovanje, čuvarske dužnosti i brigu oko
Osnovni epitrit'*, kada se spoji sa pempadom i pomnoži onih perijeka.
sa tri, daje dva proizvoda (harmonia).17 Prvi proizvod (pr — Meni se čini — reče — da prelaz odatle nastaje.
va harmonija) sastavljen je iz jednakih činilaca, naime, — Pa onda bi takvo uređenje — nastavih ja — bilo
sto puta sto. Drugi proizvod (druga harmonija) ima čini negde na sredini između aristokratije i oligarhije, zar ne?
oce, od kojih je jedan jednak sa činiocima onog prvog — Svakako.
a drugi nije jednak. Ovaj se proizvod sastoji od stotine IV. — Tako će se izvršiti prelaz; a kakvo će biti ure-
kvadratnih brojeva, proizišlih iz racionalno izraženih d đenje posle log prelaza? Zar nije očigledno da će se ne
vrednosti dijagonale kvadrata, čija je stranica pet; svaki jednim delom ugledati na pređašnje uređenje, a donekle
od tih je umanjen za jedan, ako je dijagonala izražena i na oligarhiju, zato što je ono u sredini, a delimično će
celim brojem, a za dva, ako je dijagonala izražena razlom imati i nešto svoje?
kom. A ovome još treba dodati stotinu kubova od tri. — Tako je — odgovori on.
Tako dobiveni geometrijski broj vlada nad dobrim i rđa- — To što će poštovati upravljače, što će se njegovi
vim rađanjima, pa kad vaši čuvari za ta rađanja ne budu ratnici kloniti zemljoradnje, zanata i drugih poslova oko
znali, i ako u nepravo vreme budu privodili neveste mla sticanja novca, šio će organizovati zajedničke trpeze,2' i
doženjama, onda deca neće biti ni obdarena ni srećna. što će se brinuti ο gimnastici i ο ratnim borbama — zar
Čuvari će, naravno, od te dece postavljati za svoje nasled- se u svemu tome neće ugledati na ranije uređenje?
nike najbolje. Ali i ovi neće biti dostojni, pa kad od svo — Dabogme da hoće.
jih otaca budu preuzeli vlast, počeće zanemarivati najpre e — Ali će se bojati da mudre dovodi na vlast, jer
nas, Muze, i muzičko obrazovanje neće ceniti onoliko ko više neće imati jednostavne i čvrste muževe, nego samo
liko bi trebalo, a zatim će zanemariti i gimnastiku. Tako mešance; više će biti naklonjeno ljudima koji su sposob-
241
niji za rat nego za mir, ceniće prevare i okretnost u ratu, 549 ša, ali za retoriku nema nikakve sposobnosti. Takav čovek
548 i provodiće vreme u neprestanom ratovanju. Zar nisu to je prema robovima surov, umesto da prema njima gaji
prezrenje kao čovek koji je obrazovan kako treba; prema
uglavnom crte koje će ono imati? slobodnima je blag, prema upravljačima veoma pokoran;
— Da. željan je vlasti i počasti, ali tu svoju želju ne opravdava
— A takvi će ljudi — nastavili ja — kao i oni u oli recima niti nečim sličnim, nego svojim ratnim podvizima
i aktivnostima koje se odnose na rat. On je isto tako lju
garhiji biti željni novca. Oni će potajno ceniti zlato i sre bitelj sportskih aktivnosti i lova.
bro, jer će kod kuće imati svoje prostorije i riznice gde — Takav karakter zaista i odgovara takvom držav
će ga sklanjati i skrivati, a oko svojih kuća će imati po nom uređenju.
dignute ograde, upravo, neku vrstu sopstvenih gnezda u — Takav bi čovek u mladosti mogao i da prezire
b kojima će rasipati i trošiti na žene i one koji će im biti
po volji. b novac, ali će ga, ukoliko postaje stariji, sve više voleti.
Jer on već po prirodi nosi u sebi klicu lakomosti i nje
— To je živa istina — odgovori on. gova vrlina nije čista zato što njemu nedostaje najbolji
— Pošto će voleti novac i kako će ga potajno sticati, čuvar.
oni će ga štedeti, a tuđe će rado trošiti, jer će biti željni — Kakav čuvar? — upita Adeimant.
uživanja. Krišom će uživati svoja zadovoljstva, pokuša- — Sposobnost prosuđivanja (logos), kombinovana
vaće da se sakriju od zakona kao deca od svoga oca. Jer sa obrazovanošću (mousike) — rekoh ja. — Jer jedino ta
oni nisu odgojeni ubedivanjem nego silom, i pravu Muzu, sposobnost može onome kome je data da osigura spas
muzu dijalektike i filozofije će zanemariti, a više će ρο njegove vrline, dok njegov život traje.
υ časti ukazivati gimnastici nego muzici. — Lepo govoriš — reče.
— Uređenje kakvo ti opisuješ, zaista sadrži u sebi — Eto, dakle, to je i takav je timokratski mladić do
i zlo i dobro. svog zrelog doba, i takvoj državi je sličan — rekoh ja.
— Ono je u stvari mešavina — rekoh ja. — Ali kako
u njemu preovlađuje srčanost, to se kod njega ističu i c — Biće da je takav u svakom pogledu.
sklonost prema takmičenju i častoljubivost. — A on postaje, otprilike, ovako: ponekad je sin
— Tako je — reče on.
— To bi uređenje, dakle, nastalo i bilo otprilike dobra oca koji živi u državi rđavo upravljanoj, te stoga
takvo, ako ga samo ovlaš ocrtamo i ne izradimo crtež izbegava počasti, vlast, parnice i slična opterećenja, a više
tačno. A da bismo videli kakav je najpravedniji, a kakav voli da pretrpi gubitak nego da ima bilo kakve neprilike.
d najnepravedniji čovek, dovoljan nam je i ovaj nacrt. Kad
bismo hteli da pređemo sva uređenja, i svaki karakter, a — Pa kako onda on postaje?
da ne izostavimo nijednu pojedinost, to bi bio ogroman — Dečak prvo čuje kako se majka ljuti što joj se
i dugotrajan posao. muž ne ubraja među dostojanstvenike, pa joj to umanjuje
— U pravu si — odgovori on. d ugled kod drugih žena; zatim žena vidi kako mužu nije
V. — Kakav će sad izgledati čovek prema tom dr naročito stalo da se zalaže za sticanje novca, da se on ne
žavnom uređenju? Kako će on postati i kakav će biti nje bori i ne grdi ni po sudovima ni u privatnom životu, nego
gov karakter? da sve to lako podnosi; majka primećuje još i to da muž
Adeimant22 odgovori: misli samo na sebe, a nju niti naročito ceni, niti je zane
— Mislim da će umnogome biti sličan ovom Glau- maruje; onda se ona zbog svega toga ljuti i počinje da
konu ovde, bar što se tiče sklonosti za takmičenjem. govori sinu kako mu otac nije nikakav muškarac, kako je
e — U tome možda — odgovorih ja — ali mi se čini suviše popustljiv i mnoge druge stvari onako kako već
da mu u ovome neće biti nalik. e žene ο takvim stvarima rado pevaju.
— U čemu. — To je istina — reče Adeimant — a takve priče
— Timokratski čovek ima više oholosti i više su mu i tužbe njima zaista odgovaraju.
strani darovi Muza. On, doduše, voli muziku i voli da slu-
243
242
«— Ti znaš i td —- nastavih ja — da i sluge takvih — Blagajna koju svako puni novcem upropašćuje
gospodara, i to upravo one za koje bi se reklo da su im takvo državno uređenje — rekoh ja. — Ljudi najpre traže
naklonjeni, govore ponekad sinovima takve stvari. Kad priliku da potroše svoje bogatstvo, a da bi to mogli da
one vide da otac ne preduzima ništa protiv nekog dužnika, urade, oni prekrajaju zakone i ne pokoravaju im se ni
ili protiv nekoga koji je učinio neki drugi prestup, onda oni ni njihove žene.
550 podstiču sina da se, kad on postane čovek, osveti svima
onima i bude odlučniji muž nego što je to njegov otac. — Tako je.
A izvan kuće, sin sluša i posmatra i druge slične stvari: e — Zatim, ugledajući se jedni na druge, i nadmećući
kako ljude koji se bave samo svojim poslom nazivaju
ludima, a cene i hvale sve one koji se bave svim i svačim. se ubrzo, mislim, načine i većinu sebi sličnom.
Tada mladić sve to čuje i vidi, a čuje opet i očeve reci i — Tako je.
izbliza vidi njegova zanimanja, pa upoređuje to sa zani — Zato još više teže za bogatstvom, a ukoliko više
manjima ostalih ljudi. Tako ga privlače dve strane: i nje-
b gov otac koji podupire i snaži njegov razum, i ostali koji cene njega utoliko manje cene vrlinu. Zar vrlina nije tako
mu raspaljuju želje i srčanost. A kako on ne vodi poreklo daleko od bogatstva da bi, kad bismo ih istovremeno sta
od čoveka po prirodi rđavog, ali se družio sa rđavim, njega vili na tasove terazija, uvek jedno preteglo na suprotnu
vuku obe ove strane i on se zadržava na sredini, pa vladu stranu?
koja je u njegovoj duši predaje sili koja se nalazi na sre
dini,23 naime ambiciji i srčanosti, i tako postaje ohol i — Začelo.
slavoljubiv čovek. 551 — A kad se u državi cene bogatstvo i bogataši, onda
— Čini mi se da si sasvim lepo objasnio postanak se manje cene vrlina i dobri ljudi.
takvog čoveka. — Jasno.
c — Imamo, dakle, i ono drugo uređenje i onog dru
gog čoveka. — Napori se, dakle, upravljaju na ono što se ceni, a
zanemaruje se ono što se ne ceni.
— Imamo.
VI. — A sada da, ugledajući se na Eshila, i mi ka — Tačno.
žemo: „Pogledajmo drugoga čoveka, dodeljenog drugoj — Ljudi koji vole nadmetanje i počasti na kraju
državi", 24 ili bolje, zadržimo isti red i pogledajmo najpre postaju ljubitelji novca i bogaćenja, pa bogatog hvale,
državu! dive mu se, i dovode ga na vlast, a siromašnog preziru.
— Tako je najbolje.
— Mislim da bi posle takvog državnog uređenja — Svakako.
došla na red oligarhija. — Potom donose zakon kojim se, putem utvrđiva-
— A koje uređenje nazivaš oligarhijom? b nja određene granice prihoda, ustanovljuje oligarhijska
— Ono uređenje — rekoh ja — koje se zasniva na skupina građana, koja je veća tamo gde je granica pri
d proceni imovine, u kojem vladaju bogataši, a siromah hoda niža, a manja tamo gde je granica prihoda viša.
nema udela u vladi. Istovremeno propisuju da onaj čija imovina ne doseže
— Razumem odgovori on. određenu granicu prihoda ne može učestvovati u vlasti.
— Treba, dakle, najpre da vidimo kako se prelazi Sprovođenje toga postižu ili snagom oružja, ili tako što
iz timarhije u oligarhiju? zastrašivanjem i pretnjom upotrebe oružja uspostave
— Da. jedno takvo državno uređenje. Ili možda to ne biva tako?
— I slepcu je jasno kako se vrši taj prelaz. — Upravo tako.
— Kako? — Kratko rečeno, tako se to uspostavlja.
— Da — reče on — ali kako f unkcioniše to državno
244 c uređenje? i koji su to nedostaci za koje smo rekli da ih
ono ima?
245
VII. — Prvi je nedostatak — rekoh — u onoj od — Koje je to zlo?
redbi ο granici prihoda. Jer, zamisli šta bi se desilo ako — To što je nekome dopušteno da proda ćelo svoje
bismo krmanoša na lađi postavljali prema proceni veli imanje, a drugi da ga kupovinom stekne. Što posle, kad
čine njegove imovine, a siromahu, čak i kad bi bio sprem ga je prodao, sme da živi u državi iako, u stvari, i nije
niji krmanoš, ne bismo dopustili da to bude. njen član: on nije ni trgovac, ni zanatlija, ni konjanik ni
teško naoružani vojnik: on je, jednostavno, siromah i
— Jasno je da bi plovidba bila rdava. beskućnik.
— Ali zar se ne bi dešavalo to isto i u bilo kojem b — Oligarhija je zaista prva država u kojoj se tako
drugom zapovedanju? nešto dešava.
— I ja mislim da bi se dešavalo isto. — Sigurno je da ona to ne sprečava, jer inače ne
-- Osim zapovedanja u državi — rekoh — ili se to bi jedni bili preterano bogati, a drugi potpuno siromašni.
odnosi i na državu? — Tako je.
— Doista se to na nju ponajviše odnosi — reče — — A sad, pazi ovo: kad je jedan takav čovek, u
jer nema zapovedanja koje bi bilo teže i značajnije. vreme svoga bogatstva, radio na tome da ga potroši, je
d — To je, dakle, prva velika greška oligarhije. li on tada bio više koristan za državu u onome ο čemu
— Tako izgleda. smo malopre govorili? Misliš li da je on pripadao sloju
— Dalje! je li ova greška možda manja? gospodara, dok uistinu nije državi bio ni gospodar ni
— Koja? sluga, nego traćitelj svoje imovine?
— Što takva država nije jedna, nego mora da budu c — Tako je — reče — mislim da nije bio ništa dru
dve: jedna sastavljena od siromaha, a druga od bogataša; go do traćitelj.
obe su na istom prostoru i žive uvek u neprijateljstvu — Hoćeš li da ο njemu kažemo ovo: kao što je ra
jedna s drugom. đanje truta u saću bolest košnice, tako je isto i rađanje
— Bogami, ništa manja greška nije ni to. truta u domaćinstvu bolest države?
— Onda sigurno nije dobro ni to što gospodari ta — U svemu je tako, Sokrate — reče on.
kve države ne bi mogli nikakav rat voditi. Prvo, zato što — Ali, Adeimante, nije li bog sve krilate trutove
e bi tada bili prinuđeni da koriste usluge naoružanog mno načinio bez žaoke, dok je od ovih koji hodaju jedne na
štva, kojeg bi se više plašili nego samog neprijatelja, a činio bez žaoke, a druge je snabdeo strašnim žaokama?
opet, ako takve usluge ne bi koristili, morali bi se u sa Oni koji su bež žaoke u starosti završavaju kao prosjaci,
moj borbi pokazati kao pravi oligarsi25. Drugo, zato što d dok one sa žaokama svi nazivaju nitkovima (kakourgoi).
bi bili prinuđeni da za ratovanje troše svoja bogatstva, Nije li tako?
a to kao ljubitelji novca ne bi činili. — Živa istina — reče on.
— Očigledno je, dakle, da se, kad god u državi vidiš
— Nije dobro. prosjake, na tom istom mestu kriju i lopovi, i džeparoši,
— Dalje! Da li smatraš da je dobro ono nagomila- i oni koji skrnave hramove i majstori u svim ostalim lo
552 vanje poslova koje smo ranije kudili, da se, naime, jedni povlucima.
te isti bave i zemljoradnjom, i trgovinom i da su ujedno — Tako je.
i ratnici? — Dalje! Zar u oligarhičnim državama ne nailaziš
— To ne, nikako! na prosjake?
— A sad pazi! Zar nije od svih zala najveće ovo i — Osim upravljača tamo su gotovo svi prosjaci.
neće li njime oligarhija prva. biti pogođena? e — Zar onda nećemo pomisliti — nastavih ja — da
u njima ima i nitkova opremljenih žaokom koje vlasti
246 pažljivo i silom obuzdavaju?
247
— Pomislićemo — reče. — Nema druge tako brze i tako snažne promene —
— I zar onda nećemo reći da ljudi tamo postaju reče on — koja bi častoljubiva mladića načinila pohlep
takvi zbog neobrazovanosti, zbog lošeg vaspitanja, brige nim za novcem.
i državnog uređenja? e — Da li je takav čovek oligarhičan? — upitah ja.
— Reći ćemo, naravno.
— To bi, dakle, bila oligarhična država i takvi bi — Takav se čovek svakako razvio od čoveka sličnog
bili njeni nedostaci, a verovatno ih ima i više. onom uređenju iz koga se razvila oligarhija.
— Sasvim je moguće — reče on.
553 — Da završimo — rekoh — i sa uređenjem te dr — Pogledajmo sada ima li on sličnosti sa oligar
žave, koju nazivaju oligarhijom i koja svoje upravljače hijom!
određuje prema proceni imovine. A onda da razmotrimo 554 — Pogledajmo.
čoveka koji odgovara ovome uređenju: da vidimo kako
on postaje i kakav je kad je već postao. IX. — On liči pre svega na nju po tome što najviše
— Svakako. ceni novac, zar ne?
VIII. — Zar se timokratski čovek neće preobraziti
u oligarhičnog upravo na ovaj način? — Da.
— Na koji način? — I po tome što je štedljiv i vredan; što će dopu
— Kad timokratski čovek ima sina, ovaj se najpre stiti samo zadovoljavanje potrebnih požuda; što drugih
ugleda na svog oca i ide njegovim stopama; a zatim kad troškova neće imati i što će ostale požude obuzdavati kao
b vidi da se ovaj iznenada spotakao ο državu kao ο greben, suvišne.
izgubio svoje blago i upropastio samog sebe, i onda, kao — To je tačno.
vojskovođa, ili sa nekog drugog velikog položaja došao — On je zapušten — nastavih ja — stvara novac od
pred sud, bio napadan od sikofanta i osuđen na smrt, svega, i samo misli na to kako da ga zgrne, onakav je
ili na izgnanstvo, ili na gubitak građanskih prava i svoje b kakve svet hvali; zar takav čovek nije sličan takvom
i m o v i n e . . . državnom uređenju?
— A tako što se dešava — reče on. — Meni se svakako čini da jeste — reče on — jer
— Kad, dakle, sve to vidi, ο prijatelju, kad sve pre- je kod takvog čoveka, kao i kod takve države, novac na
trpi i izgubi ono što je imao, on će odmah i častoljubivost najvećoj ceni.
c i srčanost glavačke zbaciti sa prestola svoje duše; ponižen — Po mome mišljenju — rekoh ja — to dolazi otu
siromaštvom, on će se baciti na sticanje bogatstva, upi- da što takav čovek nije mario za svoje obrazovanje.
njaće se, radeći i štedeći. te će tako prikupiti novac. Zar — Tako je, jer inače ne bi slepca27 postavio za horo-
sumnjaš u to da će takav čovek onda požudu i strast za vođu i ukazao mu najviše počasti.
sticanjem blaga staviti na presto i, ukrašavajući ih kru — Dobro — rekoh ja. — Ali pogledaj ovo: zar ne
nom, ogrlicama i pripasujući im sablje načiniti ih velikim ćemo reći da se u njemu, zbog nedostatka obrazovanja,
kraljem26 u svojoj duši? javljaju trutovske požude, jedne prosjačke a druge lu·
— Verujem da će biti tako. c peške, koje on, brinući se za ostale stvari, silom obuz
d — A razumnost i srčanost staviće — mislim — pred dava?
noge ovome kralju, jednu s jedne, a drugu s druge strane — Tako je.
i, pretvarajući ih u robove, primoraće jednu da ne smera — Znaš li onda gde treba gledati ako hoćeš da vidiš
i ne razmišlja ni ο čemu drugom, nego kako će od manje njegove lupeške požude?
novaca stvoriti više, a srčanost, opet, da se ne divi i đa — Gde? — upita on.
ne ceni ništa osim bogatstva, i da se ne ponosi ničim dru — Na upravljanje sirotinjskim novcem i, uopšte,
gim nego sticanjem blaga i samo onim što dovodi do bo tamo gde on ima mnogo mogućnosti da čini nepravdu.
gatstva. — To je istina.
— Zar onda već po tome nije jasno da takav čovek
248 u poslovima u kojima je na glasu kao tobože pravedan
čovek, obuzdava ostale zle požude u sebi? On nije uveren
d da je poštenje bolje, i svoje sklonosti ne stišava lepim re-
249
cima, nego budući da se plaši za svoju imovinu, čini to svoju imovinu, jer postaju još bogatiji i ugledniji, kupu
silom i zastrašivanjem. jući njihova imanja i dajući im zajmove na njih.
— Tako je. — Tako je.
— I tako mi Zevsa, prijatelju, videćeš kako većina — Zar onda nije već jasno da građani u jednoj dr
tih ljudi, kad je u pitanju trošenje tuđeg, ima sklonosti žavi ne mogu u isto vreme i ceniti bogatstvo i sticati po-
koje odgovaraju trutovima. d trebnu umerenost, nego moraju zanemariti ili jedno ili
— I to u velikoj meri. drugo?
— Takav čovek, naravno, neće u sebi biti nepode- — Sasvim je jasno.
ljen ni jedinstven; on nije jedno biće, nego dva; ali u — U oligarhiji, vladari svojom ravnodušnošću do
e njemu, uglavnom, plemenitije želje gospodare nad gorim. puštaju ljudima da postanu veoma razuzdani, što dovodi
— Tako je. do prosjačkog štapa i ljude plemenita porekla.
— Zato će takav čovek — mislim — biti pristojniji — Tako je.
od mnogih drugih. Ali će istinska vrlina, koja se sastoji — Oni — mislim — sede u državi opremljeni žao-
od doslednosti i skladnosti duše, biti daleko od njega. kom i naoružani, jedni dužni novaca, drugi bez građan
— Tako mi se čini. skog prava, a treći i jedno i drugo i, željni prevrata, mrze
— Takav će štediša začelo biti rđav takmičar za bilo e i rade ο glavi onima koji su stekli njihovu imovinu i osta
555 kakvu nagradu koja se daje pobedniku u jednoj državi, lim građanima.
ili u nekom drugom nadmetanju, jer on neće hteti da troši — Tako je.
novac radi slave i radi takvih borbi, pošto se boji da ne — Bogataši tada saginju glave kao da ove ljude
probudi želju za trošenjem, pa će svoje protivnike pozi uopšte i ne vide, a među ostalima onoga ko im se ne odu
vati da sa njim sklope savez pri takmičenju; on će se bo pire obasipaju novcem, i cede ga mnogostrukim kamata-
riti oligarhički, to jest samo jednim malim delom svojih 556 ma, decom glavnice, te tako u državi stvaraju trutove i
snaga, i tako će većinu savlađivati, a ipak će pri tom za prosjake.
državati svoje bogatstvo. — I onda njihov broj naravno postaje veliki.
— Tako je. — A kad su već raspirili toliki požar, ne gase ga;
— Treba li onda i dalje sumnjati da čovek štediša ne sprečavaju da svako rasipa svoju imovinu kako hoće,
i onaj koji stiče bogatstvo pripada po sličnosti oligarhij- niti pak nastoje da se takva zla drugim kakvim zakonom
b skoj državi? uklone.
— Nipošto. — Kojim zakonom?
X. — Posle ovog treba, čini mi se, da se pozabavimo — Zakonom koji dolazi kao drugi po redu i koji
demokratijom, i da vidimo na koji način ona postaje, ka primorava građane na vrlinu. Jer kad bi zakon određivao
kav karakter ima i kad je nastala, da bismo zatim opet b da svaki zajmodavac sklapa ugovore na svoj rizik, onda
upoznali karakter čoveka koji joj odgovara i da bismo ih bi se oni manje bezobzirno bavili pozajmljivanjem novca
međusobno uporedili. u državi, pa bi onda u njoj bilo manje takvih zala kakva
— Tako ćemo ići putem koji smo sebi odredili. maločas pomenusmo.
— Pa dobro — rekoh — zar se prelaz iz oligarhije — Mnogo manje, sigurno.
u demokratiju ne vrši otprilike tako što se ona ne može — Tako vladari samim svojim postupcima dovode
zasititi onoga za čime teži, a to je: da bude što je moguće svoje podanike do tako lošeg stanja. A kad su u pitanju
bogatija? oni sami i njihova deca, šta čine onda? Zar ne stvaraju
— Kako to misliš? mladiće naviknute na raskoš, telesno i duševno neotpor-
c — Kad vladari osete da njihova vlast počiva na bo c ne, suviše mlitave i lenje da bi se mogli odupreti bilo na
gatstvu, onda mladićima, koji su postali razuzdani, neće sladi, bilo žalosti?
zakonski da ograniče da ne mogu trošiti i upropašćivati
251
250
— Tako je. — Tako se kaže.
— Ovi kasnije ne misle ni na šta drugo do na sti- — A tamo gde je sve dozvoljeno, prirodno je da
canje novaca a ο vrlini se staraju onoliko koliko i siro svako na svoj način podešava svoj život onako kako mu
masi zar ne? se najviše sviđa.
— Naravno. — Tako je.
— Pa kad se ovakvi vladari i ovakvi njihovi poda — Mislim da će u takvoj državi biti različitih ljudi
nici nađu zajedno, bilo na putovanjima ili na nekim dru više no u ma kojoj drugoj.
gim skupovima, u svečanim izaslanstvima, u ratnim poho — Naravno.
dima, na zajedničkoj plovidbi, ili kao drugovi-vojnici, ili — Reklo bi se — nastavih ja — da je ovo državno
baš i u samoj opasnosti, onda će bogataši dobro znati da uređenje najlepše od svih; kao kakvo šareno odelo prot
cene pomoć siromašnih. Kad se, međutim, siromah koji kano svakojakim cvećem, tako da bi se i ovo državno ure
je često mršav i suncem opaljen nađe u borbi svrstan po đenje, prošarano svakakvim karakterima, pričinjavalo
red bogataša odraslog u hladu i ugojenog od tuđeg mesa, najlepšim, a možda bi ga mnogi ocenili kao najlepše, kao
d kad vidi kako ovaj stenje i kako se teško pokreće, misliš što to rade deca i žene kad posmatraju šarene predmete.
li ti da siromah neće pomisliti kako su se takvi ljudi obo — Tako je.
gatili samo svojim nevaljalstvom, i zar misliš da, kada se — I, srećni moj čoveče, tu možeš tražiti državno
posle siromasi budu nasamo sastali, neće jedan drugom uređenje koje ti je po volji.
e reći: „Ovi naši ljudi nisu nizašto?" — Kako to?
— Pouzdano znam da će tako učiniti — reče on. — Tako što, zbog slobode koja u njoj vlada, ona
— I kao što je boiešljivom telu dovoljan i najmanji sadrži sve vrste državnih uređenja, i izgleda da, ako ho
podsticaj spolja pa da oboli, i kao što se u njemu i bez ćemo da osnujemo državu, a mi to upravo činimo, treba
nekog spoljnjeg uticaja stvori nesklad sam po sebi, tako samo da odemo u demokratsku državu da, kao kad čovek
će i državi, koja je u istom takvom stanju kao to telo, biti ode na pijacu gde se prodaju sva moguća državna ure
dovoljan i najneznatniji povod — pomoć jedne druge oli đenja, tamo potražimo onaj način koji nam se sviđa, i
garhijske države koju je pozvao jedan deo građana, ili ne čim ga izaberemo možemo pristupiti njenom osnivanju.
ke demokratske države koju je pozvao drugi deo građana
— i ona će se razboleti i boriti se sama sa sobom, dok će — Čovek tu zaista ne bi bio u neprilici sa prime-
ponekad, i bez nekog spoljnjeg uzroka, doći do pobune rima.
i unutrašnjeg razdora.
557 — Tako je. — A to što te niko ne primorava — rekoh — ni da
— Demokratska vlada, dakle, nastaje kad siromasi vladaš u toj državi, čak i ako si za to sposoban, ni opet
pobede, pa jedan deo protivnika pobiju a drugi proteraju, da se pokoravaš ako to ne želiš, ni da ratuješ kad drugi
a sa ostalima ravnomerno podele vladu i građanska pra ratuju, ni da, ako ne želiš mir, živiš u miru kad drugi to
va, i kad se najčešće vlasti u njoj biraju kockom. čine, što, opet, ako ti neki zakon brani da vladaš ili su
— Takav je postanak demokratije — odgovori on diš, ti ipak možeš i da vladaš i da sudiš ako ti tako padne
— pa bilo da je ona uspostavljena oružjem, ili tako što na pamet: zar to na prvi pogled nije božansko i divno?
su se bogataši iz straha povukli.
XI. — A kako ti ljudi žive? — nastavih ja. — I ka- — Možda, privremeno.
b kvo je, opet, to državno uređenje? Jasno je da će se takav — Dalje. Zar nije divna ona blagost prema osuđe
čovek pokazati kao stvoren za demokratiju. nicima? Zar još nisi video kako u takvom državnom ure
— Jasno je. đenju ljudi osuđeni na smrt ili izgnanstvo ipak ostaju i
— Zar nije jasno i to da će u početku u državi biti kreću se među ostalima, kao da niko za to ne mari i kao
sve dozvoljeno i da će svuda vladati sloboda i mogućnosti da to niko ne vidi? I zato takav čovek hoda okolo kao
da svako radi u njoj šta hoće? kakav junak.
— Video sam mnogo takvih.
252 — Pa onda praštanja koja takva država čini, i ta
širokogrudost i preziranje svega onoga što smo mi, kad
253
smo osnivali državu, svečano govorili: da, naime, niko — Lepo, zaista.
ne može postati dobar čovek ako nema izvanrednu pri — Uzmimo sada po jedan primer za prve i za dru
rodu, ako se još odmah kao dete nije u igri upoznao sa ge da bismo videli kakve su one i da bismo oformili jedan
lepim stvarima i ako se, uopšte, nije vežbao u lepoti. Sa opšti utisak.
kakvim nadmenim držanjem ona sve to gazi i kako uop — To treba da uradimo.
šte ne pita za to sa kakvim zanimanjima dolaze ljudi da se — Želja za jelom, ukoliko je ona potrebna radi
prihvate državnih poslova, nego ih poštuje samo ako kažu b zdravlja i dobrog telesnog stanja, ta želja za jelom i pri-
c da su prijatelji naroda. smokom jeste svakako potrebna želja, je li?
— Mislim da jeste.
— Da, to je plemenita država! — Želja za hlebom je očigledno potrebna iz dva
— Demokratija bi, dakle, imala to i sve što je tome razloga: i zato što je njeno zadovoljenje korisno za nas,
srodno. To je, kao što vidiš, divno državno uređenje, anar i zato što je neophodno potrebna za život.
hično, šareno, koje svima bez razlike, i jednakima i nejed — Tako je.
nakima, deli nekakvu jednakost. — A želja za prismakanjem je neophodna zato što
— Ti, zaista, iznosiš stvari koje su svima poznate. u izvesnom smislu koristi: održavanju dobrog stanja tela.
XII. — A sada — nastavih ja — razmotri kakav je — Da.
takav čovek sam za sebe! Ili, možda, najpre treba pogle — Međutim, želju koja to prevazilazi, želju za jeli
dati kako on postaje, onako kao što smo to učinili kod ma probranijim nego što su ona koja smo pomenuli i
države? koja se kod mnogih još izmalena može primenjivanjem
— Da. kazne i vaspitanja ukloniti, kao i želju koja je štetna po
— Zar neće biti ovako: mislim da će sin onog šte- c telo, a ne manje štetna za razboritost i umerenost duše,
d diše i oligarhijskog čoveka biti od svoga oca odgajen u zar je nećemo s pravom nazvati izlišnom?
njegovim navikama, zar ne? — Mislim da hoćemo, i to s punim pravom.
— Naravno. — Zar onda nećemo reći da su te želje rasipne, dok
— Kao i njegov otac, i on će silom obuzdavati po su one druge štedljive zato što pomažu rad?
žude koje u sebi oseća i koje ga gone na trošenje a ne na — Tako je.
sticanje: to su, takozvane, nepotrebne želje. — Isto ćemo tako reći i za erotičke i za sve Ostale
— Tako je. želje.
— Hoćeš li — upitah ga ja sad — da, kako ne — Da.
bismo razgovarali tapkajući u mraku, najpre odredimo — A jesmo li čoveka koji je odan nasladama i ova
šta su potrebne a šta izlišne želje? kvim željama i kojim izlišne želje upravljaju nazvali tru-
— Hoću. d tom ο kome smo maločas razgovarali, a za onoga kojima
— Potrebnim željama nazivaćemo s pravom one gospodare neophodne želje rekli da je štediša i oligar-
e bez kojih ne bismo mogli biti, kao i one koje nam, kad hičan?
ih ispunimo, donose koristi, zar ne? Jer nam je ove dve — Tako je.
vrste želja nametnula sama priroda. Nije li tako? XIII. — Hajde da sad kažemo kako se od oligarhič-
— Tako je. nog čoveka razvija demokratski! Meni se čini da to veći
559 — Onda ćemo za njih s pravom reći da su potrebne. nom ovako biva.
— Tako je.
— Dalje. Kad bismo rekli da su nepotrebne one — Kako?
želje koje bi neko, ako bi se odmalena vežbao, odbio, i — Mladić je, kao što rekosmo, odrastao bez obrazo
koje ljudima, dok ih imaju, ne donose nikakve koristi vanja i, u želji za sticanjem, okusio med trutova i došao
u poslu, dok su neke čak i štetne — zar ne bismo lepo u dodir sa sjajnim i opasnim insektima, koji mogu da mu
rekli? pruže različita uživanja svake vrste i načina, pa je tako,
2 5 4
e kao što možeš zamisliti, oligarhija u njemu počela da pre izbacuju i teraju u izgnanstvo; trezvenost nazivaju kuka
lazi u demokratiju. vičlukom i proganjaju ga; umerenost i razumno trošenje
— Tako to mora biti. nazivaju prostotom i tvrdičlukom, i gone ih preko gra
— Preobražaj države se izvršio tako što su savez nica, potpomognute mnogim i izlišnim željama.
nici spolja došli u pomoć svojoj strani. Zar neće i sa
mladićem biti tako kad jedna od dveju vrsta strasti, koje — Tako je.
se u njemu nalaze, primi spolja pomoć jedne grupe želja — A kad iz duše tako osvojenog mladića sve to
koje odgovaraju istoj vrsti želja kod njega? e bude očišćeno i izbrisano, onda nju na što svečaniji način
— Tako je. uvode u velike misterije,30 i sad u velikoj povorci, sjajno
— A ako njegovom oligarhičnom delu dođu u po obučene i sa vencem na glavi dolaze: drskost, bezakonje,
moć neki saveznici, bilo preko oca, bilo preko nekih dru raskoš i bestidnost; pevaju slavopojke i govore lepe i
gih rođaka koji mu daju savete i grde ga, tada se u njemu laskave reci. Drskost nazivaju lepim vaspitanjem, beza-
561 konje — slobodom, rasipništvo — velikodušnošću, be
560 pobune dve suprotne strane i javi se borba u njemu sa stidnost — hrabrošću. Tako, otprilike, zar ne, prelazi je
mom. dan mladi čovek iz vlasti neophodnih želja u kojima je
— Tako je. bio odgojen u slobodu i raspojasanost nepotrebnih i bes
— Ponekad demokratska strana uzmakne pred oli korisnih želja?
garhijskom i neke od tih želja budu uništene, ili ih otera — Da, takav je preokret sasvim jasan.
ostatak stida koji je ostao u duši mladoga čoveka, pa sve — Takav mladić živi posle toga — mislim — tako
opet dolazi u red. što podjednako troši i novac, i trud i vreme kako na ne
— I to se katkad dešava. potrebne tako i na potrebne želje, a ako ima sreće da ga
— Ali se dešava i to — mislim — da posle isteri- zanos ne odvede suviše daleko, onda u zrelijim godinama,
kad prođe oluju strasti, primi natrag neke od prognanih
b vanja ovih želja, pošto otac nije umeo da vaspita svoga b želja, ne predaje se sasvim strastima koje navaljuju, i
sina, potajno ojačaju druge želje iste vrste i tako one vodi život u kome su sva zadovoljstva podjednaka, upra
postaju mnogobrojne i jake. vu nad svojom dušom predaje, kao na kocki sve dok se ne
— To se često dešava. zasiti, onoj nasladi koja naiđe prva, zatim se predaje dru
— One, dakle, odvlače mladića starom društvu i u goj, ne prezire nijednu i postupa sa njima potpuno ravno
potajnom druženju sa tuđim strastima stvaraju u njemu pravno.31
mnoštvo požuda. — Tako je.
— Tako je. — On32 odbija svaki razlog i istinu — nastavih ja —
— One najzad — mislim — osvoje tvrđavu u mladi i ne dozvoljava im da uđu u njegovu tvrđavu. Ako mu
ćevoj duši, jer su osetili da je ona bez nauke, bez lepih neko kaže da poneke želje dolaze od lepih i dobrih na-
zanimanja i istinskih govora,28 najboljih čuvara i stražara c gona, a druge od rđavih; da prve treba negovati i ceniti,
u dušama ljudi koji su bogu dragi. a druge savlađivati i obuzdavati — on sve to odbija i
tvrdi da su svi nagoni isti i da ih treba podjednako ceniti.
c — To su zaista najbolji čuvari. — Ako je njegovo stanje takvo, onda on i ne može
— Onda navale lažni i brbljivi govori i mnenja i drukčije da radi.
— I tako mu svaki dan prolazi u tome da ugađa
zauzmu to mesto u duši mladićevoj. strasti koja je toga trenutka naišla: čas se opija uz zvuke
— Tako je. frule, a čas pije vodu i mršavi; sad radi gimnastiku, a sad
— Tako on ponovo stiže do Lotofaga2' i živi kod d je opet lenj i ne mari ni za šta; katkad izgleda kao da se
bavi filozofijom;33 često vodi državne poslove, skače na
njih pred očima celoga sveta, a ako štedljivom delu nje govornicu, pa govori i radi ono što mu toga časa pada na
gove duše stigne kakva pomoć od strane njegovih rođaka, pamet; drugi put, opet, zavidi ratnicima i onda se ugleda
onda oni lažni govori zatvaraju vrata kraljevske tvrđave
u njemu i ne puštaju ni saveznike niti pak primaju iza- 257
d slanstva koja dolaze u obliku pametnih reći starijih. One
vode rat i pobeđuju; stid nazivaju ludošću i sramotno ga
256
na njih; zatim mu se dopadnu poslovni ljudi i on se baca — Kako to?
na trgovinu. Nikakvog reda i nikakve potrebe nema u nje — Ja mislim da kad se demokratska država žedna
govom životu: to on smatra slatkim, slobodnim i blaže d slobode nameri na prvake — rđave vinotoče pa izgubi
nim životom, i za sve to vreme on uživa, meru i preterano se opije slobodom, onda ih ona, ako
e — Dobro si opisao život čoveka koji zastupa jed nisu sasvim popustljivi i ako joj ne pruže potpunu slo
nakost. bodu, optužuje i kažnjava prebacujući im da su opaki i
oligarhični.
— Mislim da sam pokazao i to da on u sebi sadrži — Tako zaista i radi.
sve moguće oblike i na j različiti je karaktere; on je lep i — A one — rekoh — koji su vlastima odani pre
šaren kao i to državno uređenje. Mnogi ljudi i mnoge zire kao dragovoljne robove i ništavna bića. One uprav
žene bi mu zavidele na takvom životu, u kome ima toliko ljače, međutim, koji se izjednačuju s potčinjenima, i pot-
primera i za državna uređenja i za karaktere.34 činjene koji se izjednačuju s upravljačima, hvale i po
štuju i u privatnom i u javnom životu. Zar onda nije
— Tako je — odgovori on. e neizbežno da se u takvoj državi sloboda proširi na sve?
562 — Dalje. Takvog čoveka treba staviti uz demokra- — Kako da ne?
— A nije li, dragi prijatelju, neizbežno da se to od
tiju, jer bi se ο njemu s pravom govorilo da je rođen za bijanje potčinjavanja uvuče neprimećeno u inokosna do
demokrati ju, zar ne? maćinstva, pa i da uhvati korena i u domaćih životinja.
— Kako to misliš?
— Tako je. — Ovako: otac se navikne na to da bude jednak
XIV. — A sad nam preostaje da opišemo najlepše sinu i plaši se sinova, a sin se navikne na to da bude
državno uređenje i najlepšeg35 čoveka — tiranidu i tira jednak ocu, pa se ne stidi niti se plaši roditelja, a sve to
nina. zato da bi bio slobodan. Doseljenik (metoikon) se izjed
— Tako je. načuje sa domorocem (astos) i domorodac s doseljeni-
— Hajde, dakle, kakav je karakter tiranide, dragi 563 kom, pa čak i sa strancom (xenos) u pravom smislu te
moj prijatelju? Naime, prilično je jasno da ona proizlazi reci.30
iz demokratije. — Tako se i dešava.
— Jasno je. — Dešava se to, a i druge ovakve sitnice: učitelj se
— Pa onda, valjda, nekako na isti način postaje de u takvoj državi plaši učenika i laska im, a učenici slabo
fa mokratija od oligarhije, kao i tiranida iz demokratije? uvažavaju učitelje, isto kao i pedagoge.37 Uopšte, mladići
— Kako to? se izjednačuju sa starijima i bore se sa njima i recima i
— U oligarhiji se kao najviše dobro cenilo ogrom delima; a starci, opet, da bi se dodvorili mladićima, po
no bogatstvo, i ona je na njemu i zasnovana, zar ne? puštaju im, puni su predusretljivosti i šala i ugledaju se
— Da. b na njih samo da ne bi izgledali neprijatni i despoti.
— A nezasitost u sticanju bogatstva i zanemariva — Tako je.
nje ostalih stvari upropastili su oligarhiju. — Opšta sloboda, koja se u takvoj državi stvara,
— Tako je — odgovori on. dostiže svoj vrhunac, ο prijatelju, kad već kupljeni robovi
— Isto tako je i nezasitost u onom što smatra naj i robinje nisu više ništa manje slobodni nego što su oni,
većim dobrom upropastila demokratiju, je li? njihovi kupci. Ali sam gotovo zaboravio da kažem kolika
— A šta to ona smatra najvećim dobrom? ravnopravnost i sloboda nastaju za žene u njihovom od
— Slobodu — odgovorih. — Mogao si čuti kako je nosu prema muškarcima i u odnosu muškaraca prema
c to najlepše u demokratskoj državi i da onome ko je po njima.
prirodi slobodan jedino radi toga i vredi da živi u njoj. c — Znači da ćemo kao i Eshil reći „upravo ono što
— Mnogo se govori ο tome i često se čuje to tvr nam je na vrh jezika".38
đenje.
— Pa onda, to sam upravo hteo reći, neograničenost 259
u tome i u zanemarivanju ostalih stvari i u ovom držav
nom uređenju stvara potrebu za tiranidom.
258
— Jeste; ja to i kažem. Jer onaj ko to nije video, ne — I to s pravom!
može ni da veruje koliko su ljudima podložne životinje39 — Ako se te dve vrste ljudi — nastavih ja — nađu
slobodnije ovde nego ma gde. Po onoj poslovici: „Kakve ma u kojoj državi, stvoriće smutnju, kao što to u telu
su gospodarice, takve su i kučke"; i konji i magarci idu čine sluz i žuč.43 Toga dvoga treba da se i dobar lekar i
svuda okolo sasvim slobodno i dostojanstveno i udaraju c državni zakonodavac daleko klone, isto onako kao što
prolaznike ako im se oni ne uklone s puta. I tako svuda mudar pčelar najviše nastoji da oni uopšte ne postanu, a
d i sve stiču punu slobodu! ako se pojave, da ih što pre sa samim saćem iseče.
— U pravu si, tako mi Zevsa!
— To što mi pričaš i moj je san40: jer se i meni to — A sada, da bismo jasnije videli ono što želimo,
često dešava kad odem u selo. uzmimo stvar ovako!
— Kako?
— A što je glavno — nastavih ja — kad se sve ovo — U mislima podelićemo demokratsku državu na
skupi, onda vidiš kako duša građana postaje na to u toj d tri dela, od kojih je ona, zapravo, i sastavljena. Jedan od
meri osetljiva da se razbesni i ne može da podnese ako joj tih obuhvata onu vrstu ljudi ο kojima smo govorili, i
neko nametne samo malo stege? Ti znaš da oni najzad takvih ljudi u demokratskoj državi — s obzirom na pra
prestanu da vode računa i ο pisanim i nepisanim zako vo da svako radi što hoće — nema mnogo manje nego u
nima, samo da im niko ni na koji način ne bi bio gospo- oligarhijskoj državi.
e dar. — Tako je.
— Ali oni su u demokratiji mnogo žešći nego u oli
— To znam vrlo dobro — reče on. garhiji.
XV. — A to je, prijatelju moj, ako se ne varam, lepi — Kako to?
i zavodljivi početak tiranide. — Njih u oligarhiji ne cene i ne daju im vlast, pa
— Zavodljiv jeste, zaista; ali šta biva posle toga? su zato nevešti i slabi. U demokratiji pak oni, uz male
— Ista ona bolest koja je izbila u oligarhiji i koja izuzetke, vode glavnu reč; oni koji su najžešći, govore i
ju je upropastila, javlja se i u ovoj državi, još veća i jača delaju, dok ostali sede blizu oko govornica, zuje i ne
jer je potpomognuta slobodom, i ona demokratiju odvodi trpe onoga ko drukčije govori.44 I tako oni, sa malim izu-
u ropstvo: jer, stvarno, prekomeinost uvek vodi velikom e zecima, drže u svojim rukama celokupnu upravu u ta
preokretu,41 tako je i kod vremena, i kod biljaka, i kod kvom državnom uređenju.
564 tela, a ništa manje i kod državnih uređenja. — Sasvim je tako — reče on.
— I to je prirodno. — Onda se iz mnoštva izdvaja i jedan drugi soj
— Preterana sloboda, izgleda, ne prelazi ni u šta ljudi.
drugo, nego u preterano ropstvo i za pojedinca i za dr — Koji to?
žavu. — Premda se svi bave sticanjem, ipak većinom po
— Tako je. staju najbogatiji oni koji su po prirodi najuredniji.
— Onda je — rekoh — sasvim prirodno da tiranida — Naravno.
ne nastaje iz nekog drugog državnog uređenja nego iz de- — Mislim da trutovima med teče najviše upravo od
mokratije: mislim, posle krajnje slobode — najveće i ovih. I najlakše.
najstrašnije ropstvo. — Razume se, jer ko bi ga sisao od onih koji ga
— To je prirodno — odgovori on. imaju malo?
— Ali mislim da ti nisi to pitao, nego kakva je to — Mislim da se takvi bogataši nazivaju: hrana tru
b bolest koja se javlja prvo u oligarhiji, pa onda u demo- tova.
kratiji i koja je dovodi do ropstva. — Otprilike tako.
— Tako je. 565 XVI. — Narod (demos) bi sačinjavao treći soj ljudi
— Govorio sam ο onim lenjim i rasipnim ljudima u demokratskoj državi, soj onih koji žive od rada svojih
na čijem čelu stoje najhrabriji koje slede velike kukavice.
Upoređivali smo ih sa trutovima koji imaju žaoke, a one 261
druge sa trutovima bez žaoka.42
260
ruku i onih besposlenih koji nisu stekli mnogo imovine. svojih sugrađana, nego ih nepravedno okrivljuje; kad ih,
Taj soj je u demokratiji najbrojniji, a kad se prikupi, kako je to već običaj, vodi na sudove i ubija ih; kad čove-
postaje i najmoćniji. ku oduzima život; kad jezikom i bezbožnim ustima pije
krv svoga rođaka;50 kad građane tera u izgnanstvo i ubija
— Tako je — reče on — ali ne događa se tako često 566 ih, a pri tom govori ο ukidanju dugova i ο podeli zemlje;
da se on prikupi, osim ako ne dobija jedan deo meda.45 zar za takvog čoveka ne postoji neka potreba ili nekakva
sudbina da posle toga ili pogine od ruku svojih neprijate
— Pa i dobija ga — rekoh ja — u svakoj takvoj pri lja, ili postane tiranin i od čoveka postane vuk?
lici u kojoj upravljači, uzimajući imovinu od onih koji
je poseduju,46 dele je narodu, zadržavajući najveći deo za — To je zaista neminovno!
sebe. — I to je taj koji ustaje protiv imućnih ljudi.
b — Doista, narod tako dobija svoj deo. — Tako je.
— A ako ga proteraju i ako se on, uprkos svojim
— Zato su, mislim oni, kojima se imovina oduzima, neprijateljima, ponovo vrati, zar se neće vratiti kao savr
prinuđeni da se brane, da govore u narodnoj skupštini, šeni tiranin?
te da preduzimaju sve što je u njihovoj moći. — Svakako hoće.
b — Ako, međutim, ne mogu da ga proteraju, niti da
— Kako da ne? ga ocrne pred narodom i da ga ubiju, onda ga krišom
— Iako imućni ljudi ne žele da prouzrokuju bunu vrebaju i pokušavaju da ga nasilnom smrću uklone.
ili prevrat, oni drugi ih optužuju da narodu rade ο glavi — Obično se tako i dešava.
i da su za oligarhiju. — Svi oni koji su u svojoj ambiciji dotle doterali,
— Kad imućni, najzad, vide kako narod, ne sam i imaju onaj poznati zahtev tiranina; traže, naime, od na
po svojoj volji nego iz neznanja i zaveden klevetnicima, roda telesnu stražu da bi zaštitnik naroda ostao nepo-
c pokušava da im nanese zlo, onda, hteli oni to ili ne, i sami vređen.51
po nevolji postaju oligarsi, a ta promena je još jedno zlo — Tako je.
koje im trut svojim ubodom nanosi.47 — I narod mu je daje, i zato — mislim — što se
— To je živa istina. boji za njega, i zato što se nada za sebe.
— Otuda tužakanja, sudovi i parnice među njima.43 c — Da.
— Tako je. — Kad to sad vidi čovek koji ima novaca i koji je
— Zar narod obično ne daje prvenstvo jednome kao zbog novca osumnjičen da mrzi narod, onda on, prijate
svome zastupniku i zar ovoga ne hrani dobro i ne uzdi lju, kao u proročanstvu datom Krezu52:
že ga? ,,i pobeže kraj peskovitog Herma
— Naravno da to radi. i ne sačeka i ne zastidi se što ga smatraju kukavicom"
d — Onda je jasno — rekoh — da će, ako dođe do
tiranide, tiranin ponići iz toga soja koji zastupa narod, — Dabome, jer po drugi put ne bi imao prilike da
a ne iz nekog drugog, zar ne? se stidi.
— Sasvim je jasno.
— A kako se taj zastupnik naroda preobražava u — A ako ga uhvate u bekstvu, onda ga — mislim —
tiranina? Zar to, očigledno, ne biva tako da on učini ono ubijaju.
što nam pripoveda priča ο hramu Zevsa Likejskog u Ar
kadi j i?49 — Naravno.
— Kakva je to priča? — A onaj zaštitnik naroda neće ležati „koliko je dug
— Takva da onaj ko okusi od ljudske utrobe pome- d i širok"53 — to je jasno — nego će se, oborivši mnoge
šane sa utrobom ostalih žrtava mora, tobože, postati vuk. druge, sam popeti na državna kola,54 i tako će, na kraju,
e Zar nisi čuo za tu priču? od zastupnika postati savršeni tiranin.
— Jesam, bogami. — Kako da ne?
— Pa zar sa tim zastupnikom naroda ne biva isto
kad gleda svoje odane ljude, kad se ne usteže ni od krvi 263
262
XVII. — A sad, da razmotrimo sreću i čoveka i dr — Mora tako da radi — reče on — ako želi da
žave u kojoj se ovakav smrtnik pojavio. vlada!
d XVIII. — Kakvo je to blaženstvo — rekoh — koje
— Da razmotrimo, svakako! ga primorava da živi ili sve sa samim nevaljalcima i omrz
— Neće li on prvih dana i u prvo vreme pružati nut od svih, ili da uopšte ne živi!
osmeh svima i pozdravljati svakoga koga sretne? Govo-
e riće da nije tiranin i obećavaće mnogo i pojedincu i dr — Da, u takvom blaženstvu!
žavi, je li? Zar nije oslobodio i podelio zemlju narodu i — Zar mu, ukoliko među građanima bude više
svojim privrženicima i zar ne izgleda blag i milostiv? omrznut,zbog ovakvih postupaka, neće biti potrebna sve
— Tako je. mnogobrojni ja i vernija telesna straža?
— A kad svrši sa svojim neprijateljima, s jednim — Naravno.
sklopi mir, a druge uništi, kad se, s te strane, oseti bez- — A ko će biti ti verni? I odakle će ih dovesti?
bedan, onda će uvek počinjati neke ratove kako bi narod — Ako im bude platio za to, mnogi će i sami dole
imao potrebu za vođom. te ti — reče on.
— Tako je. — Bogami — rekoh — opet mi se čini da govoriš
567 — On će zametati ratove i zato da bi građani, dajući e ο nekakvim strašnim i svakojakim trutovima!
novac, osiromašili, da bi bili prinuđeni da se bave svako — S pravom ti se tako čini — odgovori on.
dnevnim poslovima i da bi mu, tako, manje radili ο glavi, — A domaće on ne bi voleo. Je li tako?
zar ne? — Kako to?
— Da, tako je. — On će od građana oduzeti robove, oslobodiće ih
— A mislim da će počinjati ratove i zato da bi po i uvrstiti u svoju telesnu stražu.
neke u koje sumnja da imaju slobodoumne namere i da — Dabogme, jer će mu ovi biti najverniji!
mu neće dozvoliti da vlada, pod izgovorom uništio tako — Srećan li je tiranin koji se služi takvim prijate-
što će ih predati neprijatelju. Zbog svega toga tiranin 568 ljima i takvim pouzdanicima, pošto je nekadašnje po
mora neprestano da se zapliće u rat, zar ne? ubijao!
— Tako je. — Ali.je tako, i on se takvim služi!
b — A zato što to radi, građani ga sve više mrze? — Ti drugovi mu se, dakle, dive i s njim se saživlju-
— Kako da ne! ju novi građani, a čestiti ljudi ga mrze i izbegavaju ga?
— Neki od onih koji su mu pomogli pri usponu i — Tako je.
koji su i sami moćni, i to oni koji su najhrabriji, otvoreno — I onda nije bez razloga što pisce tragedija, a na
će govoriti i pred njim i pred ostalima i prekorevaće ova ročito Euripida koji se među njima ističe, smatraju mu
kve prilike, zar ne? drima.
— Naravno. • — Zašto?
— Ako želi da vlada tiranin će morati da uklanja — Zato što je on iz sebe iscedio sažetu i snažnu55
sve takve ljude, dok ne ostane nijedan koji nešto vređi, b misao da se „mudri tirani s mudracima sabivstvuju", te
ni prijatelj ni neprijatelj. je jasno rekao da su mudraci oni od kojih je tiranin na
— Tako je. činio svoje društvo.
— On, dakle, mora oštro da motri ko je od njih — I kao bogoliku50 — reče — slavi on tiranidu, i
c hrabar, ko ponosan, ko je mudar a ko ugledan; i tako će kaže još mnogo šta drugog, isto kao i drugi pesnici.
biti srećan, jer će morati, želeo on to ili ne, da svima bude — Upravo zato što su mudri, opraštaju pesnici-tra-
neprijatelj i da im radi ο glavi sve dok ne očisti državu. gičari i nama i onima čije je državno uređenje slično na
— Da divnog li čišćenja! šem, što ih, zbog toga što tiranidi pevaju slavopojke, ne
— Da, suprotno onome što čine lekari sa telom — primamo u državu.
rekoh. — Jer oni oduzimaju ono što je najgore, a ostav — Mislim da nam to praštaju barem oni koji su
ljaju ono što je najbolje, a ovaj radi suprotno tome. c učtivi.
264 265
— Oni onda obilaze ostale države, skupljaju narod, kaže — bežeći od dima robovanja slobodnima upao u
iznajmljuju lepe glasove, snažne i ubedljive, i mame dr c vatru robovanja robovima. I tako bi, umesto krajnje i
žave u demokratiju i tiranidu.
neumerene slobode, navukao ruho najtežeg i najgoreg ro
— Tako je. bovanja robovima.
— Osim toga, primaju i nagradu za to i cenjeni su,
najviše, naravno, od tirana, a onda i od demokratije. Ali, — Da, tako se dešava.
ukoliko su bliže višim državnim uređenjima, utoliko je
d i njihov ugled manji, 57 nestaje im dah, i oni nemaju više — Pa, onda — rekoh — zar je neskromno izjaviti
snage da se penju. da smo dovoljno pokazali kako iz demokratije postaje
— Tako je. tiranida, i kakva je ona kad to postane?
ΧΤΧ. — Međutim — rekoh — ovde smo se malo
udaljili od stvari; hajde da ponovo govorimo ο onoj lepoj, — Jeste, sasvim je dovoljno.
šarenoj i stalno promenljivoj tiraninovoj vojsci. Ko će
je hraniti?
— Jasno je — odgovori on — da će tiranin trošiti
imanja hramova, ako ih u državi ima, pa ako prihod od
toga bude dovoljan, on će narodu odrediti manje poreza.
e — A šta će biti kad toga nestane?
— Onda je jasno da će i on sam, i njegovi drugovi
u piću, i prijatelji i prijateljice živeti od očevine.
— Razumem — rekoh — i njega i njegove drugove
hraniće narod koji je tiranina stvorio.58
— Nema drugog načina.
— Šta kažeš — rekoh . — A ako narod postane ne
zadovoljan i izjavi kako nije u redu da otac hrani odrasla
sina, nego treba da bude obratno, da sin hrani oca; i da
ga narod nije rodio i postavio zato da kad sin odraste,
569 sam narod-otac postane rob njegovih robova, i njega, za
jedno sa robovima i ostalim ološem, izdržava; ako mu
kaže da ga je on rodio i doveo na upravu kako bi se oslo
bodio bogataša, i onih koji se u državi nazivaju „plemi
ćima". Zamisli da narod sad, kao što otac otera iz kuće
sina zajedno sa njegovim dosadnim drugovima u piću,
zatraži da i on i njegovi drugovi napuste državu!
— Onda će narod, tako mi Zevsa, shvatiti kakvog
b je sina rodio i voleo i dao mu vlast, i uvideće da slabiji
hoće da istera jačeg.
— Kako kažeš? — upitah ja. — A zar će se tiranin
usuditi da svome ocu odgovori silom i da ga, ako mu se
ne pokori, tuče?
— Hoće, ali će mu najpre oduzeti oružje.
— Ti, znači, nazivaš tiranina oceubicom i rđavim
hraniteljem starih roditelja. To je, kako se čini, opšte
poznata priroda tiranide, pa bi narod — kako poslovica
266
(-) jela od kojeg bi se uzdržalo. Jednom rečju, nema nijedne
ludosti i bestidnosti koju ne bi počinilo.2
St. KNJIGA DEVETA
— Suštu istinu govoriš — reče on.
571a I. — Preostaje nam još samo — nastavih ja — da — Drugo je, mislim, kad je savest mirna i život
pogledamo tiranskog čoveka, da vidimo kako je on na umeren, kada se snu predajemo pošto smo ono što je u
stao od demokratskog i, kad je već postao, kakav je i nama razumno probudili i nahranili lepim govorima i
kakva je njegova priroda, srećna ili nesrećna. razmatranjima, te tako u sebi samima postigli spokoj-
— JesCjoš nam to preostaje — odgovori Adeimant. e stvo. Drugo je kada požudnost ne ostavljamo ni u osku
— Znaš li — upitah — šta još želim? dici ni u obilju, i to s namerom da je uspavamo i da joj
— Sta? ne dopustimo da ono što je najbolje ometa radošću ili
— Čini mi se da nismo dovoljno raspravili ο po žalošću, nego da ovom dopusti da bude samo sa so-
žudama1 — kakve su one i koliko ih ima. Jer ako to bude 572 bom, jedinstveno, u čistoti svojih ispitivanja i svojih
b nepotpuno, naše istraživanje će biti manje jasno. težnji, opažanja onog što ne zna,3 ili onog što je bilo, što
— Ali — reče on — zar je sada kasno da to ispu jeste i što će biti. Isto je tako kad ublažimo volju, te ako
nimo? se na nekog ljutimo, ne zaspimo uzrujana srca, nego po
— Nikako. Pazi šta u njima hoću da vidim. Evo što smo smirili pomenuta dva dela,a treći u kome nastaju
ovo: među zadovoljstvima i požudama koji nisu nužni, misli, razbudimo i tako počivamo — onda znaš da se u
ima i takvih za koje mi se čini da su nedopušteni. Svako takvom stanju najviše nalazi istina, i da će čudovišna i
je u opasnosti da takve nađe u sebi, te će se u jednih b bezakona priviđenja najmanje dolaziti na san.
ljudi — uz pomoć razuma, zakona i boljih požuda — one — Mislim da je to potpuno tačno.
sasvim obuzdati, postati malobrojne i slabe, a u drugih — Ali mi smo se u ovoj stvari suviše udaljili. Hteli
c će postati mnogobrojnije i jače. smo da saznamo samo to da u svakom čoveku, pa čak i
— Koje su to požude — upita on — ο kojima go u ponekom od nas što izgledamo tako umereni, postoji
voriš? neka strašna, divlja i nedopuštena vrsta strasti. I ona se
_ one — rekoh — koje se bude u vreme sna, kada onda javlja u snu. Razmisli, da li je to pametno i da li
zaspi ono drugo što je u duši razumno i pitomo i gospo se slažeš sa mnom!
darsko, a ono što je u duši životinjsko i divlje, ojačano — Slažem se, naravno.
jelom i pićem, skače, odbija san, te se odaje zadovolja II. — A sada se seti onoga što smo rekli za demo-
vanju sopstvenih ćudi. Znano ti je da je ono u takvoj c kratskog čoveka!4 Njega je od rođenja odgajao otac šte-
prilici na sve spremno, jer je oslobođeno i nesputano od diša, koji je priznavao samo strast za skupljanjem novca,
svakog stida i razumnosti. Ne ustručava se pred htenjem a nepotrebne nagone, koji se odnose samo na zabavu i
da se spoji s majkom, ili sa bilo kojim drugim čovekom, doterivanje, prezirao. Je li tako?
d bogom ili životinjom; ne zazire od ubistva i nema tog — Tako je.
— A onda, kada je došao u dodir sa ljudima otme-
268 nijim i punim pomenutih požuda, on se iz odvratnosti
prema štedljivosti svoga oca odao svima vrstama obesti i
načinu života svojih prijatelja; kako on, međutim, ima
bolju prirodu nego njegovi zavodnici, to, razvlačen na sve
d strane, zauzima sredinu između oba načina života; i uži
vajući, po njegovom mišljenju, umerenije nego jedni i
drugi, vodi život ni škrtarski ni nedopušten, jer je od oli
garhijskog postao demokratski čovek.
— To je i bilo i ostaje i naše mišljenje ο tom čo
veku.
269
— Pretpostavi sad da se takvom čoveku, kad već — Hoću — rekoh. — Ja mislim da će, kad tiranin
ostari, rodi sin i da ga on odgaji u takvim navikama. Eros zavlada njegovom dušom i kad počne njome suve
reno da upravlja, tamo biti svetkovina, veselih povorki,
— Dobro, zamišljam to. gozbi, milosnica i tome sličnih stvari.
— Pretpostavi sad da se i njemu događa isto ono
što i njegovom ocu: da ga vuku u svakojako bezakonje, — Svakako.
e koje njegovi zavodnici nazivaju „potpunom slobodom"; — Zar onda neće svakoga dana i noći nicati mnoge
otac i ostali bliski rođaci podržavaju u njemu umerene i silne požude koje mnogo zahtevaju?
strasti, a zavodnici rade protiv toga; i kad ovi zlotvori i — Hoće mnoge.
tvorci tiranina osete da mladića neće moći drukčije osvo — Ako, dakle, bude kakvih prihoda, oni će se brzo
jiti, onda svojim čarolijama, probude u njemu ljubav5, trošiti, je li?
573 koja postaje vođ besposlenih i rasipničkih strasti koje — Tako je.
liče na nekog ogromnog krilatog truta; jer kod takvih e — A posle toga će doći pozajmica i otkidanje od
ljudi ljubav i nije ništa drugo, zar ne? imanja?
— Nije, naravno. — Naravno.
— A kad mu u oblacima tamjana, mirisa, venaca, — A kad svega bude nestalo, zar neće požude koje
vina i u svim raspusnim uživanjima koja odgovaraju ta su se tu ugnezdile nadati dreku i tražiti svoju hranu? Zar
kvom društvu ostale strasti6 počnu zujati ο ljubavi, i kad neće čovek, proganjan žaokama svih mogućih požuda, a
trutu, hraneći ga do krajnjih mera, usade žaoku čežnje, naročito Erosom, koji ostale požude drži oko sebe kao te-
onda tog zaštitnika duše uhvati mahnitost za telesnom lesnu stražu, tražiti onoga ko nešto ima i od koga bi mo-
stražom, i on počinje da luduje sa njom. I ako u svojoj 574 gao nešto oteti bilo prevarom ili silom?
b duši naiđe na još neko mnenje ili požudu, koji se sma — Imaš pravo, tako je.
traju dobrima i mogu da osete stid, on ih ubija i tera od — On će morati da grabi odasvud, inače će ga pri
sebe, sve dok sasvim ne očisti dušu od umerenosti i ne tisnuti veliki bolovi i tegobe.
napuni je stranom ludošću. — Tako je.
— Sasvim je tačno to što govoriš ο postanku ti — I kao što su nova uživanja zagospodarila u nje
ranina. mu nad ranijim i lišila ova njihovih prava, tako će i on,
— I zar se Eros — nastavih ja — ne naziva zato iako je mlađi, hteti da zagospodari nad ocem i majkom i
već odavno t i r a n i n o m ? 7 da im, kad svoj deo potroši, otme njihovo da bi potrošio
— Sasvim je moguće — reče on. i očevinu.
— Ali, prijatelju, i u pijana čoveka ima neke tiran — Ne treba sumnjati da će tako biti.
ske razmetljivosti. b — Ako mu oni, međutim, ne budu dopustili, zar
c — Doista je ima. neće pokušati najpre da krade i da vara svoje roditelje?
— Pa i onom ko je mahnit i poremećena uma čini — Pokušaće, začelo.
se da je sposoban vladati ne samo nad ljudima nego i — A kad to ne bude mogao, onda će početi da otima
nad bogovima. i pribeći će sili?
— Doista — reče on. — Mislim da će to uraditi.
— A potpun tiranski čovek, božanski Adeimante, — Ako se, pak, starac i starica budu odupirali i bo
postaje onda kada po prirodi ili po načinu života, ili i po rili, prijatelju, zar će se on ustezati da ne postupi kao
jednom i po drugom, postane opijen, erotičan i sulud.8 tiranin?
— Svakako. — Nema baš mnogo nade za njegove roditelje!
TTT. — Tako dakle, po svemu sudeći, postaje takav — Veruješ li ti, Adeimante, tako ti Zevsa, da će on
čovek. A kako on živi? c zbog jedne nove dragane, koja mu nije neophodna, zlo
d — Odgovori ću ti — reče on — onako kako se to stavljati svoju staru, neophodno potrebnu majku, ili da
radi vi igri: „Reći ćeš mi ti." će to isto učiniti zbog nekog novog lepog dečaka koji mu
270 271
je postao drag, ali koji mu nije isto tako neophodan, sa — Jesu sitna — rekoh — ali su sitna samo naspram
svojim uvelim i neophodno potrebnim starim ocem, naj onih velikih. I sva ta zla kad se skupe zajedno nisu, kako
starijim svojim prijateljem, pa da će ih, čak, ako ove se to kaže, ni nanesi onoj iskvarenosti i bedi koje tiranin
bude doveo u kuću, predati njima kao robove? donosi državi. Jer kad je u jednoj državi broj takvih ljudi
postao veliki, kao i broj onih koji za ovima idu, i kad
— Zaista će to učiniti, Zevsa mi! svi oni osete to svoje mnoštvo, tada uz pomoć nerazbori
— Onda je zaista velika sreća roditi sina tiranina! tog naroda stvaraju tiranina od onog među njima koji
— Sigurno. d u sopstvenoj duši ima najvećeg i najsnažnijeg tiranina.12
d — A šta će biti kad takav čovek ostane bez očeve
i majčine imovine, a u njemu je već skupljen čitav roj — To je i prirodno, jer je on najsposobniji da bude
naslada? Neće li on prvo pokušati da probije zid neke tiranin.
kuće, ili da ukrade ogrtač nekog zakasnelog prolaznika,
a zatim da opljačka hram? I dok tako bude postupao, — I tako će biti ako se država svojevoljno preda;
dotle će strasti — koje su se tek bile oslobodile i koje se a ako se odupre, onda će tiranin, samo ako bude mogao,
kao telesna straža nalaze oko Erosa, strasti dakle, koje rđavo postupati prema otadžbini, kao što je ranije rđavo
su se ranije, u vreme kada je on još bio u granicama zakona postupao prema majci i ocu; dovešće mlade drugove, pa
e i pod okriljem oca, i dok je još bio demokratski čovek — će im ono što je ranije bilo, kako Krićani kažu, mila maj
savladati stara shvatanja ο dobrom i sramotnom koja je čina zemlja, ono što mi zovemo otadžbinom, predati u
još od detinjstva imao, i koja su smatrana pravednim. ropstvo. I to bi bio vrhunac strasti toga čoveka!
I tada, kad Eros postane njegov tiranin, on će stalno i u e — To bi zaista bio vrhunac!
budnom stanju biti ono što je nekad bio samo u snu,9 i
neće se ustručavati ni od kakvog strašnog ubistva, ni od — A ovi — rekoh — postaju takvi još kao privatne
kakve hrane, i ni od kakvog nedela, nego će Eros, koji u ličnosti i pre nego što dođu na vlast. Najpre u odnosu
575 anarhiji i neredu10 živi u njemu kao tiranin, pošto samo prema onima s kojima se druže, ili ovi moraju da im
on zapoveda, voditi nesrećnika koji ga u sebi nosi kao što laskaju i da budu u svemu spremni da im čine usluge,
tiranin vodi državu, nateraće ga na svaki podvig koji će ili ako oni sami imaju potrebu da od nekoga nešto traže,
biti od koristi njemu i njegovoj pratnji, onoj pratnji strasti ponižavaju se i ne ustežu se da se na svaki način izdaju
koje su jednim delom došle od rđavog društva, a drugim 576 za prijatelje dok ne postignu ono do čega im je bilo stalo,
delom rođene u njemu samome, i koje su se, zbog njego ali kad to postignu, pokazuju se kao neprijatelji.
vog načina života, same oslobodile okova i raspojasale.
Zar život takvog čoveka nije takav? — U svakom slučaju.
— Jeste, takav je. — Ceo život, dakle, provode tirani bez prijatelja i
— Ako u državi ima malo takvih ljudi i ako je ve- uvek su ili despoti, ili služe drugima. Slobodu i pravo pri
b ćina ostala razumna, onda oni odlaze iz države da po jateljstvo, međutim, tiranska priroda nikad nije osetila.
stanu telesna straža kakvom drugom tiraninu, ili ako gde — Tako je.
besni rat postaju najamnici, a ako su mirna i tiha vre — Zar takve ljude ne treba s pravo nazvati never-
mena, onda ostaju u državi i čine mnogobrojna mala zla. nima?
— Na kakva zla misliš? — Treba, i to s punim pravom!
— Eto: kradu, vrše provale, bave se džeparoškim — A, ako smo se u ranijoj raspravi složili u tome
poslovima, kradu odela prolaznicima, pljačkaju hramove, b šta je pravednost, onda i u najvećoj meri nepravednima.
bave se prodajom robija. Ponekad tužakaju," a ako imaju — Mislim da smo se u tome složili.
govorničkih sposobnosti, onda krivo svedoče i primaju — Hajde da sad jednom rečju obuhvatimo toga
mito. najgoreg čoveka: to je onaj koji je u budnom stanju ona
c — To su sitna zločinstva, ako takvih ljudi ima malo kav kakvim smo ga mi opisali da je u snu.13
— reče on. — Slažem se u potpunosti.
— Takav postaje onaj ko je već po prirodi najveći
272 tiranin, pa još dođe na vlast, i ukoliko on duže živi i tira-
niše utoliko više postaje takav.
273
The words you are searching are inside this book. To get more targeted content, please make full-text search by clicking here.
Platon Drzava
Discover the best professional documents and content resources in AnyFlip Document Base.
Search