mužem iz kuće i sede na klupu. On je privuče sebi i poljubi. S prozora, skrivena u mraku svoje sobe, gledala ih je Tatjana. Videla je tamni rukav mladog čoveka na belom šalu preko ramena. Videla je kako njena plava glava leži na njegovim grudima. Plakala je. Nikad ona Abisinca neće zaboraviti. - Voliš li me najviše na svetu? - izgovori šapatom mala Ljilja to veliko pitanje koje uvek treperi na usnama žene. Zagrljaj i poljupci muškarca govorili su više od reči. - Je li, mili, mi ćemo uvek biti srećni? - Hoćemo, ako budemo uvek razumevali jedno drugo kao sada. Ti umeš da popuštaš i da me krotiš. - Zato što si dobar, što te volim, cenim te, ponosim se tobom. Sam si sve stvorio, bez ičije pomoći... On nasloni svoj obraz uz njen i čvrsto je privi uza se. - Ja sam se, mili, uvek čudila mojim prijateljicama kad su govorile da srećan bračni život postoji samo u romanima, a ne i u životu. Je li da to nije istina? I u životu postoji ljubav i sreća u braku. - Postoji, razume se, ali mnogi neće, ili ne umeju da čuvaju ljubav, da je gaje kao što se gaji nežna biljka. Ništa se u životu ne može steći bez truda. A kad se nešto stekne, mora i da se čuva. Čovek sazida kuću, pa je doteruje, opravlja, ulepšava. Zar ne bi mogao isto tako i svoj brak da čuva, popravlja, ulepšava... Mnoge devojke bi na tvome mestu izvršile samoubistvo da ih je muž prognao kao ja tebe... - I mnogi bi muževi odmah sutradan oterali svoju ženu da im je prve večeri sasula onakve pogrde u lice kao ja tebi. A ti si mene zadržao. Moje osećanje je bilo kržljava biljka, koju si ti odnegovao kao ove hrizanteme... - Eto, takav je i život. A svaki život je jedan roman. I svaki brak se može razvijati kao u romanu. Samo, pisac u romanu predviđa kraj i zna da sve može biti lepo, a supruzi nemaju uvek strpljenja. U braku treba imati i strpljenja i razumevanja. Ti mene nisi volela u početku... Mlada žena mu pokri usta rukom: - Ne govori o tome! Teško mi je kad to čujem. - Ne, dopusti da završim. Nisi me volela, ali si se trudila da me razumeš. A iz tvoga razumevanja razvila se ljubav. Nekad se dvoje vole, a neće da se razumeju, pa unište ljubav i brak. Njihovo razumevanje je samo u telesnom uživanju, a to je kao kad zidaš kuću i slažeš ciglu na ciglu ne spajajući ih cementom. Duhovni život je cement bračne zajednice Samac u braku 301
- A ti mene sad još više voliš? - Volim te, - šapnuo joj je na uvo - a volim i to naše malo biće koje nosiš... - Čekaj da izračunamo kad će tačno da se navrši devet meseci. Mala Ljilja je brojala mesece na prste - April! Najlepše godišnje doba. - Jeste, u aprilu! - prošaputa on. Zagrliše se ponovo kao da grle i to treće biće. Oboje su u mislima videli jednu glavicu i dva detinjska nevina oka, u kojima se ogleda sav smisao života i budućnosti. Milica Jakovljevic Mir-Jam 302
SADRŽAJ PLAVA LJILJANA 10 ŽRTVA POD MIRTINIM VENCEM 20 „NOĆAS ĆU SE UBITI...“ 25 „OD DANAS ME SMATRAJTE SAMCEM U OVOJ KUĆI“ 37 ZA SREĆU U BRAKU POTREBNO JE... 49 LJILJANA DOZNAJE JEDNU TAJNU 71 PROŠLOST SE SVETI 98 DRUŠTVO U PALANCI 112 JEDNA NERVOZNA NOĆ 125 PRVI POLJUBAC 144 LJUBAVNA ISPOVEST NEPOZNATE DEVOJKE 157 SUMNJA SE POLAKO PRIKRADA 168 OPASNA LJUBOMORA 173 NA BRAČNU SCENU STUPA PRIJATELJICA MLADE SUPRUGE 189 ZAO DUH U BRAKU 203 NEPOZNATI MUŠKI GLAS NA TELEFONU 236 ADVOKAT POTAJNO ISTRAŽUJE 244 SASTANAK NA BRDU „KOD STO POLJUBACA“ 258 KLUPKO SE POLAKO ODMOTAVA 266 PRIJATNO IZNENAÐENJE 281 IKIN BES 290 LJUBAV JE KAO NEŽNA BILJKA... 297