The words you are searching are inside this book. To get more targeted content, please make full-text search by clicking here.

Завршни рад - часопис Јована Димитријевић

Discover the best professional documents and content resources in AnyFlip Document Base.
Search
Published by jovanadigm, 2019-12-10 17:09:42

Завршни рад - часопис Јована Димитријевић

Завршни рад - часопис Јована Димитријевић

Гимназија „Таковски устанак“, Горњи Милановац БРОЈ 1

Гимназовизија
ДЕЦЕМБАР, 2019.

Г ГИМНАЗОВИЗИЈА

Наша школа у срцу града 140 година

орњи Милановац се налази у

подгорју планина Рудник, Сувобор и Маљен.

Некада Деспотовица, данас Горњи Милановац,

основан је 1853. године, а име је добио по

полубрату кнеза Милоша, војводи Милану.

Дивећи се његовом изгледу, Јован Цвијић га

је назвао белим лабудом на зеленом језеру. У

близини се налази и историјско место Таково,

у коме је Милош Обреновић подигао Други

српски устанак. Сигурно су познати наши

заштитни закови: еурокрем из фабрике

слаткиша, некадашњег „Такова―, посуђе компаније „Металац―, амбалажа компаније

„Тетра Пак―, јер ове компаније су светски познати гиганти који су допринели развоју

привреде, индустрије у нашем месту. Некадашње „Дечје новине― су у своје време носиле

епитет гиганта југословенског издаваштва и такође биле синоним за име овог града. Наш

град има доста културно-историјских споменика којима се поносимо. У њему су рођене

многе знамените личности: краљица Драга Машин, последња владарка династије

Обреновић, затим браћа Настасијевић, књижевници Драгиша Васић, Урош Петровић и

Миодраг Јаковљевић. Од недавно имамо и реновирани Дом културе, па ученици

свакодневно имају могућност да афирмишу своје уметничке способности, или пак да

погледају добру представу, филм. У самом центру се налази Црква Свете Тројице, а

недалеко од града и манастир Враћевшница.

Гимназија „Таковски устанак― се налази у центру нашег града. Ове године смо
прославили 140 година постојања. Школа је пре пар година реновирана. Тренутно имамо
16 одељења, општег и друштвено-језичког смера. Постоје и билингвална одељења у
сваком разреду, у којима се настава одвија на два језика (енглеском и српском). Школа
поседује кабинете за природне науке, друштвене, језички кабинет, као и кабинет за
информатику, у којима је простор прилагођен предметима. Наша школа угошћава сваке
године ученике из других земаља, преко програма Интеркултуре. Ове године у нашој
школи борави четири ученика на једногодишњој размени, из Турске, Италије и Америке.
Претходних година долазили су нам ученици са Тајланда, Сардиније, из Бразила, Русије,
Белгије, те се интеркултурални дух код наших ученика развија годинама уназад. Ученици
наше школе учествују на бројним такмичењима, освајају прве награде, па уписују
факултете без полагања пријемних испита. Они имају разне могућности и привилегије у
школи: користе ученички разглас за забав2у и музику на одморима, свечану салу за
представе и игре у којој су се родили многи, сада већ професионални глумци, уређују
школске листове, „Колибри― и „Агору― – часопис за филозофију (штампано и електронско
издање). У целом Моравичком округу наша Гимназија се издваја по квалитету наставе и
могућностима које пружа, стога деца радо уписују нашу школу, чак и из других општина.

2

ГИМНАЗОВИЗИЈА

Креативан рад као алтернатива насиљу

На часу грађанског васпитања, Фотографија је уметност која говори све
ученици су имали задатак да језике, али овога пута ће причати језик
својствен само мени, причаће за мене и

на било који начин (прозним текстом или уместо мене.

поетским, филмом или фотографијом)

одговоре на тему „Креативан рад као

алтернатива насиљу―. Један од радова

издвојио се својом оригиналношћу,

позитивношћу и креативношћу. Ученица

Олга Ђуровић је инспирисала многе својим

фотографијама и порукама. Овај задатак је

био полазна основа и идеја за прву

изложбу фотографија са њеним потписом.

Сви ми слепо трагамо за нечим Бавећи се уметношћу, трагајући за

чиме ћемо испољити себе као личност, лепотом оплемењујемо себе и своје

начином на који ћемо показати своје
емоције и послати поруку. Као што је за окружење, постајемо бољи и чинимо
друге бољим. Инвестирамо енергију у
пијанисту клавир, за сликара платно и позитивне ствари. Као што је насиље
боја, за мене су тело апарата и објектив својствено једино зверима, тако је
средство којим крадем тренутке уметност својствена једино човеку.
стварности како бих другим људима

скренула пажњу на њих.

Фотографија је уметност која говори
све језике, али овога пута ће причати
језик својствен само мени!

3

ГИМНАЗОВИЗИЈА

У понедељак 2. децембра 2019. године ученица наше школе Кристина Глишовић је у Модерној
галерији нашег града одржала своју прву изложбу фотографија на тему Имам шта да кажем. Веровали
или не, на фотографијама су се нашли између осталог и професори наше Гимназије који су били
инспирација младој уметници да закорачи у свет уметности у коме намерава, како сама каже, да остави
траг. Намера јој је била да кроз фотографију каже људима оно што не може речима и да покаже све оно
што ухвати у моменту лепог, а не негативног у њеном окружењу. Тако се на изложби нашла и
професорка Јована Димитријевић, чији је осмех Кристина успела да забележи и њим дочарала свет
лепог и позитивног и у нашим строгим ауторитетима — професорима.

какп је на хиљаде југпслпвенских интернираца дпспелп
у нацистичке лпгпре у Нпрвешкпј. Овде, пни ће на свпјпј
кпжи псетити страхпте кпје не мпжемп ни да
замислимп, али псетиће и несебичнпст и ппжртвпваое
пбичних људи, Нпрвежана кпји не верују у нацистичку
идеплпгију, већ у живпт, у леппту, у прирпду, кпја свима
једнакп припада, кпји су хуманпст ставили изнад живпта
и ппмпгли нам у тренуцима кад се никп не би усудип да
тп учини. Тпга се сећамп. Тп памтимп, тп пстаје кад све
прпђе. Затп смп пвде. Прпјекат кпји ме је дпвеп пвде
зпве се Разумевање је сећање, и на тренутак, иакп им
никада нећу знати имена, јаснп псећам живпте свих
пних кпји су пвде ппгинули и пних кпји су дали све да би
их спасили. Сећам се даље. Сад мпј ум пдсликава
нпрвешке пределе.

Нисам ни сањала да ћу почетак лета
2017. године провести на северу
Норвешке. Нисам ни слутила да ћу је икада
посетити, да ће за мене бити нешто више од
далеке земље на северу, сувише далеке да бих јој
се приближила, да бих је осетила, да бих је могла
волети. Размишљам о томе док возом путујем кроз
природу ове огромне и хладне земље, природу
сурове лепоте, које је за само седам дана постала
нераскидив део мог бића. Размишљам о томе шта
ће ми остати од ове тајанствене земље, када је
напустим. Незаборавни, мали тренуци, дишу у мом
сећању, док покушавам, да задржим ову земљу,

која измиче пред мојим погледом.

Сећам се свпг првпг јутра у Нпрвешкпј. Шта ми је сада псталп пд Нпрвешке? Остап је

Налазимп се у граду Бптен. Јун, а ветар је леден. Осећам мирис. Мирис спли, мирис мпра, пбргљен језпвитпм
мирис хладнпг мпра, кпји ме не пставља, кап да ми је хладнпћнпм. Остали су ми вечни нпрвешки дани, нпћи

зарпбип чула. Чујем пдлпмке разгпвпра на нпрвешкпм пбасјане светлпшћу, кпја се рефлетктује на јунскпм
језику, не разумем ни реч, али псећам гласпве у кпјима снегу. Беле нпћи. Осећај снега на мпјим рукама, тамп

трепере радпст, ппнпс и гпстппримствп. Ппдижем где се свет граничи са нестварним, на ппларнпм кругу.
ппглед и гледам какп се на ветру вијпре и сударају две Мпје ппсебнп летп.

заставе – српска и нпрвешка. Осећам тренутак свпм С. Д.
снагпм. Заштп смп пвде? Прпшлп је тачнп 75 гпдина пд

4


Click to View FlipBook Version