Magdalena

ДA ЛИ НАС КОРОНА УЧИ НЕЧЕМУ?

Зашто је нешто попут овога морало да се деси, да би људи
схватили да сви имамо једнакости, границе и да је
националност у том тренутку постала небитна, јер је цео свет
заражен истом болешћу и да се сви боре да стање поправе.

Здравствени радници дају све од себе, труде се да корона
однесе што мање жртава.

Такође, помагжући другима угрожавају себе, своју породицу
и то је ризик који су прихватили. Због свих нас. Због остатка
популације. Свачији живот је важан, а не само наш, доста је
снажних људи, а ипак су неки у болницама. Велики део
популације је схватио озбиљност ситуације. Тим истим
схватањем не помажу само себи, него и здравственим
радницима. Мање оптерећења здравствених радника значи да
ће они моћи да поставе адекватну здравствену негу онима
који су оболели.

Сви имамо утицај на ток пандемије и није време сада да
правимо нереде када су сви у својим кућама и испуњавају
своју грађанску дужност.

Време је да се посветимо себи и својим ближњима. Није ми
лако, али вирус није крив због тога што себе не познајем и
што мањак тога утиче на то да не знам шта ћу са собом, нико
није крив што ја себе не могу да забавим и да ми не буде
досадно, јер ова ситуација се ништа нарочито не разликује од
стварне слике мог живота. Изазови су ствари које су терале да
живи свет постане бољи. Онај ко није дорастао изазову, биће
покопан другим бићима која су успела да се прилагоде и
напредују у новоонасталој ситуацији. Овај изазов изгледа

скоро несавладиво, али изазива велико задовољство када
успемо да га решимо до краја. То подразумева да неке ствари
радимо боље него што смо их радили, са више размишљања и
више труда. Изазови нам отварају врата немогућег и зато би
била права штета не изборити се са изазовом који је пред
нама. Човек је оптерећен дужином живота. Квалитет је
остварљив овог тренутка, не у материјалном, него у
емоционалном смислу. Човек у потпуности може да буде
свестан разговора са својим пријатељима, свестан хране коју
жваће, мириса који мирише, покрета које његово тело прави у
току обављања својих рутина. Сваки тренутак може бити
испуњен квалитетом, а тренуци испуњени квалитетом су они
у којима смо пажљиви. То су тренуци у којима више бринемо
о себи. Ова ситуација има свој ток и почиње да буде
ненападна када нешто лакше подносимо . Из сваке наше
крајности и претварања можемо да научимо нешто. Оно што
можемо да научимо од овог вишка слободног времена и
боравка у затвореном је да објаве на друштвеним мрежама и
нису толико битне колико смо мислили, да нема разлике да ли
знамо сва дешавања из нечијег живота или не знамо ни једно.
Тек кад нам је нешто ускраћено или кад изгубимо нешто,
схватимо вредност тога. Сада смо изгубили слободу зарад
већег добра. Слободу кретања, шетања са пријатељима.
Губитак слободе није вечан, врло брзо ће се вратити, али
битно је извући поуку из настале ситуације. Можда ће човек
следећи пут када буде био изнервиран и изашао, схватити
колика је срећа опет имати ту могућност. Можда ће бацити
отпатке тамо где треба, да би уживао у чистом граду где се
опет може кретати. Ми данас имамо прилику да неки људи
лакше дишу само зато што смо ми живели. Исто тако данас

имамо прилику да се неки људи гуше због наше

безобразности. И то је чињеница. Ми ћемо да покажемо
солидарност, да покажемо свесност, а можемо да покажемо
колико људска глупост нема граница. Избор је на нама. У
питању су људи који не могу да се одбране, у питању је
успоравање ширења инфекције, да би они са знатно
погоршаним стањем имали шансе да се излече. У питању су
наши родитељи, наше деке, баке, пријатељи са хроничним
обољењима. И нећемо ништа да изгубимо у животу ако на пар
недеља будемо у кући дуже него обично. Можда нас вирус
тренутно раздваја, али ништа нас не може раставити ако
желимо да останемо у контактима. Можда нас научи како да
имамо смисленије теме за разговор порукама . Препрека није
крај. Препрека је само ствар коју морамода заобиђемо, разлог
да се склонимо од уобичајеног начина размишљања и
откључамо нови начин размишљања. Слободно време може
направити најлењег и најтупљег човека на свету, али исто то
слободно време може створити све супротно од тога.

Изолација је време да се посветимо себи односно да
преиспитамо себе и видимо шта ћемо даље. Изолација је
време да будемо нежни према себи. Сада имамо шансу да
променимо своју перспективу и тренутно је идеална
ситуација да то урадимо, јер нам је промена наметнута. Сада
можемо да видимо шта је оно што нам је најбитније; да су
петоро, шесторо или десеторо људи до којих нам је стало
живи и здрави. Можемо да се повежемо са њима и да будемо
захвални, јер су још увек на овој планети. У доба пандемије
уместо да причамо о лошим стварима, хајде да причамо како
је било добро време које смо провели заједно и колико ће нам
бити добро време које ћемо провести заједно. И не морамо да
чекамо сутра. Можемо да питамо родитеље да нам причају

како је њима било док су били млади. Можемо да стварамо
заједничке тренутке,које можда до сад нисмо имали због
њихове посвећености послу.
Не дозволимо да криза извуче оно најгоре у нама, дозволимо
јој да извуче оно најбоље.

Магдалена Аксентијевић I1